BESPLATNI GOTOVI SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RAD.RADOVI IZ SVIH OBLASTI, POWERPOINT PREZENTACIJE I DRUGI EDUKATIVNI

MATERIJALI.

WWW.SEMINARSKI-RAD.COM

WWW.DIPLOMSKI-RAD.COM

WWW.MATURSKI-RAD.COM

NA NAŠIM SAJTOVIMA MOŽETE PRONACI SVE BILO DA JE TO SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATURSKI RAD, POWERPOINT PREZENTACIJA I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJAL. ZA RAZLIKU OD OSTALIH MI VAM PRUŽAMO DA POGLEDATE SVAKI RAD NJEGOV SADRŽAJ I PRVE TRI STRANE TAKO DA MOŽETE TACNO DA ODABERETE ONO STO VAM U POTPUNOSTI ODGOVARA. U NAŠOJ BAZI SE NALAZE GOTOVI SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI KOJE MOŽETE SKINUTI I UZ NJIHOVU POMOC NAPRAVITI JEDINISTVEN I UNIKATAN RAD. AKO U BAZI NE NADJETE RAD KOJI VAM JE POTREBAN, U SVAKOM MOMENTU MOZETE NARUCITI DA SE IZRADI NOVI UNIKATAN SEMINARSKI ILI NEKI DRUGI RAD NA LINKU NOVI RADOVI. SVA PITANJA I ODGOVORE MOŽETE DOBITI

NA NAŠEM FORUMU. ZA BILO KOJI VID SARADNJE ILI REKLAMIRANJA MOZETE NAS KONTAKTIRATI NA OFFICE@SEMINARSKI-RAD.COM

.

SADRŽAJ

1. Uvod.................................................................................32. Elektronsko poslovanje..................................................43. Online poslovni modeli...................................................64. Modeli B2B poslovanja...................................................7

4.1. Počeci B2B poslovanja................................................84.1.1. EDI (Electronic Data Interchange).........................84.1.2. E-commerce site..................................................104.1.3. Elektronske tržnice (E-MARKETPLACES)...........12

5. Finansijski potencijal B2B poslovanja..............................166. Organizacioni problemi B2B poslovanja.....................177. Prepreke za B2B elektronsko poslovanje………………..188. Zaključak…………………………………………………….209. Literatura…………………………………………………….21

2

1. Uvod

Sve veća upotreba Interneta, borba za kupca, za tržište dovodi do stvaranja koncepta elektronskog poslovanja. Svaka firma koja želi da se održi u sve okrutnijem svetu poslovanja mora prihvatiti i razvijati ovaj način poslovanja. Ipak, neće sve kompanije razvijati svoje Internet poslovanje na isti način. Na tom polju je do sada formiran čitav niz modela. Koji će izabrati zavisi od vrste posla kojim se bave, ciljne grupe kojoj žele da pristupe i ostalog. A koliko je Internet postao važan, govore nam i podaci o broju Internet korisnika i činjenica da 70 procenata korisnika Interneta menja svoje mišljenje o nekom određenom proizvodu zahvaljujući podacima koje prikuplja sa mreže. Takođe, više od dve trećine surfera odlučuje se za kupovinu određenog proizvoda tek pošto poseti neki od sajtova koji omogućavaju poređenje cena više proizvoda iste vrste, a različitih proizvođača.

Navedeni podaci dovoljno govore o uticaju informacija sa Interneta na korisnike, kao i o važnosti prisustva svake kompanije na novom mediju. Sve ovo je uticalo na to da se velika finansijska sredstva ulože u pravilnu i korisnu Internet promociju.

Neprestano se razvijaju nove koncepcije online predstavljanja i promocija. Globalno svetsko tržište, koje predstavlja veliki izazov za sve ozbiljne kompanije, pokazalo je da uloženi trud i novac u ovaj vid poslovanja dovode do velikih transakcija, povećanja profita, promocije kompanije u svetu i stvaranja poznate i ugledne marke. Zbog svega toga, realno je očekivati da trenutna ekspanzija Internet poslovanja postane još veća i da se stvori sasvim nov, dosad neisproban sistem poslovanja, koji ima velike prednosti u odnosu na klasično poslovanje.

3

2. Elektronsko poslovanje

Elektronsko poslovanje predstavlja savremeni način poslovanja. Da bi smo ukratko objasnili ovaj pojam, navešćemo neke od definicija elektronskog poslovanja.

Brzina, globalizacija, unapređenje produktivnosti, dolaženje do novih klijenata i deoba znanja među organizacijama i institucijama u cilju ostvarivanja konkurentne prednosti - jesu termini koji određuju elektronsko poslovanje, prema rečima Lu Gerstnera, generalnog direktora IBM.

Elektronsko poslovanje, e-business, je skup poslovnih aktivnosti koje se odvijaju posredstvom informaciono-komunikacionih tehnologija, a posebno Interneta, i koje podrazumevaju [6]:

optimizaciju poslovnih procesa (proizvodnja, marketing, veleprodaja, distribucija, prodaja, naplata, isporuka, dopuna zaliha);

unapređenje odnosa sa ciljnim javnostima (klijentima, zaposlenima, dobavljačima, distributerima) i

unapređenje ostalih poslovnih servisa podrške (banke, advokatske agencije, računovodstvene agencije, zakonodavstvo i vladine agencije).

Poslovanje u kome se poslovne transakcije prevashodno ostvaruju elektronskim putem poznato je pod imenom elektronsko poslovanje (e-business).

Elektronsko poslovanje je kupovina i prodaja informacija, proizvoda i usluga putem računarske mreže i podrška za bilo koju vrstu poslovnih transakcija putem digitalne infrastrukture.

Bitno je ovde napomenuti da postoji razlika između pojmova e-business i e-commerce.

Elektronska trgovina, e-commerce, predstavlja komponentu elektronskog poslovanja, koja opisuje procese kupovine, prodaje i razmene dobara, usluga i informacija, putem računarskih mreža koje uključuju i Internet.

IBM je 1997. godine prvi počeo sa korišćenjem termina "e-business", da bi napravio konceptualnu razliku sa do tada upotrebljavanim terminom "e-commerce" (elektronska trgovina), koji je izjednačavao elektronsko poslovanje sa elektronskom trgovinom.

4

Bilo koja firma ima mogućnost primene elektronskog poslovanja u svom poslovnom procesu. U praksi, većina firmi postepeno uvodi komponente elektronskog poslovanja u pojedine poslovne procese. Osnovni razlog postepenog uvođenja elektronskog poslovanja u firmama jeste postepeni razvoj automatizacije poslovnih procesa. Da bi se u nekoj firmi uveo neki proces elektronskog poslovanja, odgovarajući poslovni proces u firmi mora biti prethodno automatizovan.

Prednosti e-poslovanja su brojne [7]:

praktično neograničena baza potrošača;

irelevantne geografske granice i vremenske zone;

povećanje prihoda;

smanjenje troškova, (na primer, kroz automatizaciju procesa naručivanja proizvoda i praćenja faza porudžbine u ciklusu isporuke kupcu);

brži odziv na tržišne promene;

kvalitetniji odnos sa potrošačima (CRM);

eliminisanje "treće ruke" pri distribuciji robe...

Razlozi primene elektronskog poslovanja :

niži troškovi poslovanja u području;

nabavka roba i usluga;

skladištenje robe;

marketing;

bolje usluživanje kupaca;

prilagođavanje zemlje promenama u svetu što je uslov poslovanja s inostranstvom.

Najvažnija područja elektronskog poslovanja su poslovanje između kompanija (business to business) i kompanije i krajnjih kupaca (business to consumer). Najveći udeo poslovanja između kompanija i kupaca zauzima on-line kupovina sa stalnim rastom broja korisnika.

Elektronsko poslovanje na Internetu je do sada prošlo nekoliko faza:

predstavljanje preduzeća na mreži;

prikaz kataloga robe i usluga;

prikupljanje zahteva kupaca;

preuzimanje narudžbina;

prodaja robe stanovništvu, pojedincima (B2C);

5

poslovanje između kompanija (B2B).

3. Online poslovni modeli

Da bi uspešno poslovali na Internetu, potrebno je formiranje odgovarajućih poslovnih modela elektronskog poslovanja.

Poslovni model je metod planiranja vođenja biznisa koji kompaniji donosi profit, specifisirajući joj gde će se pozicionirati u tržišnom lancu. Danas razlikujemo više modela mrežnog poslovanja: B2B, B2C, C2B, C2C,... sa odgovarajućim formama zastupanja, trgovine,oglašavanja, pretplate...

Klasifikacije poslovnih modela (prof. Michael Rappa) [8]:

1. Brokeri (brokerage);

2. Oglašivači (advertising);

3. Posrednici informacija (infomediary);

4. Trgovci (merchant);

5. Proizvođači (manufacturing);

6. Saradnici (affiliate);

7. Virtuelne zajednice (community);

8. Pretplatnici (subscription);

9. Pomoćne usluge (utility).

Druga podela poslovnih modela je na [3]:

1. Ubice kategorija (Category Killers);

2. Ponuđači sadržaja (Content Providers);

3. Optimizatori kanala (Channel Optimizers);

4. Elektronske tržnice (Electronic Marketplaces);

5. Posrednici informacija (Infomediaries).

6

Ovde ćemo dati kratak pregled 4 osnovna poslovna modela elektronskog poslovanja prema učesnicima [1]:

Business-to-Business (B2B)

Aktivnosti B2B se odnose na ceo spektar poslovnih veza između dve organizacije. Između ostalih, tu se ubrajaju nabavljanje, obezbeđivanje, upravljanje zalihama, prodajne aktivnosti, upravljanje plaćanjima, kao i usluge i podrška. Primer za to su svakako General Motors, Ford i Daimler Chrysler koji su se udružili na ovaj način i stvorili Convinst. Slične aktivnosti se sada odvijaju i u okviru različitih industrijskih grupa, kao što su farmaceutske industrijske grupe, grupe za proizvodnju elektronskih poddelova za različite proizvode...

www.freemarket.com; primer B2B poslovnog modela

Business-to-Consumer (B2C)

Odnosi se na razmenu koja se obavlja između preduzeća i potrošača, kao što se može videti na primeru Amazon, Yahoo i Charles Schwab & Co. Često su transakcije ove dve grupe slične onima u okviru B2B modela. One ukljičuju prodajne aktivnosti, pretraga kupaca, najčešća pitanja, usluge i podršku.

www.cdnow.com, primer B2C poslovnog modela

Consumer-to-Business (C2B)

U okviru ovih odnosa, korisnici prezentuju sebe kao kupce. Ove grupe su uglavnom ekonomski motivisane ili socijalno orijentisane.

www.bbb.org, primer C2B poslovnog modela

Consumer-to-Consumer (C2C)

Podrazumeva transakcije među korisnicima. Primer su neke aukcije preko Interneta, zatim igrice (www.heat.net), poslovi (www.monster.com), komuniciranje putem Interneta (www.isq.com) i neke personalne usluge (www.webpersonal.com). Ovaj model se još naziva i Peer-to-Peer (P2P).

www.ebay.com, primer C2C poslovnog modela

7

4. Modeli B2B poslovanja

B2B je skraćenica naziva Business to Business, i označava vrstu poslovanja koja je okrenuta na razmenu roba, servisa i usluga izmedu kompanija, koje su često (ali ne i uvek) takođe B2B kompanije. Za razliku od B2C modela koji podrazumeva poslovanje preduzeća sa krajnjim korisnicima, B2B povezuje sve učesnike u jednom poslovnom procesu koji prethodi korisniku- dobavljače, posrednike, distributere...

Može se reći: business to business predstavlja prodaju izmedu poslovnih subjekata, koja doživljava svoju revoluciju na Internetu.

4.1. Počeci B2B poslovanja

Razvoj B2B možemo podeliti u tri faze [9]:

EDI,

osnovna B2B e-commerce i

Electronic Marketplaces (eMarkets).

4.1.1. EDI (Electronic Data Interchange)

Početak B2B poslovanja vezuje se za pojavu prvih EDI sistema. Velikim ulaganjem u informacione tehnologije, kompanije su postigle značajan stepen automatizacije internog poslovanja ali je njihova komunikacija sa poslovnim okruženjem obavljala klasičnim putem. Naručivanje roba i usluga podrazumevalo je da se nakon kreiranja u sopstvenom informacionom sistemu narudžbenice, ili računi štampaju i šalju poštom poslovnim partnerima. Kada kupac ili dobavljač, primi dokumentaciju ona se u većini slučajeva ponovo ručno prekucava iIi unosi u njihov IS. Naravno, uvek postoji mogućnost da se pojavi greška pri prekucavanju, da se dokument izgubi ili ošteti pri transportu.

Postojala je potreba da se elektronskim putem omogući komunikacija informacionog sistema preduzeća sa IS njegovih poslovnih partnera, i time se eliminišu svi nedostaci komunikacije klasičnim sredstvima. Rešenje je pronađeno u uvođenju EDI sistema koji predstavljaju prvi vid B2B elektronskog poslovanja.

Elektronska razmena podataka se najčešće definiše kao razmena struktuiranih poslovnih podataka izmedu računara zasebnih firmi, izvršena bez manuelne intervencije, elektronskim putem, posredstvom standardizovanih poruka koji zamenjuju tradicionalne papirne dokumente.

Kreirani dokumenti se umesto na štampu, prosleđuju softveru koji vrši njegovo prevođenje u unapred dogovoreni standardni format podataka nakon

8

čega se elektronskim putem, obično koristeći mrežu davaoca EDI usluga, šalje na adresu poslovnog partnera (u njegovo elektronsko poštansko sanduče ). Kada se primalac sledeći put konektuje na mrežu, on preuzima dokument koji se sada prevodi u format pogodan za korišćenje u njegovom informacionom sistemu i šalje ga direktno aplikaciji koja dalje obrađuje podatke. Istovremeno se i pošiljaocu šalje potvrda o prijemu dokumenata. Treba napomenuti da se pored ovog modela zasnovanog na prosleđivanju poruka može koristiti i razmena podataka u realnom vremenu.

Neophodni elementi za primenu EDI sistema su:

standard koji će biti korišćen za transport poruka od pošiljaoca do primaoca, s obzirom da različita preduzeća imaju računarske sisteme i programe tako da je direktna razmena nemoguća;

softver koji vrši konverziju poruka;

komunikacioni mediji kojima će se poruka transportovati ( javna ili privatna mreža).

Razlozi primene EDI-aa su višestruki :

smanjuju se troškovi papirne dokumentacije;

efikasnije upravljanje robnim tokovima;

brža i bolja snadbevenost donosilaca odluka potrebnim informacijama;

smanjen je broj grešaka u prenosu, obradi i čuvanju informacija;

pojednostavljivanje carinskih procedura;

upravljanje zalihama po sistemu "just-in-time",

povećanje produktivnosti i efikasnosti;

afirmacija koncepta elektronske trgovine.

Analiticari ocenjuju da trenutna vrednost poslovanja preko mreže upotrebom EDI-ja iznosi preko sto pedeset (150) milijardi USD, sa tendencijom stalnog rasta. Pojavom EDI-ja otvara se prostor za stvaranje dodatne konkurentne prednosti na tržištu. Globalizacija tržišta i naučno tehnički progres čiji je nosilac EDI tehnologija pružaju mogućnost privrednim subjektima da povećaju svoje učešce na domaćem i međunarodnom tržištu. Troškovi pripreme i izrade poslovne dokumentacije pomoću EDI-ja smanjuju do 3% vrednost robe u domaćem do čak 10% u međunarodnom prometu.

I pored svih tih prednosti EDI u tom obliku nikada nije doživeo masovnu primenu. Pre svega zbog sledećih razloga :

9

složena i dugotrajna prevođenja;

nedostatak fleksibilnosti u odnosu na brzinu promena u okruženju;

visokih troškova održavanja koje sebi mogu priuštiti samo velike kompanije.

4.1.2. e-commerce site

Klasične B2B mrežne stranice su u početku postavljale velike kompanije snabdevači, koje su putem Interneta omogućavale naručivanje i prodaju svojih proizvoda velikom broju svojih distributera i kupaca. Međutim, kupac je i u tom modelu saradnje ostao uskraćen za mogućnost pristupa agregiranoj ponudi proizvoda iz područja njegovog interesa. Upravo je to i pravac dalje evolucije B2B koncepta poslovanja.

U evolucijskom razvoju moguće je razlikovati nekoliko osnovnih vrsta tržišnih B2B modela, od kojih su najznačajnija četiri [9]:

katalozi (eng. catalogs);

aukcije (eng. auctions);

berze (eng. exchange);

zajednice (eng. community).

Ključna komponenta koja odlučuje o uspehu svakog od navedenih modela je jasno definisana korist i za kupca i prodavca. Oni modeli koji nemaju jasno definisanu korist imaće problema u privlačenju kritične mase kupaca i prodavaca, što opet uslovljava tekuću likvidnost.

4.1.2.1 Online katalozi

Online (eng. Online Catalogs) katalozi najbolje odgovaraju tržištima gde je ponuda i potražnja visoko fragmentovana. "SciQuest" i "Chemdex" su kompanije koje su najbolji primeri vertikalno fokusiranih igrača u toj kategoriji. "Ariba" i "CommerceOne" su predstavnici horizontalno fokusiranih kompanija.

U suštini, te kompanije uzimaju papirne kataloge mnogih trgovaca, digitalizuju informacije o proizvodima i omogućavaju kupcima da jednim dolaskom na Internet obave raznovrsnu kupovinu. U mnogim slučajevima on-line katalozi su mnogo više od digitalnog kataloga. Naime, te kompanije omogućavaju kupcima efikasnije pretraživanje proizvoda, upoređivanje proizvoda prema mnogim kriterijumima, uključujući cenu, mogućnost isporuke, dostupnost na skladištu, servisne informacije, garancije itd.

Cene proizvoda na ovim site-ovima, tj. katalozima su obično fiksne. Online katalozi obično zarađuju prihod od procenta ukupnih transakcija i nadoknadu

10

dobavljača za oglašavanje proizvoda i izlistavanje proizvoda, tj. pojavljivanja u katalozima.

4.1.2.2. Aukcije

Aukcije (eng. Auctions) osiguravaju mesto za kupovinu i prodaju proizvoda kao što su: višak inventara, korišćena oprema, roba s popustom, kvarljivi proizvodi ili proizvodi koji se mogu preraditi. Primer je "FreeMarkets", "TradeOut" ili "AsseTrade". Vertikalno fokusirane kompanije, kao što je "PaperExchange", koja se pretežno (kao što i samo ime kaže) bavi trgovinom celuloze i papira, takođe stvara prihod od aukcija opreme vezane za papir.

Za razliku od online kataloga, gde su cene obično fiksne, cene kod aukcija su dinamične. Aukcija obično traje određeno vreme.

Prihod za on-line aukcionare obicno se sastoji od kombinacije:

transakcionih prihoda (procenat od ukupne vrednosti poslovanja);

nadoknade za oglašavanje i uvrštavanje proizvoda na liste.

4.1.2.3. Berze

Berze (eng. Exchange) predstavljaju mesta za kupovinu i prodaju proizvoda kao što su prirodni plin, struja, telekomunikacioni kapaciteti. Primeri su kompanije "Altra" i "Enermetrix" (prirodni plin i struja), kao i "Arbinet" (telekomunikacije).

Ta tržišta daju cene u stvarnom vremenu. Razmena omogućava kupcima i trgovcima da posluju anonimno, što je ključno jer ne samo što identifikacija kupaca i trgovaca može uništiti njihove kompetitivne pozicije već to takode može iskriviti cene.

Tržišni udeo je od izvanredne važnosti za berze. To je zato što tržišni udeo znači likvidnost. Berze će bez znatne likvidnosti propasti zbog srazmerno malih transakcionih prihoda koje izvlače. S druge strane, one berze koje dostignu vodeći tržišni udeo trebaju imati izuzetno defanzivne konkurentske pozicije jer će ponuda najbolje likvidnosti učiniti poslovanje na konkurentskoj berzi manje zanimljivim.

Osnovna neefikasnost berze odnosi se na upotrebu brokera. Proizvode jasno definišu svi učesnici na tržištu. Brokeri dodaju dodatnu vrednost za spajanje kupca i prodavaca - usluga za koju oni uzimaju transakcijsku proviziju.

On-line berze u krajnju ruku minimiziraju i uklanjaju potrebu za brokerima u mnogim industrijama.

Prihod berzi obično dolazi kombinacijom:

transakcijskih provizija i

članskih provizija.

11

4.1.2.4. Zajednice

Zajednice (eng. Community) kao oblik tržišta spajaju moguće kupce i prodavce, kao profesionalce sa zajedničkim interesima preko WEB site-a koja pokriva specifične sadržaje industrije i vidove zajednice. Sadržaj i vidovi zajednice koje site obično pruža sadrži posebne vesti iz industrije, tj. grane, tržišne informacije, liste poslova, razgovor (chat), oglasnu tablu i dr. Rezultati takve zajednice privlače moguće kupce i prodavce. Većinom zajednice stvaraju prihod od oglašavanja, sponzorstva, a takođe i od provizija koje plaćaju prodavci za stvaranje vođstva. Iako se u većini slučajeva na ovakvim site-ovima danas stvaraju najmanji mogući transakcijski prihodi, pretpostavlja se da će se to promeniti.

4.1.3. Elektronske tržnice (E-MARKETPLACES)

Velika popularnost Interneta i prednosti koje donosi poslovanje na svetskoj mreži podstakli su veliki broj trgovaca da se oprobaju u elektronskoj maloprodaji. Neki od njih su postavili male elektronske prodavnice, dok su se drugi opredelili za primenu šireg koncepta, prenoseći model starije trgovinske institucije- trgovinskog centra - u interaktivnu formu.

E-marketplaces su jedan od najvažnijih smerova evolucije Interneta do danas. Predstavljaju novi oblik online posrednika koji na jednom mestu efikasno predstavlja agregiranu ponudu i potražnju, pružajući kupcima niže troškove nabavke uz mogućnost kontakata sa novim dobavljačima, a jednako tako i dobavljačima niže troškove prodaje uz mogućnost kontakata sa novim kupcima. E-marketplaces su virtuelni trgovinski centri gde kupci, dobavljači, distributeri i prodavaci pronalaze i razmenjuju informacije.

E-maketplaces rade na principu mnogobrojne interakcije između kupaca i ponuđača.Tako razlikujemo [10]:

e-marketplaces organizovane od strane jednog ili više velikih kupaca (Buyers-Driven eMarketplaces), industrijskih giganata koji u ovom načinu poslovanja vide mogućnost povećanja efikasnosti lanca snabdevanja uz istovremeno značajno smanjenje troškova;

e-marketplaces organizovane od strane jednog ili više velikih dobavljača (Suppliers-Driven eMarketplaces) ili

e-marketplaces koje organizuje neutralna treća strana koja je jednostavno virtuelna kompanija ili institucija, na primer, privredna komora.

Po načinu organizovanja mogu se podeliti na:

Vertikalne – usmerene na rešavanje potreba u okviru određenih industrijskih grana

12

Horizontalne – specijalizovane za određenu kategoriju proizvoda ili kupaca.

Način trgovanja na e-marketplace-u (Izvor: Total Romtec/EITO)

4.1.3.1. Vrste e-marketplaces-a

Postoje četiri vrste e-marketplaces-a:

e-marketplace koje je osnovao kupac – Covisint, GlobalNetXchange;

e-marketplace koje je osnovao ponuđač - Global Healthcare Exchange, MetalSite;

nezavisni e-marketplace – Enron, Tejari.com;

e-marketplace osnovani od strane davaoca tehnologije - SAP - mysap.com, Oracle - oracleexchange.com.

Za sve četiri vrste zajedničko je da čine virtuelni trgovinski centar gde kupci, dobavljači, distributeri i prodavci pronalaze i razmenjuju informacije o svojim potrebama putem jednog sistema za razmenu informacija (softversko rešenje koje predstavlja sistem, e-marketplace). Prva vrsta e-marketplace-a je iskljucivo B2B, dok ostale tri vrste mogu biti i B2C.

4.1.3.2. Poslovni model e-marketplaces-a

Poslovni model e-marketplace-a se ogleda u tom što on predstavlja glavnu ulogu u poslovnim aktivnostima kupaca i ponuđaca. e-marketplace je otvoreno nekolicini kupaca i ponuđača. Primarni fokus mu mora biti na B2B ili B2G. On predstavlja platformu za poslovanje, no sam se ne pojavljuje ni kao kupac ni ponuđac roba i usluga kojima se na njemu posluje.

13

Poslovni model e-marketplace-a, izvor : Total Romtec

Da bi se zadovoljile njegove primarne uloge, on mora imati jedan od sledećih oblika:

aukcija;

oglasnik;

berza;

katalog;

katalog sa online narudžbinom;

robna razmena;

fiksna cena.

4.1.3.3. Profitabilnost i prednosti e-marketplaces-a

E-marketplaces mogu ostvarivati prihode iz različitih izvora, prihodi većinom zavise od vrste korisnika koji posluju i od vrste e-marketplaces-a. Provizije od transakcija se ponekad uzimaju i od kupaca i ponuđača.

Glavni izvori prihoda:

od pretplate korisnika;

procenat od vrednosti transakcije;

fiksni procenat od transakcije;

određena cena od promovisanja proizvodnog kataloga kompanije;

od reklama,

dodatne usluge, npr. logistika, finasije.

14

U početku se verovalo da će najvećim delom prihodi biti ostvarivani od procenta vrednosti transakcija, ali praksa je pokazala da se danas najviše prihodi ostvaruju od prihoda koji su ostvareni pretplatom njenih korisnika. Poslovne prilike različitih kompanija i njihovih delatnosti su takve da se ne mogu sve lako prilagoditi načinu poslovanja koje nudi e-market.

Neke od prednosti e-market-a su značajne i za kupce i za ponuđače:

poslovanje na e-market-ima omogućava transparentnost tržišta kroz potpuni pregled u stvarnom vremenu cena, deonica, vremena isporuke i uslova plaćanja; na taj način kompanijama su dostupnije pravovremene informacije za kvalitetnije poslovno odlučivanje;

e-market posredovanjem se pojednostavljuje međunarodno poslovanje, a za kompanije je mnogo jednostavnije da tim putem dođu do ciljnog tržišta i da nemaju potrebu da ulažu dodatna sredstva u marketing;

poslovanje i rad na e-marketu obavlja se 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji i time se prelazi preko vremenskog i lokalnog ograničenja rada te vrste informacionog sistema;

poslovna inteligencija (BI) - praćenje objektivnog stanja na tržišu proizvodnje i kupovine u tom sektoru.

Prednosti e-market-a za ponuđača:

ima ciljno tržište za plasman svojih proizvoda;

pristup alatima za održavanje informacija o proizvodu na jednom mestu;

mogućnost interakcije s kupcima (mišljenje o proizvodu);

mogućnost uvida u konkurentske cene proizvoda;

mogućnost primanja narudžbina bez sopstvenog sistema za e-commerce na vlastitim stranicama;

postizanje najbolje tržišne cene za proizvode;

saznanja o novim tržištima;

smanjenje administrativnih troškova;

proširivanje postojećeg kanala distribucije.

Prednosti e-market-a za kupca:

kvalitetan i efikasan način pretraživanja, poređenja i kupovine proizvoda;

svaka transakcija može uštedeti vreme i novac;

15

obnovljene i pravovremene informacije o dostupnosti i cenama proizvoda;

direktni kontakt s prodavcem ili proizvođačem.

5. Finansijski potencijal B2B poslovanja

Sada business to business poslovanje u svetu teži 47.000 milijardi dolara, od čega, procenjuje se, u doglednoj budućnosti 65 % ili 30.000 milijardi dolara može biti obavljano elektronskim putem. Od toga bi B2B poslovanja na Internetu mogla uzeti 40 % udela, što bi iznosilo 12.000 milijardi dolara godišnje.

Postoji, međutim, problem broja WEB stranica koje nude usluge B2B poslovanja. Sada ima oko 10500 takvih mesta za poslovanje. Neki smatraju kako će se njihov broj u narednom periodu znatno povećati, isto kao što će rasti i važnost B2B poslovanja na Internetu.

Ali, postoje i mišljenja prema kojima se broj B2B Internet transakcija neće povećavati nego smanjivati, i to bez obzira na njihov sve veći udeo. Postoji, naime, oko 240 različitih industrija, a zastupnici takvog stava smatraju da nijednoj od njih neće biti potrebno više od jednog ili najviše dva B2B mesta za transakcije.

Rast broja e-marketplaces-a (Izvor: Total Romtec/EITO)

16

Poređenje B2B i B2C tržišta

6. Organizacioni problemi B2B poslovanja

Prelazak na elektronsko B2B poslovanje zvuči dobro u teoriji, ali u praksi će primena ovog modela izazvati velike poteškoće, kako sa stanovišta tehnologije, tako i sa stanovišta organizacije.

Neki autori postupak prenosa poslovanja na Internet nazivaju jednim od najsloženijih integracionih procesa. Zavisno od složenosti primenjenih tehnoloških rešenja, taj proces može potrajati od nekoliko nedelja, u jednostavnijim slučajevima, do godinu i po dana, zavisno od toga koliko se duboko organizacioni model određenog preduzeća želi prilagoditi i uklopiti u Internet poslovanje.

Velike probleme će doneti različita softverska rešenja koja se primenjuju u različitim kompanijama jer je potrebno međusobno usklađivanje. Ništa manji problem predstavljaju i različiti organizacioni modeli pojedinih kompanija. To predstavlja mogući izvor teškoća, jer usklađivanje različitih poslovnih pravila koja vladaju unutar velikog broja kompanija nije nimalo lak i jednostavan posao.

Integracija poslovnih procesa s Internetom mogla bi postati i svojevrstan proces bez kraja jer će stalna napredovanje računarske tehnologije i pripadajućega softvera prisiljavati kompanije da u određenim intervalima nadograđuju svoja rešenja. Jednom vezane uz Internet, kompanije će morati držati korak s određenim tehnološko-softverskim standardima kako bi ostale konkurentne. To je, naravno, idealna situacija za celu industriju računara.

17

7. Prepreke za B2B elektronsko poslovanje

Faktori koji se odnose na prihvatanje modela elektronskog poslovanja, a koji utiču na ljude (bilo na poslu bilo u samom društvenom okruženju) su: geografija, kultura, ekonomija, zakonska regulativa, moral, društveno nasleđe, društvena struktura.

Prvo, glavna prepreka uvođenju e-poslovanja u mala preduzeća jeste njihova kultura. Naime, sva iskustva sa primenom novih tehnologija u poslovnim procesima su relativno novijeg datuma, te zbog toga nema dovoljno teorijskih i praktičnih primera koji bi vlasnicima malih preduzeća sa nedovoljno menadžerskog iskustva na ovom polju, jasno ukazali na uticaj i domete primene e-poslovanja.

U malim preduzećima je prisutno preferiranje ličnog kontakta, jer se na taj način lakše ostvaruje prodaja. Takođe, nekima je lični kontak nezamenjiv način procene kvaliteta potencijalnog partnera. Priroda proizvoda nekih preduzeća je takva da zahteva fleksibilan pristupkoji nije moguć kroz elektronsko poslovanje. Direktni prinosi na IT investicije su teško uočljivi, jer sistemi koji su integrisani u organizacionu strukturu preduzeća imaju uticaj na više različitih aspekata poslovanja koji ne mogu uvek biti međusobno jasno razdvojeni. Njihov uticaj na ukupnu profitabilnost je delom rezultat i interakcije sa drugim preduzećima koja koriste ili ne koriste sličnu ili različitu tehnologiju poslovanja i njihovih poslovnih odluka. Pored toga, dobro poslovno iskustvo sa primenom e-poslovanja postaje kritičan elemenat pri njegovom uvođenju u mala preduzeća, jer oni koji ga poseduju istovremeno ga ljubomorno i čuvaju od drugih kako bi što više održali i produžili konkurentsku prednost koju su stekli upotrebom novih tehnologija. Sa druge strane, svi postojeći raspoloživi primeri i studije slučaja u vezi sa uvođenjem i primenom e-poslovanja potiču iz velikih preduzeća, čime je njihova upotrebna vrednost za mala preduzeća gotovo beznačajna.

Drugo, upotreba e-poslovanja podrazumeva radnu snagu čija su znanja multidisciplinarnog karaktera. Međutim, u malim preduzećima se pridaje veoma mali značaj usavršavanju osoblja kada je u pitanju upotreba računarske tehnike. Pored toga, njima je veoma teško da pronađu specijalistu/stručnjaka iz ove oblasti kada im se za to ukaže potreba. S obzirom da je osnovna karakteristika na znanju zasnovane ekonomije kontinuirana prekvalifikacija, odnosno doživotno učenje (»lifelong learning«), a da mala preduzeća imaju kratak vremenski horizont i nedovoljno finansijskih resursa, usavršavanje radne snage i digitalno opismenjavanje ne bi trebalo prepustiti samo njima. Tu obavezu treba da preuzmu na sebe i drugi stejkholderi kao što su sindikati, fakulteti, naučni instituti, a pre svega država putem svoje ekonomske politike.

U velikim preduzećima se često navode i unutrašnji problemi. Nedovoljna educiranost i otpor zaposlenih je naročito prisutna kod onih starije dobi. Osim što nemaju sklonost za prelazak na drugačiju tehnologiju, kod nekih je prisutan strah od gubitka radnog mesta. Takođe velika reduzeća su troma i ptrebno im je dosta

18

vremena za prevođenje zbog otpora koji se javlja na pojedinim delovima preduzeća.

Treće, uvođenje e-poslovanja u mala preduzeća u velikoj meri može biti olakšano difuzijom tehničkih standarda koji bi bili zajednički za veliki broj korisnika, prenošenjem znanja, veština i iskustava iz jednog sektora ili preduzeća u drugo, kao i jednostavnijim pristupom novim tehnologijama. [4]

Četvrto, ubrzan tehnološki napredak u ovoj oblasti i ekonomski trendovi koji ohrabruju isključivo kratkoročno investiranje stvaraju određenu odbojnost prema uvođenju e-poslovanja u mala preduzeća, koja proizilazi iz nepovoljnog odnosa potrebne sume investicija i same veličine preduzeća, odnosno njegove zarađivačke sposobnosti. Dakle, to predstavlja trošak koji oni ne mogu podneti jer pnjihova se procena bazira na tome da je manji deo ciljanog tržišta sklon takvom načinu poslovanja. U literaturi je prisutno nekoliko mogućih rešenja o tome kako prevazići ovaj problem, odnosno kako ohrabriti čak i ona mala preduzeća koja imaju averziju prema novim tehnologijama da uvedu e-poslovanje.

Na prvom mestu se ističe uloga tržišta koje može da obezbedi malim preduzećima značajne oblike komercijalnog partnerstva sa različitim subjektima u lancu vrednosti, a da pri tome nije potrebno nikakvo ili veoma malo investiranje.

Drugo, ustupanje poslova snabdevanja javnog sektora putem elektronskih kanala malim preduzećima stvara pozitivan podsticaj za njih da uvedu e-poslovanje. Na kraju, saradnja između preduzeća na lokalnom i granskom nivou po pitanju organizacije infrastrukture i upravljanja najsloženijim aktivnostima (na primer, putem razmene IT stručnjaka kao što su administratori mreža) takođe olakšava i pozitivno utiče na promenu stava onih malih preduzeća koja oklevaju sa uvođenjem e-poslovanja. [5]

19

8. Zaključak

B2B (Business To Business) na Internetu doživeo je ekspanziju još pre ulaska u 21. vek. Prema mnogim procenama, u Americi se oko 70% poslovanja među kompanijama (B2B) odvija uz korišćenje bar nekog elementa elektronskog poslovanja. Mnogo je razloga koji govore u prilog e-poslovanju. Pomislimo samo koliko mi, kao obični korisnici uštedimo, jer nam je sve dostupno, pristupačno, svakome se makar jednom desilo da uzaludno traži neku stvar i bespovratno izgubi vreme. A sada je sve to dostupno iz kuće, sa posla, bez nepotrebnog traganja.

Granice između postojećih modela elektronskog poslovanja nisu uvek jasne. Često dolazi do njihovih kombinacija i pronalaska novih i unapređenijih modela. Nije bitno njihovo precizno definisanje, već pravilno razumevanje. Pokušaji da se modeli elektronskog poslovanja ukalupe samo pokazuju da se mnoge kompanije još uvek nisu upustile u pravo e-poslovanje. Ovo ne iznenađuje, zato što je tradicionalnim kompanijama teško da se prilagode sve dinamičnijem poslovnom okruženju. Treba učiti na praksi najboljih, što predstavlja zlatnu priliku za razvoj novog Interneta i poslovanja na njemu.

Postoje mnoge prednosti za kompanije koje su primenile neki od modela e-poslovanja. Smanjuju se troškovi objekata, radnika, zaliha, obezbeđuje se bolja komunikacija sa potrošačima, bolja pozicija za osvajanje međunarodnog tržišta i ostalo.

Mogućnosti su velike, ali ne treba zanemariti činjenicu da je neophodno da se veći broj firmi uključi u ovakav način poslovanja, bilo da su to proizvođači, trgovci ili distributeri. Samo tako je moguće ojačati veze sa poslovnim partnerima iz inostranstva, pa i u zemlji, i unaprediti svoje poslovanje.

Kada je reč o našem prostoru, stvari se polako popravljaju. Nekoliko vodećih preduzeća je uradilo svoje sajtove i polako se uhodava sa novim načinom poslovanja, ali to je samo početak. Potrebno je da sve kompanije prihvate da moraju prelaziti na novi način poslovanja ili će izgubiti trku za tržište.

20

9. Literatura

[1] dr Vesna Milićević: Internet ekonomija, FON ID, Beograd, 2002.[2] Jeffrey F. Rayport; Bernard J. Jaworski, Introduction to e-commerce,

McGraw – Hill; 2002.[3] dr Aleksandar Marković: Poslovni modeli, Beograd, 2003.[4] Corso, M., Martini, A., Paolucci, E., and Pellegrini, L., "Information and Communication Technologies inProduct Innovation within SMEs – The Role of Product Complexity", 2001, str.. 35-48[5] Read Business Information Computer Group, “ICT Business management for SMEs”, Computer Weekly, December 2003 str 12

[6] http://www.ekonomist.co.yu/magazin/ebit/23/pra/pra3.htm

[7]http://www-lt.fe.uni-lj.si/vaje/viri/seminarji/vaje_2000-2001/kso1/seminarji/kso1_2000_e-commerce_final.pdf

[8] http://www.poslovniforum.hr/projekti/002.asp

[9] http://www.poslovniforum.hr/projekti/007.asp

21