Ekonomika preduzeća

Potrebe kao nužnost Aktivnost ljudi koja je usmerena na stveranje dobara za ljudsku upotrebu predstavlja privredjivanje,a kao rezultat dobija sed ekonomsko dobro. Za zadovoljenje potreba ljudi koriste ekonomska dobra, koja su rezultat proizvodnje, i slobodna dobra koja se nalaze u prirodi. Dobra u prirodi su ograničene i zato se većim delom moraju proizvoditi.Potrebe društva su evoluirale od najjednostavnijih do potreba za savremenom tehnologijom, putovanjima, kulturnim sadržajima. Privredjivanje, proces stvaranja ekonomskih dobara radi zadovoljenja potreba odredjene društvene zajednice.

Potrebe su kontinuirana pojava koja neprekidno postoje, povećavaju se i kvalitativno i kvantitativno, kako zbog porasta broja stanovnika, tako zbog mogućnosti proizvodnje raztnovrsijih dobara. Povećanje obima privredjivanja i proizvodnje raznovrsnijih dobara postiže se, povećanjem zaposlenosti, aktiviranjem resursa( kapitalnih dobara, zemlja-objekti,oprema,sredstva za proizvodnju, i finansijska dobra) i razvojem tehnologije.

Institucionalizovanje procesa privredjivanja je povezivanje članova zajednice na raznim nivoima. Na nivou:• mikroekonomije ,ekonomije pojedinca koji za cilj ima podmirenje sopstvenih potreba, egzistencije, obrazovanja...

• mezoekonomije , ekonomije privrednih subjekata(preduzeća) koja omogućava ostvarivanje ciljeva i mikro i makro ekonomije, a osnovni cilj joj je reprodukovanje i razvoj.

• makroekonomije , ekonimija ukupne privrede zemlje.

Preduzeće kao nosilac privredjivanja(ekonomske aktivnosti) Ciljevi mezoekonomskih sistema su: reprodukcija, razvoj i ostvarivanje profita. Opstanak mezoekonomskog sistema obezbedjuje se proizvodnjom i plasiranjem dobara na tržištu, ostvarivanjem rezultata koji mu pomažu da ulaže ponovo u proizvodnju novih proizvoda. Profit je cilj mezoekonomskog sistema jer se iz njega obezbedjuju dividende, plate i akumulacija kapitala radi ostvarivanja proširene reprodukcije. Mezoekonomski sistem karakterše nekoliko komponenti i to: ulaganja(angažovanje i trošenjem elemenata proizvodnje u novčanom ili materijalnom obliku), rezultati(fizički obim proizvodnje, ukupan prihod i dobit. Oni nam pokazuju efikasnost trošenja elemenata proizvodnje u procesu reprodukcije), principi reprodukcije(ekonomski principi)(osnovni princip je sa što manje ulaganja ostvariti što bolje rezultate. Parcijalni principi su ekonomičnost, produktivnost i rentabilnost) i faktori materijalne ili nematgerijalne priprode koji deluju na funkcionisanje mezoekonomije..

Pojavni oblici (preduzeća)mezoekonomskih sistema u kapitalizmu Preduzeće mogu osnovati fizička i pravna lica.

Fizička lica mogu osnovati:lično ili porodično preduzeće (inokosno preduzeće);partnersko odnosno ortačko preduzeće;komaditno društvo;društvo sa ograničenom odgovornošću;akcionarsko preduzeće.

Pravna lica mogu biti osnovati:➡akcionarsko društvo;➡društvo sa ograničenom odgovornošću;➡državno preduzeće;➡društveno preduzeće;

PREDUZEĆE JE PRAVNO LICE KOJE OBAVLJA DRUŠTVENU DELATNOST RADI STICANJA DOBITI! Inokosno preduzeće osniva pojedinac ili manji broj ljudi sa manjim obimom kapitala, manju mogućnost širenja poslovanja, manju mogućnost akumulacije, ulaganja, investiranja... To je preduzeće sa ograničenom finansijskom snagom i konkurentskim mogućnostima. To je sopstveno preduzeće, gde postoji samo jedan vlasnik koji donosi sve poslovne odluke. To je najjednostavniji oblik preduzeća. Partnersko preduzeće je oblik udruživanja individualnih kapitala , ekonomska moć je veća nego u slučaju inokosnih preduzeća, imaju veću mogućnost aumulacije sredstava, ulaganja, mogućnost rasta i razvoja. Partnersko preduzeće – više pojedinačnih lica udružuju imovinu i saglasno donose poslovneodluke, upravljaju preduzećem i dele profit. Korporacije-akcionarsko društvo su najvažniji organizacioni oblik kapitalističke privrede zato što se na nivou korporacija donose važne ekonomske odluke o nivou cena, investicijama, nadnicama, dividendama što ima uticaja na ukupnu ekonomiju države. Zajedno sa državom smatraju se najvećim centrima moći. To je društvo kapitala koje nastaje udruživanjem više fizičkih ili pravnih lica radi obavljanja privredne delatnosti čiji je osnovni kapital unapred odredjen i sastoji se od akcija odredjene nominalne vrednosti. Kapital čini zbir svih akcija koje su jednakog iznosa. Kupoprodaja akcija se vrši na tržištu kapitala: 1.na primarnom tržištu kapitala obavlja se plasman nove emisije akcija. Učesnici na ovom tržištu su akcionarska društva koja izdaju novu emisiju akcija i finansijski posrednici (najčešće su to banke-investicione i poslovne). 2.na sekundarnom tržištu (berza akcija;stock exchange,ital. bursa) se kupuju i prodaju već izdate

akcije. Osnovni finansijski posrednici su brokeri i dileri. 3.na trećim tržištima posluju brokerske firme koje ne žele da plaćaju proviziju regularnim berzama; ova tržišta nisu javna i čine ih grupe preduzeća koja su manje više međusobno nezavisna. Akcionarsko društvo ili korporacija se osniva ugovorom ili odlukom o osnivanju ako ga osniva jedno lice. Načini osnivanja su:

• simultano-istovremeno koje se vrši otkupom svih akcija, bez poziva na upis i uplatu javnim pozivom.

• Sukcesivno-postepeno upućivnajem javnog poziva-PROSPEKTA Osnovni organi AD su:

a. skupština akcionara (organ vlasnika),b. upravni odbor (organ upravljanja),c. direktor (poslovodni organ),d. nadzorni odbor (organ kontrole).

Akcionarsko društvo (korporacija, kompanija) – društvo koje svoj početni kapitalformira prodajom akcija budućim akcionarima, odnosno vlasnicima preduzeća. Kapital društva se povećava izdavanjem novih akcija i zadržavanjem profita i njegovog reinvestiranja. Pojedinačni vlasnici akcija za obaveze preduzeća odgovaraju samo uloženim kapitalom. Poslove akcionarskog društva vodi upravni odbor direktora, na čelu sa direktorom preduzeća. Akcionari nemaju pravoneposrednog upravljanja ili raspolaganja imovinom preduzeća. Dividenda je udeo akcionara u dobiti akcionarskog društva, i njena visina i isplata direktno zavisi od ostvarene dobiti preduzeća. Holding kompanije nastaju objedinjavanjem više korporacija tako što jedna od njih kupuje kontrolni paket akcija drugih kompanija. Tko stiče pravo da kontroliše njihovo poslovanje I vrši kontrolu njihovih finansija. Holding je velika organizaciona struktura sa velikim brojem korporacija na čijem čelu se nalazi holding kompanija. Osnovna delatnost kompanije je sticanje učešća kapitala u drugim preduzećima i akcionarskim društvima kupovinom akcija ili obveznica, I raspolaganje tim hartijama od vrednosti. Imovina holding kompanije se sastoji od akcija drugih preduzeća, pa se prihod ostvaruje na osnovu dividendi i kamata. Merdžeri nastaju tako što jednu ili više korporacija apsorbuje druga korporacija. A+B=A Bitna karakteristika pripajanja je dobrovoljnost partnera u pogledu želje da kreiraju nov pravni entitet. Za pripajanja je bitno da nema korišćenja gotovine, većse samo obavlja razmena hartija od vrednosti(akcija) između vlasnika preduzeća. Konsolidacije nastaju kombinovanjem dve ili više korporacija u formu jedne nove konsolidovane korporacije. Konglomerati nastaju kao rezultat koncentracije i centralizacije kapitala i proizvodnje. Organizaciona forma koja objedinjuje različite proizvodne delatnosti, privredne aktivnosti. Finansijsku stabilnost postižu kompenzacijom rezultata poslovanja, slabije rezultate jedne zamenjuju rezultatima druge privredne delatnosti. Imaju veliku ekonomsku moć i na tržištu se ponašaju kao monopolisti, uništavaju konkurente… Konglomerat - preduzeće koje obuhvata holding kompaniju i grupu povezanihpreduzeća koja uglavnom nisu konkurenti po proizvodima i tržištima. To su velikapreduzeća koja se bave raznim, međusobno nepovezanim privrednim aktivnostima. Konglomerati uobičajeno nastaju kroz ›merdžere (pripajanja) i take over-e (preuzimanja), a ekonomska opravdanost njihovog formiranje leži u redukciji rizika poslovanja kroz spajanja preduzeća koja su različita u svojim područjima delatnosti. Multinacionalna preduzeća su ona koja svoju ekonomsku aktivnost obavljaju bar u dve zemlje. Prevazišla je ekonomski nacionalne granice utiče na medjunarodnu akumulaciju... Koncern je organizaciona struktura koja objedinjujepreduzeća različitih delatnosti, ali udruživanjem potpuno gube svoju samostalnost. Radi kontrole u koncernu, organizuje se filijala kao veza izmedju preduzeća, kao koordinator. Koncern je najviši oblik monopolističkog udruživanja preduzeća. Nastaje: UGOVORNI KONCERN ugovorom o preduzetništvu, FAKTIČKI KONCERN kada postoji jedno matično i više zavisnih pod jedinstvenom upravom I KONCERN SA ODNOSIMA KOORDINACIJE povezivanjem pod jedinstvenu upravu, bez zavisnosti. Kartel monopol, je udruživanje preuzeća različitih privrednih delatnosti na osnovu ugovora, gde zadržavaju pravnu samostalnosti razlikujemo: KARTEL CENA-diktiranje cena i uništavanje konkurencija na tržištu KARTEL TRŽIŠTA-osvajanje i podela tržišta medju sobom KARTEL KVOTA PROIZVODNJE-dogovaranje o obimu proizvodnje da bi se održali uslovi na tržištu. Trust je oblik monopola, karakteriše ga politika proizvodnje I ekonomija troškova, smanjivanje proizvodnje u pr. Sa zastarelom tehnologijoma, povećavanje u modernim firmama.Racionalisanje. Vodi

I jedinstvenu politiku cena, politiku kompenzacije troškova. Politiku akumulacije kapitala u jedinstven fond što omogućava razvoj i investiranje.

Organizacioni oblici preduzeća u zamljama u tranziciji Su društvena preduzeća, državna(javna), akcionarsko društvo, ortačko, komanditno! Tranzicija je transformacija društveno ekonomskih odnosa, promena orgaizacionih oblika preduzeća, procesa privredjivanja… U zemljama u tranziciji postoje sledeći organizacioni oblici preduzeća: Društvena preduzeća koja u celini posluju sa društvenim kapitalom, bez prava osnivača na upravljanja, učestvovanja u dobiti… Državna (javna) preduzeća koja obavljaju delatnost od opšteg interesa I osniva ih država ili lokalna samouprava. Sredstva za osnivanje ovih prdeduzeća obezbedjuju društvo je društvo kapitala koje nastaje udruživanjem više fizičkih ili pravnih lica radi osnivači. Akcionarsko obavljanja privredne delatnosti čiji je osnovni kapital unapred odredjen i sastoji se od akcija odredjene nominalne vrednosti. Kapital čini zbir svih akcija koje su jednakog iznosa. Osnivači društva su vlasnici akcija. Ortačko društvo se osniva ugovorom dva ili više fizičkih lica radi obavljanja privredne delatnosti uz neograničenu odgovornost pod zajedničkom firmom(ortakluk). Dobit u ovom preduzeću rasporedjuje se u skladu sa ugovorom o osnivanju medju članovima društva. Komanditno društvo se osniva ugovorom izmedju dva ili više lica radi obavljanja privredne delatnosti pod istom firmom od kojih je bar jedno FIZIČKO lice neograničeno odgovorno za obaveze društva KOMPLEMENTAR, dok se odgovornost drugog fizičkog ili pravnog lica odnosi na nivo uloga u ugovoru KOMANDITOR. Komplamentar upravlja društvom i vodi poslove, dok Komanditor nema pravo prigovora i mešanja u odluke komplamentara, ali ima pravo da traži na uvid dokumentaciju i poslovne knjige, godišnje obračune...Oba učestvuju u dobiti društva srazmerno svojim ulozima. Kod komanditnog društva, komanditor učestvuje u dibiti u visini svog uloga. PRIVREDNO DRUŠTVO PODRAZUMEVA DRUŠVA LICA I DRUŠTVA KAPITALA. Oblici preduzeća su privredno društvo, javno preduzeće i društveno preduzeće. DRUŠTVA LICA SU: Ortačko i komanditno društvo, a DRUŠTVA KAPITALA su A.D, D.O.O i preduzeće za zapošljavanje invalida. Društva kapitala A.D i D.O.O. A.D. je društvo kapitala koje nastaje udruživanjem više fizičkih ili pravnih lica radi obavljanja privredne delatnosti čiji je osnovni kapital unapred odredjen i sastoji se od akcija odredjene nominalne vrednosti. Kapital čini

zbir svih akcija koje su jednakog iznosa. Osnivači društva su vlasnici akcija. Akcionarsko društvo se može definisati privredno preduzeće (društvo) koje osniva jedno ili više pravnih, odnosno fizičkih lica, radi obavljanja određene delatnosti pod zajedničkom firmom, a čiji je osnovni kapital (osnovna glavnica) unapred definisana i podeljena na akcije. D.O.O. društvo sa ograničenom odgovornošću osniva više pravnih ili fizičkih lica radi obavljanja društvene delatnosti. Kapital društva čine ulozi lica i njihova odgovornost i rizik je u srazmeri sa ulogom. Ulozi se mogu sastojati od novca, stvari i materijalnih prava. Članovi društva snose rizik za poslovanje društva samo do visine svog uloga. Postoji donja granica visine novčanog kapitala društva kao i najmanji novčani udeo svakog člana društva. Ulagači mogu slobodno raspolagati svojim ulozima. Broj članova društva je ograničen. Svaki član može imati samo jedan ulog i učestvuje u dobiti u visini uloga. Udeli ne mogu biti izraženi u obliku akcija. Raspodela dobiti zavisi od skupštine društva, raspodeljuje se u srazmeri sa ulozima, mora se izdvojiti 5% za zajedničke rezerve i izdvojiti za pokrivanje eventualnog gubitka. Ostatak je nerasporedjena dobit koja se može rasporediti.

Preduzeće za zapošljavanja invalida je društvo kapitalakoje obavlja delatnost radi profesionalnog osposobljavanja i zapošljavanja invalida, najmanje 40%. Po načinu osnivanja preduzeća mogu ih osnivati pravna i fizička lica. PRAVNA LICA OSNIVAJU: A.D. D.O.O. i komanditno društvo. FIZIČKA LICA: ortačko društvo, inokosna i partnerska preduzeća, komanditno dr, A.D. i D.O.O.

POVEZANA PREDUZEĆA Povezana preduzeća su ona preduzeća koja sklope bilo koji ugovor o povezivanju koji je u skladu sa propisima monopolizma. Su ona preduzeća koja su u sledećem medjusobnom odnosu: -kada jedno preduzeće u drugom ima većinski deo kapitala, -kada jedno V neposredno ili posredno zavisi od drugog preduzeća -kada dva preduzeća imaju uzajamno učešće kapitala -kada su dva ili više preduzeća povezana u koncern. To su: uključena preduzeća(poslovno udruživanje), holding preduzeća, poslovna unija, preduzeća povezana velikim obimom proizvodnje, preduzeća povezana bilo kojim ugovorom kojim se stiče kontrola nad upravljanjem ili učešćem kapitala(ugovor o učešću kapitala, ugovor o preduzetništvu), a mogu se

povezivati i ugovorima o konzorcijumu, kartelu, kooperaciji, dugoročnoj poslovnoj saradnji, proizvodnoj saradnji, tehnološkoj saradnji, franšizingu... Preduzeće sa većinskim učešćem je ono koje u drugom preduzeću ima većinsko učešće kapitala. Nastaje ako: jedno preduzeće pribavi više od 50% udela ili akcija, osnovnog kapitala nekog drugog preduzeća ili ako jedno preduzeće ugovorom ili odredbama statuta na neki način stekne pravo da imenuje većinu članova uprave drugog preduzeća bez obzira na učešće kapitala. Matično preduzeće-uzajmno učešće! To je preduzeće koje ugovorom ili većinskim učešćem kapitala upravlja nekim drugim preduzećem. Na zahtev akcionara obavezno je da otkupi njihove akcije. Zavisno preduzeće uzajamno učešće! To je preduzeće čiji većinski deo kapitala pripada nekom drugom preduzeću- matičnom preduzeću, ili ako većinski deo njegovih članova upravnog odbora po ugovoru ili odredbama statuta bira neko drugo preduzeće. Posredno ili neposredno zavisi od drugog preduzeća. Preduzeća sa uzajamnim učešćem su ona koja jedno kod drugog imaju uzajamno učešće kapitala bilo u akcijama, bilo u udelima. Koncerno preduzeće Inkorporacije (uključena) preduzeće nastaju od zavisnih preduzeća. Ako matično preduzeće poseduje 90% kapitala, udela ili akcija drugog zavisnog preduzeća onda skupštinskomodlukom zavisno preduzeće može biti uključeno u matično preduzeća.(kupovinom akcija, preuzimanjem udela članova) Matično preduzeće preuzima obaqveze i odgovornosti uključenog preduzeća kako od momenta uključivanja tako i pre toga. Holding Poslovno udruživanje seostvaruje radi unapredjivanja poslovnog uspeha privredjivanja, može se osnovati bez osnovnog kapitala i ne ostvaruje se radi sticanja dobiti. Na tržištge istupa kao udruženje za račun i u ime članova udruženja. VRSTE PREDUZEĆA Prema ulozi u procesu reprodukcije: proizvodna, trgovinska i uslužna. Prema svojini: društvena, državna, mešovita, privatna. Prema veličini: mala, srednja i velika. Prema privrednim granama: industrija i rudarstvo, poljoprivreda i ribarstvo, šumarstvo, vodoprivreda, gradjevinarstvo, saobraćaj i veze, trgovina, ugosdtiteljstvo i turizam, zanatstvo, stambeno komunalna, finansijska, o brazovanje, nauka kultura mi informisanje, socijalna i zdravstvena zaštita. Ciljevi preduzeća Preduzeće je oblik mezoekonomije i podsistem makroekonomije. U svom sastavu ima mikroekonomije kao podsisteme. Preko preduzeća prelamaju se ciljevi makro i mikroekonomije tako da su ciljevi preduzeća baza za ostvarivanje svih drugih ciljeva. Preduzeće imaciljeve: da zadovolji potrebe društva, da zadovolji sopstvene potreba i da uspostavi uzajamni odnos izmedju ciljeva društva i ciljeva preduzeća. Ciljevi društva Podmirenje svih potreba svakog pojedinca, svih članova društva u što većem stepenu je cilj društva. Takodje je potreba društva da proizvede odredjenu količinu kvalitetnih proizvoda kojima će članovi društva zadovoljiti potreba. Ciljevi preduzeća Preduzeće ima za cilj da proizvodi dobra, koja služe za zadovoljenje potreba pojedinaca, članova društva, čime ostvaruje potrebe društva. Pored toga ono ima za cilj da ostvari podmirenje sopstvenih potreba. Pre svega to je oplodnja uloženog kapitala, postizanje što većeg profita uz optimalno korišćenje raspoloživih resursa i mogućnost kontinuiranog procesa reprodukcije. Profit kao cilj preduzeća Profiz je primarni cilj iz razloga što od njega zavise mogućnosti ulaganja u razvoj kao i opstanak samog preduzeća, a istovremenoprofit je izraz uspešnosti preduzeća. -profit omogućava postizanje drugih ciljeva preduzeća -profit je merilo doprinosa zadovoljenju društvenih potreba. Neprofitni ciljevi društva i ciljevi preduzeća To je politika stalnog rasta i razvoja, održavanje na duži rok, što znači planirati unapred, obezbediti zdrave finansijske izvore, obezbediti ugled na tržištu, kod kupaca i kontinuitet poslovanja. Standard radnika je takodje jedan od neprofitnih ciljeva preduzeća jer od toga zavisi njihova motivisanost i uspešnost poslovanja. Odnos ciljeva društva i ciljeva preduzeća Ciljevi društva smatraju se višim ciljevima od ciljeva preduzeća. Društvo želi da se proizvede što veća količina dobara, da struktura i kvalitet dobara odgovaraju strukturi potreba članova društva.Interes preduzeća je profit. Uskladjivanje potreba se obavlja na tržištu. Ako nekih proizvoda ima više na tržištu nego što tržište traži, neće moći da se prodaju, a kapital se seli u druge grane proizvodnje gde će biti tržišno verifikovan.

SREDSTVA PREDUZEĆA Obezbedjuje osnivač. Zadatak preduzeća je da obezbedi namensku upotrebu i korišćenjem sredstava ostvari što veće rezučltate. Prema nameni razlikujemo: poslovna sredstva koja direktno ulaze u proces proizvodnje i vanposlovna sredstva koja služe za ostale aktivnosti preduzeća. Poslovna srewdstva mogu biti osnovna i obrtna. Prema obliku u kome se nalaze mogu biti novčana sredstva, stvari i prava. Izvori sredstava mogu biti sopstveni-ostvareni i tudji-pozajmljeni. Stalni i privremeni.

Osnovna sredstva Su sredstva za rad čiji je vek trajanja duži od godinu dana i veće su vrednosti. Osnovna sredstva podrazumevaju sredstva za rad u užem smislu-mašine, uredjaje, inventar, alati, sredstva za rad u širem smislu gradjevimski objekti, prirodno bogatstvo, hladnjače.., novčana sredstva (ulaganja dugoročna, depoziti, kaucije, hatrije od vrednosti) i prava(patenti, licence). Sredstva za rad su širi pojam od osnovnih sredstava jer u osnovna sredstva ne spadaju sredstva čiji je vek trajanja kraći od godinu dana(ambalaža, sitan inventar, neki alati..) Osnovna sredstva se javljaju u obliu stvari prava I novčanih sredstava. Stvari: gradjevinski oblekti, mašine, dugogodišnji zasadi... Prava su nematerijalni oblik osnovnih sredstava i to su ulaganja urazvoj i istraživanje, licence i patenti. Novčana sredstva spadaju u osnovna sredstva ukoliko se radi o dugoročnim ulaganjima u preduzeća od strane drugih preduzeća ili banaka. Prema stanju u kom se nalaze mogu biti u izgradnji(dugogodišnji zasadi, objekti u izgradnji), u funkciji(aktivno u upotrebi), van funkcije(privremeno van funkcije) i neupotrebljiva(dotrajala)sredstva. Vrednost osnovnih sredstava Osnovno sredstvo se nabavlja od dobavlajča, transportuje do preduzeća, montira i stavlja u upotrebu. Dobavljač ispostavlja fakturu na iznos ugovorene vrednosti i to je fakturna vrednost. Fakturna vrednost uvećana za troškove dopreme i montaže čine nabavnu vrednost osnovnog sredstva. Fakturna vrednost je ona vrednost koja stoji u fakturi dobavljača. Amortizacija pokazuje koliko je sredstvo utrošeno u procesu proizvodnje.

Sadašnja vrednost se izračunava tako što se od nabavne vrednoesti oduzme otpis-ukupan obračun amortizacije i po njoj se evidentiraju u bilansu stanja. Tržišna vrednost je vrednost osnovnih sredstava na tržištu u odredjenom periodu. Amortizacija je novčani izraz utrošenih osnovnih sredstava koji se zaračunava u cenu proizvoda, a kada se proizvodi prodaju dobijaju se sredstva od kojih će se ponovo nabaviti novo osnovno sredstvo. Tako se amortizacijom vrši transformacija iz naturalnog u novčani oblik. Metode obračunavanja amortizacije su: -vremenska amortizacija-kada se na nabavnu verednost primeni stopa amortizacije -funkcionalna amortizacija-koja se odnosi na intenzitet upotrebe osnovnih sredstava Amortizacija se može obračunavati: Pojedinačno za svako OS se troše u procesu reprodukcije bez obzira da li su u upotrebi ili van nje. Postoji fizičko trošenje usled njihove primene u proizvodnji i moralno zastarevanje koje nastaje usled pronalaženja savremenijih sredstava za rad.

AMORTIZACIJA je proces postepenog prenošenja vrednosti sa osnovnog sredstva na proizvode, amortizacija je vrijednosni izraz trošenja os.

Vremenska metoda Godišnji otpis (amortizacija) linearnom metodom, dobija se kada se nabavna vrednost os podeli sa vekom trajanja. Primer: nabavna vrednost osnovnog sredstva je 160000. Procenjeni vek trajanja je 5 godina. Izracunati godišnji otpis linearnom metodom(pod pretpostavkom da se os ravnomerno troši svih 5 god.

Godišnji otpis=nabavna vrednost /rok trajanja=160000/5=32000din

Stopa amortizacije se izračunava tako što se 100 podeli sa vekom trajanja osnovnog sredstva. Otpis, godišnji iznos mortizacije, se izračunava tako što se stopa amortizacije pomnoži sa nabavnom vrednošću osnovnog sredstva i podeli sa 100.

100

stopa % a = ——————— A(godišnji iznos amortizacije) = ---------------------- Vijek trajanja

Nabavva vrednost x stopa(%)amortizacije

100

Primer: nabavna vrednost osnovnog sredstva je 160000. Procenjeni vek trajanja je 5 godina. Izracunati godišnji otpis.

Stopa(procenat)OTPISA amortizacije =100 /rok trajanja=100/5=20%Godišnji otpis=nabavna vrednostxstopaamortizacije(%otpisa)/100=160000x20/100=32000din

Funkcionalna metoda Troškovi otpisa po jedinici proizvoda,usluzi=nabavna vrednost/Q-obim proizvodnje Troškovi otpisa po radnom satu= nabavna vrednost/sat rada Godišnji otpis=planirani Q(količina proizvoda)xotpis po jedinici proizvoda ili usluge.

Primer: nabavna vrednost osnovnog srdstva je 160000din. Njegova ukupna proizvodnja je 400000. Moguća proizvodnja u ovoj godini je 50000. Izračunati godišnji otpis.

Troškovi otpisa po jedinici=nabavna vrednost/obimproizvodnje=160000/400000==0,4din Godišnji otpis=planirani obim proizvodnjexotpis po jedinici proizvoda=50000x0,4=20000din

Funkcioanlnost se vezuje za mogućnost upotrebe osnovnog sredstva, odnosno

njegov učinak. Ako se osnovno sredstvo više troši, obračunava se veći iznos njegove amortizacije. Veće trošenje dovodi do većeg učinka. Preduzeća su dužna da izdvajaju amortizaciju na sve stvari koje čine osnovna sredstva. Preko amortizacije koja se izdvaja, na poseban način, akumuliraju se određena novčana sredstva za zamenu ili popravke i remontovanje osnovnih sredstva. Sredstva amortizacije se mogu koristiti za prostu ili proširenu reprodukciju osnovnih sredstava.

,

Obrtna sredstva Su poslovna sredstva koja se troše jednokratnom upotrebom. Vek trajanja im je kraći od godinu dana. Obrtna sredstva čine: materijal, nedovršena sredstva, gotovi proizvodi, novčana sredstva i dr. Obrtna sredstva su širi pojam od predmeta rada(materijal, sirovine...) jer podrazumevaju i potraživanja i neka sredstva z arad relativno kratkog veka i male vrednosti. Materijal za reprodukcijui nedovršeni proizvodiNovčana sredstvaPotraživanjaGotovi proizvodi Obrtna sredstva se neprekidno transformišu iz novčanog u robni i obratno. Iz robnog u prelazni tehnološki, iz tehnološkog u završni robni i zatim u novčani. Prema obliku u kom se javljaju to su stvari(materijali, sirovine, poluproizvodi...), novčana sredstva(sredstva na žiro-računu i u blagajni...) i prava(kratkoročna potraživanja od kupaca, depoziti, avansi...)

Vanposlovna sredstva Su sredstva koja su namenjena podmirenju potreba radnika, i održavanju sigurnosti preduzeća. To su sredstva zajedničke potrošnje koja mogu biti u obliku stvari, prava i novac(poboljšanje uslova života radnika, za odmor, rekreaciju, obrazovanje, stanovi,sportski tgereni, odmarališta...), sredstva rezervi koja mogu biti obavezna i neobavezna(sredstva za pokriće gubitaka, prekvalifikaciju kadrova...) i ostala vanposlovna sredstva(npr. Sredstva solidarnosti...).

Izvori sredstava -od osnivača-stvari i novčana sredstva -rezultati poslovanja-ostvarivanjem dobiti, akumulacija -zajmovi od drugih preduzeća i banaka Sredstva se nabavljaju u obliku stvari(gradjevinski objekti, mašine...) i u novčanom obliku. Mogu se razlikovati: -povremeni- krediti, pozajmice... i -trajni-fondovi iz kojih se nabavljaju osnovna i obrtna sredstva. Postoje: -poslovni fond-od uloga osanivača, iz ostvarenih rezultata i prenosom od drugih preduzeća -fond ulagača-ulozi pravnih i fizičkih lica putem deonica -rezervni fond-po zakonu se formira iz dobiti ili dr izvori Delatnost preduzeća

Prema delatnosti koje obavljaju preduzeća se dele na: -proizvodna koja proizvode materijalna dobra koja imaju upotrebnu vrednost i kojima se zadovoljavaju potrebe ljudi -prometna, trgovinska koja se bave kupovinom i prodajom dobara nas tržištu, razmenom -uslužna koja pružaju razne vrste usluga. Funkcije u preduzeću Organizacioni sistem u preduzeću sačinjavaju horizontalno i vertikalno izdiferencirane funkcije. Verikalna diferencijacija se vrši po hijerarhiji u donošenju, sprovodjenju i izvršenju odluka u preduzeću: -upravljačka, -rukovodilačka i -izvršna funkcija. Horizontalno diferenciranje funkcija vrši se prema prirodi procesa rada i izvršanju zadataka u preduzeću, Razlikujemo: nabavku, poizvodnju i prodaju Posebno se formiraju računovodstvena, finansijaka, pravna i dr. funkcije koje postoje u preduzeću. Vertikalna diverzifikacije funkcija Funkcija upravljanja Funkcija upravljanja odredjuje generalne ciljeve preduzeća što vlasnici kapitala čine preko odredjenih organa, najčešće skupštine akcionara i upravni odbor. Upravljanje je proces odlučivanja o ključnim aspektima funkcionisanja preduzeća.Vlasnik kapitala ima nekoliko funkcija u okviru funkcije upravljanja, jer je uložio kapital sa odredjenim ciljem i on definiše uslove funkcionisanja preduzeća, korišćenje kapitala, obavljanje proizvodnje, asortiman proizvoda, uslove prodaje, projektuje profit... -odlučuje gde će plasirati kapital da bi ostvario što veći profit, -vrši kontrolu efikasnosti menadžmenta koji operativno upravlja kapitalom, kroz rezultate poslovanja, ostvareni profit i plasman proizvoda -snosi rizik u slučaju gubitka i garant je izmirenja obaveza prema poveriocima. Funkcija rukovodjenja Vlasnici upravljaju, ali ne rukovode preduzećem. Preduzećem rukovode menadžeri.Zadaci rukovodilaca su: -postavljanje ciljeva i razrada načina za njihovo ostvarenje -efikasno korišćenje sredstava -organizacija poslovanja -stvaranje klime saradnje -raspodela zadataka. Praćenje toka izvršenja, kontrola, koordinacija i unapredjenje. Rukovodilačka funkcija u sebi podrazumeva vertikalnu hijerarhiju od generalnog direktora(top menadžera) preko pomoćnika direktora, do rukovodioca sektora, pogona, vodje smene... i horizontalnu hijerarhiju gde svaki sektor ima svoju rukovodilačku funkciju. Funkcija izvršenja Nosilac izvršne funkcije je radni kolektiv. Izvrša funkcija funkcioniše kroz radno mesto. Horizontalna diferencijacija funkcija Se vrši prema redosledu izvršavanja zadataka u procesu proizvodnje, od obezbedjenja sredstava, preko procesa proizvodnje, do ostvarenih rezultata. Za uspešno funkcionisanje preduzeća potrebno je kombinovati pojedine funkcije. Nabavna funkcija Nabavna funkcija obuhvata sve poslove vezane za nabavkusredstava za rad i predmeta rada(transformasija sredstava iz novčanog u robni oblik). Nabavka treba da bude uskladjena prema kvalitetu)sredstava za rad i predmeta rada), kvantitetu(obim proizvodnje), vremenu i prostoru. Potrebne su informacije sa tržišta i o potrebama proizvodnje. Prodajna funkcija Obavlja sve poslove vezane za plasman prodaju proizvoda, transformaciju sredstava iz materijalnog u novčani oblik. Izlazi treba da budu veći od ulaganja u reprodukciju da bi ista bila ekonomski opravdana. Informacije sa tržišta su osnov za donošenje odluke o prodaji, kako bi se ostvarili najbolji rezultati. Finansijsko računovodstvena funkcija Pokriva popdručje finansijskih tokova u oreduzeću. Njen primarni zadatak je pribavljanje potrebnih količina finansijskih sredstava, stavljanje istih na raspolaganje i briga o njihovom korišćenju. Njihovo korišćenje mora biti što racionalnije. Finansijska sredstva se mogu obezbediti iz sopstvenih i pozajmljenih izvora. Računovodstvo obezbedjuje praćenje upotrebe sredstava i rezultata poslovanja, pruža informacije za donošenje adekvatnih odluka.

Potencijali za obavljanje delatnosti Potencijali su mogućnosti za obavljanje odredjenih delatnostii i proizilaze kako iz okruženja tako i iz samog preduzeća. Utiču na rezultatre poslovanja, te je neophodno njihovo uskladjivanje pri korišćenju. Potencijali koji proizilaze iz okruženja su: prirodni, tehnički, tržišni, društveni, politički i dr. Potencijali u okviru preduzeća su kadrovski, finansijski, informacioni i dr. Potencijali okruženja : 1.Prirodni potencijali To su prirodni izvori sirovina i energije za kojima privreda na globalnom nivou ima sve veću potrebu, a njih je sve manje u prirodi te se za neke od njih koriste razne supstitucije, ali je i to korišćenje uslovljeno tehničko tehnološkim razvojem. To su rudno bogatstvo, flora i fauna, reke, jezera, šume, mora. 2.Tehnički potencijali Su tehnički uslovi rada. Tehnički potencijali proizilaze iz tehničkih karakteristika sredstava za rad i predmeta rada. Tehnološki postupak je skup operacija koje se odvijaju na predmetima rada uz pomoć sredstava za rad. Za izradu nekog proizvoda bira se tehnologija koja na duži rok obezbedjuje maksimalne rezultate uz minimalna ulaganja. Karakteristike sredstava za rad su brzina i automatizacija i utiču na ulaze i izlaze. Optimalna je varijanta maksimiziranje izlaza, a minimiziranje ulaza. Karakteristike, kvalitet predmeta rada takodje utiče na rezultate poslovanja. 3.Tržišni potencijali To su mogućnosti tržišta da prihvati odredjenu količinu proizvoda. To su dakle, uslovi koje diktira tržište, konkurencija sa svojim proizvodima, cene, tražnja, platežna moć potrošača, asotriman, kvalitet... Niži troškovi po jedinici proizvoda, veći obim proizvodnje, povećavaju konkurerntsku sposobnost preduzeća i omogućavaju mu da ostvari bolje rezultate. 4.Društveni potencijali okruženje, uslovi u kojima preduzeće obavlja svoju delatnost: -makroekonomski sistem(definiše oblike svojine, nosioce privrednih aktivnosti, poreski sistem, režim uvoza i izvoza, monetarno-kreditni sistem, carine...utvrdjuje odnose ponude i tražnje na tržištu, visinu nacionalnog dohotka i njegovu raspodelu, prioritete razvoja; sprovodi mere za podsticaj investicija, usmeravanje raspodele, podsticaj razvoja...) Neophodna je stabilnost makroekonomskog sistema na duži rok, da bi se moglo planirati. Cilj mu je dinamičan ekonomski razvoj zemlje. Instrumenti društveno-ekonomskog razvoja: kreditnomonetarni sistem, poreski, devizni, sistem carina, mere za podsticaj razvoja i suzbijanja monopola... 5.politički sistem stepen razvojenosti društveno ekonomskog sistema(definiše državno uredjenje i zavisi od stepena društveno-ekonomskog razvoja. Na osnovu definisanog političog sistema definiše se i ekonomski, pravni, obrazovni, poreski i drugi sistemi. Neophodan je stabilan politički sistem, a optimalan bi bio koji podstiče preduzetništvo, proširuje obim potencijala...) -dostignuti nivo društveno ekonomskog razvoja -medjunarodni položaj jedne zemlje.

Potencijali iz preduzeća: 1.Kadrovski potencijali Kadrovski potencijal čine zaposleni u preduzeću.Treba da bude optimalan broj zaposlenih, odgovarajuće kvalifikovanosti, stepena stručnosti, psihofizičkih sposobnosti i motivisanosti za rad. Poboljšavanjem ovih karakteristika zaposlenih, postižu se bolji rezultati poslovanja. 2.Finansijski potencijali Obavljanje delatnosti preduzeća zahteva angažovanje finansijskih sredstava, a ono zavisi od finansijskih potencijala. Sopstvena sredstva. Osnivački ulog, akumulirana sredstva, i pozajmljena sredstva, tudja: krediti, pozajmice predstavljaju finansijske potencijale preduzeća. Najpovoljnija situacija je korišćenje sopstvenih sredstava ili tudjih na duži rok i malu kamatu. Finansijski potencijal se uvećava bržim kruženjem sredstava u procesu reprodukcije i racionalnijim korišćenjem istih. 3.Informacioni potencijali Pribavljanje, obrada, prenos i prezentacija informacija. Osim savremene opreme za adekvatan informacioni potencijal, kompjuterske opreme, potrebni su kadrovi i adekvatan sistem organizacije informacionog sistema, cirkulisanje informacija.

Ulaganja u reprodukciju Dva osnovna načina ulaganja sredstava u reprodukciju su angažovanje i trošenje sredstava. Angažovanje sredstava u reprodukciji Angažovanje sredstava započinje obezbedjivanjem novca i kupovinom elemenata proizvodnje(predmeta rada, sredstava za rad i radne snage) transformacijom novčanog u robni oblik. Angažovana sredstva se blokiraju na početku procesa reprodukcije do završetka proizvodnje, prodaje proizvoda i njihove naplate, kada su sredstva deblokirana, i ponovo imaju novčani oblik u kom su bila na samom početku. Sredstva angažovana u reprodukciji imaju svoju kvalitativnu i kvantitativnu dimenziju izraženu kroz: vreme trajanja angažovanja i obim angažovanih sredstava. Vreme angažovanja srdstava je period izmedju blokiranja i deblokiranja sredstava i meri se u jedinicama vremena. Obim(veličina) angažovanih sredstava odredjena je sumom tj. količinom novca koja je izdvojena, angažovana u reprodukciji. Za efikasno funkcionisanje preduzeća neophodno je da masa angažovanih sredstava bude što manja, a vreme angažovanja što kraće. Mogu se angažovati i zalihe(materijala, robe, nedovršene proizvodnje) koje su nužne u optimalnom nivou, i nikako ne smeju biti preterane. Kruženje sredsatava u reprodukciji Angažovanjem sredstava započinje se ciklus reprodukcije koji se završava njihovim deblokiranjem. Period od momenta početnog angažovanja-blokiranja, pa do momenta njihove deblokade i ponovne nabavke sredstava, naziva se – CIKLUS REPRODUKCIJE. Metamorfoze sredstava u reprodukciji su: I iz novčanog u robni oblik(kupovina sredstava za rad i predmeta rada) II iz robnog u tehnološki oblik( ulaganjem u proizvodnju materijala, sirovina, mašina, dobijaju se gotovi proizvodi) III iz prelaznog tehnološkog u robni oblik(gotov proizvod) IV iz robnog u novčani oblik(prodajom gotovih proizvoda i naplatom potraživanja od kupaca). Naplatom sredstva dolaze u početno novčano stanje i tim novcem će se kupiti nova sredstva za rad i predmeti rada, čime se završava proces reprodukcije. Pojavni oblici angažovanih sredstava u procesu reprodukcije:

- početno novčano stanje- početno robno stanje- prelazno tehnološko stanje- završno robnjo- završno novčano stanje

Reprodukcioni aspekt angažovanih sredstava Ulaganje u reprodukciju, proizvodnja i stvaranje gotovih proizvoda kao i njihova prodaja predstavlja kruženje vrednosti u procesu reprodukcije. Ciklus reprodukcije, kruženja vrednosti treba da bude što kraći i poželjno je da se u toku godine obavi više ciklusa reprodukcije. Medjutim vreme reprodukcije zavisi od trajanja faza procesa reprodukcije. Faze procesa reprodukcije su različite po pojedinim preduzećima u zavisnosti da li se bave proizvodnjom, prometom ili pružanjem usluga. U proizvodnim preduzećima ciklus reprodukcije ima 3 faze: 1. nabavku, 2. proizvodnju 3. prodaju. Trgovinska prometna preduzeća imaju samo nabavku i prodaju. Uslužna imaju fazu nabavke, usluge i prodaje i faze se odvijaju u kontinuitetu. Efikasnost poslovanja preduzeća Angažovanje i reprodukovanje sredstava pored drugih faktora, utiču na efikasnost preduzeća. Pokazatelji obima i brzine kruženja sredstava: -koeficijent kruženja sredstava Kk=Up/As i merilo je brzine kruženja angažovanih sredstava, ako se Kk povećava, veće od 1, iz perioda uperiod znači da preduzeće efikasnije posluje. -Koeficijent angažovanja Ka= As/Ut Pokazuje odnos angažovanih i utrošenih sredstava. Cilj je da Ka bude približan jedinici jer to znači da se angažovana sredstva i utroše, pa ne dolazi do gomilanja zaliha, i preduzeće posluje efikasnije. -koeficijent reprodukovanja Kr= Ak/As Je odnos akumulacije i angažovanih sredstava. AKUMULACIJA je deo koji se izdvaja iz dobiti za proširenu reprodukciju. Što je Kr veći preduzeće efikasnije posluje, akumulacija je veća.

Trošenje sredstava u reprodukciji(trošenje elemenata proizvodnje) To je trošenje odredjenih vrsta i količina materijalnih sredstava-sredstava za rad i predmeta rada i subjektivnog faktora-radne snage. Sredstva za rad zadržavaju svoj naturalni oblik dok se predmeti rada transformišu(gube svoj naturalni oblik u potpunosti) u gotov proizvod uticajem odredjenih tehnoloških procesa. Sredstva za rad prenose samo deo svoje vrednosti. Trošenje radne snage u stvari je trošenje radnikove bioenergije. Troškovi Da bi se proizvodilo neophodno je trošenje elemenata proizvodnje. Upravljanje troškovima je izuzetno važno za svako preduzeće. Naturalni izraz utrošenih elemenata proizvodnje naziva se utrošak. Praćenje utrošaka u proizvodnji neophodan je uslov za planiranje i kontrolu poslovanja. Vrednosni izraz utrošenih elemenata proizvodnje nazivaju se troškovi i izračunvaju se kada se utrošci pomnože sa njihovom cenom. Postoje troškovi u užem smislu i to su troškovi elemenata proizvodnje, i troškovi u širem smislu koji pored troškova u užem smislu podrazumevaju i troškove transporta, propagande, osiguranja, poreza... VRSTE TROŠKOVA Prema prirodi troškovi se dele na: -troškove predmeta rada-vrednost utrošenog materijala, osnovnog i pomoćnog -troškovi sredstava za rad-amortizacija-vrednosno izrazeno trošenje alata, mašina... -troškovi radne snage-trošak ljudske bioenergije izražen kroz plate radnika. Prema nosiocima -pojedinačni troškovi-koji se odnose na konkretan proizvod(košulja) -zajedničkitroškovi-koji se odnose na više proizvoda(ulje za podmazivanje) Prema načinu uračunavanja u cenu koštanja: -Direktni troškovi-koji direktno ulaze u cenu koštanja konkretnog proizvoda-troškovi osnovnog materijala -indirektni troškovi-koji se odnose na više proizvoda i prvo se odredjenom metodom izračunava koji se deo odnosi na konkretan proizvod pa se onda unose u cenu koštanja. Prema stepenu iskorišćenja kapaciteta – obim proizvodnje -fiksni-koji se ne menjaju u odnosu na stepen zaposlenosti kapaciteta -varijabilni-koji se menjaju pri promeni stepena zaposlenosti kapaciteta Prema načinu evidentiranja: -Ukupni-svi troškovi zajedno -prosečni-kada se ukupni podela sa obimom proizvodnje Prema mestu nastanka: -troškovi proizvodnje-vezani za neposrednu proizvodnju -Troškovi režije-režijski-ostali troškovi (nabavke, prodaje, računovodstva, režije...) Prema praćenju: -planski-planirani u planskim dokumentima -stvarni-stvarno nastali u evidenciji poslovanja. Upravljanje troškovima Upravljanje ili ekonomija troškova postiže se stepenom zaposlenosti kapaciteta. Poznavanje strukture troškova i karakteristika ponašanja uslov je za upravljanje troškovima. Prema stepenu zaposlenosti kapaciteta troškovi se dele na fiksne koji se ne menjaju u ukupnom iznopsu pri promeni obima proizvodnje i varijabilni troškovi koji se u ukupnom iznosu menjaju zavisno od obima proizvodnje. Menadžer mora znati kolika je nominalna proizvodnja, koliko proizvodi i koliko će proizvesti. Reagibilnost troškova Reagibilnost ili elastičnost trošlova na promenu stepena korišćenja kapaciteta izražava se koeficijentom reagibilnosti. Koeficijent reagibilnosti pokazuje elastičnost UKUPNIH troškova i izračunava se : Kr=%UT/%Q i kreće se u intervalu od 1 do 0 ili veći od 1. Kr=0-troškovi se u ukupnom iznosu ne menjaju, to znači da preovladjuju fiksni troškovi Kr1-ukupni troškovi rastu sporije nego obim proizvodnje(degresija) Kr1-ukupni troškovi restu srazmerno obimu proizvodnje(proporcionalni)

Kr1-ukupni troškovi rastu brže od obima proizvodnje(progresija) Troškovi i stepen korišćenja kapaciteta-obim proizvodnje Tc-ukupni fiksni troškovi nastaju izgradnjom i instalacijom odredjenih kapaciteta i uslovljeni su projektovanim obimom proizvodnje. Karakteristika fiksnih troškova je da se ne menjaju u onosu na promenu obima proizvodnje, odnosno, stepena korišćenja kapaciteta. Delimo ih na: Apsolutno fiksne troškove-koji se u ukupnom iznosu apsolutno ne menjaju u odnosu na stepen korišćenja kapaciteta. Po jedinici proizvoda apsolutno fiksni troškovi se menjaju, odnosno, sa porastom proizvodnje oni opadaju. Ako preduzeće želi da smanji troškove po jedinici proizvoda povećava stepen korišćenja kapaciteta. To su troškovi. Amortizacije, kamnata na kredite za osnovno sredstvo, zakupnine, osiguranja... Znači Tc-ukupni apsolutno fiksni troškovi su konstantni, ne menjaju se i paralelni su sa x osom. Wc-apsolutno fiksni troškovi po jedinici proizvoda se menjaju u zavisnosti od promene stepena zaposlenosti, odnosno ako obim proizvodnje raste oni opadaju. Relativnono fiksni troškovi se ne menjaju u jednoj zoni zaposlenosti, ako se poveća stepen zaposlenosti povećavaju se i relativno fiksni troškovi. Imaju veliki uticaj na rezultate poslovanja, njihovo praćenje korisno je pri donošenju odluka o stepenu zaposlenosti preduzeća(smene).To su troškovi rukovodjenja, osvetljenja, zagrevanja, priprema proizvodnje. Ukupni relativno fiksni troškovi se ne menjaju dok se po jedinici proizvoda smanjuju. Zato je bitno kod donošenja odluke o uvodjenju nove smene, utvrditi koliko će biti dodatni troškovi i koliko će se povećati po jedinici proizvoda i kad će jedinični troškovi biti manji u novoj zoni zaposlenosti od jediničnih troškova u prethodnoj zoni. Varijabilni troškovi Sa povećanjem obima proizvodnje varojiabilni troškovi se povećavaju u ukupnom iznosu. Ako je Q-obim proizvodnje 0 i varijabilni troškovi su 0. Varijabilni troškovi nastaju započinjanjem proizvodnje. Tv-ukupni varijabilni troškovi mogu biti: -Tv(pr)-proporcionalni-materijali, sirovine; rastu proporcionalno obimu proizvodnje. -Tv(pg)-progresivni-prekovremeni rad, povećanje prodaje; radtu brže od Q -Tv(dr)-degresivni-pogonska energija, troškovi pomoćnog materijala transport, režijski troškovi; rastu jeli sporije od Q. Dinamika ukupnih troškova Ukupne troškove čine fiksni(apsolutno i relativno fiksni) i varijabilni(proporcionalni, degresivni i progresivni)troškovi. Ponašanje ukupnih troškova zavisi od strukture troškova. Ako u ukupnim troškovima imamo veliko učešće apsolutno fiksnih troškova, onda će povećanjem obima proizvodnje doći do znatnog smanjenja troškova po jedinici proizvoda. Kada u ukupnim troškovima preovladjuju varijabilni troškovi povećanje obima proizvodnje neznatno utiče na porast troškova, u zavisnosti koji od varijabilnih troškova većinski učestvuju u ukupnim troškovima. Proporcionalni, degresivni, progresivni. Kritična tačka poslovanja Preduzeće ima za cilj da sa što manjim troškovima ostvari što većiu dobit. Rezultati poslovanja su uslovljeni ukupnim troškovima i ukupnim prihodima. Kada je ukupna cena prodaje manja od ukupne cene koštanja, preduzeće posluje sa gubitkom. Povećanje obima proizvodnje je isplativo sve dok su troškovi po jedinici proizvoda niži od prodajne cene po jedinici proizvoda. Obim proizvodnje kada se ukupni troškovi izjednačavaju sa ukupnim prihodima, nazivamo kritična tačka poslovanja, jer se iz zone gubitka prelazi u zonu dobiti. Kada preduzeće prelazi iz zone gubitka u zonu dobiti za konkretan obim proizvodnje ili kritična tačka poslovanja, tada se cena koštanja po jedinici izjednačava sa prodajnom cenom po jedinici. Kada je ukupna cena prodaje manja od ukupne cene koštanja preduzeće posluje sa gubitkom. Dobit je najveća u tački u kojoj se ostvaruju najniži troškovi po jedinici proizvoda koja se naziva tačka optimuma, odnosno optimalni obim proizvodnje.

Granični troškovi

Su dopunski troškovi za dopunsko angažovanje kapaciteta, za dopunsku proizvodnju. To su dodatni troškovi za dodatnu proizvodnju. Informavije o grničnim troškovima koriste se kod donošenja odluka o -proizvodnji dodatne količine proizvoda, prijemu nove porudžbine, -kod diferenciranja cena i dampinga, -kod odlučivanja o donjoj granici prodajnih cena -odlučivanja o primeni nove organizacione mere gt=UT/Q Troškovi prema načinu obračuna u cenu koštanja Cena koštanja pokazuje iznos troškova nastalih za proizvodnju konkretnog proizvoda. Troškovi koji su uračunati u konkretnu proizvodnju su direktni troškovi> -troškovi materijala i izrade -plate radnika -amortizacija(ako se može vezati za proizvod) Troškovi nastali samim postojanjem i funkcionisanjem preduzeća, kod kojih je nemoguće odrediti koji deo tih troškova pripada konkretnom proizvodu su indirektni troškovi. Indirektni, opšti ili režijski troškovi nastaju u pogonu ili u upravi i obuhvataju: -troškove režijskog materijala -troškove grejanja, osvetljenja -troškove održavanja -troškove kancelarijskog materijala -troškove reklame To su i troškovi plata radnika na režijskim mestima, troškovi amortizacije, plata rukovodilaca pogona, odeljenja, službi i dr. Troškovi sredstava u prometu i drugim oblicima Trgovinska preduzeća se bave prometom dobara roba, i imaju troskove koji se odnose na plate radnika koji su specijaliyovani da obavljaju poslove prometa. Ona kupuju dobra, robu, u cilju dalje prodaje. Roba ne menja svoj oblik, ostaje u onom stanju u kom je kupljena. Ovi poslovi su neophodni da bi dobra, roba, dospela da krajnjih potrošača, radi zadovoljenja njegovih potreba. Obavljanjem poslova nabavke i prodaje dobara, roba, u trgovinskim preduzećima nastaju troškovi prometa ili prometni troškovi. To su troškovi. -režijskog materijala, transporta, goriva, telefonskih inpulsa, amortizacije. Prometni troškovi imaju režijski karakter, jer se ne mogu vezati direktno za odredjeni promet robe, već se odnose na promet na promet svih roba u preduzeću. Uslužna preduzeća se bave raznim oblastima pružanja usluga: -lične ualuge, frizer kozmetičar zanatske usluge, moleri, serviseri Usluge se pružaju trošenjem ličnog rada radnika koji je izražen u platama, i trošenjem raznih materijala, alata i dr. Sredstava. U prometnim, uslužnim preduzećima se dakle troše predmeti rada, sredstva za rad i radna snaga u skladu sa prirodom posla kojim se bave.

Troškovi i izrada kalkulacija

Da bi se neki proizvod uopšte proizvodio potrebne su informacije o njegovoj ceni koštanja i da li će moći da se proda na tržištu. Cena je osnov za donošenje poslovnih odluka. Računski proces kojim se izračunava cena naziva se kalkulacija i izračunava se nabavna cena, cena koštanja i prodajna cena. Kalkulacija treba da obuhvati sve nastale troškove i da ih raspodeli. Prema vremenu nastajanja postoji: -predkalkulacija ili planska koja se vrši pre početka proizvodnje proizvoda, pre nabavke, a na osnovu normativa i informacija sa tržišta. Ona služiza odredjivanje očekivane cene koštanja i uporedjuje se sa prodajnom cenom na tržištu. Služi za kontrolu troškova. Kada se na kraju uporedi sa stvarnom cenom eventualno ne poklote, odstupanja treba analizirati i odstraniti. -stvarna kalkulacija sastavlja se na kraju proizvodnog procesa, iz podataka iz knjigovodstva, pokazuje kolika je stvarna cena koštanja proizvoda po jedinici. U uslužnim organizacijama predkalkulacija se vrši u dogovoru sa korisnikom usluga, dok se stvarna na kraju izvršene usluge utvrdjuje na osnovu troškova. U trgovinskim preduzećima stvarna cena je stvarna nabavna cena robe. Klakulacija robe u prometu Nabavne cene trgovinske robe u unutrašnjem robnom prometu NABAVNA CENA= FAKTURNA VREDNOST + ZAVISNI TROŠKOVI NABAVKE(prevoz,osiguranje, utovar, istovar...) Ova kalkulacija se radi kada se radi o nabavci robe radi dalje prodaje. Rade je sva preduzeća koja se bave:

1. prometom robe na veliko i malo u zemlji, 2. spoljnotrgovinska preduzeća3. trgovinske radnje

Prodajne cene u unutrašnjem robnom prometu Prodajna cena u unutrašnjem robnom prometu na veliko formira se tako što se na nabavnu cenu doda razlika u ceni, marža, rabat, slobodna razlika u ceni. PRODAJNA CENA =NABAVNA CENA + RAZLIKA U CENI Razlika u ceni može biti u obliku: Marža-propisana razlika u ceni Rabat-odobrava proizvodjač trgovini kod robe gde je propisana prodajna cena Slobodna razlika u ceni-se primenjuje u slučaju da nije propisana razlika u ceni, pa je trgovina sama obračunava.(konfekcija, nameštaj) U unutrašnjem robnom prometu na malo, prodajna cena se formira tako što se pored razlike u ceni na nabavnu vrednost dodaje u porez na promet. PRODAJNA CENA =NABAVNA CENA + RAZLIKA U CENI + POREZ NA PROMET

Kalkulcija gotovih proizvoda Cena koštanja

Cena koštanja obuhvata sve troškove nastale u proizvodnji konkretnog proizvoda. Metode kalkulacije cene koštanja su: Diviziona i dodatna! Diviziona može biti: -čista diviziona -kalkulacija ekvivalentnih brojeva -kalkulacija vezanih proizvoda. Metoda kalkulacije zavisi od karaktera proizvodnje. Da li se radi o HOMOGENOJ ili HETEROGENOJ proizvodnji. Homogena proizvodnja je ona u kojoj se ukupno nastali troškovi odnose na ukupno ostvareni obim proizvodnje.ugalj. Heterogena proizvodnja je ona u kojoj se od iste sirovine proizvode različiti proizvodi sa različitim normativima materijala i rada za svaki proizvod.(limovi različitih debljina). Čista diviziona kalkulacija se primenjuje kada se radi o homogenoj proizvodnji, kada se ukupni troškovi odnose na ukupan obim proizvodnje, cementare. Wck= ut/Q Kalkulacija ekvivalentnih brojeva se primenjuje u slučaju kada se od jedne sirovine dobijaju različiti proizvodi različitih normativa rada, troškova proizvodnje, nafta i preradjevine. Utvrdjuje se zajednička jedinica mere, ekvivalentni broj tako što se za svaki proizvod, tako što se pomnoži proizvedena količina i normativ rada tog proizvoda, dobije ekvivalentni broj za taj proizvod. Onda se ukupni troškovi proizvodnje podele sa zbirom svih ekvivalentnih brojeva za sve proizvode i dobije se trošak po jednom ekvivalentnom broju. Onda se taj broj pomnoži sa ukupnim EB za taj proizvod i dobija se ukupni troškovi po proizvodu. Taj iznos se podeli sa proizvedenom količinom i dobija se cena koštanja po jednom proizvodu. Kalkulacija vezanih proizvoda primenjuje se kada je u pitanju proizvodnja više proizvoda iz jedne sirovine gde je jedan glavni a ostali sporedni. Od ukupnih troškova se oduyme tržišna vrednost ostalih proizvoda i dobija se deo troškova koji se odnosi na glavni proizvod. Taj iznos se podeli sa proizvedenom količinom glavnog proizvoda i dobija se njegova cena koštanja. Dodatna kalkulacija se primenjuje kada se proizvode različiti proizvodi od različitih materijala, u različitim količinama... Cilj je da se saberu direktni troškovi i indirektni, režijski i da se dobiju ukupni koji se podele se količinom proizvoda i dobije se cena koštanja. Da bi se došlo do toga potrebno je raspodeliti režijske troškove, zajedničke. Metodapostoji po jedinstvenom i posebnom ključu. Jedinstveni važi za sve pogone, celo preduzeće, a poseban ključ može se uvesti za posebne pogone, odeljenja. Po jedinstvenom ključu odredjuje se procenat režijskih troškova stavljanjem u odnos ukupnih režijskih troškova i ukupni trošak jednog od direktnih troškova, recimo troškova materijala ili plata izrade, i to : %režijskih troškova=ukupni režijski troškovix100/ukupni direktni troškovi materijala npr. Po posebnom ključu, ako se izračuna procenat režijskih troškova u odredjenom odeljenju, stavljaaju se u odnos ukupni režijski troškovi tog odeljenja se ukupnim direktnim troškovima tog odeljenja. %režijskih tr. pogona X=ukupni režijski tr.pogonaA x 100/ukupni direktni troškovi materijala pogana A Zatim se utvrdjuje alikvatni broj, iznos režijskog troška za svaki konkretan proizvod tako što se direktan trošak materijala, npr., za taj proizvod pomnoži procentom režijskih troškova(izračunatim pomoću ključa) i podeli sa 100. Iznos rećžojskog troška po proizvodu(alikvatni broj)=direktan trošak x%režijskog troška/100 Kalkulacije cena usluga Troškovi materijala +troškovi rada +PDV =cena usluge. PROIZVOD kao završni robni oblik i rezultat reprodukcije

Proizvod je rezultat rada proizvodjačai i namenjen je podmirenju potreba pojedinaca. Što je veća količina proizvoda i raznovrsnost na tržištu može se zadovoljiti veći broj ljudi i više raznovrsnih potreba, a bogatstvo društva je veće. Proizvod dobija svojstvo robe razmenom u robno-novčanoj privredi, namenjen je tržištu i ima upotrebnu vrednost i vrednost. Upotrebna vrenost proizvoda ogleda se u mogućnosti zadovoljenja potrebe, lične ili proizvodne. Proizvod je rezultat reprodukcije i može se izražavati kao fizički obim prizvodnje, vrednosno ili u vidu nove vrednosti. Menja se i po obimu i po strukturi. Obim se menja pod uticajem ponude i tražnje i dr. Faktora, a po strukturi odnosno tehnološkim karakteristikama menja se usled pronalaženja novih tehnologija, promena zahteva potrošača-kvalitet proizvoda. Izražavanje rezultata proizvodnje naturalnim pokazateljima Rezultati reprodukcije se izražavaju naturalnim pokazateljima samo u slučaju heterogene proizvodnje. Kada se radi o heterogenoj proizvodnji, proizvodnji različitih proizvoda koji se izražavaju različitim jedinicama mere, različitim po tehnološkim i ekonomskim karakteristikama, da bi se izračunao ukupan obim proizvodnje, uvode se koeficijenti za svodjenje pojedinih količina, pojedinih proizvoda na zajednički izraz. Koeficijenti se utvrdjuju na bazi učešća količine osnovnog materijala u proizvodnji pojedinih vrsta proizvoda.

Vrednosnim pokazateljima????????

Ukupan prihod-UP

Ekonomski smisao poslovanja je da se proizvod proda na tržištu i da se naplati. Krajnji rezultat je ukupan prihod. UKUPNO PRODATA KOLIČINA X CENA = UKUPAN PRIHOD UKUONO PROIZVEDENA KOLIČINA X CENA = BRUTO PRODUKT Obim proizvodnje i prometa, kvalitet proizvoda, konkurntnost preduzeca,uslovi na tržištu i nivo prodajnih cena su faktori koji utiču na ukupan prihod. QWcp=UP Ukupan prihod predstavlja sumu koja se dobija kada se prodata koli;ina proiyvoda pomonozi sa cenom. Prodajne cene u unutrašnjem robnom prometu na veliko -PRODAJNA CENA =NABAVNA CENA + RAZLIKA U CENI, na malo PRODAJNA CENA =NABAVNA CENA + RAZLIKA U CENI + POREZ NA PROMET Ukupan prihod čine prihodi ostvareni prodajom i naplatom proizvoda u obračunskom periodu(završni račun-godišnji obračun) i vanredni prihodi, naplaćena zaostala potraživanja od kupaca. U UP spadaju još: finansijski prihodi, revalorizacioni prihodi i prihodi od kapitala. Značaj ukupnog prihoda je u tome što se iz njega odvajaju sredstva za akumulaciju koja se koriste za proširenu proizvodnju, koja je ekonomski cilj svakog preduzeća, i što je ukupan prihod veći to su mogućnosti za razvoj preduzeća veće. Rezultat kao razlika prihoda i rashoda- finansijski rezultat Finansijski rezultat, razlika izmedju prihoda i rashoda, koja se izračunava za obračunski period(završni račun-godišnji obračun), obično godinu dana, može biti pozitivan i negativsn. Pozitivan finansijski rezultat DOBIT(profit, bruto dobit), veći rashodi od prihoda-negativan finansijski rezultat GUBITAK.

NETO DOBIT (NETO PROFIT) dobija se kada se od bruto razlike u ceni oduzmu ukupni rashodi! BRUTO RAZLIKA U CENI (marža, rabat) ukupan prihod umanjen za troškove prodaje.

Svako preduzeće je obavezno da plaća POREZ NA DOBIT, koji je namenjen ulaganjima u ostale funkcije u društvu:obrazovanje, kultura, sport, diplomatija, funkcionisanje države. Kada se od dobiti oduzme porez na dobit, dobija se neto dobit-PROFIT KOJI OSTAJE PREDUZEĆU.. DIBIT-POREZ NA DOBIT=NETO DOBIT(PROFIT) Rasporedjivanje profita(neto dobiti) Godišnjim obračunom-završnim računom se utvrdjuje dobit kao nerasporedjena. Rasporedjuje se po potrebi preduzeća i rasporedjivanje je u nadležnosti osnivača. Može se raspodeliti : -na fondove, na pokriće gubitka, povećanje osnovnog kapitala, zakonske rezerve, dividende i prihode od kapitala, zajedničku potrošnju, zarade iz dobiti i dr. Na prvom mestu je pokrivanje eventualnih gubitaka. Zakonske rezerve se izdvajaju 5% od ostvarene dobiti sve dok ne dostignu nivo od 10% osnovnog kapitala. Dividende se isplaćuju nakon pokrivanja gubitaka iz rezervnog fonda i visina dividende zavisi od visine dibiti. Deo dibiti se može raspodeliti na zarade radnicima radi stimulacije za postzanje boljih rezultata. Raspodela dobiti po pojedinim oblicima preduzeća Društvena i javna preduzeća raspodeljuju dobit na osnovu zakona o preduzećima i to: na zakonski obavezne rezerve u iznosu od 5%, rezerve preduzeća,,povećanje društvenog-državnog kapitala, za zaposlene po kolektivnom ugovoru... Ortačko društvo vrši raspodelu po osnovu ugovora o osnivanju, može je deliti medju članovima društva, u zavisnosti od uloga, može se izdvojiti deo za unapredjenje poslovanja, mogu deo podići za sopstvene potrebe, za zarade zaposlenih, u fond zajedničke potrošnje... Kod komanditnog društva, komanditor učestvuje u dibiti u visini svog uloga.Dobit se rasporedjuje na članove društva, s tim što komanditor ne može svoje učešće u dobiti koristiti za podizanje svog uloga, već ga može koristiti za sopstvene potrebe i deo dobiti koja mu pripada srazmerna je visini uloga. Može biti i veća ako je to ugovorom utvrdjeno. Komplementari učestvuju u dobiti na ugovorom utvrdnjen način. D.O.O. rasporedjuje dobit na osnovu odluke skupštine društva. 5% dobiti mora izdvojiti za zakonske rezerve, Prvo se pokrivaju gubitci poslovanja pa se dobit rasporedjuje za povećanje

osnovnog kapitala, na članove društva za njihove potrebe, za rezerve, fondove zajedničke potrošnje, zarade zaposlenih... A.D. rasporedjuje dobit u skladu sa statutom i po odluci skupštine društva. Prvo se pokrivaju gubitci iz prethodnog poslovanja pa se dobit rasporedjuje na rezerve, povećanje osnovnog kapitala, dividende akcionarima srazmerno nominalnoj vrednosti akcija, učešće u dobiti zaposlenih u skladu sa kolektivnim ugovorom. Faktori formiranja rezultata mogu biti interni, oni koji potiču iz samog preduzeća i eksterni koji se nalaze u oktuženja. Interni: -proizvodna snaga rada konkretnog proizvodjača, sposobnost preduzeća da sopstvenim prpizvodnim sposobnostima ostvari veću dobit od konkurentskog preduzeća. Povećanom proizvodnom snagom istim sredstvima za rad i trošenjem istih predmeta rada ostvaruje se veći rezultat. -Tehničko tehnološki faktori, odnosno tehnologija koja se koristi uslovljava trošenje elemenata proizvodnje. -Stepen iskorišćenosti kapaciteta koji utiče na visinu troškova. Neophodno je utvrditi zonu dobiti, kritičnu tačku poslovanja, odnosno optimalni obim proizvodnje. Kako uz najmanje troškove ostvariti najveću dobit. -obim angažovanja i vreme angažovanja sredstava mora biti na optimalnom nivou i iz sopstvenih izvora. Eksterni: -Prirodni uslovi i radna sredina, kada je u pitanju poljoprivredna prizvodnja, preradjivačka industrija... -društveni faktori koji proizilaze iz ekonomske politike: sistem cena, poreski sistem, stabilnost valute...

zarade

Javne prihode čine: 1.porezi, 2.carine i druge uvozne dažbine, 3.naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa, 4.takse. 5.doprinosi za finansiranje obaveznog socijalnog osiguranja 6.lokalni javni prihodi 7.ostali javni prihodi POREZI KOJI PRIPADAJU BUDŽETU REPUBLIKE

-Porez na dobit preduzeća(PD)-porez na dohodak gradjana(PDG)-porez na dodatu vrednost(PDV)-akcize-porez na upotrebu, nošenje i držanje odredjenih dobara-porez na finansijske trsnsakcije

Porez na dobit preduzeća 10% Obveznici poreza na dobit su sva pravna lica sa sedištem na teritoriji Republike Srbije kao i pravna lica koja imaju sedište van teritorije Republike, a preko svojih organizacionih jedinica obavljaju delatnost i ostvaruju prihode na tržištu republike Srbije. Obveznici poreza na dobit su sva preduzeća koja ostvare pozitivan finansijski rezultat, ostvare dobit. Porez na dobit obavezno plaća svako pravno lice koje ostvari dobit prodajom proizvoda ili pružanjem usluga u bilo kom organizuacionom obliku. A.D, D.O.O, ortačka društva, komanditna društva, javna preduzeća, zadruge... Za osnovicu oporezivanja uzima se oporeziva dobit koja se iskazuje u poreskom bilansu, koji se pored bilansa uspeha i drugih finansijskih izveštaja, prilaže na kraju obračunskog perioda. Iznosi 10% i plaća se u mesečnim akontacijama 15 dana po isteku meseca.

Porez na dohodak gradjana Poreska osnovica ja dohodak gradjana, odnosno zbir svih bruto prihoda gradjana za godinu dana umanjen za troškove njihovog ostvarivanja. Porez na dohodak gradjana obuhvata:

-porez na zarade 14% -porez na prihode od poljoprivrede 14% -porez na prihoda od samostalne delatnosti 14% -porez na prihode od autorskih prava -porez na prihode od kapitala -porez na prihode od nepokretnosti, -porez na prihode od kapitalnih dobitaka, -porez na ostale prihode.

Porez na zarade 14% Poreska osnovica je bruto zarada. Kada se od bruto zarade odbije porez na zarade i doprinosi za obavezno zdravstveno i penziono osiguranje, dobija se naeto zarada.Zaradu čine primanja koje lice ostvaruje za obavljeni rad u radnom odnosu.

Porez na prihode od poljoprivrede 14% Poreska osnovica je katastarski prihod, koji je utvrdjen za svaku jedinicu zemljišta koje je upisano u katastar zemljišta na kome se može organizovati poljoprivredna proizvodnja. Poreski obveznik je svako lice koje sopstvanim sredstvima na sopstvenom zemljištu ostvaruje prihode za sopstvenu egzistenciju. Iznosi 14% po katastarskom prihodu.

Porez na prihode od samostalne delatnosti 14% Prihodi od samostalne delatnosti su prihodi koji se ostvaruju pružanjem profesionalnih ili ineliktualnih usluga, od privredne delatnosti. Poreski obveznik je fizičko lice koje radi obavljanja privredne delatnosti osniva radju, kancelariju, salon, agenciju, ordinaciju, apoteku... Preduzetnici mogu plaćati: -porez na prihod od samostalne delatnosti prema stvarno utvrdjenom prihodu i -porez na prihod od samostalne delatnosti prema paušalno utvrdjenom prihodu. Osnovicu oporezivanja kao i u slučaju poreza na dobit preduzeća predstavlja oporeziva dobit koja se iskazuje u poreskom bilansu koji se prilaže uz finansijska dokumenta u godišnjem obračunu. Porez se plaća akontativno po stopi od 14% na iznos oprezive dobiti sa krajnjim rokom 15. marta za proteklu godinu, a paušalno oporezivanje je do 30. novembra tekuće za narednu godinu. U tom slučaju se utvrdjuje visina paušalnog prihoda i on se oporezuje po stopi od 14% i mogu ga plaćati svi preduzetnici čijistvarni prihod na prelazi 2 000 000 din.

Porez na prihode od autorskih prava i prava industrijske svojine 20%

Autorskim delom smatraju se : pisana, govorna, dramska, muzička, filmska dela, dela likovne umetnosti, računarski programi, planovi i sl. Prava imdustrijske svojine smatraju se prava ostvarena po osnovu: patenata, modela uzoraka, tehničkih unapredjenja, žigova... Poreski obveznici poreza na prihod od autorskih prava i prava industrijske svojine su fizička lica kao autori, vlasnici autorskih prava i prava industrijske svojine, naslednici , i sva druga lica koja ostvaruju prihode po ovom osnovu. Porez se obračunava po stopi od 20% od bruto prihoda umanjenog za troškove.

Porez do prihoda od kapitala 20% Prihodi od kapitala su : 1.kamate na zajmove, depozite, obveznice, štedne uloge... 2.dividende i drugi prihodi ostvareni učešćem u dobiti. Obveznici prihoda od kamata na zajmove, depozite, obveznice, štedne uloge isl su fizička lica koja ostvaruju te prihode, a poresku osnovicu čini isplaćena kamate, i poreska stopa je 20%. Poresku osnovicu na dividende čini 50% bruto dividendi i drugih prihoda ostvarenih učešćem u dobiti. Porez na prihode od nepokretnosti 20% Prihodi od nepokretnosti su prihodi ostvareni davanjem pod zakup nepokretnosti: zemljišta, stambenih objekata, stanova, zgrada...Prihod od nepokretnosti je zakupnina koja je odredjena u ugovoru izmedju zakupodavca i zakupca. Obveznik poreza na prihode od nepokretnosti je zakupodavac. Poreska osnivica je oporezivi prihod od nepokretnosti, a to je bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 20%. Na prihode od nepokretnosti plaćaju se: -ako je u pitanju fizičko lice, porez na dohodak gradjana na prihod od nepokretnosti i plaća porez od 20% na oporezivi prihod -porez na promet usluga u slučaju da je zakupodavac pravno lice i plaća porez od 20%, poreska osnovica je zakupnina.

Porez na kapitalne dobitke 20% Kapitalni dobitak nastaje prenosom uz nadoknadu ili prodajom: prava na nepokretnosti,trajnog prava na korišćenje i prava gradnje na gradskom gradjevinskom zemljištu, prava intelektualne svojine, udela u imovini pravnih lica, oakcija i ostalih hartija od vrednosti. Kapitalni dobitak je razlika izmedju prodajne cene po kojoj se prodaje ili prenosi uz nadoknadu i nabavne cene po kojoj je obveznik, lice koje ostvaruje profit prenosom uz nadoknadu ili prodajom, hartija od vrednosti, preva na nepokretnosti i udela... Porez se zaračunava po stopi od 20% na kapitalnu dobit. Obično nadležni poreski organ odredjuje prodajnu ili nabavnu cenu.

Porez na ostale prihode 20% Porez na dohodak gradjana plaćaju i: -f. lica koja ostvaruju prihode davanjem pod zakup opremu i druge pokretne stvari preska osnovica je oporezivi pruhod umanjen za troškove, normirane(20%) ili stvarne, stopa je 20%, -dobitnici igara na sreću, porez se plaća na svaki dobitak pojedinačno koji je preko 10 000din, ako je dobitak u obliku stvari osnovica je tržišna vrednost. Stopa je 20% -osiguranici, obveznici su lica koja ostvaruju prihode-osiguranici, ali je isplatilac dužan da porez obračuna i umanji iznos naknade za iznos poreza pre isplati, i iznos poreza ulati na poreski račun. Stopa je 20%. -porez na prihode od volonterskog rada, članstava u studentskoj zadruzi, upravnim odborima iznosi 20%.

PDV-Porez na dodatu vrednost

1.januara 2005. ukinut je porez na promet i uveden porez na dodatu vrednost. Dodata vrednost je ona vrednost koju trgovac na veliko ili malo, proizvodjač ili lice koje pruža usluge doda dobrima pre nego što ih proda, odnosno izverši uslugu, i na tu vrednost plaća porez od 18%. Dodata vrednost je razlika outputa i inputa. Porez na promet plaća samo krajnji kupac, potrošač.

Porez na dodatu vrednost je opšti porez na potrošnju koji se obračunava na dodatu vrednost koju svaki obveznik u proizvodno prometnom ciklusu dodaje pri isporuci dobara i usluga. Izvoz je oslobodjen PDV-a dok uvoz nije. PDV od 8% placa se na prehrambene proizvode, protetička sredstva, udžbenici i nastavna sredstva, dok je samo izvoz oslobodjen plaćanja PDVa i pružanje zdravstvenih usluga.

Akcize Akcizom se oporezuju: nafta duvan, alkoholna pića, kafa,voćni sokovi, uvozni proizvodi... Akcize se izražavaju akciznom stopom i različite su za različite proizvode. Osnovica za utvrdjivanje visine ackcizene stope je jedinica mere, npr. Za kafu se uzima vrednost kafe po carinskim propisima. Za benzin i ostale derivate nafte je oko 30 din, za dizel 16 din. Za duvan od 100 do 70%. Za kafu 40%. Svbaki proizvod koji podleže plaćanju akcize mora biti obeležen akciznom markicom koje odobrava Ministarstvo finansija.

Porez na upotreebu odredjenih dobara Fizičko lice koje poseduje i upotrebljava odredjena dobra čije se posedovanje i upotreba oporezuju, dužno je da plaća porez. To su dobra kao što je oružje, plovni objekti…

Porez na finansijske transakcije N asvaku transakciju koju obavljaju pravna i fizička lica u platnom prometu kod banaka, plaća se porez.

POREZI KOJI PRIPADAJU BUDŽETU OPŠTINA I GRADOVA Porez na dohodak gradjana jedan njegov deo! Porez na imovinu Oporezuje se nepokretna imovina: zemljište, zgrade, stanopvi, poslovni prostori, garaže, gradjevinski objekti… Porez na imovinu plaća se i to na prava: -na svojinu, -na plodouživanje -na upotrebu i stanovanje -vremensko korišćenje, zakp, -na korišćenje gradskog gradjevinskog zemljišta, ili ostalog zemljišta u državnoj svojini. Obveznik poreza na imovinu je fizičko lice koje ima neko od navedenih prava. Osnovica za oporezivanje je tržišna vrednost nepokretnosti 31.dec embra prethodne godine umanjena za iznos amortizacije od 1,5% za svaku godinu, a najviše do 70%.

Porez na naslerdje i poklon

Obveznici za nasledje su naslednici, a za poklon poklonoprimci. Porez se plaća i na prava, pokretne i na nepokretne stvari, in a novac, hartije od vrednosti… Porez se plaća na nasledje i poklon na imovinu na teritoriji Srbije. Osnovica poreza je tržišna vrednost imovine, umanjena za troškove. Oslobodjeni su ga prvonaslednici. Stopa za drugonaslednike je 3% do 300 000 din, a preko 300 000 din 9000+5%. Trećenaslednici plaćaju po stopi od 5%. Porez na prenos apsolutnih prava Kod prenosa apsolutnih prava uz nadoknadu: -stvarnih prava i nepokretnosti, intelektualne svojine, udela ili hartija od vrednosti, korišćenja gradskog i javnog zemljišta... Pšoreski obveznik je prodavac, prenosilac prava. Poreska stopa je 5%.

CARINE I DRUGE DAŽBINE Carine se polaćaju pri uvozu robe, odredjene su Zakonom o carinama i dr propisima.

NAKNADE ZA KORIŠĆENJE DOBARA OD OPŠTEG INTERESA Za korišćenje voda površinskih, podzemnih i mineralnih. Plaćaju se naknade za korišćenje, za zaštitu i izvadjeni materijal iz voda. Za korišćenje šuma koje se koriste kasnije za obnavljanje istih. Plaćaju se naknade: po osnovu koncesija(ulaganje u tudja osnovna sredstva),od prihoda od prodaje šumskih plodova, po osnovu opštekorisnosti šumskog dobra(vodoprivreda, poljoprivreda, turistički objekti, elektroprivreda, železnica..., za posečeno drvo koje se stavlja u promet. Naknade za korišćenje puteva plaćaju se po raznim osnovama i čitav prihod ide budžetu oštine ili Republike i direkciji za puteve. Sredstva koja se prikupe koriste se obnovu infrastrukture puteva na svim nivoima i jedan deo za izgradnju novih putnih pravaca. Plaćaju se: naknade za puteve pri registraciji vozila, na autoputu, putarine, naknade za zakup zemljišta neposredno pored puteva, za pumpe ili dr objekte, za postavljanje instalacija... Za korišćenje zemljišta plaćaju se naknade za korišćenjke zemljišta u svrhu postavljanja reklama, panoa,instalacija, infrastrukture i naknade za neobradjeno poljoprivredno zemljište. Za korišćenje rudnog blaga mineralnih sirovina, uglja, gasa je %.

TAKSE Se plaćaju opštini, sudovima, upravama prilikom podnošenja različitih podnesaka. -Administrativne takse se plaćaju kod izdavanja uverenja, potreba, urbanističkih izveštaja, izdavanja dozvola, najčešće opštini. -Sudske sudu za sporove. -Komunalne opštini za komunalne usluge. Odrdjuje ih skupština. -Registracione takse plaćaju se prilikom registracije privrednih društava, radnji... Takse su fiksne, odredjene u odnosu na rast cenana malo i propisane su zakonom.

DOPRINOSI Obveznicidoprinosasu:zaposleni,preduzetnici,osnivači,poljoprivrednici,samostalni umetnici, domaći držvljani zaposleni u inostranstvu i dr. Lica po istoj osnovi. Poreska osnovica je bruto zarada. Poreske stope za obračun su: -za penzijsko invalidsko osiguranje 22%(doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, doprinos za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja, profesionalnih deformacija...)

-za zdravstveno osiguranje 12,3%(doprinos za obavezno i zdravstveno osiguranje u slučaju povreda na radu ili profesionalnih deformacijom) -za osiguranje za slučaj nezaposlenosti 1,5%

LOKALNI JAVNI PRIHODI

U budžetu lokalnih samouprava nalaze se sredstva koja se obezbedjuju iz izvornih javnih prihoda od taksi, kazni, poreza, naknada, donacija... i javnih prihoda koji su ustupljeni od Republike. Izvorni javni prihodi su: -samodoprinosi gradjana od plata, zarada, penzija, naknada za finansiranje infrastrukture na teritoriji opštine. -Opštinske administrativne takse koje odredjuje opština. -lokalne komunalne takse za korišćenje prava, predmeta i usluga. -boravišne takse koje odredjuje opština za lica koja borave priovremeno na teritoriji optine, -Naknade za korišćenje gradjevinskog zemljišta plaća se i kao izgradjeno i kao neizgradjeno, za zakup, korišćenje, vlasništvo dela, objekta, ili samog zemljišta. -naknade za zaštitu i unapredjenje životne sredine -prihodi od davanja u zakup nepokretnosti, objekata u vlasništvu lokalne zajednice u obliku zakupnine ili prihodi od prodaje pokretnih stvari u vlassništvu lokalne zajednice, koje imaju karakter državne svojine. -1% od koncesija za korišćenje objekata infrastrukture lokalne zajednice ide u budžet iste. -Prihodi od kamata na koja je lokalna zajednica kod banaka oročila slobodna budžetska sredstva. -prihod od novčanih kazni u prekršajnim postupcima -prihodi od delovanja opštinskih službi, stambeno komunalne službe... -prihodi od donacija pravnih i fizičkih lica iz zemlje ili inostranstva.

OSTALI JAVNI PRIHODI Su: -novčane kazne u krivičnim, prekršajnim postupcima pred državnim organima -oduzeta imovina i sredstva dobijena njenom prodajom -prihodi od davanja u zakup, korišćenja nepokretnosti u državnoj svojini -prihodi od prodaje kapitala preduzeća u državnoj svojini koja su u procesu transformacije -donacije svi lokalni prihodi služe za pokrivanje javnih rashoda.

KVLITET FUNKCIONISANJA MEZOEKONOMSKOG SISTEMA KVLITET PRIVREDNOG SUBJEKTA Nosioci procesa društvene reprodukcije su privredni subjekti koji obavljanjem svojih biznisa ostvaruju makro, mikro i mezoekonomske ciljeve. Ekonomska efikasnost se izražava odnosom izlaznih i ulaznih elemenata iz procesa reprodukcije i predstavlja potencijal buduće ekonomske efikasnosti preduzeća. Poslovni uspeh je kvalitativni izraz efikasnosti poslovanja privrednog subjekta i predstavlja odnos izmedju stvarnih ulaganja i stvarnih rezultata u odredjenom vremenskom periodu. Kvalitet ekonomije se izražava kroz efikasnost poslovanja na koji utiču: objektivni faktori koji dolaze iz okruženja(ekonomska politika, tehnološki razvoj..) i subjektivni faktori koji nastaju unutrašnjom organizacijom preduzeća. Efikasnost poslovanja izražava se kroz stepen: -likvidnosti, izmirivati svoja kratkoriočna potraživanja iz sopstvenih likvidnih sredstava.

-solventnosti, otplaćivati dospele anuitete po osnovu kredita iz sopstvenih raspoloživih sredstava, -akumulativnsti, da se iz ostvarene dobiti mogu izdvojiti sredstva za akumulaciju, iz kojih će se deo izdvajati za proširenu reprodukciju. -kruženja angažovanih sredestava, povećanje koeficijenta kruženja angažovanih sredstava, znači da se sa manjim obimom angažovanih sredstava mogu ostvariti isti rezultati EKONOMSKI PRINCIPI REPRODUKCIJE