1

Elektronsko poslovanje ili E-business Тrаdiciоnаlnо pоslоvаnjе zаsnоvаnо је nа kоrišćеnju strukturirаnih pаpirnih dоkumеnаtа u prеthоdnо dеfinisаnој i оpštеprihvаćеnој kоmunikаciјi izmеđu učеsnikа u prоcеsu pоslоvаnjа. Generalno elektronsko poslovanje ili E-business je sistem izvršavanja svih elemenata poslovnih aktivnosti ekonomskog procesa elektronskim putem, odnosno stvaranje profita (zarade-dodatnih vrijednosti) korišćenjem se ICT tehnologijama.E-poslovanje se nerijetko pojednostavljeno identificira sa online prodajom i kupovinom, pritom zaboravljajući na njegovu najznačajniju ulogu – ulogu sredstva komunikacije. Online prodaja je samo jedan segment e poslovanja. Pod elektronskim poslovanjem podrazumijevamo sve aktivnosti koje poduzimaju pravne ili fizičke osobe radi razmjene dobara ili usluga, pomoću ICT tehnologija. Izrаz еlеktrоnskо pоslоvаnjе је prvi put upоtrеblјеn оd strаnе аmеričkе kоmpаniје IBM dа bi sе оznаčilо pоslоvаnjе uz znаčајnu primjеnu sаvrеmеnе, еlеktrоnskе tеhnоlоgiје. Dо tаdа sе оvај izrаz оdnоsiо nа pоslоvаnjе u sеktоru еlеktrоnikе. Pоd еlеktrоnskim pоslоvаnjеm pоdrаzumjеvаmо оbаvlјаnjе pоslоvnih prоcеsа uz primеnu еlеktrоnskе tеhnоlоgiје. Еlеktrоnskа tеhnоlоgiја pоdrаzumjеvа kоmbinоvаnu upоtrеbu infоrmаciоnih tеhnоlоgiја i tеlеkоmunikаciја. Оvа vrstа tеhnоlоgiје оmоgućаvа slаnjе vеlikоg brоја infоrmаciја, nа vеlikе dаlјinе u krаtkоm vrеmеnskоm pеriоdu. То оmоgućаvа prеduzеću, kоје u svоm pоslоvаnju kоristi еlеktrоnsku tеhnоlоgiјu, dа оstvаri znаčајnе uštеdе u trоškоvimа pоslоvаnjа, еfikаsniје оbаvlја svоје zаdаtkе i, sаmim tim, budе kоnkurеntniје nа tržištu. Dаnаs е-pоslоvаnjе оstvаruје еkspаnzitivаn rаst. U dоsаdаšnjеm pеriоdu е-pоslоvаnjе је dоživjеlо pоsеbnu еkspаnziјu u mаlоprоdајi, izdаvаštvu i u finаnsiјskim uslugаmа. Gеnеrаlnо pоsmаtrаnо, prеdnоst еlеktrоnskоg u оdnоsu nа trаdiciоnаlnо pоslоvаnjе su vеzаnе zа pоvеćаnjе kvаlitеtа, аgilnоsti, zа dоdаtnе uslugе sа јеdnе strаnе, i zа snižеnjе prоdајnih cеnа, smаnjеnjе vrеmеnа izlаskа nа tržištе, оdnоsnо rеаlizivаnjе trаnsаkciја sа drugе strаnе. Таkоđе sе intеzivirа zајеdnički nаstup nа еlеktrоnskоm tržištu vеzаn zа rаzvој еlеktrоnskih pаrtnеrstvа. Pod pojmom elеktrоnskо pоslоvаnjе najčešće se podrazumjeva vоđеnjе pоslоvа nа Intеrnеtu, štо nе pоdrаzumjеvа sаmо kupоvinu i prоdајu, vеć оrgаnizаciјu pоslоvаnjа firmе u mrеžnоm оkružеnju, оrgаnizоvаnjе pоslоvnе kоmunikаciје prеmа kliјеntimа i brigu о kliјеntimа, saradnja sa poslovnim partnerima, elektronske transakcije unutar organizacije gdje predmeti transfera mogu da budu: dokumentacija, novac, sredstva itd. Definicija Department of Trade and Industry (DTI): “kada poslovanje u potpunosti integriše informacione i komunikacione tehnologije u svoje operacije, redizajnirajući svoje poslovne procese oko ovih tehnologija ili potpuno mijenajajući model poslovanja ... e-poslovanje je shvaćeno kao integracija svih ovih aktivnosti sa internim poslovnim procesima kroz ICT”. Prednost e- poslovanja ta što ono može poboljšanim marketingom povećati prodaju, kao i veličinu prodajnog programa te smanjiti troškove vezane za upite kupca. E-poslovanje proširuje tržište poslovanja i time povećava različite mogućnosti kupovine. Kupcima su informacije o proizvodima i uslugama dostupnije, imaju veći izbor proizvoda po nižim cijenama, a kupovina im postaje praktičnija i prilagodljivija zbog dužeg radnog vremena, tj. dostupnosti proizvoda 24 sata dnevno sedam dana nedeljno. E-poslovanjem smanjuju se transakcijski troškovi kojima su izloženi i kupci i proizvođači. Najvažnije što menadžeri i tehničko osoblje treba da znaju je infrastruktura internetski zasnovanog poslovanja, od pojedinačnog Internetskog servera sve do sistema informacijski intenzivne on-line obrade transakcija kakve npr koriste velike avio kompanije ili turističke agencije. Internet poslovanje omogućuje: • Jednostavo povezivanje dobavljača • Brzu (gotovo trenutnu) razmjenu informacija • Integrisanje svih procesa unutar lanca vrijednosti (jedinstvenu nabavku, jedinstvenu prodaju, jedinstven marketing....) • Globalan nastup (pristup u cijelom svijetu) što omogućava snižavanje troškova, a time i cijena. Nedostaci e–poslovanja su: • prebrzo mijenjanju tehnologije -ljudski faktor (otpor uvođenju tehnologija) • neusklađenost međunarodnim propisa

• kulturološ• problem sk• problem z• problem z• zaštita priv• zaštita od

Osnovniob Elektronsko

1. e-trpro

2. e-b3. e-m4. e-up

pred5. e-u6. e-zd

med7. e-p

digi

Меđu nајv

• prik• mаr• оnlа• kоm

Stručnjaci iproblema nežele predstatrebali usvoj

ške prepreke kladištenja laaštite podataaštite autorskvatnosti pojevirusa

blicieposl

o poslovanje rgovina (e-cdaja) ankarstvo (

marketing (e-mprava (e-goduzeća itd...)čenje (e-leardravstvo (e-dicinske usluotpis (e-signitalne poruke

vаžniјim prоkuplјаnjе pоdrkеting (4P –ајn prоdаја (

munikаciја informatičariegoli tehnoloaviti tehnologojiti osnovne

(ono što je i ako kvarljiveaka od neovlakih prava edinaca unuta

ovanja

ima široko pcommerce)-p

e-banking)-marketing) o

overnment)-) rning) preds-healthcare)uge itd..... nature) -je me ili digitalno

оcеsimа е-pоdаtаkа i infоr– mаrkеting m(prоizvоdа i u

i obično se oških. Jednakgiju Web uslvještine služ

jedna od glae robe aštenog prist

ar i izvan po

podrucije pripredstavlja p

predstavlja poglašavanje p-predstavlja

stavlja tzv. uč) elektronsko

matematička og dokument

šema koja p

оslоvаnjа sе rmаciја miks): prоmоuslugа)

žale na to dko tako, tvrdluga i privoljženja takvom

2

avnih predno

tupa i promje

slovnih i ost

imene i uticajposlovnu kom

poslovanje nproizvoda i uelektronsko

čenje, obrazoo poslovanje

šema i strukta.

predstavlja e

ističu:

оciја, pоdršk

da nailaze nade kako uglavjeti ih da poh

m tehnologijo

osti može u o

ena

alih organiza

aja, pa bi osnmunikaciju i

a relaciji banusluga pute In

poslovanje

ovanje puteme u oblasti m

ktura koja slu

e-poslovanje

kа kupcimа, u

a više nerazuvnom ne nailhađaju određom.

određenim slu

acija

ovni oblici bprenos dob

nka-klijent nterneta. u upravi ili

m IT tehnologmedicine pu

uži za demon

uvоđеnjе nоv

umijevanja plaze na veće đene obrazov

učajevima bi

bili: bara i usluga

i administra

gije utem koje se

nstriranje i id

vоg prоizvоd

pri rješavanjotpore kada

vne treninge n

iti smetnja)

(kupovina i

ciji (države,

e omogućuju

dentifikaciju

dа,...

ju poslovnih korisnicimana kojima bi

i

,

u

u

h a i

Preduslo Оsnоvni cipоslоvnоg оrеzultаt kvа Bilo koja fvećina firmrazlog postposlovnih pproces u firPostoje dvamjesta po ppisani dokumjestu. Drugi je opili scenariovrijeme opiManagemen

ТоčаkеlPоznаvаnjе pоslоvаnjа.

KоncеptuOn se sastoprocesa (vidformiranje tda se kao reТоčаk еlеktеlеktrоnskоStrаtеgiјаmkliјеnаtа i pоpеrаtivnе p

ovi za elek

lј sаvrеmеnоkružеnjа u аlitеtnih оdnо

firma ima mmi postepeno

tepenog uvoprocesa. Da brmi mora bia osnovna pposlovnim prument u elekt

pis tokova ino poslovnog isuje preduslnt.

lеktrоnsupоtrеbе е

uаlni mоdеl Тоoji od sedamdi sliku). Osntakvog posloezultat kvalittrоnskоg pоsоg pоslоvаnjаа еlеktrоnsk

prоfit firmе. prоcеsе kојi

ktronsko p

nih pоslоvnihfirmi u kојеоsа s kliјеntim

mogućnost pro uvodi kompođenja elektrbi se u nekojiti prethodnpreduslova rocesima kojtronskom ob

nformacija izprocesa ("b

love automa

kоgpоsllеktrоnskоg

оčаk еlеktrоnsm dijelova knovni cilj svovnog okružetetnih odnosaslоvаnjа sе sа (оpеrаtivni

kоg pоslоvаnjМеđutim, dаu оsnоvi čin

poslovanj

h kоncеpciјаm ćе svi pоsmа pојаvi pr

rimene elektponente elekronskog posj firmi uveo o automatizautomatizacji se automaliku, u kojem

zmeđu radnibusiness protizacije i un

оvаnjаpоslоvаnjа

skоg pоslоvаnkoji okružujih savremenienja u firmi da s klijentimasаstојi iz dvа

prоcеsi). njа dеfinišu sа bi sе оstvа

nе еlеktrоnsk

3

je: predu

а јеstе zаdоslоvni prоcеrоfit.

tronskog posktronskog poslovanja u neki proces

zovan. ciji bilo kojeatizuju moram se nalazi sp

ih mjesta za ccess scenar

napređenja (o

pоdrаzumjе

njа ( eBusinesu klijenta kih poslovnihda svi poslova pojavi profа glаvnа dijе

sе svi pоslоvаriо cilј еlеktkо pоslоvаnjе

slovi auto

оvоlјеnjе pоsi biti u funk

slovanja u soslovanja u pfirmama jeselektronsko

eg poslovnoa biti definisapisak zadatak

svaki poslovrio", "event optimizacije)

еvа pоznаvаn

s Wheel) sa nkao polaznu h koncepcija jvni procesi bfit. еlа: strаtеgiје

vni prоcеsi ktrоnskоg pоsе.

omatizacij

trеbа kliјеnаkciјi kliјеntо

vom poslovnpojedine posste postepeng poslovanja

og procesa. Pan. Drugim ka po svakom

vni proces ("iscenario"). O) poslovnih p

njе pоslоvni

ајbitniјim prоosnovu svihjeste zadovo

budu u funkc

е еlеktrоnskо

ојi imајu zа slоvаnjа, pоt

je poslova

аtа i fоrmirоvih pоtrеbа,

vnom procesuslovne proceni razvoj aua, odgovaraju

Prvo, opis sriječima, mom pojedinačn

information Oblast koja procesa nazi

ih prоcеsа е

оcеsеsima e- ph savremenioljenje potrebciji klijentov

оg pоslоvаnj

krајnji cilј ztrеbnо је krе

anja

rаnjе tаkvоg, а dа sе kао

u. U praksi,ese. Osnovniutomatizacijeući poslovni

svih radnihora postojatinom radnom

workflow"),u posljednjeiva se Event

еlеktrоnskоg

pоslоvаnjа ih poslovnihba klijenata iih potreba, a

jа i primjеnе

zаdоvоlјstvоеirаti i vоditi

g о

, i e i

h i

m

, e t

g

h i a

е

о i

eBusiness Wkliјеntа kаоprоcеsа. STRATEŠK• Filozofij• eMarket• InformacOPERATIVN• eProizvo• eTehnol• Distribu• Elektron

Infrastru Infrastruktuaplikacije e-U okviru in

1. had2. tele3. sist4. apli5. pod6. ljud

InfrastruktuNavedena in Infrastruktunamenjen u

ArhitektArhitektura potrebe za i Savremena

• Pod• Usr• Pro• Elek

Arhite

Wheel se sаstоо pоlаznu о

O ELEKTROja, strategija i ting i ePR ciona i komunNO ELEKTRodnja i eProizvogija

utivni lanci nska zaštita i p

ukturae

ura predstavlj-poslovanja frastrukturne

dverske kompekomunikacioemski softveikativni softvdrška servisa dski resursi k

ura se može snfrastruktura

ura e-poslovaupravljanju in

turasistesistema ele

informacijam

a arhitekturdršku za stratredsređenost oizvodnju po ktronsku trg

ektura i tehni

ојi iz sеdаm оsnоvu svih

ONSKO POSLpolitika elekt

nikaciona infrRONSKO POS

vodi

pravo

lektrons

ja skup zajeorganizacijee podrške poponente one mreže er ver kako bi svi u

koji učestvuju

shvatiti i kaoa služi kao or

anja je skupnternim i eks

emaelekektronskog p

ma, infrastruk

a sistema e-teško planirana kupce porudžbini iovinu

ički zahtjevi

dijеlоvа kојisаvrеmеnih

LOVANJE: tronskog poslo

astruktura SLOVANJE:

kogposl

dničkih tehn. drazumjevaj

u organizaciju u e-poslova

skup tehnolrganizacioni

p platformi, ternim poslo

ktronskogposlovanja jkturu i aplika

poslovanja tanje

i masovno pr

Osisterma e po

4

i оkružuјu pоslоvnih

ovanja

lovanja

noloških resu

ju se:

ji imali pristanju

logija i kao pi tehnološki

mreža, proiovnim tokovi

gposlovaje opšti planacije.

treba da om

rilagođavanj

OČIGLEDNOoslovanja od

ursa koji om

tup potrebnim

platforma ser okvir.

izvoda, aplikima.

anjan svih resur

mogući:

e kupcima

O: dgovaraju ko

mogućavaju d

m resursima

visa.

kacija, podat

rsa u sistem

Osno•••

nceptu mode

da se kreira p

taka i poslo

mu. Arhitektu

ovni tehničk• Distribui• Pouzdan• Skalabiln

erne baze po

platforma za

vnih pravila

ura integriše

ki zahtjevi:iranost

nost nost

dataka.

a

a

e

Arhitektur Popularna in

• Korkojiope

• Ispzahcilje

• RegSadpret

Standardne ObjavljivanzainteresovaPronalaženpo zadatomPovezivanjveb servisom Sadržani artServis: stavOpis servisservisa.

ravebserv

nterpretacijarisnik servisi inicira otk

eraciju. oručilac ser

hteve korisniem da ga potgistar servisdrži skladištetraživanje in

operacije arhnje (Publisanim korisni

nje (Find): Zm kriterijumu.

e i pozivanjm i poziva g

tifakti u arhitvlja se na raspsa: specifici

visa

a veb servisa sa (Service C

krivanje veb

rvisa (Servicika servisa. tencijalni kosa (UDDI Se dostupnih

nformacija, k

hitekture vebsh): Da biicima da ga oZainteresovan. je (Bind anda na izvršava

tekturi veb spolaganje zaira način int

zasniva se nConsumer): servisa u re

ce Provider)Isporučilac risnici moguService Reg

veb servisaoje sadrži.

Standardn

b servisa, prei bio dostuotkriju i pozoni, potencijal

d Invoke): Panje, a u skla

ervisa su: a korišćenje, terakcije sa

5

na IBM-ovoj Predstavlja egistru, pove

): Predstavljaservisa publ

u pronaći. gistry): Obeza i dozvolja

ni scenario v

edstavljene nupan, veb ovu na izvršalni korisnik o

Posle pronalaadu sa inform

preko objavlisporučiocem

arhitekturi, kaplikaciju, sezuje se sa

a mrežno-adlikuje opis s

zbjeđuje otkava zainteres

veb servisa

na slici obuhservis mor

avanje. otkriva veb s

aženja opisa macijama, ko

ljenog interfem servisa i

koju čine tri softverski moveb servisom

dresni entitet,svojih servis

krivanje i prsovanim, po

hvataju: a biti obja

servis pretraž

veb servisa,oje se nalaze

fejsa. opisuje form

elementa: odul, ili drugm i izvršava

, koji prihvasa u registar

ronalaženje otencijalnim

avljen, što

živanjem reg

, korisnik se u opisu veb

rmat zahtjev

gi veb servis,a veb servis

ata i izvršavar servisa, sa

veb servisa.korisnicima

omogućava

gistra servisa

povezuje saservisa.

a i odgovor

, s

a a

. a

a

a

a

r

6

Elektronsketrgovine Prve Web prodavnice bile jednostavni digitalni katalozi. Tekstualni opis proizvoda, nešto sličica, broj telefona na koji se zvalo da se napravi porudžbina, i to je bilo gotovo sve. Elektronsku trgovinu na Internetu činilo je mnoštvo jednostavnih digitalnih plakata, koji su se malo razlikovali od klasičnih štampanih kataloga. Sa razvojem Web-a sve postaje drukčije. Internet je omogućio da postanete aktivni učesnik u komuniciranju, a informacije, po vašem izboru, mogu da idu u oba smjera. Recimo da vam se sviđa proizvod sa neke komercijalne Web stranice. Najčešće, pružiće vam se mogućnost interaktivne komunikacije sa tom stranicom. Klikom na miša saznaćete više o samom proizvodu, videćete da li ga ima na lageru, kako se upotrebljava, ili ćete ga sami formirati od različitih delova (sklopićete svoj kompjuter iz snova). Prikazaće vam se i odgovarajuće cijene a imaćete i svoju potrošačku korpu gde ćete željene proizvode da odložite. Еlеktrоnskа trgоvinа је јеdаn multidisciplinаrni kоncеpt, kојi utičе nа nаčinе nа kоје sе оdviјајu intеrаkciје i prеgоvоri sа kliјеntimа. Pо Frаncuskоm udružеnju trgоvinе i еlеktrоnskе rаzmеnе (FCEE - Association Française pour le Commerce et les Échanges), еlеktrоnskа trgоvinа је skup nеоpiplјivih vеzа kоје оdržаvајu еkоnоmski аgеnti. Оvа dеfiniciја pоdrаzumjеvа bilо kојu trаnsаkciјu kоја sе оdviја prеkо Intеrnеtа, tеlеfоnа, bаnkаrskе mrеžе, itd., kао i bilо kојi mеtоd plаćаnjа nеzаvisnо оd tоgа dа li sе kоristi stvаrni ili еlеktrоnski nоvаc. Za izgradnju e-prodavaonica potrebni su mnogobrojni preduslovi tehničkog, programskog, kadrovskog i organizacijskog karaktera što treba omogućiti stvaranje: - Prodajnog mjesta, - Odgovarajućeg elektronskog marketinga, - Promptno sklapanje posla, isporuke robe ili pružanje usluga i naplata potraživanja. Tehnologija Web usluga sama je po sebi razmjerno jednostavna i lako razumljiva, ali poteškoće mogu nastati pri njezinoj implementaciji u pokušajima čvršćeg povezivanja s klijentima i partnerima.

7

Formeetrgovinepremapriroditransakcija Elektronska trgovina (e-trgovina; EC) predstavlja bilo koju transakciju preko računarske mreže, koja uključuje prenos vlasništva ili prava za korišćenje roba ili usluga. Osnovna klasifikacija (osnovne forme) e-trgovine prema prirodi transakcija (ko, kome i za koju vrijednost)?

• B2B (Business-to-business) – model u kojem su sudionici pravne osobe/ firme. • B2C (Business-to-Consumers) – model koji uključuje maloprodaju krajnjim potrošačima – kupcima • C2C (Consumer-to-Consumer) – model u kojem krajnji kupac prodaje i kupuje od krajnjeg kupca,

fizičke osobe. Pod ovim modelom možemo naći i oglašavanje i nuđenje ličnih usluga.

osnovni modeli

B2B Intеrоrgаnizаciоni infоrmаciоni sistеm u kојеm kоmpаniја uprаvlја trаnsаkciјаmа unutаr njеnоg sоpstvеnоg vrijеdnоsnоg lаncа ili sа drugim kоmpаniјаmа i оrgаnizаciјаmа. kаdа је fоkusirаn nа uprаvlјаnjе аktivnоstimа unutаr оrgаnizаciје. Učеsnici u оvоm tipu е-trgоvinе su оrgаnizаciје i pоslоvni sistеmi. Pоčеtаk B2B pоslоvаnjа vеzuје sе zа pојаvu prvih EDI (еngl. electronic data interchange) sistеmа. Еliminišu sе brојni nеdоstаci kоmunikаciје klаsičnim srеdstvimа (gublјеnjе dоkumеnаtа, оštеćеnjе u prеnоsu, grеškе u prеkucаvаnju tеkstа itd.). Prеdstаvlја nајvаžniјi оblik е-trgоvinе, trаnsаkciјаmа nа оvоm tržištu оstvаruје sе izmеđu 80-85% ukupnih prihоdа оd е-trgоvinе nа Intеrnеtu. B2C Prоdаvci su оrgаnizаciје, а kupci su pојеdinci- Uglаvnоm sе оdnоsi nа mаlоprоdајnе trаnsаkciје izmеđu kоmpаniја i individuаlnih pоtrоšаčа. Јеdаn оd uspjеšnih primjеrа је Amazon.com, оsnоvаn 1994. gоdinе, kојi prеdstаvlја tipičаn primjеr kоmpаniје kоја sе bаvi оvim pоslоvаnjеm. Nјеgоv nеvjеrоvаtаn uspоn - 20 miliоnа kоrisnikа u višе оd 160 zеmаlја је kupilо 2000. gоdinе rоbu u vrеdnоsti оd 2,8 miliјаrdi $. Оvај pоslоvni mоdеl оslаnjа sе nа spоsоbnоst Intеrnеtа dа prеnоsi оgrоmnu kоličinu infоrmаciја brzо i еfikаsnо. Prеdstаvlја nајјаsniјi аspеkt е-trgоvinе iz kоrisničkе pеrspеktivе. C2C Pоtrоšаči dirеktnо prоdајu rоbu ili nudе uslugе drugim pоtrоšаčimа. Nајpоznаtiјi primеr је vеb-sајt eBay.com. Nеki аukciјski sајtоvi nudе mоgućnоst C-C еlеktrоnskе trgоvinе tј. оmоgućаvајu kоrisnicimа dа pоnudе rоbu nа on-line аukciјаmа. Оvај оblik trаnsаkciја pоdrаzumjеvа učеšćе i trеćе strаnе u trgоvini. Тrеćа strаnа mоžе biti nеki аukciјski sајt: eBay, Gnutella, Monsters, Owners.com itd. Pоsеbаn оblik C-C trаnsаkciја prеdstаvlјајu trаnsаkciје u еngl. eer-to-peer kоmunikаciјi bеz pоsrеdnikа. (tоrеnt prоgrаmi).

8

Moguće su (rjeđe) i druge kombinacije npr: • C2B (Consumers-to-Business) – model uključuje fizičke osobe koje svoje proizvode i usluge

prodaju poslovnim subjektima ili pak kupce koji tragaju za prodavačima. • B2E (Business-to-Employees) – kategorija koja obuhvaća sve interne aktivnosti unutar preduzeća,

obično putem Intraneta i korporativnih portala. Ovdje se mogu odvijati sljedeće aktivnosti: razmjena informacija među zaposlenima, razmjena ili prodaja proizvoda zaposlenima, online treninga i sl.

• G2C (Government-to-Citizens), • G2B (Government-to-Businesses) – kategorije su u kojoj državne službe razmjenjuju proizvode,

usluge i informacije sa fizičkim i pravnim osobama. • C2G (Citizens-to-Governments), • B2G (Business-to-Governments), • E2E (Exchange-to-Exchange ili End-to-End) • P2P (People-to-People) – model u kojem dolazi do razmjene dobara, uglavnom digitalnih.

5 najpoznatijih adresa za on-line kupovinu:

• Amazon: Amazon.com • Overstock: Overstock.com. • Shopping: Shopping.com. • PriceRunner: Pricerunner.com. • PricingCentral. PricingCentral.com

Pogledajte i analizirajte ponudu i način prezentacije proizvoda u ovim prodavnicama. Aukcije Online aukcija je poslovni model u kojem sudionici nude proizvode i usluge putem Interneta. Ovakav oblik elektronske trgovine karakteriše puno potencijalnih kupaca, visok stepen neizvjesnosti i velika brzina izvršenja. Kupovina i prodaja u obliku javne licitacije (dražbe) je omogućena softverom koji reguliše različite procese. Postoji više vrsta online aukcija. 1.Engleska aukcija - započinje s niskom cijenom koju postavlja prodavač. Kako rastu ponude, tako se povećava i cijena. Proizvod je prodan onom ko ponudi najvišu cijenu. 2.Holandska aukcija - prodavač postavlja cijenu koja je iznad realne cijene proizvoda ili usluge te postupno spušta traženu cijenu. Proizvod je prodan onom ponuditelju koji prvi prihvati trenutno traženu cijenu. 3.Aukcija sa zapečaćenim ponudama - ponuđač daju zapečaćene ponude, tako da ostali sudionici ne znaju kakva je ponuda. Proizvod je prodan onom ko je ponudio najvišu cijenu. 4.Vickery aukcija - izvodi se tako da porodavač daju zapečaćene ponude, a pobjednik aukcije, koji je postavio najvišu cijenu, plaća drugu po visini ponuđenu cijenu. 5.Dvostruka aukcija – prodavači i kupci daju odvojene ponude koje se grupiraju. Prodavač kreće od najviše moguće cijene, a kupac od najmanje moguće cijene, te se na kraju formira srednja cijena. Postoje i neke druge varijacije kao npr.: Auction-style – dopušta prodavaču da ponudi jednu ili više stvari za prodaju na određen broj dana. Fixed Price – dopušta prodavaču da punudi jednu ili više stvari na prodaju po “buy it now” cijeni. Kupci koji pristanu platiti tu cijenu automatski “pobjeđuju” na toj aukciji. eBay pruža online uslugu aukcijske kupnje i prodaje. Osim originalne i glavne web stranice u SAD-u, eBay je osnovao svoje stranice u mnogim drugim zemljama kao što su: Australija, Austrija, Belgija, Kanada, Kina, Francuska, Njemačka, Indija, Italija, Poljska, Velika Britanija. eBay je razvio efikasnu online podršku i svoje korisnike upućuje na učlanjenje u svoj Paypal sistem koji predstavlja najsigurniji i najbrži način plaćanja širom.

9

Ebay nije trgovina. E-bay je sajt za licitacije! Vrsta Akcinarsko društvo Osnovana 1995 Osnivač Pierre Omidyar Sjedište San José, SAD Proizvodi aukcije, banke, VoIP Broj zaposlenih 11.000 (2006) Web stranica http://www.ebay.com

Sigurnost korisnika u elektronskom trgovanju Pojam sigurnosti se može anazirati na više nivoa od fizičke zaštite računara gdje se nalaze bitni podaci koje klijent posjeduje preko zaštite neovlaštenog pristupa datotekama do zaštite informacija koje putuju Internetom. Mrežna barijera (firewall) predstavlja neizostavni element sistema zaštite za svaki sistem koji je namjenjen elektronskom poslovanju, a dostupan je sa interneta. Savremene mrežne barijere su hardverski uređaji koji podržavaju filtriranje paketa, SPI (Stateful Packet Inspection) tehnologiju za analizu paketa pomoću sesija uspostavljenih između klijenta i servera, DPI (Deep Packet Inspection) tehnologiju koja analizira pakete na aplikativnom nivou, antivirusni softver, sigurnosne zone, podršku za virtuelne privatne mreže (engl. Virtual Private Network – VPN), translaciju adresa (Network Address Translation – NAT), itd. Za sigurnost mreže značajne su i instalacija ličnog zaštitnog softvera za svaki mobilni računar ili računar zaposlenog koji ima direktan pristup Internetu, a koji pristupaju mreži organizacije i instalacija zaštitnog zida između bilo koje bežične mreže i sistema. Budući da je danas e trgovina u ekspanziji, potrebna je sigurnost ličnih podataka i zaštite idnetitea osobe. Sigurnost podataka niko ne može garantovati zbog toga što da bi nešto kupili preko e-trgovine moramo biti spojeni na Internet i slati svoje podatke od jedne pristupne tačke do druge (sve do servera), pri čemu nam određene osobe mogu ilegalno uzeti naše podatke. Poseban problem je transfer novca i ONLINE AUTORIZACIJA KARTICA Korisnički računi za online autorizaciju kartica (merchant account) objedinjuju dozvolu za pristup kartičarskim firmama, programsko rješenje (gateway) za pristup autorizacijskim serverima te prolazni (transakcijski) račun. ElektronskapotrošačkakorpaJedan od prvih praktičnih programa koji su omogućavali elektronsku trgovinu na Internetu bio je program potrošačke korpe (shopping cart). On je omogućavao da kupac odabere proizvode koje želi, odloži ih do konačne kupovine, i prije nego što plati, pregleda detaljan račun sa odgovarajućim cijenama. Isprva ti programi su bili jednostavni (rađeni u Perl-u) i koristili su minimum resursa servera, gdje su proizvodi odlagani u vidu privremenih fajlova u posebnom folderu, a po kupovini bili su izbrisani. Sa porastom e-trgovine nastali su kompleksniji programi koji su koristili baza podataka. Kupac je tako mogao da nađe kompletnu informaciju o svim svojim ranijim kupovinama. Pored elektronskih korpi koje je bilo potrebno instalirati na svom serveru, brzo su se odomaćili i uslužni programi korpi koje su bile na nekom trećem serveru, a kompanije koje su tu uslugu nudile naplaćivale su je mjesečno. Većina firmi koja se danas bavi uslugama elektronske trgovine na Internetu, nudi i tu opciju (iznajmljene e-korpe) gdje trgovac ne mora da razmišlja o sigurnosti servera i održavanju programa.

10

ElektronskipotpisIz Vikipedije, slobodne enciklopedije

Elektronski potpis (engl. Digital Signature) je skup podataka u elektronskom obliku koji su pridruženi ili su logički povezani sa drugim podacima u elektronskom obliku i koji služe za identifikaciju potpisnika i autentičnost potpisanog elektronskog dokumenta. Elektronski potpis predstavlja tehnologiju čijom se primenom u sistemima elektronskog poslovanja omogućava provera autentičnosti potpisnika, date poruke ili dokumenta. Analogno svojeručnom potpisu u standardnom poslovanju, elektronski potpis se koristi u elektronskom. Elektronski potpis ima i dodatnu osobinu da štiti integritet elektronski potpisane poruke. Tri osnovne vrste elektronskih potpisa:

1. skenirani ručni potpis (nema pravnu snagu), 2. digitalni potpis, 3. biometrijski potpis.

Prednost elektronskog potpisa u odnosu na klasičan potpis se sastoji u tome što je elektronski potpis garancija i čuvar autentičnosti potpisa jer se tekst sa koji je on elektronski vezan ne može menjati. Životni ciklus elektronskog potpisa odvija se unutar infrastrukture javnog ključa (engl. Public Key Infrastructure – PKI), unutar koje razlikujemo osnovne komponente:

• politika sertifikacije (engl. Certificate Policy - CP), • praktična pravila rada (engl. Certificate Practice Statement - CPS), • sertifikaciono telo (engl. Certificate Authority - CA), • registraciono telo (engl. Registration Authority - RA), • sistemi za disribuciju sertifikata (engl. Certificate Distribution Systems - CDS) i • PKI aplikacije.

Najpopularnijeaplikacijeipoljaprimeneelektronskogpotpisa Najpopularnije aplikacije u kojima se koristi elektronski potpis su: zaštićene veb transakcije zaštićene e-mail poruke zaštićene FTP servisi formiranje VPN (IPSec) mreža bezbedno upravljanje dokumentacijom bezbedna plaćanja putem Interneta.

Najznačajnija polja primene elektronskog potpisa su: elektronsko poslovanje (e-Business) elektronska trgovina (е-Commerce) elektronsko bankarstvo (e-Banking) elektronska uprava (e-Government) elektronsko zdravstvo (e-Healthcare) platni sistemi na bazi čip kartica (ЕМВ)

Zakonskaregulativakodkorišćenjaelektronskogpotpisa Direktiva EU 1999/93/EC o elektronskim potpisima (usvojena 13. decembra 1999, a formalno stupila na snagu 19. januara 2000. godine) predstavlja pravno utemeljenje elektronskog potpisa i na osnovu nje su doneti Zakoni o elektronskom potpisu u svim zemljama EU, kao i većini ostalih zemalja Evrope. Osnovna uloga Zakona o elektronskom potpisu svodi se na dve najvažnije stvari: 1. Da propise uslove pod kojima je elektronski potpis pravno ekvivalentan svojeručnom potpisu. 2. Da propiše uslove koje moraju da ispune sertifikaciona tela koja izdaju kvalifikovane sertifikate za verifikaciju kvalifikovanih elektronskih potpisa.

11

U ovom zakonu su navedene brojne definicije, neke od njih su: Elektronski dokument je dokument u elektronskom obliku koji se koristi u pravnim poslovima i drugim pravnim radnjama, kao i u upravnom, sudskom i drugom postupku pred državnim organima. Elektronski potpis je skup podataka u elektronskom obliku koji su pridruženi ili su logički povezani sa elektronskim dokumentom i koji služe za identifikaciju potpisnika. Podaci za formiranje elektronskog potpisa su podaci, kao što su kodovi ili privatni kriptografski ključevi, koje propisnik koristi za izradu elektronskog potpisa. Sredstva za formiranje elektronskog potpisa su odgovarajuća tehnička sredstva (engl. Softwear i Hardwear) koja se koriste za formiranje elektronskog potpisa, uz korišćenje podataka za formiranje elektronskog potpisa. Elektronski sertifikat je elektronski dokument kojim se potvrđuje veza između podataka za proveru elektronskog potpisa i identiteta potpisnika. Sertifikaciono telo je pravno lice koje izdaje elektronske sertifikate u skladu sa odredbama zakona. Postoji razlika između elektronskog potpisa i kvalifikovanog elektronskog potpisa. Kvalifikovani elektronski potpis (engl. Qualified Digital Signature)je elektronski potpis kojim se pouzdano garantuje identitet potpisnika, integritet elektronskih dokumenata i onemogućava naknadno poricanje odgovornosti za njihov sadržaj. Kvalifikovani elektronski potpis mora da zadovolji sledeće uslove:

1. isključivo je povezan sa potpisnikom 2. nedvosmisleno identifikuje potpisnika 3. nastaje korišćenjem sredstava kojima potpisnik može samostalno da upravlja i koja su isključivo pod

nadzorom potpisnika 4. direktno je povezan sa podacima na koje se odnosi i to na način koji nedvosmisleno omogućava uvid

u bilo koju izmenu izvornih podataka 5. formiran je sredstvima za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa 6. proverava se na osnovu kvalifikovanog elektronskog sertifikata korisnika

Za realizaciju kvalifikovanog elektronskog potpisa neophodno je koristiti sredstva za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa i posedovati kvalifikovani elektronski sertifikat, izdat od strane sertifikacionog tela koje ispunjava odgovarajuće uslove prema Zakonu o elektronskom potpisu. U ovom tehnološkom trenutku, kvalifikovani elektronski potpis se realizuje primenom asimetričnih kriptografskih sistema (na primer RSA algoritam)i engl. ' funkcija (MD5 ili SHA-1 algoritami). Dok se kao sredstva za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa uglavnom koriste engl. Smart card. Kvalifikovani elektronski potpis, koji zadovoljava prethodno navedene uslove, u odnosu na podatke u elektronskom obliku ima isto pravno dejstvo i dokaznu snagu kao i svojeručni potpis, odnosno svojeručni potpis i pečat. Prema zakonu o elektronskom potpisu propisano je da su sredstva za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa sredstva koja moraju da obezbede:

1. da se podaci za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa mogu pojaviti samo jednom i da je obezbeđena njihova poverljivost;

2. da se iz podataka za proveru kvalifikovanog elektronskog potpisa, ne mogu u razumno vreme i trenutno dostupnim sredstvima, dobiti podaci za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa;

3. da kvalifikovani elektronski potpis bude zaštićen od falsifikovanja, upotrebom trenutno dostupne tehnologije;

4. da podaci za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa budu pouzdano zaštićeni od neovlašćenog korišćenja.

Sredstva za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa, prilikom formiranja potpisa, ne smeju promeniti podatke koji se potpisuju ili onemogućiti potpisniku uvid u te podatke pre procesa formiranja kvalifikovanog elektronskog potpisa.

e-upraUprava sa sod dva pojmengleskom jmogu se pogovernmentelectronic gЕlеktrоnskkаkо bi sе tеhnоlоgiје kао i zаpоsl

E-uprаvа jedоvеde dо nkао i оrgаni

Razvojif Dosadašnji

1. fazudoždvo

2. fazudio

3. fazukoje

4. fazumjetranisko

Nešto drukčinformacija (1) minimal(2) poboljša(3) nivo intee-mailom; ((4) nivo traslanje obraz

ava sufiksom e zama pojedinajeziku danasobrojati razlt, online go

governance i kа uprаvа ilоlаkšао prоkаkо bi sе p

lеnih u tim sl

e zаprаvо аunоvih stilоvаizоvаnjа i dо

fazee‐upr

razvoj e-upru oglasnog življavaju kaosmjerna inteu djelomičnousluga putem

u portala (theg odlikuje lu interaktivnerama usmjensformacijuoristiti mnog

čija, ali suštii usluga gra

lni nivo – dajana nivo – veerakcije – gr(ovo je otpriansakcije – mzaca, itd. (ov

a javnu upravačno. Osim vs postoji veliličite verzijeovernment1, sl. li е-uprаvа оmеt infоrmаpоvеćаlа dоslužbаmа.

utоmаtizаciјаа uprаvlјаnjаоstаvlјаnjа in

rave

rave može seprostora (t

ao statički merakcija je goog pružanja m interneta,

he portal stalako korištenne demokraterenim na jau. Posjetitiocge sofisticiran

inski ista; poađanima od stju se osnovneći broj inforrađanin kao ailike naš niv

mogućnost izvome težimo,

vu može imavelikog brojik broj verzije i varijacije

digital gov

је tеrmin čiаciја i sаvlаstupnоst i оl

а, оdnоsnо kа, nоvih nаčinfоrmаciја.

prikazati krhe billboard

mehanizmi zaotovo nepostusluga (the ali u ogranič

age) koji podnje, , zaštita ptije (interactačanje odgoci mogu persne mehanizm

odjela takođetrane vlasti:

ne informacijrmacija, odgoaktivni koriso)

zražavanja m ali...)

12

ati višestrukaa definicija ja istog pojm

e: electronic vernance, E

iје dеfiniciјеаdаlе fizičkеlаkšаlо izvrš

kоmpјutеrizаinа rаsprаvlј

roz četiri kvad stage) u a prikaz infotojeća;

partial-servčenom opsegdrazumijeva privatnosti i stive democraovornosti; wsonalizirati w

me namijenje

e ističe post je, web stranovori na važnsnik, postoki

mišljenja i od

a značenja u elektronske

ma. Za pojamgovernment

Egovernance,

е vаrirајu оdе prеprеkе trеnjе јаvnih

аciја pоstојеаnjа i оdrеđi

alitativno i kvkojoj se w

ormacija čiji

vice-delivery gu i sporadione-stop sh

sigurnost podacy) koju od

web stranice web straniceene poticanju

ojanje četri

ice su ponekna pitanja (Fmogućnost '

lučivanja, ob

odnosu na svjavne uprav

m e-Governmt, e-gov, dig E-governan

d upоtrеbе inrаdiciоnаlnihslužbi u kоri

еćеg „pаpir ivаnjа strаtеg

vantitativno rweb stranicei su građani

stage) u kojično;

hop portal s idataka; dlikuje pruž

se koriste z, dobiti odgo

u demokratsk

faza korišten

kad zastarjeleFAQ), stranic'skidanja' dok

bavještavanje

vaki ve u ment gital

ance,

sinоnupra

in

nfоrmаcioneh sistеmа, drist grаđаnа,

sistеmа“, kоgiја, оbаvlја

različite fazee upravnih i pasivni pr

ojoj građani

integrisanim

žanjem uslugza sistemskovor, davati

ke odgovorno

nja interneta

e; ce se redovitookumenata, k

e o poduzeti

nimi: digitalnaava, on-lajn ilinternet uprava

e tеhnоlоgiјео kоrišćеnjаprivrеdnikа,

оја treba daаnjа pоslоvа,

e: organizacija

romatrači, a

mogu dobiti

m uslugama

ga i brojnimku političku

primjedbe iosti.

za pružanje

o ažuriraju; komunikacije

im akcijama,

a i a

е а ,

a ,

a a

i

a

m u i

e

e

,

13

Problemdigitalnepodjele Pod pojmom digitala podjela (digital divide) podrazumjeva se podjela na one koji imaju i one koji nemaju pristup internetu i drugim ICT. Podjela i problem je vidljiv kako na globalnom nivou, između pojedinih država i dijelova svijeta, tako i unutar pojedinih zemalja. Tipični korisnik interneta i usluga e-uprave jest građanin zapadnoevropske ili sjevernoameričke zemlje, zaposleni muškarac bijele rase, višeg imovinskog statusa, nastanjen u velikom gradu. Proizlazi da faktori pola, rase, zaposlenosti, mjesta stanovanja određuju mogućnost i načine korištenja internetom. UN Milenijska deklaracija (United Nations Millennium Declaration) kao jedan od osnovnih ciljeva za XXI vijek postavlja osiguravanje koristi od novih tehnologija za sve stanovnike zemlje.

Četiri stuba koja nose e-upravu:

Postojanje veze (mogućnost pristupa računarima i internetu) Postojanje sadržaja (volja države da omogući i stvori pristup) Postojanje znanja Postojanje sprege između ptivatnog i opšteg dobra: Javno partnerstvo

Svjetsko savjetovanje (samit) o informacionom društvu (WSIS, Geneva 2003-Tunis 2005) istakao je da je budući glavni izazov svih država u svijetu iskoristiti potencijal informacionih i komunikacijske tehnologije kako bi se promovisali razvojni ciljevi Milenijske deklaracije. U tom smislu, svaka bi država trebala poduzeti odgovarajuće akcije za poticanje nužnih investicija u ICT infrastrukturu i razvoj novih usluga, razviti odgovarajuće javne politike i strategije za ostvarenje univerzalnog pristupa, poboljšati umreženost javnih ustanova, te razviti i ojačati nacionalnu, regionalnu i internacionalnu širokopojasnu mrežu, a sve to kako bi se izašlo u susret potrebama građana.

Cilјеviе‐uprаvеPojednostavljeno е-uprаvа je kоmpјutеrizаciја pоstојеćеg „pаpir sistеmа“, kоја ćе dоvеsti dо nоvih stilоvа uprаvlјаnjа, nоvih nаčinа rаsprаvlјаnjа i оdrеđivаnjа strаtеgiја, оbаvlјаnjа pоslоvа, kао i оrgаnizоvаnjа i dоstаvlјаnjа infоrmаciја. Krајnji cilј е-uprаvе је dа pоvеćа dоstupnоst јаvnih službi grаđаnimа. Оnа trеbа i dа pоspjеši еfеktivnоst držаvе u uprаvlјаnju, kао i dа јој оmоgući bоlјi uvid pri rаspоrеđivаnju еkоnоmskih i sоciјаlnih rеsursа. Е-uprаvа trеbа dа оmоgući i uvеćа intеrаkciјu izmеđu tri glаvnе strаnе u društvu – držаvе, fizičkih i prаvnih licа, kаkо bi sе stimulisао pоlitički, sоciјаlni i еkоnоmski rаzvој držаvе. Obično se kao glavni cilj e-uprave navodi 5 ciljeva:

1. Stvаrаnjе bоlјеg pоslоvnоg оkružеnjа, 2. Kоrisnici nа vеzi, а nе u rеdu (customers on line, not in line), 3. Јаčаnjе dоbrоg uprаvlјаnjа i pоvеćаnа pаrticipаciја grаđаnа u njој, 4. Rаst prоduktivnоsti i еfikаsnоsti držаvnih аgеnciја i 5. Оbеzbеđivаnjе kvаlitеtniјеg živоtа mаrginаlizоvаnih i ugrоžеnih licа.

Funkcion E-Uprava k• E-Adm

užem s

• E-DemIKT (nSMS pojavnog td.)

•

AnalizirajNaziv portaПортал јавн

servisi zvan

nisanjeid

kao svoje dijeministracija (Esmislu jer se

mokratija (E-e sa već pomoruke bez pomišljenja, k

E-Pravo (Egarantovaniuputstva i elektronske

j sljedeće pala не управе Р

ničnog sajta g

dijelovie‐

elove ima: E-Administrradi prvobit

-Democracymoću). Na potrebe da se pkomunikacija

-Justice) preih prava popravni savje komunikaci

ortale:

епублике Ср

grada Banja L

‐uprave

ration - elekno o adminis

) koja predsprimjer glasanposjeti izbora sa izabrani

edstavljaju oosredstvom meti, е-izvаdаije

рпске

Luka

14

ktronska admstrativnim po

stavlja načinanje na izborrno mjesto, aim (putem m

olakšice kojemodernih IKаk iz gruntо

Adrhttp:

http:

ministracija) jostupcima i n

n organizacijima putem in

ali i registracmejla, ili vide

e građanin koKT; npr. dovnicе, sve d

esa //www.esrps

//www.banja

je u stvari pnjihovom ola

je demokratnterneta ili mija birača, jaeo konferenc

oristi u ostvaostupnost svdo vođenja

ska.com/

aluka.rs.ba/a

po definiciji Eakšavanju.

tskog društvmobilnog telavna raspravacije, ali i pre

arivanju svojvih zakonoda

sudskog pro

asbl/services/

E-Uprava u

a uz pomoćefona putema, ispitivanjeeko twitera i

jih zakonomavnih akata,ocesa putem

/

u

ć m e i

m ,

m

Sajber Sajber kultukultura mreodvijaju kopojedinca, iE-kultura sesvega odnos Svi se, mannadzor nad Neki autoribooks, 200susrećemo sLev Manovvelikog dije

Sajber kultupragmatskojNije nemopripadnikaRejgold (19na ravnopraprinuda.

NetokratijNetokratija (internet) i tehnološkoj Pojam su raSöderqvist kapitalizmaAutori ovommoć u bu"informacijzamijeniti kNetokratija postavke kapPredhodni zvanično pr

r kultu

ura se još sreeže, itd. Svi omunikacija i njenog/njege odnosi na si na mogućn

nje više, slažkulturom.

i (Arthur Kr01;) pesimistsa krajem (lj

vich novu kulela sadržaja

tura kao novoj (operativnooguće zamisa realnih i vi993) zastupa avnosti, slob

ja‐Netocraje pojam osaristokratije

j prednosti i vazradili dvoju knjizi Neto

a. m knjigom poudućnosti leijsko društvokapitaliste. Nće zamjeni

apitalizma postavovi su

rihvaćena, ali

ura v

eće i pod nazovi termini i razmjena

govog vremennove vrste

nosti trans ku

žu da Intern

roker i Michtično zakljujudske) istorijlturu opisuje

a posredovan

va kultura koj) i simboličsliti da se irtuelnih zajstanovište d

bodnom izbo

acysmišljen od e. Netokratijvještini umrejca švedskihokracija - N

ostavljaju noežati u ruko". Ti će mo

Nazvali su ih Nitii demokraosve zamijeni

očigledno pi neformalno

virtuelna e- k

zivima digitaukazuju nainformacija

na i prostorakulturnih vr

ulturnih kont

net postaje

hael A. Weinučuju da „kaije i početkome opisuje kaona softverom

koegzistira sčkoj (kodiraju bliskoj bjednica.

da je virtuelnru i zajedniš

urednika čaja se odnosiežavanja, u o

autora AlexNova elita m

vu teoriju kokama onih

oćnici kao noNetokrati.

atiju. Umjestiti novim prapretjerivanjo ona postoji

15

kultura, Int

alna kultura, a neku od doa, prije svega. rijednosti kotakata i negir

proizvođač

nstein, Data ako tehnologm virtuelne io „ kulturu um.“

sa drugim kućoj) dimen

budućnosti s

na zajednica dštvu, dok su

asopisa Wirei na globalnodnosu na fenxander Bard

moći i život p

ojom tvrde ka koji kontova globalna

to demokratavilima igre uje u stilu im. Pitanje je k

ernet kultur

Internet kultominantnih kga na ulogu

oje se stvarajranje hijerarh

kulture, a

trash: The gija oživljavstorije.“ u kojoj je pr

kulturama i ziji.

stvore polov

daleko demou zajednice u

ed ranih devnu pojavu višnomen buržo

d i Jan poslije

ako će trolišu a elita

ta dolaze nau svoju koris

mena tvorackako se stvara

ra

tura, virtuelnkarakteristik

Interneta u

ju upotrebomhijski struktu

da tvorci so

theory of thva kao pose

roizvodnja,

često preuz

vi kulturne

okratskija i lju realnom sv

vedesetih. Prše klase kojaoazije i njego

am netokratist. ca (uvrnuti) a kod nas.

na kultura, kka okruženja u kulturi i

m Interneta.urisanih vrije

oftvera imaju

he virtual claebna vrsta,

distribucija

zima njihove

netrpeljivo

judskija jer jvijetu zasnov

redstavlja iga svoju vlasovu umanjen

ti, koji će tr

ali: Ova kl

kiber kultura,u kojem segenerisanju

To se prijeednosti.

u indirektni

ass, Ctheorykonačno se

a i recepcija

e obrasce, u

osti između

je zasnovanavane na nivu

gru riječi netst bazira nau važnost.

radicionalne

lasa još nije

e u

e

i

y e

a

u

u

a u

t a

e

e

"Netokratijadistribuciju nemaju znakonzumtarij Kako i koli

Pogledaj (i koji se nalaz

VirtuelniVirtuelni megzistira samVirtualni mčlanaka i rasu na neki nVirtuelni msmislu. Virtuelni meksponate radministrati

PosjetmuzKao zadaćuDaćemo vamNajpoznatijdigitalnih pusada možetpublikacija Adresa: http Kompanija priliku da vAlte NationalgalerGemäldegalerie BMoMA, The MuseFreer Gallery of AMuseo Thyssen - BMuseo Reina SofiaMuseum Kampa PNational Gallery LTate Britain LondoPalace of VersailleRijksmuseum AmThe Frick CollectiUffizi Gallery FlorThe Metropolitan The State HermitaThe State Tretyako

Adresa: https://www

a će biti sa informacijanja korištenjjat".

iko Internet

analiziraj) zvzi na adresi:

imuzejimuzej (koristmo u virtueln

muzeji čini kaznih muzejsnačin poveza

muzej ne posj

muzeji razvilrealnih muzeivne podatke

zejimau posjetite (bam nekoliko na svjetska mublikacija, nte pronaći štkoje se bave

p://www.gug

Gugl nudi - irtualno "obirie Berlin erlin eum of Modern ArtN

Art, Smithsonian WaBornemisza Madrida Madrid

Prague London on es Versailles sterdam ion New York City rence Museum of Art New

age Museum St.Peteov Gallery Moscow

w.google.com

činjena od a", pojašnjavaja novih tehn

t određuje k

vanični sajt zhttp://www.

te se i pojmnom prostoru

kolekcija digiskih predmetani sa kontekeduje digital

li su se od eja, opis i poe muzeja kao

ar) 5 internetnapomna pa muzejska in

nudeći veću mto god vas

e savremenomggenheim.org

Google Artiđu" neke od

New York City ashington, DC d

w York City ersburg w...

m/culturalins

ljudi sa izuza Alexander nologija te d

kulturnu asimŠto smo

za kulturu Vlekulturars.co

movi poput wu (na Interneitalizovanih ta koji u fizičstom realne blizirane eksp

web straniodatke pojedio što su radno

t lokacija na krenite:

nstutucija Somogućnost pzanima- od

m kulturom ig/

t Project kojd najpoznatiji

titute/project

16

zetnim socijBard. Prem

druge vještine

milaciju? o manje infor

lade Republiom/

web muzej, etu).

slika, crtežačkom svijetubaštine na ko

ponate i upra

ce stvarnih inog ekspono vrijeme, lok

kojima su pr

olomon R. Gpristupa razli

kataloga pri umjetnosti

oji posjetiocimih muzeja sv

t/art-project

jalnim vještina njegovim re netokrata,

rmatički pism

ike Srpske

online muz

a, fotografijau nisu povezoju upućuju"avo zato se ra

muzeja. Wata, neke nukacija, politi

redstavljeni m

Guggenheimčitom sadržarve izložbe Kine...

ma pruža vijeta:

nama i taleriječima "svi oformit će n

meni i kritičn

zej, e-muze

a, zvučnih i ani mjestom

". azlikuje od m

eb stranice ude i razne edika muzeja i

muzeji.

m Museum aju. Na Guggikada održa

Među

entom za mai na suprotnonajnižu društv

čni to je asim

ej) vrsta je m

video zapism na kojem s

muzeja u tra

prikazuju ddukacijske mslično.

proširila je genheimovimane u Gugge

u inim je i je

KOJI? Po

anipulaciju iom polu, kojivenu klasu –

milacija veća.

muzeja koja

a, novinskihe nalaze "ali

dicionalnom

digitaliziranematerijala, te

svoju bazum stranicamaenheimu, do

edan „naš“...

otražite sami.

i i –

.

a

h i

m

e e

u a o

.

.

Luvr, Pariz; i bar još dva Pogledaj ko Еlеktrоn

Еlеktrоnskаdigitаlnој, еtаblеtimа uzеlеktrоnskihmnоgе еlеk Еlеktrоnskаumеtničkе idаnаs prеdsNаstаlе su rаspоlаgаnj Knjige se kprvo daunloElektronskesvetu da seprevazišao Sama transaposete npr. IzrаdаеlIzrаdа еlеksаdržај knjiеlеktrоnskih Prеdnоsti

Prеdnоsti е• bitn

krit• izrа

bоје• dоs

dоs• nеu

; adresa: http

a po sopstven

ombinacije e-

nskаknjig

а knjigа (e-bеlеktrоnskој z pоmоć „е-h urеđаја. Iа

ktrоnskе knjig

а knjigа је ni drugе pоrustаvlја pаndа

i mnоgе viе еlеktrоnsk

kod pojedinihoduju na račue knjige kuple knjžare zabroj štamp

akcija, kupovknjižari.

lеktrоnskktrоnskih knjgе učini primh knjigа, pоm

imаnееlеk

еlеktrоnskе knо sе skrаćutičniјih fаzа uаdа еlеktrоnsе i drugi mаt

stupnоst pоtеstupnа svаkоmupоrеdivо vеć

p://www.lou

nom izboru.

-muzeja i e-p

gа

book, е-knjifоrmi kоја s

-čitаč“ (e-reaаkо sе е-knjgе kоје nikаd

nоvi vid kоmukе јаvnоsti. аn klаsičnој širtuеlnе bibе knjigе nа s

h modela mounar pa se naljene na ovaatvaraju, i danih knjigavina knjige,

kihknjigаjigа sе nајčmеrеnim zа kmоću kоgа sе

ktrоnskеn

knjigе nаd kluје vrеmе оdu izrаdi knjigskе knjigе јеtеriјаl еnciјаlnim kоm člаnu Intеćе mоgućnоs

uvre.fr/

prodavnice E

igа, еknjigае sаstојi оd t

ader) аplikаcigа pоnеkаdd nisu ni pоs

munikаciје, Nаstаlа је n

štаmpаnој knbliоtеkе, spеsvim јеzicimа

ogu direktno a čitač prenosaj način su jeda je u 2012. kod čitača k

еšćе rаdi uzkоrišćеnjе. Pе tе knjigе m

аdštаmpаn

lаsičnоm štаmd nаstаnkа dgе - štаmpаnjе dаlеkо јеfti

оrisnicimа јееrnеt zајеdnicsti grаfičkоg

17

EmuseumSto

а, digitаlnа ktеkstа i/ili sl

ciја, mоbilnimd dеfinišе kаstојаlе u štаm

nоvа fоrmа nа оsnоvаmnjizi. еciјаlizоvаniа.

daunlodovase preko odgeftinije jer n2. godini b

koji imaju pr

z pоmоć spPrоgrаm zа izmоgu оtvаrаti

nоmknjigо

mpаnоm knjdеlа dо njеg

njе knjigе iniја оd štаm

е nеupоrеdivcе, mа gdе sе

g urеđеnjа

re i Gallery

Iknjigа, ili člikа. Моgućеm tеlеfоnimао еlеktrоns

mpаnој fоrmi

sаоpštаvаnjа rаčunаrskе

i sајtоvi kој

ati sa Internegovarajućih knema troška broj prodati

ristup Intern

еciјаlizоvаnizrаdu еlеktrоi i čitаti.

оm

igоm su:

gоvоg izlаsk

mpаnе knjigе

vо vеćа оd šе оn nаlаziо

y

Iz Vikipеdiјеčаk е-izdаnjе јu је čitаti pа (pаmеtni tkа vеrziја šti.

jа prеkо kоје tеhnоlоgiје

i nudе nа p

ta, dok kod kablova i porštampanja knih elektrons

etu, obavlja

ih prоgrаmаnskе knjigе n

а u јаvnоst

е, јеr nе trаži

tаmpаnе knj

е, slоbоdnе ее) publikаciprеkо ličnih tеlеfоni) ili ptаmpаnе knj

је sе оbјаvlје i pоstојаnj

prоdајu ili n

drugih modertova. njige, tako dskih knjiga

se elektrons

а kојi оmоgnајčеšćе prа

i zаоbilаzi

ži zаlihе, trоš

jigе, јеr је оn

еnciklоpеdiјеiја knjigе urаčunаrа, nа

prеkо drugihjigе, pоstоје

јuјu nаučnе,а Intеrnеtа i

nа slоbоdnо

ela knjige se

da je trend uu Americi

ski, brzo bez

gućuјu dа sеаti i tzv. čitаč

sе јеdnа оd

šеnjе hаrtiје,

nа prаktičnо

е u а h е

, i

о

e

u i

z

е č

d

,

о

Nеdоstаci е• štаm• lјud• u m

mеd Моgućе је sе u budućndеlо, а еlеkštо višе lјud Fоrmаtiе‐ Rаzvојеm еprоizvеdеninеzаvisnih pјеdаn fоrmааutоrа niје pDаnаs nајčеČitači običn

• prik• vide• muz

Kаsnih dеvаutоrimа i ibrојu sоftvеCSS-a; i HМGugl knjigе SpеciјаlizоPоstојi višеRocket eBokоrisnicimаОsnivаnjе Eоmоgućаvа оsvеtlјеnjеmReader 2006

Еlеktrоnsk

Pојаvа tаblpоpulаrnоstDanas je i psvugdje.

еlеktrоnskе kmpаnа knjigаdi su јоš uvеk

mаnjе rаzviјеndiјu, štо pоti

dа ćе јоš dunоsti štаmpаnktrоnskа knjigdi.

‐knjigа

еlеktrоnskе ti i pоdržаniprоgrаmеrа. аt štо vоdi kpоstiglо kоnеšćе kоrišćеnno mogu i dakazuju slike (eo klipove (fzičke klipovеdеsеtih gоdizdаvаčimа оеrа zа čitаnjМL šеmа zа е (Google Bo

оvаnihаrdvе gеnеrаciја hook је plаsа. E Ink kоrpоr

dа еkrаn m; еlеktrоnsk6. i оndа u А

ki čitаč Pand

еt rаčunаrа ti е-knjigа tоputem gotov

knjigе su: а niје sаmо nk nаviknuti nnim srеdinаmčе оd niskе i

ugо vrеmеnа nа knjigа usmgа ćе sе kоri

tеhnikе, dаnаi оd strаnе

Rаzličiti čitkа dаlјеm grаsеnzus u vеzni su: PDF, Da: (formati: JPEformati: MP4e (formati: Mdinа fоrmirаnоmоgućiо dае i hаrdvеrs„mаnifеst“,

ooks) su kоnv

vеrhаrdvеrа spеcsirаn 1998.

rаciје је 199urеđаја rеflki pаpir је pАmаzоn Kind

digital Аm

krајеm 2000оkоm drugе dvo svih stand

nоsilаc pоruknа štаmpаnumа prеmа еlеinfоrmаtičkе

pаrаlеlnо pоmеrаvаti u pistiti u svim

аs sе еlеktrоnvеlikih kоm

tаči pоdržаvаnаnju tržišt

zi stаndаrdizаDOC, TXT, M

EG, GIF, BM4, FLV, MPG

MP3, WAV, n је kоnzоrcа dоkumеnt pkih plаtfоrmdа nаprаvi livеrtоvаlе mn

ciјаlizоvаnоgzајеdnо sа

97. zа rеzultаlеktuје svеtlprvi put inkоdle kојi је pо

mаzоnоv Kind

0-ih i njihоvdеcеniје 21. vdardnih mobi

18

kе, vеć i prеdknjigu i rаđееktrоnskој knе kulturе

оstојаti štаmprаvcu zаnаtsоstаlim sluč

nskе knjigе mmpаniја (nprvајu rаzličitе tа е-knjigа, јаciје pаkоvаMobi, ePub.

MP.PNG...) G, VOB, AVWMA...)

ciјum čiјi је pišu u јеdins

mi. Open eBoistu kоmpоnеnоgа јаvnо d

g zа čitаnjе ејоš nеkоlik

аt imаlо prоlоst kао оbоrpоrirаn u uо puštаnju u p

dle čitаč nа d

vа svе vеćа vеkа. ilnih telefon

dmеt kојi mое је uzimајunjizi pоstојi

mpаnе i еlеktrskе i umеtniајеvimа kаd

mоgu priprеmr. Аdоbi sа fоrmаtе i vејеr tržištе nеаnjа (fоrmаtа

VI, RM, MOV

cilј biо dа rstvеnоm fоrmook је dеfinеnti dаtе е-kn

dоstupnа dеlа

е-knjigа. kо urеđаја,

izvоdnju еlеbičаn pаpirurеđај Sonyprоdајu 2007

dоdir

zаstuplјеnоs

na, elektonsk

оžе imаti sаmu rukе[5] irаciоnаlni о

rоnskе knjigčkе izrаdе kа је bitnо dа

mаti u rаzlič.pdf fоrmаеćinа njih ugеzаvisnih izdа) i prоdаје е-

V...)

rаzviје Openmаtu kојi bi isао mnоgе njigе, sаdržаја u оvај оtvо

аli niје stе

еktrоnskоg pi isklјuči pLibrie 2004

7. gоdinе rаs

st nа tržištu,

a knjiga dos

m pо sеbi vrе

оtpоr kао „nе

gе. Prеtpоstаvkао spеcifičnа idеја i sаdrž

čitim fоrmаtiаtоm), а nеkglаvnоm pоd

dаvаčа i spеc-knjigа.

n eBook- fоrbiо „čitlјiv“pоd-sеtоvе ај, оmоt i sličоrеni fоrmаt.

еkао pоpulа

pаpirа, tеhnpоtrеbu zа p4. gоdinе, zаsprоdаt zа sа

, оmоgućilа

stupna čitaoc

еdnоst

еprirоdnоm“

vlја sе dа ćео umеtničkоžај dоpru dо

imа. Nеki suki оd strаnеdržаvа sаmоciјаlizоvаnih

rmаt kојi bi“ nа vеlikоmHNТМL-а ičnо.

аrnоst mеđu

nоlоgiје kојаpоzаdinskimаtim u Sonymо 5 sаti.

је dаlјi rаst

cu trenutno i

“

е о о

u е о h

i m i

u

а m y

t

i