Click here to load reader

Bankarsko Pravo Za Ucenje Jelena

  • View
    1.423

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of Bankarsko Pravo Za Ucenje Jelena

1.POJAM BANKE U NA EM PRAVU I PRAVU EUBanka je nazna ajnija finansijska organizacija koja se bavi prikupljanjem slobodnih nov anih sredstava od privrede i stanovni tva i na bazi tako prikupljenih sredstava daje kredite zainteresovanim licima (fizi kim i pravnim) i dr. Usluge Definicije ekonomske teorije obi no odre uju banku kao preduze e koje u razli itim oblicima preuzima tu novac koji dalje pozajmljuje tre im licima radi ostvarivanja dobiti na razlici kamata. Formalno pravne definicije odre uju banku kao pravno lice koje se mo e osnovati samo uz saglasnost nadle nog organa preko definisanja izvedenog iz predmeta poslovanja pa do formalizovanog pristupa gde se unapred odre uju karakteristike banke. Na zakon: Banka je akcionarsko dru tvo sa sedi tem u RS koje ima dozvolu za rad NBS i obavlja depozitne i kreditne poslove, a mo e obavljati i druge poslove. Direktiva EU 77/780/EEC odre uje banke kao finansijske institucije koje se bave kreditnim i depozitnim poslovima. Izraz public se odnosi na pribavljanje kapitala

2.VRSTE BANAKAOsnovna podela banaka u svakom bankarskom sistemu je podela na: 1. centralne (emisione) 2. poslovne (komercijalne) Emisione banke su centralne finansijske ustanove u monetarnom sistemu jedne zemlje. Njihova uloga je da emituju novac kao i da reguli u koli inu novca u opticaju. One utvr uju i vode monetarnu i kreditnu politiku, staraju se o likvidnosti poslovnih banaka i vr e nadzor nad njihovim poslovanjem, a obavljaju i druge poslove utvr ene zakonom. Poslovne banke se bave zaklju ivanjem i izvr avanjem bankarskih ugovora i drugih bankarskih poslova. S obzirom na karakter poslova kojima se bave ove banke se naj e e dele na: y op te (univerzalne) y hipotekarne y zalo ne y depozitne y za kreditiranje izvoza i osiguranje izvoznih poslova Banke se mogu javiti i u organizacionoj formi bankarskog konzorcijuma, holding banke i drugim pravno dopu tenim organizacionim oblicima. 1

3.DELATNOST BANAKA (OP TA PRAVILA I ZABRANA POVREDEKONKURENCIJE) Delatnosti koje obavlja banka odre ene su zakonom. (Zakon o bankama) Apsolutni bankarski poslovi su poslovi koje mo e obavljati samo banka, dok je drugim pravnim i fizi kim licima obavljanje takvih poslova zabranjeno: y primanje depozita y davanje kredita y izdavanje platnih kartica Relativni bankarski poslovi su oni poslovi koje mogu obavljati banke ali mogu ih obavljati i drugi subjekti; y polaganje (davanje) depozita y uzimanje kredita y devizni, devizno-valutni i menja ki poslovi y poslovi platnog prometa y poslovi sa HOV (izdavanje HOV, poslovi kastodi banke) y brokersko-dilerski poslovi y izdavanje garancija, avala i drugih oblika jemstva (garancijski posao) y kupovina, prodaja i naplata potra ivanja (faktoring, forfeting i dr.) y poslovi zastupanja u osiguranju y poslovi za koje je ovla ena zakonom y druge poslove ija je priroda srodna ili povezana sa navedenim poslovima, a u skladu sa osniva kim aktom i statutom banke Navedene bankarske poslove banke mogu obavljati na osnovu dozvole za rad, u skladu sa registrovanom delatno u. Banka je du na da svoju delatnost obavlja tako da ne povre uje konkurenciju na tr i tu. Povredom konkurencije u smislu Zakona o za titi konkurencije smatraju se akti i radnje privrednih subjekata i drugih pravnih i fizi kih lica koje oni preduzimaju odnosno donose u cilju poslovanja na jedinstenom tr i tu Srbije, a pri tom naru avaju ravnopravnost drugih subjekata. Zakon o bankama predvi a da je banci zabranjeno da: 1. zaklju uje sporazume kojima se bitno spre ava, ograni ava ili naru ava konkurencija 2. zloupotrebljava dominantan polo aj 3. sprovodi koncentraciju kojom se bitno spre ava, ograni ava ili naru ava konkurencija i to naro ito da je sprovodi stvaranjem odnosno ja anjem dominantnog polo aja na finansijskom tr i tu NBS sprovodi mere u skladu sa zakonom. Mo e se tra iti i mi ljenje organizacije nadle ne za za titu konkurencije. NBS daje saglasnost na koncentraciju. Ona donosi posebne akte.

2

4.POSLOVNO IME I SEDI TA BANKEBanka ima svoje poslovno ime (firmu) kao va an element njene pravne individualizacije. Poslovno ime je ime pod kojim banka posluje (Zakon o privrednim dru tvima akcionarsko, privredno dru tvo). Naziv banka je za ti eni naziv koji mogu u svome imenu koristiti samo one finansijske organizacije kojima je to zakonom dopu teno (lat. banca sto, klupa na kome su srednjovekovni italijanski trgovci menja i obavljali svoje menja ke i druge bankarske poslove) Noviji propisi sadr e odredbe kojima su definisani pojam banke i pravo kori enja naziva banka. U na em pravu taj naziv mogu koristiti samo organizacije koje se po zakonu organizovane kao banke, dok je drugim finansijskim organizacijama i drugim privrednim subjektima to zabranjeno. Novim Zakonom o bankama pravo na kori enje naziva nije samo pravo, ve i obaveza. Sedi te banke je mesto iz kog se upravlja poslovima banke kao akcionarskog dru tva. Odre uje se osniva kim aktom banke. Va e pravila kao za sedi te privrednog dru tva.

5.BANKE KAO SUBJEKTI BANKARSKOG PRAVABanke su osnovni i najva niji subjekt bankarskog prava, ali ne i jedini. Druge finansijske organizacije se bave odre enim bankarskim poslovima. Zakonom o bankama se ne reguli u druge finansijske organizacije (ranije, Zakon o bankama i drugim finansijskim organizacijama). U bankarskom sistemu RS one vi e ne postoje. U roku od godinu dana stupanja na snagu Zakona o bankama sve dotada nje finansijske organizacije moraju da se usklade sa odredbama novog zakona, imaju obavezu da se transformi u u banku (ako ispune uslove za osnivanje banke), da se pripoje drugoj banci ili prestanu sa radom. Kriterijum kategorizacije, obavljanje odre enih bankarskih poslova je merilo za identifikaciju i svrstavanje drugih finansijskih organizacija u subjekte bankarskog prava. Uz banke i druge finansijske organizacije, u bankarstvu se javljaju i razne njihove asocijacije. Neke imaju dobitni karakter i imaju isti polo aj kao banke i druge finansijske organizacije (bankarski konzorcijumi, pulovi). Zakon o bankama RS dozvoljava da se banka organizuje kao bankarska grupa ili kao bankarski holding. Subjekti bankarskog prava i druga lica u finansijskom sektoru: dru tva za osiguranje, pokrovitelji emisije HOV, dru tva za upravljanje investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima, brokersko-dilerska dru tva, privredna dru tva koja obavljaju 3

poslove finansijskog lizinga i dr. (bankarske poslove obavljaju u vidu zanimanja odnosno registrovane delatnosti) Nedobtni tip jesu strukovna udru enja banaka. S druge strane naspram banaka i drugih finansijskih organizacija stoje klijenti. Oni su subjekti bankarskog prava u irem smislu re i.

6.NACIONALNI PRAVNI IZVORI BANKARSKOG PRAVAI ZAKONI (najva niji izvori bankarskog prava) Zakon o bankama (2006)reguli e pravni polo aj banke. Zakon o obligacionim odnosima (1978) reguli e zaklju ivanje i izvr avanje bankarskih poslova. Zakon o privrednim dru tvima (2004) reguli e osnivanje privrednih dru tava. Ostali zakoni: Zakon o ste aju i likvidaciji banaka i dru tava za osiguranje, Zakon o osiguranju depozita, Zakon o NBS, Zakon o platnom prometu, Zakon o spre avanju pranja novca, Zakon o tr i tu HOV i drugih finansijskih instrumenata, Zakon o preuzimanju akcionarskih dru tava, Zakon o menici, Zakon o eku, Zakon o deviznom poslovanju, Zakon o kreditnim poslovima sa inostranstvom. II PODZAKONSKI AKTI Oni reguli u organizaciono-statusna pitanja i pitanja re ima obavljanja delatnosti. III BANKARSKI OBI AJI Bankarski obi aji su zna ajni izvori autonomnog bankarskog prava. Obi aji mogu biti nacionalnog i me unarodnog prava. IV OP TI USLOVI POSLOVANJA Op te uslove poslovanja stvaraju banke, a jo V TIPSKI I FORMULARNI UGOVORI Skoro svi ugovori su tipski i formularni, stvaraju ih same banke i njihove asocijacije. SUPSIDIJARNI IZVORI BANKARSKOG PRAVA y pravila privrednog (poslovnog i gra anskog) prava e e udru enja banaka u jednoj zemlji.

4

7.IZVORI PRAVA U EURazvoj EU se odvijao u etapama. Najpre su bile osnovane Evropska ekonomska zajednica, Evropska zajednica za ugalj i elik i Evropska zajednica za atomsku energiju. Fuzija ovih zajednica je rezultirala stvaranjem Evropske zajednice, a zatim i EU. Zajednica se obavezala odredbama Rimskog ugovora da e osnovni cilj ujedinjenja biti uspostavljanje zajedni ke trgovine i ekonomske i monetarne unije. Jedinstvenom regulativom se na jedinstven na in preure uje postoje a nacionalna bankarska regulativa u savremenu nadnacionalnu regulativu EU. Nisu stavljeni van snage niti ukinuti postoje i nacionalni zakoni i drugi propisi ve se isti me usobno harmonizuju. Unutar EU stvorio se koherentan zaseban pravni sistem koji je odvojen i razli it od me unarodnog sistema prava. Direktive EU su osnovni pravni akti jedinstvene pravne regulative evropskog jedinstvenog tr i ta. Odredbe ovih direktiva su inkorporirane u nacionalne zakone lanica EU: 1. direktiva saveta EU 77/780/EEC o uskla enosti ekonomskih, pravnih, upravnih propisa koji se odnose na organizaciju i na in obavljanja bankarske i dilerskobrokerske delatnosti od strane banaka i drugih finansijskih institucija 2. direktiva saveta EU 85/611/EWG o liberalizaciji slobodnog kretanja kapitala i uskla enosti pravnih i upravnih akata koji se odnose na oficijelne u esnike (OGAW-e) u transakcijama kapitalom i HOV, kao i oblasti zajedni kih ulaganja 3. direktiva saveta EU 86/635/EWG o knjigovodstvu, zavr nom ra unu i konsolidovanom bilansu banaka i drugih finansijskih institucija 4. direktiva saveta EU 89/646/EEC o uskla enosti ekonomskih, pravnih, upravnih propisa koji se odnose na organizaciju i na in obavljanja bankarske i dilerskobrokerske delatnosti od strane banaka i drugih finansijskih institucija 5. direktiva saveta EU 89/647/EEC o koeficijentu solventnosti banaka i drugih finansijskih institucija 6. direktiva saveta EU 91/308/EEC o spre avanju kori enja finansijskih sistema u svrhu pranja novca 7. direktiva saveta EU 96/3/EEC o adekva