MASTER RAD.pdf

UNIVERZITET SINGIDUNUM POSLOVNI FAKULTET

Departman za poslediplomske studije

POSLOVNA EKONOMIJAMASTER STUDIJSKI PROGRAM

MASTER RAD

FINANSIJSKA ANALIZA PREDUZEA VIA PROJEKTU FUNKCIJI VLASNIKA PREDUZEA

Mentor:Kandidat:Doc. Dr Lidija BarjaktaroviJelena MiodragoviBr. Indeksa: 401425/2011

Beograd, 2013.

SADRAJ:UVODNA RAZMATRANJA3FINANSIJSKA ANALIZA PREDUZEA7Pojam finansijske analize7Tehnika finansijske analize11Vrste finansijskih analiza12Finansijska analiza i pokazatelji poslovanja13PRIMER FINANSIJSKE ANALIZE NA PREDUZEU VIA PROJEKT 15Opti podaci o preduzeu15Analiza graevinskog trita19Analiza trita u graevinarstvu na podruju Srbije20Poslovanje graevinske privrede grada Beograda u 2009. god.22Pokazatelji finansijske analiza preduzea Via Projekt27Pokazatelji rentabilnosti28Pokazatelji likvidnosti31Pokazatelji aktivnosti35Pokazatelji finansijske strukture40Projekcija preduzea Via Projekt za narednih 5 godina42OSNOVNI PRINCIPI ANALIZE KREDITNE SPOSOBNOSTI KLIJENTA44Analiza klijenta47Kvalitativna analiza klijenta50Kvantitativna analiza klijenta53Analiza transakcije61PRIMER UTVRIVANJA KREDITNE SPOSOBNOSTI KORISNIKA KREDITA PREDUZEAVIA PROJEKT BEOGRAD KOD RED BANKE64ZAKLJUAK69LITERATURA71Finansijska analiza preduzea Via Projekt u funkciji vlasnika preduzeaJelena Miodragovi

9

UVODNA RAZMATRANJA

Moderno finansijsko upravljanje, odnosno, finansijski menadment kompanija bazira se na informacijama i rezultatima sistematskog praenja, prikupljanja, obrade i obrauna sloenih pokazatelja finansijskog poslovanja odnosno na finansijskoj analizi poslovanja.

Finansijska analiza je veoma detaljno ispitivanje finansijskog i ekonomskog stanja i rezultata poslovanja nekog preduzea. Obavlja se na osnovu finansijskih izvetaja tog subjekta: bilansa stanja, bilansa uspeha, izvetaja o novanim tokovima, izvetaja o promenama na kapitalu, napomenama, zakljunim listovima, izvodima iz poslovnih knjiga i slino.

Finansijska analiza preduzea obuhvata analizu prinosnog, imovinskog i finansijskog poloaja preduzea. Ona je korisna raznim uesnicima u biznisu, jer im pomae da razumeju poloaj preduzea i donesu odgovarajuce odluke. Navodimo tipine korisnike finansijske analize i vrstu odluka koje na osnovu nje donose: menadment na osnovu analiza donosi svakodnevne odluke o korektivnimmerama u vodenju finansija preduzea; vlasnici - dolaze do zakljuka da li preduzee ima dobru prespektivu i da li je finansijski i top menadment uspean; poverioci - da li e njihova potraivanja biti naplaena u roku dospea, ili su rizina pa je potrebno traiti vrsta obezbedenja potraivanja; banke da li da odobre kredit preduzeu i pod kojim uslovima, odnosno sa kojim obezbeenjem vraanja kredita.

Na osnovu finanisijske analize sagledava se realna i objektivna finansijska situacija preduzea. Finansijska analiza treba da prui odgovore, izmedu ostalih, i na sledea pitanja: koja je struktura imovine preduzea i njegovih izvora finansiranja; kakva je njegova likvidnost i solventnost; koji je stvaran a koji optimalan obim zaliha i obrtnih sredstava; gde se preduzee nalazi u pogledu uspenosti poslovanja; kako menadmet finansira investicije; da li preduzee ostvaruje dovoljan iznos profita; kojim i kolikim poslovnim i finansijskim rizicima je izloeno; kakva je zaduenost i finansijska stabilnost; gde je prelomna taka rentabiliteta da li vlasnici primaju dovoljan iznos sredstava po osnovu vlasnitva i slino.

Informacije dobijene finansijskom analizom predstavljaju polaznu osnovu za preduzimanje mera i akcija usmerenih na popravljanje boniteta i trendova u poslovanju i razvoju preduzea. Finansijska analiza pokazuje efikasnost i delotvornost finansijske politike, kao jedan od osnovnih elemenata upravljanja finansijama preduzea. Rezultati finansijske analize znaajni su za formiranje adekvatne finansijske politike. Finansijka politika, kao sastavni deo ukupne poslovne politike preduzea, predstavlja osnovu upravljanja finansijama preduzea. Ovu funkciju obavlja finansijski menadment preduzea odnosno kompanije.

Predmet istraivanja

Predmet istraivanja je finansijska analiza preduzea VIA PROJEKT u funkciji vlasnika preduzea. Analiza finansijskog poloaja i uspenosti predstavlja osnovni element utvrivanja ukupne poslovne pozicije nekog preduzea na tritu i okosnicu strategije na kojoj e poivati njegov dalji razvoj. Vlasnici dolaze do zakljuka da li preduzee ima dobru perspektivu i da li je finansijski i top menadment uspean. Jer preduzee posluje u uslovima trinog okruenja, tako da ni razvoj ni opstanak preduzea nisu unapred osigurani. Finansijska analiza predstavlja proces primene razliitih analitikih postupaka i tehnika, pomou kojih se podaci iz finansijskih izvetaja pretvaraju u upotrebljive informacije, relevantne za upravljanje poslovanjem i razvojem preduzea. Zadatak finansijske analize je da prepozna dobre osobine preduzea, da bi se te osobine koristile na pravi nain, ali i da prepozna slabosti preduzea kako bi mogle da se preduzmu i odgovarajue korektivne mere. Jednom reju, osnovni cilj analize finansijskih izvetaja je ocena prolih ostvarenja ali i stvaranje podloge za donoenje odluka o nekim buduim ostvarenjima. S druge strane, preduzee kao deo okruenja u kome posluje je steite mnogih interesa.Tu su interesi vlasnika, menadmenta, kreditora, potencijlanih poslovnih partnera, fiskalnih organa, vlade i drutva u celini. Bez obzira to su njihovi ciljevi na prvi pogled meusobno konfliktni, uglavnom svi ele da preduzee uspeno posluje. Na osnovu informacije o poslovanju datog preduzea bie donete i odreene poslovne odluke: investitori e znati da li treba da ulau u posmatrano preduzee, kreditori da li da odobre kredite, vlada i njene agencije e ove informacije koristiti u svrhu odluivanja o ekonomskoj politici zemlje.

Predmet istraivanja je takoe i utvrivanje kreditne sposobnosti korisnika kredita. U dananjim uslovima poslovanja, procedura odobravanja i monitoringa kredita je visoko standardizovana, ali se u odreenim oblastima (delovima) razlikuje od banke do banke. Procedura zavisi od namene i ronosti kredita, tako da dugoroni krediti namenjeni investiciji u privrednom subjektu (izgradnja ili dogradnja hala, kupovina opreme, kupovina poslovnih zgrada, itd.) podrazumevaju najdui i najsloeniji postupak odobravanja.

Sve vea izloenost bankarskog poslovanja finansijskim rizicima, povean broj nelikvidnih preduzea poslednjih godina, uslovilo je sve veu potrebu za adekvatnom procenom kreditnih zahteva i time upravljanje kreditnim rizikom.

Na osnovu finansijske analize banka e dobiti neophodne podatke, izvriti njihovu selekciju i analizirajui ih sagledati finansijski poloaj zajmotraioca, a time i njegovu kreditnu sposobnost. Ukazaemo na znaaj procene kreditne sposobnosti zajmotraioca u upravljanju kreditnim rizikom.

Ciljevi istraivanja

Nauni cilj istraivanja je nauna deskripcija primene analize. Drutveni cilj istraivanja je primenljivost rezultata analize u drutvenim okvirima.

Posebni cilj istraivanja je prikazivanje osnovnih elemenata u postupku procesa finansijske analize, a u cilju relevantnog sagledavanja finansijskog poslovanja preduzea.

Istraivake hipoteze

Hipotetiki okvir za istraivanje zavisi od karakteristika ekonomskog sistema koji daje smernice u procesu primene finansijske analize.

Glavna hipoteza Finansijska analiza je u funkciji dugoronog profitabilnog poslovanja preduzea

Posebne hipoteze Inputi trita i vlasnika su veoma vani za opstanak i razvoj kompanije od prirode i pravno ekonomskog sistema zavisi proces utvrdjivanja kreditne sposobnosti korisnika kredita pravnog lica finansijski izvetaji su osnov za odobrenje kredita i utvrivanje kreditnesposobnosti korisnika kredita krediti su znaajni za poslovanje banke i utiu na profitabilnost, odnosno finansijski rezultat banka je izloena velikom broju rizika koji utiu na poslovanje, ali je kreditnirizik najvaniji rizik u poslovanju banke dodatni efekti plasiranja kredita su takoe znaajni za poslovanje banke narodna banka utie na odreivanje kreditne sposobnosti i vaan aspekt procesa nadzora, odnosi se na procenu i praenje usaglaenosti banke sa minimalnim standardima i obaveznom koliinom informacija, naroito u sluajevima primene naprednijih metoda domaih i meunarodnih standarda.

Metode istraivanja

Problem u radu koji se istraivanjem reava je teorijske i empirijske prirode. Empirijska istraivanja mogu da utiu na opti trend u razvoju teorije, naroito zahvaljujui pronalaenju novih istraivakih postupaka, a ona doprinose i pojmovnoj istoi teorije, jer zahtevaju da znaenja upotrebljenih izraza budu jasno odreena. Prema tome, nema otkria, nema nauke bez empirijskih podataka. Tako je u radu korienjem podataka iz preduzea, i korienjem znanja o predmetu koji se istrauje u radu (teorije) i istraena i uraena praktina provera.

U radu je koriena statistika metoda. U procesu naunog rada statistika se primenjuje na osnovu odgovarajuih prilagoavanja njegovom predmetu, odnosno fazama istraivanja. Pored statistike metode, u radu su primenjene i neke druge optenaune metode kao to su hipotetikodeduktivna i komparativna metoda. Predmet, ciljevi i hipoteze istraivanja, opredelili su nas na dijalektiki proces istraivanja, kao i primenu osnovnih analitikih i statitistikih metoda, a posebno dedukcije, indukcije, sinteze, analize i generalizacije.

Postupak istraivanja vri se i na osnovu analize sadraja dokumenata na nivou primarnih i sekundarnih izvora (teorijske grae i ranije izvrenih istraivanja). Adekvatna primena metoda omoguava da se steknu pouzdana saznanja o predmetu istraivanja, o injenicama, pojavama, procesima i odnosima na kojima poiva, ali i o pojmovima, stavovima i zakljucima koji su relevantni za ispunjavanje svrhe ovog rada. Primenom odabranih metoda postie se nauni i drutveni cilj predmeta istraivanja rada.

Struktura rada

Struktura rada podeljena je u 4 poglavlja, gde svako od njih ima podjednaku vanostu ispunjenju cilja rada a to su:

I Finansijska analiza preduzeaII Primer finansijske analize na preduzeu Via ProjektIII Osnovni principi analize kreditne sposobnosti klijentaIV Primer utvrivanja kreditne sposobnosti korisnika kredita preduzeaVia Projekt Beograd kod Red banke

U prvom delu rada, pod nazivom Finansijska analiza preduzea bie prikazanteoretski pojam finansijske analize i njene tehnike i vrste.

U drugom delu rada, pod nazivom Primer finansijske analize na preduzeu Via Projekt bie dat konkretan primer finansijske analize na preduzeu Via Projekt, kao i projekcija odreenih finansijskih pokazatelja preduzea Via Projekt za narednih 5 godina

U treem delu rada, pod nazivom Osnovni principi analize kreditne sposobnosti klijenta bie objanjen postupak analize klijenta, kvalitativna analiza klijenta, kvantitativna analiza klijenta, analiza transakcije.

U etvrtom delu rada, pod nazivom Primer utvrivanja kreditne sposobnosti korisnika kredita preduzea Via Projekt Beograd kod Red banke bie dat primer utvrivanja kreditne sposobnosti korisnika kredita preduzea Via Projekt Beograd kod Red banke.

U zakljunim razmatranjima bie istaknuto da li su dokazane postavljenje hipoteze ili ne.

I FINANSIJSKA ANALIZA PREDUZEA

Za uspeno poslovanje preduzea i uspeno obavljanje revizije, neophodno je poznavati osnovne postavke analize finansijskih izvetaja. Sutina definisanja pojma analize finansijskih izvetaja, nalazi se u shvatanju da analiza treba da se podvrgne posmatranju, ispitivanju, oceni i formulisanju dijagnoze onih procesa koji su se desili u kompaniji i koji se kao takvi nalaze saeti i opredmeeni u okviru finansijskih izvetaja. Finansijska analiza predstavlja iscrpno istraivanje, kvantificiranje, deskripciju i ocenu finansijskog statusa i uspenosti poslovanja preduzea.

U daljem delu poglavlja emo objasniti: pojam finansijske analize, tehnike finansijske analize, vrste finansijskih analiza, finansijsku analizu i pokazatelje poslovanja.

1.1. POJAM FINANSIJSKE ANALIZE

U definisanju finansijske politike svako preduzee je pod uticajem brojnih faktora od kojih zavise rezultati poslovanja. Zato je nuna opreznost u donoenju finansijskih odluka i ustanovljavanju instrumenata finansijske politike.

Imajui u vidu da preterana opreznost moe da smanji efikasnost poslovanja usled izbegavanja rizika, a neopreznost moe da ugrozi ne samo efikasnost, ve i opstanak preduzea, tako je za pravilno voenje finansijske politike preduzea vana finansijska analiza poslovanja kao osnova za donoenje odgovarajuih odluka.1

Finansijska analiza se bavi istraivanjem, kvantificiranjem i analitikim interpretiranjem funkcionalnih relacija koje postoje izmeu bilansnih pozicija (bilansa stanja i bilansa uspeha), sa ciljem da se omogui validna ocena finansijske pozicije rentabiliteta poslovanja preduzea. Na ovaj nain definisana, finansijska analiza upuuje na analizu poslovnih sredstava i izvora finansiranja ovih sredstava, i na analizu poslovnog rezultata koji se dobija meusobnim poreenjem poslovnih prihoda i poslovnih rashoda u nekom vremenskom roku. Normalno da finansijska analiza ne mora da se zadri samo na ovim fundamentalnim finansijskim izvetajima, ve za predmet istraivanja moe da ima i druge izvetaje koji odraavaju finansijski poloaj preduzea.2

Informaciona podloga za finansijsku analizu su osnovni finansijski izvetaji o stanju i uspehu preduzea bilans stanja i bilans uspeha, a u novije vreme i bilansi tokova gotovine i aneks.

Ciljevi finansijske analize mogu se podeliti na opte i posebne. Posebni ciljevi finansijske analize mogu se posmatrati sa aspekta internih i eksternih korisnika, ciljevi se svode na pruanje adekvatnih informacija odgovarajuim organima za potrebe analize, kontrole, planiranja i odluivanja.

1 Hrusti H.: Finansijski mendment, Alfa-graf NS, Novi Sad, 2005., str.412 Nerandi B., Dickov V., Perovi V.: Ekonomika moderna, Stylos print, Novi Sad, 2004., str.102

Poto ima vie eksternih korisnika, kao to su: vlasnici kapitala, poverioci, dravni organi, statistiki zavodi, privredne komore i poslovna udruenja, sindikat, konkurenti, privredna publikacija,tako su i ciljevi razliiti.

Vlasnici kapitala u akcionarskim drutvima prevashodno su zainteresovani za ostvarenu rentabilnost, jer od nje zavisi prihod koji ostvaruju uestvujui u raspodeli rezultata po osnovu uloenog kapitala (dividende). Na drugom mestu je njihov interes za sigurnost uloenog kapitala. Otuda i potreba i zainteresovanost akcionara zaanalitikim i drugim informacijama, na bazi kojih odluuju o tome da li da zadre ili prodaju akcije preduzea, odnosno da li da kupuju nove ili ne.3

Ciljevi analize finansijskih izvetaja mogu se podeliti na opte i posebne ciljeve. Opti ciljevi odnose se na sagledavanje zaraivake sposobnosti (rentabilnosti, profitabilnosti, uspenosti) kompanije i finansijskog poloaja (statusa) kompanije, njezinih novanih tokova i promena na kapitalu u cilju pruanja informacija korisnicima (naruiocima) analize.

S obzirom da su korisnici finansijske analize stejkholderi, tako se i posebni ciljevi analize finansijskih izvetaja odnose na zadovoljavanje informacionih potreba stejkholdera. Kada govorimo o stejkholderima, najznaajniji su investitori u akcije (equity investors) i kreditori (bond investors, banks), odnosno oni korisnici koji obezbeuju kapital kompaniji i kao takvi omoguavaju da kompanija bude poslovno sposobna.

Investitori i kreditori koriste raunovodstvene informacije u cilju procene kvaliteta ostvarenog rezultata kompanije (dobitka ili gubitka) i buduih novanih tokova koji su povezani sa njihovim ulaganjima (kamate za imaoce obveznica, kamate za zajmodavce - banke i dividende, kapitalne dobitke za akcionare). Drava i njezini organi koriste raunovodstvene informacije u cilju utvrivanja mera ekonomske politike, donoenja odgovarajuih odluka o podsticanju odreenih delatnosti i privrednih grana i nadziranje sprovoenja mera ekonomske politike. Menaderi svih nivoa odluivanja, kao interni korisnici, koriste informacije analize finansijskih izvetaja u cilju planiranja, organizovanja i kontrole, to je sutina menaderskih aktivnosti.

Posebni ciljevi analize finansijskih izvetaja mogu se posmatrati i na drugaiji nain, respektovanjem Meunarodnih raunovodstvenih standarda/Meunarodnih standarda finansijskog izvetavanja (MRS/MSFI).

3 Teofanovi R.: Istorija i teorija knjigovodstva, Beograd, 1958., str 144

Prema Okviru Meunarodnih raunovodstvenih standarda/Meunarodnih standarda finansijskog izvetavanja, osnovni cilj raunovodstva je da prui informacije o sposobnosti preduzea da stvara novac i ekvivalente novca, kao i informacije o proceni dinamike i izvesnosti stvaranja novca.Ovu sposobnost stvaranja novca kao raunovodstveni cilj, ne treba bukvalno shvatiti kao usmerenost aktivnosti preduzea na ostvarivanje to veeg stanja novca na tekuem raunu. Ona se definie kao sposobnost korisnika (stejkholdera) da iz raunovodstvenih informacija dou do objektivnih podataka o tome da li e preduzee isplatiti dividende (prinos za investitora), kamate (prinos za kreditore), tekue obaveze prema dobavljaima za materijal, opremu, obaveze prema fiskalnim organima (porez), kao i da li na vreme proizvodi i isporuuje svoje proizvode kupcima. Prethodno pomenuto, prikazano je na sledeoj slici.

Slika 1. Posebni ciljevi finansijske analize za svakog pojedinanog korisnika

Na osnovu Slike 1. proizlazi da se eksterni i interni korisnici informacija nalaze uinterakciji.

Ovde je re o dve vrste interakcija korisnika (stejkholdera):a) interakcija menadmenta kompanija i vlasnika (akcionara), ib) interakcija menadmenta kompanije i kreditora (banke i drugi kreditori).

a) Eksterni korisnici koji mogu izvriti direktan uticaj na menadment preduzea su akcionari koji poseduju obine, redovne akcije. Redovne akcije poseduju pravo glasa putem kojeg se moe ostvariti uticaj na kreiranje poslovne politike, ciljeve preduzea, ali se ostvaruje i kontrola menadmenta, jer njihov opstanak zavisi od ostvarenih poslovnih rezultata. Osnovni cilj akcionara je da usmere menadment na generisanje pozitivnih rezultata poslovanja kako bi se isplatile dividende ili kroz poveanje cene akcija na finansijskom tritu ostvarili kapitalni dobici. S obzirom da pomenuti ciljevi akcionara zavise od zaraivake sposobnosti preduzea (neto dobitka), akcionari su zainteresovani da menadment usmerava, rukovodi preduzee u cilju ostvarivanja to veeg dobitka. Osnovni metod da se to postigne je da se menaderi kroz kompenzacije i stimulativno poslovno nagraivanje veu za postignute rezultate (ostvareni nivo dobitka).

b) Mada kreditori, po prirodi, nemaju upravljaka prava, te tako ne mogu ostvariti uticaj na menadment kompanije, uloga kreditora u poslovnom ivotu preduzea nije limitirana, kao to bi se to na prvi pogled moglo tvrditi. Kreditori tite svoja ulaganja na nain to u ugovorima o kreditu unose restriktivne klauzule kojima se zahteva od menadmenta preduzea da odrava odgovarajue finansijske indikatore u zadatim granicama (pokazatelj odnosa duga i sopstvenog kapitala, pokazatelji opte, tekue likvidnosti i dr.).

Kreditori putem restriktivnih klauzula definiu granice raspodele ostvarenog dobitka na koji nain se tite i od preterano visokog odliva dobitka kroz dividende akcionarima. Jedna od poznatih avio kompanija u svetu Delta Airlines ima u postojeim kreditnim aranmanima i restriktivne klauzule koje se odnose na zabranu uzimanja opreme u lizing i zabranu dodatnog kreditnog zaduivanja kroz emisiju obveznica ili uzimanje bankarskih kredita.

Na osnovu interakcija razliitih korisnika informacija, moemo istaknuti i sledeeposebne ciljeve finansijske analize: pruanje osnove za kontrolu i stimulativno nagraivanje menadmenta, i pruanje informacija za definisanje restriktivnih klauzula i informacija o njihovom sprovoenju.Osim pomenutog, kao poseban cilj finansijske analize jeste i predikcija, odnosno predvianje budue vrednosti kompanije. Investitori i kreditori najee koriste informacije finansijske analize na ovaj nain. Raunovodstvene informacije se koriste u statistikim modelima na osnovu kojih se predvia sposobnost preduzea da kontinuirano posluje (free cash flow model) ili se predvia njegov bankrot (Altmanov Z-score model). U cilju prouavanja posebnih ciljeva analize, moramo se vratiti na pitanje razlike izmeu vrednosti preduzea koju procenjuju investitori i kreditori, odnosno trite (prava, sutinska vrednost, intrinstic value) i vrednosti preduzea po knjigama (knjigovodstvena vrednost, book value).

Kreditore prvenstveno interesuje sigurnost i pravovremenost povraaja odobrenih kredita. S tim u vezi, danas preovladava shvatanje da se osiguranje odobrenih kredita primarno obezbeuje rentabilitetom, a sekundarno visinom neto imovine.

Dravni organi mogu u odreenim situacijama da zahtevaju od pojedinih preduzea odreene analitike izvetaje. Na primer, kada nadleni dravni organi razmatraju i ocenjuju poslovanje javnih preduzea, zatim kada drava uestvuje u ekonomsko- finansijskoj konsolidaciji nekih preduzea.

Statistiki organi koriste izvorne bilansne informacije za izradu drutvenih rauna, odnosno za izraunavanje drutvenog proizvoda nacionalnog dohotka. Pored toga, oni mogu zahtevati od preduzea odreene analitike pokazatelje koji su produkt finansijske analize, ija je statistika obrada i praenje predvieno programom statistikih istraivanja.

Privrednim komorama i poslovnim udruenjima su potrebne analize o efikasnosti poslovanja i ekonomsko-finansijskom poloaju znaajnih preduzea, na osnovu kojih se moe sagledati njihovo mesto u okviru grupacije ili grane.

Sindikat je zainteresovan za politiku raspodele u preduzeu, sigurnost radnih mesta i perspektivu zapoljavanja novih radnika.

Konkurenti ele informacije na bazi kojih mogu da ocene razlike u finansijskom i rentabilitetnom poloaju i njihove uzroke.

Brojni specijalizovani svetski asopisi iz oblasti privredne publikacije praktikuju da objavljuju godinje liste znaajnih analitikih pokazatelja izraunatih na nivou privredne grane, odnosno grupacije.

19

1.2. TEHNIKA FINANSIJSKE ANALIZE

Finansijska analiza vri se da bi se sagledala finansijska situacija preduzea, koja je osnovno polazite za finansijsko planiranje. Zavisno od korisnika, ciljevi finansijske analize mogu da budu interni i eksterni. Interni su vezani za samo preduzee, radi poboljanja upravljanja poslovanjem usklaenosti finansijske politike sa potrebama preduzea. Eksterni ciljevi finansijske analize pokazuju finansijsku sliku preduzea za potrebe kreditora i ostalih poverilaca.

Svako preduzee koje namerava da se razvija, ulae u obrtnu imovinu, opremu, razvoj proizvodnje, neophodno je da raspolae dovoljnim iznosom gotovine za te svrhe. Svi zainteresovani za poslovni uspeh preduzea, poevi od finansijskog menadera, akcionara, zaposlenih, dobavljaa, drave i dr., oslanjaju se na finansijske izvetaje koji pruaju informacije o poslovanju preduzea.

Analiza finansijskih izvetaja bavi se ocenom finansijskog stanja i upravljanjem obrtnim kapitalom. Finansijska analiza, pre svega, mora da prati izvravanje finansijskih planova kojima su predvieni naini upravljanja obrtnim kapitalom, obim i vrste finansiranja.

Obrtni kapital trebalo bi da se koristi na nain da se raspoloiva imovina upotrebljava efikasno ako je cilj finansijske politike ostvarenje vee vrednosti kapitala. Manji obim obrtnog kapitala svakako ograniava veu proizvodnju i prodaju, dok vei obim podrazumeva vee stope prinosa na kapital. Poveanje obrtnog kapitala koji se oekuje kao rezultat poslovanja govori o stopi prinosa, odnosno o tome da li je i koliko ostvarena zarada po jednoj novanoj jedinici ulaganja.

Prvo od ega se polazi pri oceni finansijskog stanja preduzea su sledei finansijski izvetaji: bilans stanja, bilans uspeha, izvetaj o novanim tokovima, i analiza o izvorima i upotrebi sredstava. Sa stanovita finansijske analize izuzetno je znaajna priprema finansijskih izvetaja, u smislu saimanja pojedinih bilansnih pozicija i njihovog adekvatnog grupisanja za potrebe analize. U tu svrhu, pozicije u bilansu stanja se najee u aktivi grupiu prema principu opadajue likvidnosti, a u pasivi prema principu rastue dospelosti.

1.3. VRSTE FINANSIJSKIH ANALIZA

U teoriji i praksi, razlikuje se vie vrsta finansijske analize u zavisnosti od odabranih kriterijuma. Najee korieni kriterijumi su:

1. korisnici analize,2. predmet analize,3. vreme posmatranja (period obuhvaen analizom),4. nain pripremanja bilansa za analizu i5. metode (instrumenti) analize.

1. Polazei od korisnika, analize diferenciramo na internu i eksternu finansijsku analizu. Prethodna objanjenja o ciljevima finansijske analize i zahtevima internih i eksternih korisnika pruaju osnovu za identifikovanje slinosti i razlika izmeu jedne i druge. U osnovi izmeu ovih dveju vrsta analiza nema dijametralnih razlika. Naime, obe polaze od istih optih ciljeva, imaju isti predmet ispitivanja, a za njihovo objanjenje mogu se koristiti iste metode, odnosno isti instrumenti. Meutim, kada je u pitanju interna finansijska analiza treba istai da ona, po pravilu, ima vie parcijalnih ciljeva, ispituje vei broj pojava, koristi obimniji fond podataka, samim tim prua vie informacija. Nasuprot njoj, eksterna finansijska analiza, uglavnom, ima manji broj posebnih ciljeva, upotrebljava skromniji fond podataka, obrauje ui fond pitanja, te zato ima manju informacionu mo.

U finansijskom smislu sposobnost generisanja nove vrednosti poistoveuje se sa finansijskom kondicijom preduzea, odnosno primarnim obezbeenjem interesa vlasnika i kreditora preduzea. Naime, investitori ili kreditori e se teko odluiti na ulaganja u preduzee iji je prinos na uloeni kapital minimalan, jer to ne prua dovoljno garancije da e obaveze po osnovu angaovanog kapitala biti u celosti i na vreme isplaene.

Sa aspekta vlasnika trajnih uloga u preduzee, svakako je poeljan rast stope prinosa na sopstveni kapital jer ukazuje na mogunost budueg rasta preduzea ili ostvarenja visokih prinosa po osnovu kapitala. Sa aspekta vlasnika obinih akcija preduzea, poeljan je rast zarade po akciji jer ukazuje bilo na visoke prinose kroz dividende bilo na mogunost budueg rasta preduzea.

2. Prema predmetu (objektu) analize, razlikujemo analizu bilansa stanja (analizu finansijske situacije), analizu bilansa uspeha (analizu uspenosti poslovanja) i analizu bilansa tokova gotovine. Prva je usmerena na ispitivanje i ocenu rentabilnosti uloenog kapitala. Iako je mogue izvriti samo analizu bilansa stanja ili bilansa uspeha, u teoriji i praksi preovladava shvatanje da se radi o komplementarnim, a ne o nezavisnim analizama. Naime, kompleksna ocena finansijskog stanja i rentabilnosti poslovanja preduzea zahteva da se simultano sprovedu obe analize. Posmatrano sa stanovita predmeta, trea vrsta analize je analiza tokova gotovine. Ona se bavi ispitivanjem priliva i odliva novanih sredstava, prevashodno u funkciji ocene likvidnosti.

3. Sa stanovita vremena posmatranja, tj. perioda obuhvaenog analizom razlikuju se statika (analiza stanja) i dinamika analiza (analiza razvoja). Statika analiza ispituje bilans stanja na tano odreeni dan, odnosno bilans uspeha za jedan obraunski period. Dinamika analiza se bavi ispitivanjem i komparacijom niza sukcesivnih bilansa stanja i uspeha, to prua mogunost za identifikaciju trenda u odnosu na statiku analizu.

4. Prema kriterijumu koji uzima u obzir nain pripremanja bilansa stanja i uspeha za analizu, diferencira se analiza: bilansa izraenih u apsolutnim brojevima, bilansa prezentiranih u relativnim brojevima i bilansa prikazanih u formi grafikona. Danas je opte prihvaeno da se u postupku pripreme podataka za analizu, koriste sva tri naina prikazivanja. Naime, veina programskih paketa za finansijsku analizu pomou kompjutera to omoguava brzo i jednostavno. Samo na taj nain se obezbeuje integralno i pregledno prezentovanje baznih finansijskih izvetaja pripremljenih za analizu.

5. Imajui u vidu metode (instrumente) tj. postupke analize, razlikujemo: racio analizu, analizu pomou neto obrtnog fonda, analizu bilansa novanih tokova (cash flow analizu), analizu bilansa tokova finansijskih sredstava (funds flow analizu), vizuelnu analizu i raun pokria.4

Instrumenti i postupci analize bilansa - U instrumente i postupke analize bilansa spadaju: vizuelna analiza bilansa, analiza bilansa pomou rauna pokria, racio analiza, analiza bilansa pomou neto obrtnog fonda, Cash Flow analiza i Funds Flow analiza.

1.4. FINANSIJSKA ANALIZA I POKAZATELJI POSLOVANJA

Finansijska analiza bavi se istraivanjem funkcionalnih odnosa koji postoje izmeu odreenih pozicija u bilansu stanja i bilansu uspeha, da bi se omoguila verodostojna ocena finansijskog poloaja i aktivnosti preduzea. Za analizu finansijskog stanja koriste se odreena pravila finansiranja izraena u vidu racia, koeficijenata i drugih pokazatelja poslovanja, kojima se sumiraju finansijski podaci o stanju poslovanja. Informacije iz bilansa uspeha, iznos prihoda, rashoda i dobit, i informacije iz bilansa stanja, o vrednosti imovine, obavezama, i neto vrednosti imovine u odreenom periodu, osnova su za izraunavanje finansijskih racia koji se odnose na ostvarene rezultate i ukazuju na nivo rizika u poslovanju. Izraunavanjem finansijskih racia meri se i ocenjuje svaki rizik u poslovanju.

Imajui u vidu da finansijski izvetaji sadre veliki broj podataka, ovi podaci grupiu se radi finansijske analize da bi se dobio jasan i pregledan uvid u finansijsko stanje i da bi se mogli koristiti za izraunavanje racia ili pokazatelja poslovanja. Koriste se samo oni podaci koji su bitni za izraunavanje kljunih finansijskih racia. Kada preduzee, na primer, trai kredit od banke, za oekivati je da e banku da interesuju pokazatelji zaduenosti i sposobnosti preduzea da vraa dug i plaa kamatu.

4 Stojiljkovi M., Krsti J.: Finansijska analiza, str. 16-17

Finansijska analiza je, u osnovi, racio analiza izraena u prostoj matematikoj formuli kroz odnos jedne bilansne pozicije prema drugoj. Odnose izmeu bilansnih pozicija koji se izraavaju racio brojevima korisno je stalno proveravati pomou unapred postavljenih normi ili standarda da bi se izvrila ocena o finansijskom stanju preduzea i buduim tendencijama. Pri analitikoj interpretaciji racio brojeva nekog preduzea, analitiaru obino stoje na raspolaganju jedan ili vie od sledeih standarda, koje moe koristiti alternativno ili komplementarno:

racio brojevi zasnovani na poslovnoj prolosti svakog pojedinanog preduzea, racio brojevi utvreni na bazi informacija iz tekueg operativno-finansijskog plana preduzea, koji odraavaju proteklo iskustvo preduzea korigovano za oekivane promene u nastupajuem planskom periodu, racio brojevi privredne grane kojoj pripada preduzee.5

Zavisno od toga emu treba da slue, svi racio brojevi mogu se klasifikovati unekoliko grupa pokazatelja poslovanja ili finansijskih pokazatelja, a to su:

pokazatelji likvidnosti, pokazatelji aktivnosti, pokazatelji finansijske strukture, pokazatelji rentabilnosti, pokazatelji prinosa po akciji, finansijski leverid, Dipon sistem analize.6

Navedeni pokazatelji nisu jedini i njihov redosled nije nepromenljiv. Na primer, kod kreditne analize na prvom mestu su svakako racia finansijskog leverida. Meutim, veina autora na prvo mesto stavlja pokazatelje likvidnosti, pre svega zato to su pokazatelji likvidnosti kriterijum ne samo primarne sigurnosti i zatite poverioca, ve opstanka preduzea.

Na primer, prilikom razmatranja odluke o kratkoronom kreditiranju, poslovna banka je zainteresovana da najpre sazna pokazatelje likvidnosti preduzea. Banka na toj osnovi ocenjuje mogui stepen rizika ulaganja svojih sredstava. Da li e preduzeu odobriti traeni kredit ili ne, zavisi ne samo od tekueg racia likvidnosti, nego i od procene neto obrtnog kapitala, koji je kao izvor finansiranja izvesna garancija za zatitu interesa kratkoronih poverilaca.

5 Hrusti H.: Finansijski mendment, Alfa-graf NS, Novi Sad, 2005. str. 486 Hrusti H.: Finansijski mendment, Alfa-graf NS, Novi Sad, 2005. str. 49

II PRIMER FINANSIJSKE ANALIZE NA PREDUZEU VIA PROJEKT

U ovom delu rada bie prikazan primer finansijske analize na preduzeu Via Projekt. Detaljnije e biti prikazani osnovni podaci o preduzeu Via Projekt, analiza graevinskog trita i pokazatelji finansijske analiza preduzea Via Projekt.

2.1. OPTI PODACI O PREDUZEU VIA PROJEKT

Firma "Via Projekt" d.o.o je osnovana 2001. godine. Sedite firme se nalazi u Ustanikoj 128a u Beogradu, u Poslovnom centru Koum. Sa svojih 14 strunjaka u stalnom radnom odnosu, za proteklih 12 godina firma je bila angaovana na velikim, znaajnim projektima od interesa za gradove i Republiku. Via Projekt je preduzee zaprojektovanje, inzenjering i konsalting. Poseduje veliku licencu firme:7 P131G2- izrada tehnike dokumentacije projekata saobraajnica za dravne puteve prvog i drugog reda, putne objekte i saobraajne prikljucke na ove puteve i granine prelaze, P131C1- izrada saobraaja i saobraajne signalizacije za dravne puteve prvog i drugog reda, putne objekte i saobraajne prikljuke na ove puteve i granine prelaze P132G1- izrada projekata graevinskih konstrukcija za putne objekte (mostove) za dravne puteve prvog i drugog reda, putne objekte i saobraajne prikljuke na ove puteve i granine prelaze

Struktura zaposlenih u firmi je sledea: diplomirani inenjeri graevine8 diplomirani inenjeri saobraaja2 diplomirani inenjer arhitekture2 ekonomista2

Pored stalno zaposlenih, povremeno sa ugovorom o delu ili kao kooperantiangaovani su inenjeri: geodezije geologije hidrogeologije hidrotehnike eksperti za ekologiju

U svom dvanaestogodinjem radu, firma "Via Projekt" d.o.o je ostvarila vrlo dobre poslovne kontakte i sa najveim projektantskim firmama u R. Srbiji, i sa istima radi bilo kao kooperant ili pak nosilac posla, ostvarujui uspenu saradnju na obostrano zadovoljstvo.

7 Firma Via Projekt

Potujui Investitore, a cenei znanje i strunost, u proteklom periodu uradjeno je: 200 km projekata rehabilitacije magistralne i regionalne mree puteva 200 km projekata pojaanog odravanja 40 mostova (Idejnih i Glavnih) 10 raskrsnica (prva je uradila krune raskrsnice u Srbiji) 100 projekata saobraajne signalizacije, kako trajne tako i privremene 20 klizita 20 opasnih mesta vie platoa, parkinga, prilaza, uredjenja povrina.....

Navodimo neke od bitnijih projekata kao to su: Izrada Glavnog graevinskog projekta na magistralnom putu M-21, deonica: Borova Glava-Uvac, od km 258+552,00 do km 276+125,00 - L=17,57 km Izrada Glavnog projekta rehabilitacije putaM-21, deonica: Uvac-NovaVaro, L=10 km Izrada Idejnih i Glavnih projekata 6 mostova na deonici Borova Glava-Uvac Izrada tehnike dokumentacije radova na pojaanom odravanju (poboljanju)javnog puta M-22, Ue-Biljanovac, L=14,63 km Izrada projektne dokumentacije za nivo Generalnog i Glavnog projekta rekonstrukcije deonica magistralnog puta za Niki-Podgorica, deonica: Paprati-Bogetii Izrada Glavnog projekta regionalnog puta R-226, deonica: Kraljevo-aak, L= 12km Izrada izmene projekta rehabilitacije puta M-5, Kraljevo-Kruevac, L= 37 km

Pored projektovanja, firma je angaovana na kontroli - nadzoru nad izvoenjem radova. Ovako formirano preduzee "Via Projekt" d.o.o ima potrebnu opremu i ljude za samostalno obavljanje veine poslova. Trudei se, da ne samo odri korak za drugim firmama, ve da radi na novim tehnologijama, standardima i dostignuima, prihvata i nudi raznovrsnu saradnju, kako Investitorima, tako i Izvoaima, projektantskim kuama, uz napomenu da ima kontakte i ponude za saradnju sa znaajnim firmama iz Italije, panije i Crne Gore.

Tabela 1. Skrni Bilns stnj prduz VIA PROJEKT z prid d 2009. d 2011. gd.BILNS STNJ

PZICI KTIVu 000 dinr

2009. gd.2010. gd.2011.gd.

Stln imvin159681411014278

INuplni upisni kpitl616161

IINmtriln ulgnj6708971960

IIINkrtnin, pstrnj, prm i bilk srdstv152371315212257

IVDugrni finnsiski plsmni

Bbrtn imvin258382581724556

IZlih4871092736

IIKrtkrn ptrivnj i plsmni i gtvin253512472523820

Kupci101831296512962

IIIdln prsk srdstv

VPslvn imvin418063992738834

GGubitk iznd visin kpitl

DUkupn ktiv418063992738834

Vnpslvn ktiv

PZICI PASIVEu 000 dinr

2009. gd.2010. gd.2011. gd.

Kpitl389653807837225

Isnvni i stli kpitl354354354

IINuplni upisni kpitl616161

IIIRzrv

IVRvlrizcin rzrv

VNrsprn dbit385503766336810

VIGubitk

VIItkupljn spstvn kci

BDugrn rzrvisnj i bvz284118491609

IDugrn rzrvisnj

IIDugrn bvz

IIIKrtkrn bvz284118491609

1. Krtkrni krditi

2. bvz iz pslvnj

-Dbvlji

~stl bvz iz pslvnj

3. bvz p snvu PDV i stlih vnih prihd

4. stl krt. bvz i PDV

IVdln prsk srdstv

VUkupn psiv418063992738834

VIVnpslvn psiv

Izvor: Firma "Via Projekt" Bilans stanja i uspeha 2009-2011 god

Tabela 2. Priprmljni, skrni bilns stnj prduz VIA PROJEKT z prid d 2009. d 2010. gdin.BILNS USPH

u 000 dinara

2009. gd.2010. gd.2011. gd.

Prihdi i rshdi iz rdvng pslvnj

IPslvni prihdi372124965141163

IIPslvni rshdi315983537832517

IIIPslvn dbit5614142738646

IVPslvni gubitk

VFinnsiski prihdi705803425

VIFinnsiski rshdi046354

VIIstli prihdi1261222

VII Istli rshdi195397256

IXDbit iz rdvng pslvnj6125146599683

XGubitk iz rdvng pslvnj

BVnrdn stvk

IVnrdni prihdi

IIVnrdni rshdi

IIIDbit p snvu vnrdnih stvki

IVGubitk p snvu vnrdnih stvki

vDbit pr przivnj6125146599683

gGubitk pr przivnj

dPrz n dbit012591522

Nt dbitk6125134008161

Nt gubitk

Ukupn prihd

Ukupn rshd

Izvor: Firma "Via Projekt" Bilans stanja i uspeha 2009-2011 god

Iz izvetaja se vidi da su prihodi, bruto dobit i neto dobit u 2010. godini u porastu u odnosu na 2009. godinu ali u 2011. godini imaju tendenciju pada u odnosu na 2010. godini to je prouzrokovano ekonomskom krizom u zemlji.

2.2 ANALIZA GRAEVINSKOG TRITA

Sa svojim strunjacima, za proteklih 12 godina preduzee Via Projekt je bilo angaovano na vrlo velikim, znaajnim projektima od interesa za gradove i Republiku. U odnosu na ostale graevinske firme preduzee Via Projekt spada u prvih 10 graevinskih firmi po svim finansijskim pokazateljima. S obzirom na veliki broj preduzea, Via Projekt zauzima znaajno mesto u graevinarstvu u Beogradu i Srbiji.8

Sada u prikazati nekoliko najveih projekata i njihove vrednosti od 2004-2010 godine9: Izrada Glavnog graevinskog projekta na magistralnom putu M-21, deonica: Borova Glava-Uvac, od km 258+552,00 do km 276+125,00- L=17,57 km= 14.553.960,00 din. - 2004 godine Izrada Glavnog projekta rehabilitacije putaM-21, deonica: Uvac-NovaVaro, L=10 km = 3.891.787,50 din. - 2005 Izrada tehnike dokumentacije radova na pojaanom odravanju (poboljanju)M-22, Ue-Biljanovac, L=14,63 km = 15.571.586,00 din. - 2008 godine Izrada projektne dokumentacije za nivo Generalnog i Glavnog projekta rekonstrukcije deonica magistralnog puta za Niki-Podgorica, deonica: Paprati-Bogeti = 78.100,00 eura 2008 godine Izrada Glavnog projekta regionalnog puta R-226, deonica: Kraljevo-aak,L= 12km = 5.097.600,00 din. - 2007 godine Izrada izmene projekta rehabilitacije puta M-5, Kraljevo-Kruevac, L= 37 km= 16.066.880,00 din. - 2007 godine Izrada Glavnog projekta pojacanog odrzavanja puta M-25.1, deonica: Veliko Gradiste-Pozarevac, L=9.31 km = 6.904.416,00 din. - 2010 godine Izrada Glavnog projekta pojacanog odrzavanja (poboljsanja) puta R-234, deonica: Saronje-Dramici, L=5.1 km = 1.865.000,00 din. - 2010 godine Izrada Glavnog projekta rehabilitacije drzavnog putaI reda M-5, Uzice- Pozega, L= 4,92 km = 3.193.080,00 din - 2010 godine

Tabela 3. Poslovni prihodi, poslovna dobit i neto dobitak preduzea VIA PROJEKTod 2009-2011 godineu 000 din.200920102011

Pslvni prihdi372124965141163

Pslvn dbit5614142738646

Nt dbitk6125134008161

Izvor: Bilans uspeha za 2009, 2010, 2011 godinu preduzea "Via Projekt"

Preduzee je ostvarilo pozitivne rezultate u protekle 3 godine na tritu graevinarstva, u odnosu na veliki broj preduzea koja su poslovala sa negativnim poslovnim rezultatima.10

8 Plan poslovanja preduzea Via Projekt2002-2007, 2008-20119 Firma Via Projekt10 Intervju sa direktorom Duanom Damjanoviem, 15.12.2012. Preduzee Via Projekt

2.2.1. ANALIZA TRITA U GRAEVINARSTVU NA PODRUJU SRBIJE

Gradjevinska privreda je veoma vana privredna grana za funkcionisanje privrede u celini. Od svog postanka, ova privredna grana je povezana sa svim oblicima ivota i rada. Razvojem proizvodnih snaga drutva, gradjevinarstvo postaje znaajna privredna oblast, povezana sa velikim brojem privrednih delatnosti (vie od 30 delatnosti), ije proizvode koristi kao sredstvo za rad ili materijal za izgradnju i ugradnju u gradjevinske objekte.

Nekada jedna od najekspanzivnijih i najpropulzivnijih izvoznih privednih grana, profitabilno i visoko akumulativno srpsko gradjevinarstvo, danas deli sudbinu ukupne privredne situacije u zemlji.Gradjevinsku privredu Srbije pratimo kroz:11 izvodjenje gradjevinskih radova gradjevinsku operativu stambenu privredu industriju gradjevinskog materijala

Prema poslednjim raspoloivim podacima, gradjevinsku privredu Srbije ini oko11.530 privrednih drutava, sa oko 116.760 radnika. Gradjevinarstvo uestvuje u ukupnom broju privrednih drutava sa 13,1%. Gradjevinarstvo uestvuje u ukupnom broju zaposlenih sa 11,8%.12Izvodjenje gradjevinskih radova gradjevinska operativa obuhvata:13 projektovanje, inenjering i drugi srodni arhitektonski i inenjerski poslovi. Ova oblast obuhvata 3.265 privredna drutva sa 18.300 radnika. visokogradnja (koju ine delatnosti: ruenje objekata - zemljani radovi, ispitivanje terena buenjem i sondiranjem, grubi gradjevinski radovi i specifini radovi) obuhvata stambenu izgradnju, izgradnju hotela, poslovnih zgrada, poslovnih centara, zgrade za saobraaj i telekomunikacije, industrijske zgrade, skladita i drugo. Ovu oblast ine 2.690 privrednih drutava sa 31.235 radnika. niskogradnja i hidrogradnja (koju ine delatnosti: izgradnja saobraajnica, pista i sl, izgradnja hidroenergetskih objekata i ostali gradjevinski i specijalizovani radovi) obuhvata infrastrukturne objekte kao to su: autoputevi, putevi i ulice, eleznike pruge, aerodromske piste, mostovi, vijadukti, tuneli i podzemni prolazi, luke, plovni kanali, brane i ostali hidrogradjevinski objekti, cevovodi, komunikacioni i elektrini vodovi. Ova oblast obuhvata 1.210 privredih drutava sa 34.356 radnika. zanatsko zavrni radovi (ine delatnosti: postavljanje elektrinih instalacija i opreme, izolacioni radovi, postavljanje cevnih instalacija, ostali instalacioni radovi, malterisanje, ugradnja stolarije, postavljanje podnih i zidnih obloga, bojenje i zastakljivanje i ostali zavrni radovi) predstavljaju prateu delatnost visokogradnji i niskogradnji. Ova oblast obuhvata 2.245 privredna drutva sa17.060 radnika. ostale delatnosti (ovde spadaju: iznajmljivanje gradjevinske opreme, razvoj projekata o nekretninama, prostorno planiranje, tehniko ispitivanje i analize). Ova oblast obuhvata 1.250 privrednih drutva sa 1.555 radn

11 http://www.pks.rs/PrivredaSrbije.aspx?id=712 http://www.pks.rs/PrivredaSrbije.aspx?id=713 http://www.pks.rs/PrivredaSrbije.aspx?id=7

22

Stambena privreda

Stambena izgradnja treba da zadovolji potrebe sadanjih kao i buduih generacija, pod uslovom da se zgrade grade fleksibilnije i po standardima koji e odgovarati utvrdjenim medjunarodnim propisima. Jedan od znaajnijih razvojnih projekata Republike Srbije je izgradnja stambenog prostora koji je egzistencijalna potreba na celoj teritoriji Srbije. Potreba za izgradnjom stanova i reavanje stambenog problema je evidentna posledica kretanja stanovnitva, formiranje novih mladih domainstava, kao i zamena dotrajalog i stambenog fonda loeg kvaliteta.

Prema izvrenim analizama trita nekretninama i drugih pokazatelja, broj potrebnih stanova godinje, u Srbiji je iznad 25.000, a trenutno je preko 300.000 domainstava koja nemaju reeno stambeno pitanje.

Industrija gradjevinskog materijala (ine delatnosti: vadjenje kamena za gradjevinarstvo, proizvodnju bitumenskih materijala, opeke i crepa od gline, cementa, krea, proizvoda od betona, proivoda od gipsa, gotove betonske smee, maltera, vlaknasto cementnih proizvoda, drugih proizvoda od gipsa, seenje, oblikovanje i obrada kamena) je u direktnoj zavisnosti od obima izvodjenja gradjevinskih radova, a posebno u visokogradnji stambenoj izgradnji. Ova gradjevinska oblast obuhvata oko 720 privrednih drutava i zapoljava oko 12.100 radnika.14

Postoji strateko opredeljenje da Srbija u budunosti znaajno povea izvoz usluga, posebno inenjerskih i drugih intelektualnih usluga. Uspehe koje je Srbija ostvarila poslednjih nekoliko decenija u oblasti gradjevinarstva predstavljaju dobru osnovu za takav razvoj.15

Kada govorimo o industriji gradjevinskog materijala, najznaajniji proizvodi sa izvoznim potencijalom su cement, opeka (cigla i crep), kre, tehniki kamen, gradjevinsko-arhitektonski kamen, ljunak i pesak.

14 http://www.pks.rs/PrivredaSrbije.aspx?id=715 http://www.pks.rs/PrivredaSrbije.aspx?id=7

2.2.2. POSLOVANJE GRAEVINSKE PRIVREDE GRADA BEOGRADA U 2009. GODINI

Makroekonomska kretanja u periodu januar - septembar 2009. godine karakteriu nepovoljnije tendencije zapoete u drugoj polovini 2008. Pad domae i svetske tranje, usporavanje kreditne aktivnosti banaka i stranih direktnih investicija, uticali su na pad privredne aktivnosti u 2009. godini.16

Pad privredne aktivnosti proteklih devet meseci najvie je pogodio industriju, izvoz, uvoz, graevinarstvo, unutranju trgovinu. Prema podacima Republikog zavoda za statistiku, vrednost izvedenih graevinskih radova izvoaa iz Republike Srbije u prvih est meseci 2009. godine smanjena je za 12,4% u odnosu na isti period 2008. godine. Vrednost izvedenih radova u II kvartalu 2009. godine je smanjena za 15,8% u odnosu na II kvartal 2008. godine.

Od ukupne vrednosti izvedenih radova u II kvartalu 2009. vrednost radova na teritoriji Srbije iznosi 91,7%, a u inostranstvu 8,3%. Najveu graevinsku aktivnost zabeleili su izvoai iz Beograda, 51% od ukupne vrednosti izvedenih radova. Vrednost ugovorenih radova izvoaa Srbije u II kvartalu 2009. godine opala je za 47,5% u odnosu na II kvartal 2008. godine.17

Graevinarstvo, odnosno stanogradnja je najvie pogoena krizom. U prethodnih nekoliko godina, rast se prvenstveno zasnivao zahvaljujui stranim direktnim investicijama. Rast graevinske delatnosti bio je praen i rastom cena nekretnina, koji nije bio zasnovan na unutranjoj (prinosnoj) vrednosti projekata, ve na preteranoj tranji za nekretninama. Rast cena je bio signal graevinarima da nastave dalje sa gradnjom.Dolo je do preteranog investiranja u nove objekte, posebno u stambene i poslovne objekte. Dobar deo ovih stambenih i poslovnih objekata se verovatno ne bi mogao lako prodati i da nije dolo do velike ekonomske krize. Usledkrize dolo je prvo do usporavanja, a potom i zaustavljanja gradnje i onih objekata koji imaju dugoronu perspektivu. 18

Veliki kapital je vezan za zavrene neprodate stanove, za obustavljene graevinske radove. Izvori ovog kapitala su uglavnom u bankarskim kreditima. Ako se radovi u toku ne nastave i ukoliko ve zavreni objekti ne prodaju, nee biti mogue otplatiti kredite, to bi neke graevinske firme dovelo do bankrotstva. To bi imalo negativan uticaj na bankarski sektor. S toga je Vlada u septembru donela Program podrke graevinskoj industriji sa primenom od oktobra 2009. godine kroz mere subvencionisanja stambenih kredita, kroz poboljanje uslova stambenog kreditiranja graana i dugorono stambeno kreditiranje. vim merama se oekuje podsticanje upoljavanja veeg kapacitata domae graevinske industrije i intenzivnija graevinska aktivnost.

Prema podacima Gradskog zavoda za informatiku i statistiku u Beogradu je krajem juna 2009. godine bilo registrovano ukupno 106.414 privrednih subjekata, od ega51.224 privrednih drutava i 55.190 preduzetnika.

16 http://www.kombeg.org.rs/Komora/udruzenja/UdruzenjeGradjevinarstva.aspx?veza=130317 http://www.kombeg.org.rs/Komora/udruzenja/UdruzenjeGradjevinarstva.aspx?veza=130318 http://www.kombeg.org.rs/Komora/udruzenja/UdruzenjeGradjevinarstva.aspx?veza=1303

Tabela 4. Stanje privrednih subjekata po sektorima privrede

http://www.kombeg.org.rs/Komora/udruzenja/UdruzenjeGradjevinarstva.aspx?veza=1303

Prema broju dozvola koje su izdate u februaru 2009. godine, prijavljena je izgradnja1.68 stanova s prosenom povrinom 65,1 m. Broj stanova, prema izdatim dozvolama, vei je za 18,9 odsto nego u februaru 2008. Od ukupnog broja stanova u stambenim zgradama, 12,4 odsto stanova bie graeno u zgradama s jednim stanom, s prosenom povrinom 127,1 m, a 82,3 odsto stanova bie graeno u zgradama s tri i vie stanova i njihova prosena povrina bie znatno manja i iznosie 55,8 m.

U februaru 2009. izdato je 587 graevinskih dozvola, to je za 18,2 odsto manje u odnosu na februar prethodne godine. Indeks predviene vrednosti u februaru 2009. manji je za 15,0 odsto u odnosu na februar 2008.19

Posmatrano prema vrsti graevina, u februaru 2009. izdato je 81,8 odsto dozvola za zgrade i 18,2 odsto za ostale graevine. Ako se posmatraju samo zgrade, 73,5 odsto odnosi se na stambene i 26,5 odsto na nestambene zgrade, dok se kod ostalih graevina najvei deo odnosi na cevovode, komunikacione i elektrine vodove, ak 84,1 odsto.

Vrednost radova novogradnje u februaru 2009. iznosi 76,2 odsto od ukupne predviene vrednosti radova. Najvea graevinska aktivnost, posmatrano prema okruzima, zabeleena je u gradu Beogradu i iznosi 23,8 odsto od predviene vrednosti radova novogradnje. Slede Junobaki okrug, 9,5 odsto, Zapadnobaki okrug, 8,0 odsto, Raki okrug, 7,9 odsto, i Niavski okrug, 6,5 odsto, dok se ueaostalih okruga kreu od 0,1 do 6,2 odsto.20

Preko 30 odsto proizvodnje u Srbiji potie iz sektora graevinarstva, a stanje je u ovoj grani privrede alarmantno. U niskogradnji stanje je neto bolje zahvaljujui najavi izgradnje Koridora 10 i drugih manjih projekata infrastrukture. U 2008. godini ugaeno je 2.000 graevinskih preduzea i bez posla je ostalo 20.000 zaposlenih u graevinarstvu Srbije.21

19 http://www.kombeg.org.rs/Komora/udruzenja/UdruzenjeGradjevinarstva.aspx?veza=130320 http://www.kombeg.org.rs/Komora/udruzenja/UdruzenjeGradjevinarstva.aspx?veza=130321 http://www.kombeg.org.rs/Komora/udruzenja/UdruzenjeGradjevinarstva.aspx?veza=1303

29

Reenje moe biti u okretanju tritima gde je nekada nae graevinarstvo u velikoj meri bilo prisutno i gde se i sada najavljuju projekti u veem obimu, poput Alira ili Iraka, biveg SSSR-a i sl. Stoga je neophodno obezbediti garancije od banaka, ali i stvoriti uslove na domaim projektima da se naa preduzea vode kao nosioci radova, a ne samo kao podizvoai, to je najei sluaj. Iako najvei broj nije u stanju da sam iznese projekat veih razmera, mogue je projekte deliti u nekoliko delova gde bi na svakom mogla da se obezbedi referenca koja bi ipak imala nekog znaaja za investitora u inostranstvu. Sada je praksa da se kao nosioci pojavljuju direkcije, NIP, itd, a graevinska preduzea ostaju u senci.

U celoj privredi je situacija ozbiljna: 30 odsto poljoprivede, 30 odsto graevinarstva, ak i do 70 odsto u elektro i metalskoj industriji sada je zaustavljeno. ak 80 odsto graevinskih preduzea ima problem sa likvidnou iako uspeno posluju. Banke imblokiraju raune iako imaju sklopljene ugovore i rade na projektima, ali ne mogu da naplate dugovanja. S toga gradjevinari Srbije od Vlade zahtevaju:22 izmirenje potraivanja iz 2008. godine do polovine 2009. ukoliko ovo nije mogue, moe se napraviti zakonski okvir da potraivanja budu regulisana kroz naplatu poreza, doprinosa, itd., kako bi se tim putem vratila dugovanja drave prema izvoaima; naplata PDV-a, ne na osnovu faktura, ve na osnovu plaanja dakle, da sePDV uplauje tek kada su sredstva legla na raun; da svi projekti koji se finansiraju iz budeta, imaju takve uslove koji e omoguiti naim graevinskim preduzeima nastup u inostranstvu kroz mogunost sticanja referenci, podelom velikih projekata na delove, gde bi se naa preduzea pojavljivala u ulozi izvoaa; da se otvori mogunost formiranja konzorcijuma koji bi nastupali kod nas, azatim i u inostranstvu kao nosioci projekta; da strane kompanije koje uestvuju na naem tritu moraju imati domae partnere, u odnosu od 40 do 60 odsto, da bismo izbegli ono to sada imamo kao est sluaj - da su nae firme samo podizvoai, ili izvor kadrova za obavljanje posla, a snose teret projekta u dovoljnoj meri da im moe posluiti kao korisna referenca na inostranim projektima; da se PDV za materijal smanji sa 18 na 4 odsto jer je to jedan od naina da se napravi razlika u cenama novogradnje i starih stanova, koji su odavno amortizovani; zatim da se uvede i niz drugih mera u smislu monetarne politike, kreditiranja, bankarstvih garancija kod nas ali i u inostranstvu...

Graevinska direkcija Srbije trenutno raspolae sa oko 100.000m2 stambenog prostora u razliitim fazama izgradnje. ak 30.000m2 ve mesecima eka na kupce. Dogovor drave i bankara je neophodan kako bi se omoguilo onima koji mogu da odvajaju mesenu ratu za stan, da to i uine.

22 http://www.kombeg.org.rs/Komora/udruzenja/UdruzenjeGradjevinarstva.aspx?veza=1303

Tabela 5. Zaposleni u privredi - graevinarstvo

http://www.kombeg.org.rs/Komora/udruzenja/UdruzenjeGradjevinarstva.aspx?veza=1303

Prema podacima Republikog zavoda za statistiku u martu 2009 godine u Srbiji je izdato 785 graevinskih dozvola, to je za 15,3 odsto manje u odnosu na isti mesec 2008. godine, a prijavljena je izgradnja 1.133 stana, to je za 31,4 odsto manje nego u martu prole godine.23

Od januara do marta 2009. godine izdato je za 16,7 odsto graevinskih dozvola manje nego u istom periodu prole godine.

Prosena povrina stanova koji su prijavljeni za izgradnju iznosi 69,6 metara kvadratnih. Od ukupnog broja stanova, 16,3 odsto bie izgraeno u zgradama sa jednim stanom, a njihova prosena povrina iznosie 132,6 metara kvadratnih. U zgradama sa tri i vie stanova bie graeno 75,1 odsto stanova sa prosenom povrinom od 54,5 metara kvadratnih. Prema vrsti graevina, u martu je izdato 80,3 odsto graevinskih dozvola za zgrade i 19,7 odsto za ostale graevine. Kada je re o zgradama, 79,9 odsto izdatih dozvola odnosi se na stambene i 24,1 odsto za nestambene zgrade. Kod ostalih graevina, najvei deo izdatih dozvola, ak 80.6 odsto, odnosi se na cevovode, komunakacione i elektrine vodovode.24

23 http://www.kombeg.org.rs/Komora/udruzenja/UdruzenjeGradjevinarstva.aspx?veza=130324 http://www.kombeg.org.rs/Komora/udruzenja/UdruzenjeGradjevinarstva.aspx?veza=1303

Predviena vrednost radova novogradnje u martu iznosi 86,6 odsto od ukupne predviene vrednosti radova. Najvea graevinska aktivnost, posmatrano po okruzima, zabeleena je u Beogradu i iznosi 58,1 odsto od predviene vrednosti radova novogradnje. Slede Junobaki okrug sa 5,1 odsto, Junobanatski okrug 4,4 odsto, dok se uea ostalih okruga kreu od 0,4 odsto do 3,2 odsto.25

Tabela 6 i slika 2. Tabelarni i grafiki prikaz vrednosti izvrenih graevinskih radova na podruju Beograda26

http://www.kombeg.org.rs/Komora/udruzenja/UdruzenjeGradjevinarstva.aspx?veza=1303

25 http://www.kombeg.org.rs/Komora/udruzenja/UdruzenjeGradjevinarstva.aspx?veza=130326 Godinjim izvetajima o graevinama obuhvaene su sve graevine na kojima su u toku izvetajne godine izvodila radove graevinska preduzea, negraevinska preduzea i fizika lica. Vrednostgraevinskih radova obuhvata sav ugraeni graevinski materijal i utroeni rad. Podaci o vrednostima izvrenih radova odnose se na radove izvrene u izvetajnoj godini na zavrenim i nezavrenim objektima. Vrednost radova koje su izvrili izvoai pravna lica data je na bazi godinjih obraunskih situacija, dok je vrednost radova koje su izvrila fizika lica data na osnovu dokumentacije ili je procenjena. Izvreni radovi na graevinama prikazani su prema teritoriji na kojoj se objekti nalaze, a ne prema teritoriji sedita izvoaa radova.

2.3. POKAZATELJI FINANSIJSKE ANALIZE PREDUZEAVIA PROJEKT

Kada govorimo o analizi finansijskih izvetaja, ona se, u sutini, poistoveuje sa analizom pomou finansijskih pokazatelja (koeficijenata, indikatora). Pokazatelji su odnosi izmeu dve veliine izraeni u prostoj matematikoj formuli. Pokazatelji imaju svoju vrednost samo ako su pravilno interpretirani. Interpretacija pokazatelja se obavlja uvek u odnosu na neko pravilo, standard ili normu. U sledeem delu e biti izraunati svi pokazatelji i koeficijenti i obrazloenje pokazatelja.

Tabela 7. Pokazatelji finansijske analiza preduzea Via projekt 2009-2011. god.Godine

200920102011

Pokazatelji rentabilnosti

Stopa poslovnog dobitka15.0928.7521.00

Stopa neto dobitka16.4626.9919.83

Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva13.4335.7522.26

Stopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva15.7235.1921.92

Racio rentabilnosti1.010.971.02

Pokazatelji likvidnosti

Opti racio likvidnosti9.0913.9615.26

Rigorozni racio likvidnosti8.9213.3714.80

Racio novane likvidnosti8.9213.3714.80

Neto obrtni fond229972396822947

ROA (%)14.65%33.56%21.01%

ROE (%)15.72%35.19%21.92%

Pokazatelji aktivnosti

Koeficijent obrta kupaca3.653.833.18

Prosean period naplate98 dana94 dana113 dana

Koeficijent obrta zaliha76.4145.4755.93

Vreme trajanja jednog obrta5 dana8 dana6 dana

Koeficijent neto obrtnih sredstva1.441.921.68

Koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava0.891.241.06

Koeficijent obrta sopstvenih sredstava2.333.522.88

Pokazatelji finansijske strukture

Odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala13.7120.5923.14

Odnos pozajmljenih prema ukupnim izvorima fin.0.070.050.04

Pslvni prihdi372124965141163

Pslvn dbit5614142738646

Nt dbitk6125134008161

2.3.1. Pokazatelji rentabilnosti

Pokazatelji rentabilnosti se odnose na stopu poslovnog i neto dobitka, stopu prinosa na ukupna poslovna sredstva i stopu prinosa na sopstvena poslovna sredstva. Jednostavnije reeno, rentabilnost nam govori da li preduzee ostvaruje neophodan profit. Pokazatelji rentabilnosti se dobijaju na sledei nain:

Stopa poslovnog dobitka za 2009 god. =

Poslovni...dobitakPr ihodi...od... prodaje

x100= 5614 x100=15.0937212

Stopa poslovnog dobitka za 2010 god. = 14273 x100=28.7549651

Stopa poslovnog dobitka za 2011 god. =

8646 x100=21.0041163

28,75

21

15,08

Kompanija u posmatranom periodu na svakih 100 dinara prihoda od prodaje ostvaruje 15.09, 28.75, 21.00 dinara poslovnog dobitka.Grafikon 13. Stopa poslovnog dobitka 2009-201135

30

25

20Stopa poslovnog dobitka15

10

5

0200920102011

Stopa neto dobitka za 2009 god. =

Neto...dobitakPr ihodi...od... prodaje

x100= 6125 x100=16.4637212

Stopa neto dobitka za 2010 god. = 13400 x100=26.9949651

Stopa neto dobitka za 2011 god. =

8161 x100=19.8341163

Stopa neto dobitkaGrafikon 14. Stopa neto dobitka 2009-20113026,992519,832016,4615

10

5

0200920102011

Kompanija u posmatranom periodu na svakih 100 dinara prihoda od prodaje ostvaruje 16.46, 26.99, 19.83 dinara neto dobitka.

Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva za 2009 god.=

Poslovni...dobitak Poslovna...sredstva

x100= 5614 x100=13.4341806

Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva za 2010 god.= 14273 x100=35.7539927

Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva za 2011 god.=

8646 x100=22.2638834

Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstvaGrafikon 15. Stopa prinosa na ukupna poslovnasredstva 2009-20114035302535,7522,262013,43151050200920102011

Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva pokazuje da je kompanija na svakih 100 dinara proseno uloenih sredstava ostvarilo dobitak od 13.43, tj. 35.75, tj. 22.26 u 2009-2011. godini. Ova stopa ima smisla ako se vri komparacija sa stopama iz drugih vremenskih perioda jednog preduzea, ili ako se vri poreenje sa drugim preduzeima iz iste grane ili sa prosekom cele grane.

39

Stopa prinosa na sop. posl. sred. za 2009 god=

Neto...dobitak Sopstvena...sredstva

x100=

612538965

x100=15.72

Stopa prinosa na sop. posl. sred. za 2010 god= 13400 x100=35.1938078

Stopa prinosa na sop. posl. sred. za 2011 god=

8161 x100=21.9237225

Grafikon 16. Stopa prinosa na sopstvena poslovnasredstva 2009-2011403530252015105035,1921,9215,72Stopa prinosa na sopstvenaposlovna sredstva200920102011

Preduzee na svakih 100 dinara prosenih ulaganja iz sopstvenih izvora finansiranja ostvaruje periodian prirast od 15.72, 35.19 i 21.92 dinara za tri godine.

Racio rentabilnosti za 2009 god=

Poslovni... prihodi37212==1.18

Racio rentabilnosti za 2010 god=

Racio rentabilnosti za 2011 god=

Poslovni...rashodi49651=1.403537841163=1.2732517

31598

Grafikon 17. Racio rentabilnosti 2009-2011

1,41,4

1,35

1,31,271,251,21,18Racio rentabilnosti1,15

1,11,05200920102011

Kada je vrednost manja od 1 onda preduzee donosi gubitke. Ovi pokazatelji pokazuju da je preduzee na svaki dinar poslovnih rashoda ostvarilo 1.18, 1.4, 1.27 dinara poslovnih prihoda po godinama.

2.3.2. Pokazatelji likvidnosti

Ova grupa pokazatelja, ukazuje na sposobnost preduzea da plaa dospele novane obaveze, uz odravanje potrebnog obima i strukture obrtnih sredstava i ouvanje dobrog kreditnog boniteta. Najvaniji u ovoj grupi pokazatelja su: opta likvidnost, trenutna likvidnost, neto obrtna sredstva (neto obrtni fond).

Opta likvidnost

Opti racio likvidnosti je nastao kao refleks aplikacije bilansnog pravila u uem smislu, koje zahteva da osnovna sredstva budu finansirana sopstvenim ili bar permanentnim kapitalom, a obrtna sredstva da budu pokrivena kratkoronim izvorima finansiranja.

Drugim reima, opti racio likvidnosti pokazuje sa koliko je obrtnih sredstava pokriven svaki dinar kratkoronih obaveza, to se uzima kao prvi indikator sigurnosti kojim su zatieni interesi kratkoronih poverilaca preduzea.

Ovaj racio se utvruje na sledei nain:Opti racio likvidnosti za 2009 god =

Obrtna...sredstva

= 25838 = 9.09

Opti racio likvidnosti za 2010 god = Opti racio likvidnosti za 2011 god =

Kratkorocne...obaveze25817 = 13.96184924556 = 15.261609

2841

Grafikon 1. Opsti racio likvidnosti 2009-20111816141213,9615,2610864209,09Opsti racio likvidnosti200920102011

Iz tabele vidimo da je opti racio likvidnosti najpovoljniji u 2011. godini. Ovaj koeficijent moe biti i prenizak i previsok, a u mnogim industrijskim granama je previe nizak kada je blizu 1. Na tom nivou, firme su jedva sposobne da gotovinom koja pristie pokrije obaveze koje e dospeti.

Rigorozni racio likvidnosti

Rigorozni racio likvidnosti se rauna po formuli:

Rigorozni racio likv. za 2009 god =

Likvidna...sredstva...Obrtna....sredstva Zalihe =Kratkorocne...obaveze

25351= 8.922841

Rigorozni racio likv. za 2010 god = Rigorozni racio likv. za 2011 god =

247251849238201609

= 13.37

= 14.80

Grafikon 2. Rigorozni racio likvidnosti 2009-201113,371514,88,9210

5Rigorozni racio likvidnosti0200920102011

Iz tabele se vidi da je rigorozni racio likvidnosti najpovoljniji u 2011 godini.

Racio novane likvidnosti

Racio novane likvidnosti predstavlja jo stroi test likvidnosti preduzea. Ovaj racio se utvruje na sledei nain:

Racio novane likvidnosti za 2009 god. = Racio novane likvidnosti za 2010 god. = Racio novane likvidnosti za 2011 god. =

Gotovina=Kratkorocne...ili...dospele...obaveze24725=13.37184923820=14.801609Grafikon 3. Racio novcane likvidnosti 2009-201113,371514,88,9210

5Racio novcane likvidnost0200920102011

25351= 8.922841

Ovaj racio pokazuje da je svaki dinar kratkoronih obaveza pokriven sa 8.92, 13.37,14.80 dinara gotovine u periodu 2009-2011 godine.

Neto obrtni fond

Neto obrtni fond, odnosno neto obrtna sredstva, predstavljaju apsolutnu razliku izmeu obrtnih sredstava i kratkoronih obaveza, odnosno dugorone izvore finansiranja obrtnih sredstava. Neto obrtna sredstva ukazuju na sposobnost zaduivanja preduzea na kratak rok.

Neto obrtna sredstva za 2009 god. = Obrtna sredstva Kratkorone obaveze = 25838-2841=22997Neto obrtna sredstva za 2010 god. = 25817-1849= 23968Neto obrtna sredstva za 2011 god. = 24556-1609= 22947

23968

2299722947

Neto obrtna sredstva ukazuju na mogunosti zaduivanja preduzea na kratak rok. Da bi banka odobrila preduzeu kredit, to najpre zavisi od likvidnosti preduzea, ali i od odnosa kratkoronih obaveza prema neto obrtnim sredstvima, koja na neki nain slue kao garancija da e preduzee ispuniti svoje obaveze prema banci. Pretpostavlja se da preduzee koje ima vei iznos neto obrtnih sredstava, uz istu brzinu konverzije zaliha i potraivanja u gotovinu, automatski obezbeuje i srazmerno vei stepen likvidnosti. U konkretnom primeru neto obrtnog fonda kompanije vidimo da je on pozitivan.Grafikon 4. Neto obrtna sredstva 2009-201124200240002380023600234002320023000228002260022400Neto obrtna sredstva2009 god2010 god2011 god

ROA (Return on Assets) Prinos na aktivu

ROA za 2009 god. = Neto dobitak/ Prosecna poslovna aktiva = 6125/41806*100= 14.65% ROA za 2010 god. = Neto dobitak/ Prosecna poslovna aktiva = 13400/39927*100= 33.56% ROA za 2011 god. = Neto dobitak/ Prosecna poslovna aktiva = 8161/38834*100= 21.01%

Uopteno govorei, stopa prinosa meri prinos (rezultat) koji je firma ostvarila anagaovanim kapitalom ili sredstvima. Ovaj pokazatelj meri: efikasnost menadmenta, profitabilnost i adekvatna je mera planiranja i kontrole poslovnih aktivnosti. Ovi pokazatelji pokazuju da je preduzee na svakih 100 dinara poslovne aktive ostvarilo 14.65, 33,56, 21,01 dinara neto dobitka.

ROE (Return on Equity) - Stopa prinosa na sopstveni kapital

ROE za 2009 god. = Neto dobitak/ Prosecni sopstveni kapital = 6125/38965*100= 15.72% ROE za 2010 god. = Neto dobitak/ Prosecni sopstveni kapital = 13400/38078*100= 35.19% ROE za 2011 god. = Neto dobitak/ Prosecni sopstveni kapital = 8161/37225*100= 21.92%

Ovaj pokazatelj meri profitabilnost ostvarenu angaovanjem kapitala vlasnika (iskljueni su svi dugovi ili obaveze). Ovi pokazatelji pokazuju da je preduzee na svakih 100 dinara sopstvenog kapitala ostvarilo 15.72, 35,19, 21,92 dinara neto dobitka.Grafikon 5. ROA i ROE 2009-201140,00%

35,00%35,19%33,56%30,00%

25,00%

20,00%

15,00%

10,00%

5,00%

0,00%21,01% 21,92%14,65%15,72%ROAROE200920102011

2.3.3. Pokazatelji aktivnosti

Finansijski pokazatelji aktivnosti preduzea obuhvataju sve relativne odnose izmeu prihoda i trokova, sa jedne strane, i pojedinanih i ukupnih ulaganja u poslovna sredstva, sa druge strane. Ovi pokazatelji nazivaju se koeficijenti obrta poslovnih sredstava.

Neki od tih koeficijenata su:

Koeficijent obrta kupacaKoeficijent obrta kupca za 2009 god= Koeficijent obrta kupca za 2010 god= Koeficijent obrta kupca za 2011 god=

Neto... prihodi...od... prodaje = Pr o sec an...saldo...kupaca49651= 3.831296541163= 3.1812962

37212= 3.6510183

3,653,83

3,18

Prosean period naplate za 2009 god= Prosean period naplate za 2010 god= Prosean period naplate za 2011 god=

360dana Koeficijen t...obrta...kupacaGrafikon 6. Koeficijent obrta kupca43,532,521,510,50Koeficijent obrta kupca200920102011

360dana Koeficijen t...obrta...kupaca360dana Koeficijen t...obrta...kupaca

= 360dana = 98 dana3.65= 360dana = 94 dana3.83= 360dana = 113 dana3.18

Dobijena vrednost pokazuje da se potraivanja od kupaca naplauju proseno 3.65 puta godinje u 2009 god, 3.83 puta u 2010 god i 3.18 puta u 2011 godini. Od trenutka prodaje kupcima do momenta naplate potraivanja od njih proe proseno 98 dana u 2009 god, 94 dana u 2010 god i 113 dana u 2011 godini.

Cena kotanja realizovanih proizvoda se ne moe nai u bilansu uspeha u naoj zemlji, zbog obrauna rezultata primenom metode ukupnih trokova. Umesto ovog pokazatelja, esto se koristi:

Koeficijent obrta zaliha

Koeficijent obrta zaliha za 2009 god=

Pr ihod...od... prodaje = 37212 =76.41

Koeficijent obrta zaliha za 2010 god= Koeficijent obrta zaliha za 2011 god=

Saldo...zaliha49651 =45.47109241163 =55.93736

487

Grafikon 7. Koeficijent obrta zaliha 2009-2011

76,418070605040302010055,9345,47Koeficijent obrta zaliha200920102011

Vreme trajanja jednog obrta za 2009 god.= Vreme trajanja jednog obrta za 2010 god.= Vreme trajanja jednog obrta za 2011 god.=

360dana Koeficijen t...obrta...zaliha360 = 8 dana 45.47360 = 6 dana 55.93

= 360 = 5 dana76.41

U preduzeu zalihe se proseno obrnu, tj. realizuju, 76.41, 45.47, 55.93 puta godinje. To takoe znai da na svakih 76.41, tj. 45.47, tj. 55.93 dinara prodaje po ceni kotanja, jedan dinar ostaje vezan u vrednosti zaliha. Kada se broj dana u godini podeli koeficijentom obrta zaliha, dobija se proseno trajanje jednog obrta, koje pokazuje proseno vremensko zadravanje zaliha na skladitu. Prosena starost zaliha iznosi 5 dana 2009. godine, 8 dana 2010. godine, odnosno 6 dana 2011. godine to je nepovoljan pokazatelj.

Koeficijent neto obrtnih sredstava za 2009 god=

Neto...prihod...od...prodaje Neto...obrtna...sredstva

37212=25838

=1.44

Koeficijent neto obrtnih sredstava za 2010 god= Koeficijent neto obrtnih sredstava za 2011 god=

49651 =1.922581741163 =1.6824556

Grafikon 8. Koeficijent neto obrtnih sredstava 2009-2011

2,5

21,921,681,441,5

Koeficijent neto obrtnih sredstava

1

0,5

0200920102011

Koeficijent obrta neto obrtnih sredstava pokazuje odnos neto prihoda od prodaje i neto obrtnih sredstava. Iz tabele vidimo da je priblian u zadnje 2 godine, pa je tako u 2009. godini 1.44, u 2010. 1.92, a u 2011. 1.68. To znai da na svakih 1.44/1.92/1.68 ostvarenih neto prihoda od realizacije preduzee angaovalo 1 dinar neto obrtnih sredstava, odnosno neto obrtna sredstva se obrnu proseno 1.44/1.92/1.68 puta godinje.

Koeficijent obrta poslovnih sredstava za 2009 god.=

Neto...prihod...od...prodaje = 37212 = 0.89

Ukupna... poslovna...sredstva41806

Koeficijent obrta poslovnih sredstava za 2010 god.= Koeficijent obrta poslovnih sredstava za 2011 god.=

49651 =1.243992741163 =1.0638834

Grafikon 9. Koeficijent obrta poslovnih sredstava 2009-2011

1,41,241,21,0610,89

0,8

0,6Koeficijent obrta poslovnih sredstava

0,4

0,2

0200920102011

Koeficijent obrta poslovnih sredstava pokazuje da preduzee na svaki dinar ulaganja finansiranih iz sopstvenih izvora ostvaruje neto prihode od realizacije u proseku u iznosu od 0.89 dinara 2009. godine, 1.24 dinara 2010. godine, odnosno1.06 dinara 2011. godine.

Kao prihvatljiva standardna veliina za uporeivanje i ocenu efikasnosti korienja sopstvenih sredstava pojedinanih preduzea uzima se prosean koeficijent obrta ove imovine za delatnost kojoj pripada. Nizak koeficijent je pokazatelj suvinog ulaganja u odnosu na mogunost korienja ove imovine za poveanje prihoda. Istraivanje uzroka nedovoljnog obrta sopstvenih sredstava je odgovoran i sloen zadatak finansijske analize, kao osnove za donoenje odluka kojim bi se poboljala efikasnost korienja ove imovine.

Koeficijent obrta stalnih sredstava za 2009 god.=

Neto...prihod...od...prodaje = 37212 = 2.33

Koeficijent obrta stalnih sredstava za 2010 god.= Koeficijent obrta stalnih sredstava za 2011 god.=

Sta ln a...sredstva49651 =3.521411041163 =2.8814278

15968

2,52,33

Koeficijent obrta stalnih sredstava pokazuje da preduzee na svaki dinar ulaganja finansiranih iz stalnih sredstava ostvaruje neto prihode od realizacije u proseku u iznosu od 2.33 dinara 2009. godine, 3,52 dinara 2010. godine, odnosno 2.88 dinara2011. godine.

2.3.4. Pokazatelji finansijske strukture

Cilj ovih pokazatelja je da se utvrdi solventnost kompanije, koja predstavlja sposobnost kompanije da izmiruje obaveze na dui rok. Ukupna poslovna sredstva preduzee moe da finansira iz razliitih izvora, koji se dele na sopstvene i tue. Odnos izmeu sopstvenih i pozajmljenih izvora finansiranja naziva se finansijskom strukturom preduzea i izraava se u pasivi bilansa stanja. Glavni pokazatelji finansijske strukture izraunavaju se na sledei nain:

44

Odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala za 2009 god.=

Sopstveni...kapital Pozajmljeni...kapital

38965==13.712841

Odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala za 2010 god.= Odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala za 2011 god.=

38078 =20.59184937225 =23.141609

23,1420,5913,71Odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitalaGrafikon 11. Odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala2009-201125

20

15

10

5

0200920102011

Odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala

Pokazuje da je na 1 dinar sredstava angaovanih iz pozajmljenih izvora angaovano 13.71, 20.59, 23.14 dinara sopstvenog kapitala.

Odnos pozajm. prema ukupnim izvor. fin. 2009= Pozajmljeni...izvori...dugor. kratk.obaveze=

Ukupna...pasiva

2741 =0.0741806

Odnos pozajm. prema ukupnim izvor. fin. 2010= Odnos pozajm. prema ukupnim izvor. fin. 2011=

1849 =0.05399271609 =0.0438834

0,05Odnos pozajmljenog prema ukupnim izvorima finansiranjaGrafikon 12. Odnos pozajmljenog prema ukupnimizvorima finansiranja 2009-20110,080,070,060,050,040,030,020,0100,070,04200920102011

Odnos pozajmljenih prema ukupnim izvorima finansiranja

Odnos izmeu pozajmljenog kapitala, bilo da je u pitanju kratkoroni ili dugoroni dug, prema ukupnom kapitalu, pokazuje relativno uee pozajmljenih izvora u ukupnim izvorima finansiranja. Ukoliko se taj odnos, odnosno racio izrazi u procentima, razlika do 100 predstavlja srazmeran deo finansiranja poslovanja iz sopstvenih izvora. Sudei po podacima iz tabele, moemo rei da je situacija u kompaniji povoljna, s obzirom da u 2009. godini svaki dinar pribavljen u poslovnu imovinu, putem dugova, kratkoronih i dugoronih iznosi 0.07 dinara ili 7%, dok je ostatak od 93% finansiran iz sopstvenih izvora. Situacija u 2010. i 2011 godini je takoe slina.

2.4. PROJEKCIJA POSLOVANJA PREDUZEA VIA PROJEKT ZA NAREDNIH 5 GODINA

Sa svojim strunjacima za proteklih 12 godina firma je bila angaovana na velikim, znaajnim projektima od interesa za gradove i Republiku. U odnosu na ostale graevinske firme preduzee Via Projekt spada u prvih 10 graevinskih firmi po svim finansijskim pokazateljima. S obzirom na veliki broj preduzea Via Projekt zauzima znaajno mesto u graevinarstvu u Beogradu i Srbiji.

U sledeoj tabeli je data projekcija preduzea Via Projekt za narednih 5 godina.

Tabela 8. Projekcija finansijskih pokazatelja preduzea Via Projekt za 5 godinaGodine

20122013201420152016

Pokazatelji rentabilnosti

Stopa poslovnog dobitka23.1024.5425.1226.5527.14

Stopa neto dobitka23.6925.8726.8527.5428.64

Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva28.6732.5633.6335.8737.94

Stopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva28.9731.2234.5836.7838.12

Racio rentabilnosti1.081.051.051.051.1

Pokazatelji likvidnosti

Opti racio likvidnosti16.0616.8817.1117.2518.01

Rigorozni racio likvidnosti15.0115.2815.9816.5817.12

Racio novane likvidnosti15.0215.6515.9916.2516.87

Neto obrtni fond2325023650239642415224254

ROA (%)34.65%35.56%36.01%36.65%37.12%

ROE (%)35.72%35.99%36.92%37.92%38.12%

Pokazatelji aktivnosti

Koeficijent obrta kupaca3.954.124.184.985.12

Prosean period naplate92 dana91 dana89 dana87 dana86 dana

Koeficijent obrta zaliha57.9456.8456.6451.8149.45

Vreme trajanja jednog obrta6 dana6 dana6 dana6 dana6 dana

Koeficijent neto obrtnih sredstva1.701.721.761.801.82

Koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava1.101.121.171.191.22

Koeficijent obrta sopstvenih sredstava3.223.353.413.583.86

Pokazatelji finansijske strukture

Odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala24.1224.2224.6724.6824.78

Odnos pozajmljenih prema ukupnim izvorima fin.0.050.050.050.040.05

Pslvni prihdi4721249851501635553165451

Pslvn dbit1465215741161241822419998

Nt dbitk1385614157149981725418978

Izvor: Poslovni plan preduzea Via projekt 2012-2016 godine

Na osnovu dosadanjeg iskustva i ostvarenih rezultata, menadment firme je postavio kratkorone i srednjorone planove i formirao projekciju finansijskih pokazatelja preduzea Via Projekt za narednih 5 godina. Ove pokazatelje moete videti u tabeli8. Iz tabele se vidi da je projektovana tendencija pozitivnog rasta iz godine u godinuza skoro sve pokazatelje preduzea Via Projekt.

Iz rada se vidi, da je hipoteza koja kae, da je finansijska analiza u funkciji dugoronog profitabilnog poslovanja preduzea, dokazana. Njen znaaj se ogleda prvenstveno u tome to sumira kljune odnose i rezultate koji ukazuju na finansijske performanse preduzea. Finansijska analiza je praktino, sredstvo kontrole u procesu upravljanja finansijama preduzea, jer ona omoguava sagledavanje trendova u finansijskom poslovanju preduzea, poreenje finansijskih karakteristika razliitih preduzea, utvrivanje meuzavisnosti faktora koji utiu na finansijski uspeh firme i samog vlasnika.

Pomona hipoteza koja glasi, Inputi trita i vlasnika su veoma vani za opstanak i razvoj kompanije, je takoe dokazana. Jedno od kljunih orua za donoenje odluka u preduzeima je analiza finansijskih izvetaja. Naalost, nemali broj vlasnika koji su istovremeno i izvrni direktori malih, mikro i srednjih preduzea doivljavaju znaaj finansijskog izvetavanja i voenja poslovnih knjiga vie kao zakonsku obavezu nego kao instrument i orue za poslovno upravljanje.

III OSNOVNI PRINCIPI ANALIZE KREDITNE SPOSOBNOSTI KLIJENTA

U dananjim uslovima poslovanja procedura odobravanja i monitoringa kredita je visoko standardizovana, ali se u odreenim oblastima (delovima) razlikuje od banke do banke. Procedura zavisi od namene i ronosti kredita, tako da dugoroni krediti namenjeni investiciji u privrednom subjektu (izgradnja ili dogradnja hala, kupovina opreme, kupovina poslovnih zgrada, itd.) podrazumevaju najdui i najsloeniji postupak odobravanja.

Bez obzira na duinu trajanja, postupak odobravanja kredita se sastoji iz sledeihkoraka:27 Podnoenje zahteva (molba, aplikacija) za kredit, Razmatranje i obrada kreditnog zahteva, Reenje banke o zahtevu za kredit (votum), Zakljuivanje ugovora o kreditu, Korienje kredita (povlaenje odjednom ili u tranama), Vraanje kredita (u tranama ili odjednom), Monitoring (nadzor, praenje) kredita.

Banka zahtev za kredit uzima u razmatranje i obradu, ukoliko je klijent podneo kompletan zahtev, to podrazumeva:28 Dostavljanje zvaninog zahteva za kredit na memorandumu privrednog subjekta, koji sadri: namenu kredita (investicija ili obrtna sredstva/dug ili kratak rok), iznos traenog kredita (u dinarima ili sa valutnom klauzulom), uslove korienja kredita (rok, dinamika povlaenja kredita, nain otplate kredita, sopstveno uee korisnika kredita, itd.), i instrumente obezbeenja kredita. Obrazloenje kreditnog zahteva (svrha i opravdanost zaduivanja) sa odgovarajuom dokumentacijom (ugovori, fakture, biznis planovi, itd.), Statusna dokumentacija klijenta (dokumentacija o osnivanju privrednog subjekta, povezanim licima, ovlaenim licima), Finansijskiizvetajiklijenta(privrednogsubjekta)zaprethodnetrikalendarske godine.

Obrada kreditnog zahteva, se vri od strane posebne slube u poslovnoj banci. Za banku je vrlo vano da sa ekonomskog stanovita, utvrdi stepen kreditnog rizika: pri tome se analiziraju karakteristike zajmotraioca i njegova spremnost da vrati kredit, kapacitet zaduenja, kapital potencijalnog dunika, instrumenti obezbeenja i opte ekonomske prilike koje utiu na uspenost poslovanja klijenata tzv. hard (vrste injenice/finansijske pokazatelje) i soft facts (meke injenice).

27 Barjaktarovi L, Upravljanje rizikom, Univerzitet Singidunum, Beograd 2009, str 11328 Barjaktarovi L, Upravljanje rizikom, Univerzitet Singidunum, Beograd 2009, str 113

Veina domaih banaka sa stranim kapitalom, koje posluju u Srbiji, se rukovodi pravilima za upravljanje kreditnim rizikom koja se koriste u Risk Metrics Group pristupu J.P.Morgana: Nema povraaja bez rizika - povraaj je nagrada za one koji su spremni dapreuzmu rizik, Transparentnost podrazumeva da rizik treba uvek razumeti u potpunosti, Iskustvo bitno je naglasiti da rizikom upravljaju ljudi (koji takoe isti ikvantifikuju), Saznanje kae da uvek treba preispitivati sopstvene pretpostavke, Komunikacija podrazumeva da se o riziku uvek otvoreno govori, Raznovrsnost podrazumeva da viestruki rizik daje viestruki povraaj, Disciplinovanost dokazano je da dosledan i vrst pristup uvek pobeujestalne promene u strategiji, Zdrav razum je neto bez ega ne bi moglo da funkcionie upravljanjerizikom. Uvek je bolje biti priblino u pravu nego u potpunosti netaan. Odluke treba donositi nakon razmatranja verovatnoe rizika i povraaja.

Ocenu kreditne sposobnosti klijenta vri Sektor za upravljanje rizikom u banci.Ciljevi ocene kreditne sposobnosti klijenta i same transakcije koja se kreditira su: shvatiti rizike koje odreena transakcija nosi sa sobom, obezbediti osnovu za donoenje kreditne odluke, pomoi u razvoju strukture koja e umanjiti rizik, uveriti se da cena odgovara riziku.

Alati banke za ocenu kreditne sposobnosti klijenta su: analiza klijenta, koja predstavlja odgovarajui miks kvanititativne (hard facts)i kvalitativne (soft facts) analize, i analiza transakcije, koja podrazumeva svrhu, strukturu i obezbeenje transakcije. (Obzirom da je za odobrenje kredita kljuno utvrivanje kreditne sposobnosti klijenta, posebno e u nastavku poglavlja biti obraena analiza klijenta i analiza transakcije.)

Na osnovu izvrene analize sainjava se kreditni referat (kreditna aplikacija), koji obino sadri sledee elemente:29 Naziv, sedite i delatnost zajmotraioca (privrednog subjekta), Kreditnu sposobnost klijenta (ustanovljena na bazi kvantitativne i kvalitativne analize), Stepen izvrenja obaveza prema banci u prethodnom periodu (na osnovu internih podataka banke ili iz izvetaja Kreditnog biroa ukoliko klijent nije bio korisnik kredita), Iznos zahtevanog kredita, Namenu traenog kredita, Dinamiku korienja kredita, Projekciju oekivanih efekata (klijentove projekcije i projekcije banke se uporeuju).

29 Barjaktarovi L, Upravljanje rizikom, Univerzitet Singidunum, Beograd 2009, str 11445

Obavezan deo referata je zakljuak (votum), koji zapravo predstavlja predlog odluke za odobrenje (pozitivna odluka) ili ne odobrenje traenog kredita (negativna odluka). Zakljuak sadri sledee elemente: Iznos kredita, Namena kredita, Rok otplate kredita, Kamatna stopa, nain korienja kredita, Nain otplate kredita, Uee klijenta, Obezbeenje kredita, Dobre i loe strane konkretnog kreditnog zahteva na osnovu koga se donosi konkretna odluka o kreditu.Trebalo bi imati u vidu da se zakljuak i uslovi kredita po pravilu razlikuju od onoga to je sadrano u zahtevu za odobrenje kredita, naroito u pogledu uslova kreditiranja.

Reenje o kreditnom zahtevu (votum/odluka kreditnog odbora) moe biti negativno ili pozitivno. O negativnom reenju, uz odgovarajue obrazloenje o razlozima za odbijanje, klijent se obavetava i pismenim i usmenim putem. U sluaju pozitivnog ishoda sa obavetenjem o odobrenju kredita, klijentu se dostavljaju uslovi iz reenja o osnovnim karakteristikama odobrenog kredita, i poziv za zakljuenje ugovora o kreditu i prateih dokumenata vezanih za realizaciju kredita.

Ugovor o kreditu se sastavlja iskljuivo u pisanoj formi. Poslovne banke imaju tipski ugovor za ove svrhe u kome su sadrani svi uslovi pod kojima je odobren kredit. Zakljuenjem (potpisivanjem) ugovora se stiu uslovi za korienje kredita koji je odobren. Nain korienja definisan je ugovornim klauzulama i zavisi od vrste odobrenog kredita. Banka je u obavezi da kontrolie korienje kredita.

Odobreni i ugovoreni kredit zajmoprimac vraa banci odjednom na odreeni datum ili u tranama (koje mogu biti u ratama ili anuitetima), to je regulisano ugovorom. Ukoliko doe do kanjenja u povraaju kredita (glavnice i/ili kamate) poslovna banka prvo razmatra razloge koji su do toga doveli. Ukoliko se ustanovi da je do kanjenja dolo iz opravdanih razloga ona produava rok vraanja sa novim ugovorenim rokovima vraanja (tzv. prolongacija kredita), a to se vri po postupku koji je istovetan odobravanju kredita. Ukoliko ustanovi da su razlozi kanjenja vraanja neopravdani moe pribei naplati kredita na osnovu aktiviranja sredstva obezbeenja ili to zahtevati od korisnika kredita pokretanjem sudskog postupka.Banka je duna da aktivno prati poslovanje korisnika kredita (uplate preko rauna, obilazak klijenta, razgovor sa poslovnim partnerima korisnika kredita, praenje tampe, itd.) kako bi mogla adekvatno da reaguje pre nego to doe do negativnih posledica ili da bi sanirala loe posledice do kojih je ve dolo. Menadment banke, mora redovno da bude informisan o stanju naplate kredita i poslovanju korisnika kredita. im banka sazna za prve znake loeg finansijskog poloaja korisnika kredita, moe pribei izradi sanacionog plana. U nekim sluajevima, kod kojih je opravdano, se preporuuje i preduzima restrukturiranje kredita da bi se spreio otpis kredita.Ukoliko, meutim, naplata nije izvrena i kasni se i vie od 90 dana, a nisu preduzete druge mere banka pristupa otpisu kredita na teret rezervi. Meutim, to ne znai da banka kredit nee naplatiti na drugi nain.30

30 Barjaktarovi L, Upravljanje rizikom, Univerzitet Singidunum, Beograd 2009, str 11546

3.1. Analiza klijenta

U ovom delu e biti analizirani klijenti koji su po svojoj pravnoj formi pravna lica (privredni subjekti), obzirom da je za njih kompleksnije ustanoviti kreditnu sposobnost, a i samim bankama je data mogunost da kreiraju sopstvene alate za utvrivanje kreditnog rejtinga klijenta. Izuzetno bitan element analize klijenta predstavlja njegova finansijska snaga koja se ogleda kroz sprovoenje finansijske politike privrednog subjekta.

Finansijska politika privrednog subjekta, kao sastavni deo razvojne politike privrednog subjekta, ima za svrhu postizanje i odravanje finansijske snage privrednog subjekta pomou definisanih naela kojih se pridrava u izvravanju svojih zadataka. U kvantitativnom smislu (hard facts) pod finansijskom snagom privrednog subjekta se podrazumeva obim sredstava, dok u kvalitativnom smislu (soft facts) finansijska snaga obuhvata: ouvanje imovine i poveanje imovine, sposobnost plaanja odnosno izvravanja dospelih obaveza na vreme i trajnu sposobnostfinansiranja. Finansijska politika privrednog subjekta obuhvata sledee elemente: 31

a. Politiku pribavljanja finansijskih sredstava koja je fokusirana na postizanje i odravanje konstantne ravnotee izmeu pribavljenih sredstava sa njihovim ulaganjem u sledeoj fazi. Bitno je naglasiti da bi realizacijom finansijske politike trebalo da budu obezbeena neophodna obrtna i osnovna sredstva. Smatra se da privredni subjekt dobro posluje ako iz dugoronih izvora pokriva oko 70% trajnih obrtnih sredstava i sva osnovna sredstva.b. Politiku upotrebe finansijskih sredstava (plasmana) koja je fokusirana na donoenje finansijskih odluka o rentabilnosti ulaganja pribavljenih finansijskih sredstava. Finansijskim naelima, se regulie ulaganje finansijskih sredstava - naelo sigurnosti, naelo rentabilnosti i naelo likvidnosti.c. Politiku likvidnosti koja podrazumeva realizaciju konstantne likvidnosti privrednog subjekta kao celine.

Principi finansijske politike su osnova za definisanje naina rada radi uspene realizacije ciljeva finansijske politike privrednog subjekta. Trebalo bi imati u vidu da se sva naela finansijske politike nalaze u meusobnoj vezi jer su interaktivno i konkurentski povezana. Shodno tome, primarni zadatak finansijske politike je otpimalno usaglaavanje naela finansijske politike. Osnovna naela finansijske politike mogu da se klasifikuju na nain: Naelo finansijske stabilnosti koje odraava odnos izmeu dugorono vezanih sredstava i sopstvenog kapitala povezanog sa dugorono pozajmljenim kapitalom (trebalo bi da iznosi mak. 1, ili da bude manji od 1). Naelo likvidnosti se odnosi na sposobnost privrednog subjekta da u svakom trenutku moe da izmiri dospele obaveze. Naelo rentabilnosti predstavlja stalnu tenju privrednog subjekta da ostvari to povoljniji rezultat poslovanja - dobit, u odnosu na angaovana sredstva. Naelo finansijske elastinosti se ogleda u sposobnosti pribavljanja jeftinih izvora finansiranja (tuih), u pravo vreme i u potrebnom obimu, kao i povraaju tih sredstava kreditorima bez posledica na likvidnost privrednog subjekta i njegovo kontinuirano poslovanje.

31 Barjaktarovi L, Upravljanje rizikom, Univerzitet Singidunum, Beograd 2009, str 11647

Naelo finansijske nezavisnosti kae da bi priv