-
POJAM I KAKTERISTIKE
KRIZE PREDUZEA
Doc. dr. Senad Softi
Februar 2011.
-
Pojam krize
Termin kriza potie od grke rijei krisis koje znai prelom,
prolazno stanje u svakom, prirodnom, drutvenom i misaonom
procesu.
Korisno je pogledati korijene termina koritenog u raznim naunim
poljima i taksonomiju usvojenu u svakom od tih polja. Termin kriza,
u kontekstu znaenja take zaokreta, take preloma u slijedu dogaaja,
predstavlja nagli prekid u normalnom slijedu dogaaja u ivotu
pojedinca, drutva ili organizacije koja zahtijeva ponovnu
evaluaciju miljenja i koraka.
Fenomen kriza pobudio je panju naunika iz razliitih diciplina,
te je naao svoje mjesto i znaenje u gotovo svim sferama ljudskog
ivota, kao to su: ekonomija (strukturne i konjukturne krize),
medicina (zdravstvene krize), politika (dravne krize), psihologija
(kriza linosti), istorija, vojska, dravna uprava, porodica, sport,
iznenadne katastrofe i dr. Prema kineskom jeziku kriza oznaava
ansu.
-
Pojam krize poslovanja
preduzea Kriza poslovanja preduzea kao nepodnoljivo stanje u
kome se preduzee
nalazi vrlo esto dovodi i do ugroenosti njegove egzistencije.
Openito, krizom moemo nazvati stanje koje prijeti da uniti
organizaciju. Ona u preduzeu znai pad performansi u mjeri koja
izaziva velike prijetnje opstanku.
Sam pojam kriza dolazi iz grkog jezika i najprije je znaio
odluku, odluujuu prekretnicu. Upotrebljava se openito za presudnu,
problematinu situaciju, istovremeno oznaavajui vrhunac odnosno
prekretnicu u razvoju, koja je za preduzee vrlo opasna. U odnosu na
dostignuti obim kriza moe ugroavati djelove sistema ili ak opstanak
cjelog sistema.
Korisno je pogledati korijene termina koritenog u raznim naunim
poljima i taksonomiju usvojenu u svakom od tih polja. Termin kriza,
u kontekstu znaenja take zaokreta, take preloma u slijedu dogaaja,
predstavlja nagli prekid u normalnom slijedu dogaaja u ivotu
pojedinca, drutva ili organizacije koja zahtijeva ponovnu
evaluaciju miljenja i koraka.
-
Definicije poslovnih kriza
Poslovna kriza je situacija koja ugroava stanje i opstanak
preduzea, pri emu preivljavanje postaje najvanije i osnovno pitanje
(Hhn, R.).
Poslovna kriza je opasnost za preduzee koja moe ii do granice
njegove egzistencije (Schiefer, E.).
Poslovna kriza je neplanirano i neeljeno stanje likvidnosti i
rezultata preduzea, koja predstavlja neposrednu ili posrednu
opasnost za preivljavanje preduzea (Mller-Merbach, H.).
Poslovna kriza definira se najee kao ... neplaniran i neeljen
proces ogranienog trajanja i mogunosti uticanja, koji teti
primarnim ciljevima, s ambivalentnim ishodom. (Tpfer, A.)
-
Primarni ciljevi preduzea
Vrlo iroka je lista precizira primarne ciljeve preduzea, kao to
su: pozitivno poslovanje, to podrazumijeva postizanje minimalne
dobiti, odnosno
pokria trokova; ouvanje neprestane likvidnosti i zadovoljavajue
periodine uspjenosti
(operativni ciljevi);
odravanje nivoa kapaciteta proizvodnje i/ili usluga iznad zone
gubitka, zadovoljavajui nivo uposlenosti kadrova; odravanje
kvaliteta proizvoda i usluga i trinog uea.
Profesorica Osmanagi Bedenik izdvaja primarne ciljeve, koji su
vitalno vani za preduzee i ije neispunjavanje vodi ka propasti
preduzea, i to:
ouvanje platene sposobnosti u svakom trenutku (naelo
likvidnosti), postizanje minimalne dobiti, te stvaranje i ouvanje
dovoljnih potencijala uspjeha.
-
Karakteristike krize u definiciji
kao znaajnu promjenu skupa varijabli i performansi poslovanja
(npr. poslovanje s gubitkom) koje ugroavaju dalju egzistenciju
preduzea;
odreeni prelomni period (trenutak) kada ta situacija postaje
neizdrljiva za osnovno funkcioniranje preduzea;
mnotvo neeljenih problema koje izaziva ovakvo stanje rezultira
djelovanje i odluivanje pod nenormalnim okolnostima, kao to su
kratak rok, izloenost velikom psiholokom pritisku itd.
-
Generikih dimenzija krize
1. taka preokreta u razvojnom slijedu dogaaja i aktivnosti, 2.
stvarna situacija u kojoj je visoka hitnost djelovanja,
3. opasnost za ciljeve i vrijednost,
4. iz nje (krize) proizilaze vane konsekvence za budunost, 5.
proizilazi iz slijeda dogaaja koji rezultira novim uvjetima, 6.
stvara neizvjesnost u procjeni situacije i u ovladavanju
potrebnim
razvojnim alternativama,
7. smanjuje kontrolu nad dogaajima i njihovim posljedicama, 8.
poveava hitnost, stres i strah, 9. raspoloive informacije uobiajeno
su nedovoljne, 10. poveava vremenski pritisak, 11. mijenja odnose
izmeu lanova, 12. poveava napetost.
-
Najsveobuhvatnija definicija krize
Krize preduzea su neeljeni i neplanirani procesi, vremenski
ogranieni i na koje se uslovno moe uticati, iji je ishod
ambivalentan i moe da znai unitenje ili restituciju (i
metamorfozu). One ugroavaju dalji opstanak preduzea pogoenog krizom
nanoenjem znatne tete ciljevima koji su relevanti za opstanak
preduzea. Krize preduzea, posebno u njegovim akutnim fazama, dalje
se karakteriu iznenaenjem, pritiskom vremena i pritiskom na
odluivanje. (Urlih Krystek).
-
Uticaj krize na zainteresirane
strane (stakeholdere)
-
Karakteristike krize
a) Ugroenost primarnih ciljeva i egzistencije b) Ambivalentnost
ishoda
c) Karakter procesa i vrijeme trajana
d) Problematika upravljanja
e) Iznenaenje f) Vremenski pritisak
g) Nejasnoa-neodreenost h) Gubitak mogunosti djelovanja
i) Snaga za metamorfozu
a,b,c,d,i obiljeavaju sve krize // e,f,g,h odnosi se na odreene
faze kriza
-
Razlikovanje (distinkcija) pojma
krize preduzea
-
Konflikti
U osvjetljavanju pojmova kriza i konflikt treba praviti razliku
izmeu krize bez konflikta i krize uslovljene konfliktom. Krize
uslovljene konfliktom pri tome se mogu shvatiti kao posljedice
disfunkcionalnih konflikata, pri emu se ne mora raditi o obratnom
konfliktu bez mogunosti usklaivanja interesa, koji pogaaju ciljeve
koji su relevantni za opstanak preduzea. Veina konflikata u
preduzeu, naprotiv, ne dovodi do kriza u naprijed definiranom
smislu.
Konflikt je posljedica loe komunikacije, nedostatka otvorenosti
i povjerenja meu ljudima, te neuspjeha menadera da odgovori na
potrebe i tenje svojih zaposlenih.
Ukoliko se konflikt pojavi, zadatak menadera je da otkrije
njegove uzroke, te da ga otkloni. Ovo pravilo vai i kod krize. Od
izuzetne vanosti je promptno reagovati, nedozvoljavajui da se
problemi gomilaju. Generalno gledano, konflikt nastaje ako neko ne
moe da ostvari cilj ili ako su njegovi ciljevi ugroeni.
-
Smetnje (poremeaji)
Krize bi trebalo razlikovati od smetnji, koje se mogu u svakom
preduzeu dnevno pojavljivati. Recimo, sa zakanjenjem stigne poiljka
sirovina, stane rad maine u proizvodnji. Takve normalne smetnje
takoe pokrenu inae neplanirane i neeljene procese, od kojih su
posljedice odstupanje izmeu stanja, kakvo bi trebalo da bude i
kakvo jeste, ali ne mogu za razliku od kriza poslovanja, trajno
ugroziti nepopustljive ekonomske ciljeve preduzea.
Dejstva koja proizilaze iz takvih smetnji mogu vrlo brzo
izazvati krizno bremenite procese, ukoliko same smetnje pogaaju
vane sisteme preduzea i/ili dejstva takvih smetnji imaju fatalne
posljedice za preduzee i njegov periferni sistem. Za razliku od
krize, poremeaji kao i konflikti ne moraju sa sobom da nose ni
opasnost ni nemogunost ostvarivanja ciljeva koji su relevantni za
opstanak preduzea. Meutim, i poremeaji mogu prouzrokovati znaajan
pritisak vremena, kao i na odluivanje. Tako se poremeaji mogu
posmatrati kao disfunkcionalnosti (vremenski ograniene) u okviru
normalnih deavanja u preduzeu.
-
Katastrofe
Katastrofe u preduzeima neminovno dovode do potpunog prekida
egzistencije, odnosno unitavanja preduzea uz nemogunost ponovnog
otpoinjanja sa poslovanjem kakvo je bilo prije stanja izazvanog
katastrofom.
Prema rezultatima provedenih istraivanja, nakon doivljene
katastrofe ili drugih nesrea (iznenadni sluajevi), sedam od deset
malih poduzea nikada se ne oporavi.
Kriza nije katasrofa. U kontekstu poreenja ova dva pojma,
katastrofa bi oznaavala iri pojam od krize, koji je nastao kada je
krizna situacija eskalirala. Vrlo esto se mogu uti izjave tipa,
kriza se nije zavrila, ali smo izbjegli katastrofu ili trebamo
hitno djelovati da bi izbjegli eskalaciju krize, a samim tim i
katastrofu.
Dok pojam krize naelno sadri jaku ambivalentnost mogunosti
razvoja, katastrofa se jednostrano shvata kao odluujui obrat na lou
stranu sa poraavajuim, kobnim, smrtnim, katastrofalnim ishodom. Ovo
upuuje da je razgranienje pojmova krize i katastrofe jednostavnije.
U situacijama kada kriza potraje due vrijeme i time posljedice budu
pogubnije, onda kriza vrlo lako moe prerasti u katastrofu.
-
Rizici
Znatni rizici mogu ... imati negativan uticaj na imovinsku,
finansijsku i prihodovnu situaciju preduzea... Nasuprot tome, drugi
autori izjednaavaju znatne rizike i rizike koji ugroavaju opstanak.
Takvo izjednaavanje se pri tome nekad vri uz napomenu da se rizik
koji je najprije ocijenjen kao mali moe razviti u rizik koji
ugroava opstanak. Za ovdje izvreno razgranienje izmeu krize i
rizika se stoga namee da se i znatni rizici ukljue u presjek sa
krizama preduzea. Samo neznatni rizici u smislu detaljnih rizika
mogu se pod ovim aspektom posmatrati kao rizici koji ne dovode do
krize. Meutim, prihvaanje prevelikog rizika kojeg ne moemo
podnijeti, dovode do krize.
-
Ostali pojmovi slini krizi
a) Haos.
b) Skandali.
c) Podruje problema (engl. Issues).
d) Diskontinuiteti.
e) okovi.
f) Iznenadi poremeaj (engl. Wild Cards).
