Elektronsko Poslovanje Na Makro Nivou

Seminarski rad Elektronsko poslovanje na makro nivou

Uvod

Elektronsko poslovanje, poznatije kao e-Business, mora biti definisano kao određeni trgovinski proces, baziran na automatizovanom informacionom sistemu, što se danas najčešće realizuje uz pomoć naprednih Web tenologija i sve većim brojem raspoloživih mrežnih servisa koji generalno olakšavaju sve procese koji posredno i neposredno opslužuju elektronsko poslovanje. Metode elektronskog poslovanja omogućavaju kompanijama povezivanje njihovih internih i eksternih sistema obrade podataka još efikasnije i fleksiilnije, u cilju veće zatvorenosti u odnosima sa dobavljačima i poslovnim partnerima i mnogo bolje zadovoljavanje potreba njihovih mušterija. U praksi, elektronsko poslovanje (e-Business) je mnogo više od elektronske trgovine (e-commerce). Elektronsko poslovanje stavlja akcenat na funkcijama koje se realizuju uz pomoć savremenih elektronskih dostignuća, dok je elektronska trgovina deo globalne strategije elektronskog poslovanja i teži da ostvari prihode putem World Wide Web-a , odnosno Interneta kako bi poboljšala veze sa klijentima I partnerima u cilju povećanja efikasnosti.

Elektronsko poslovanje u širem smislu reči predstavlja organizaciju poslovanja firme u mrežnom okruženju kao i organizovanje poslovne komunikacije i brigu o njima, dok se njegov uži smisao može odnositi na vođenje poslova na Internetu odnosno kupovinu I prodaju. Američka kompanija IBM jeste kompanija koja je prva upotrebila izraz „Elektronsko poslovanje“ što je aludiralo na poslovanje koje se realizuje primenom savremene elektronske tehnologije. U to vreme ovaj izraz se odnosio samo na poslovanja u sektoru elektronike dok se danas ovaj izraz upotrebljava kada podrazumevamo obavljanje poslovnih procesa uz primenu savremenih elektronskih tehnologija, koje su zasnovane na simbiozi telekomunikacionih i informacionih tehnologija. Savremene tehnologije omogućavaju slanje velikog broja informacija u kratkom vremenskom periodu na velike razdaljine što u stvari omogućava preduzećima da efikasnije obavljaju svoje svakodnevne zadatke i budu konkurentnija na tržištu.U dosadašnjem periodu elektronsko poslovanje doživelo je posebnu ekspanziju u maloprodaji, izdavaštvu i finansijskim uslugama. Prednosti elektronskog polovanja u odnosu na tradicionalno su značajne, vezane su za povećanje kvaliteta i za sniženje prodajnih cena, smanjenje vremena izlaska na tržište kao i realizovanje transakcija. Ono što je danas posebno popularno jeste razvoj elektronskih partnerstava, baziran na zajedničkom nastupu pojeninih firmi na elektronskom tržištu.


Elektronska trgovina (e-commerce) jeste jedan podrazumevani deo elektroskog poslovanja. Da bi pojam elektonske trgovine bilo moguće definisati treba se osloniti na poznavanje pojma trgovine uopšte. Reč trgovina vodi poreklo od engleske reči commerce koja može označavati različite tipove društvenih odnosa u smislu razmene ideja, osećanja ili mišljenja, kao i proces robnonovčane razmene i transport robe od mesta do mesta. Kao i u klasičnoj trgovini, i u elektronskoj prisutni su elementi: proizvod ,mesto ,marketing, način za prijem narudžbina, način za prijem novca, isporuka ,mogućnost vraćanja proizvoda, garancija i tehnička podrška. Za njih je karakteristično da u zavisnosti od stepena razvijenosti preduzeća u elektronskom smislu, neki manje a neki više, imaju prepoznatljiv tradicionalni karaker.


1. Internet ekonomija

Elektronsko poslovanje se zasniva na primeni interneta, intraneta i aplikacija za grupni rad. Razvoj elektronskog poslovanja povlači sa sobom i nastanak internet ekonomije, čija se suština određuje u iskorišćenju novih pogodnosti koje pružaju otvorene komunikacije. Omogućene su interaktivne veze proizvođača tj. dobavljača i kupaca uz povećanje produktivnosti i smanjenje troškova.

Pogodnosti koje model ovako umreženog globalnog poslovanja daje su sledeće:

- rast prihoda i proizvodnje,- rast zaposlenosti,- uštede u troškovima poslovanja,- smanjenje vremena isporuke robe i smanjenje broja reklamacija,- poboljšanje podrške korisnicima,- uštede u troškovima distribucije,- zadovoljni kupci.

Mnogobrojne su i prednosti elektronskog poslovanja koje proizilaze iz kombinacije ekonomskih i tehnoloških razloga. Najznačajniji ekonomski razlozi su smanjenje troškova poslovanja, smanjenje grešaka kod elektronskih transakcija, jeftino globalno publikovanje transakcija kao i mogućnost zamene skupih kancelarija. Upotreba elektronskog poslovanja omogućuje konkurentnije poslovanje i povećava šansu opstanka na tržištu. Elektronsko poslovanje omogućava unutrašnju i spoljnu integraciju preduzeća. Unutrašnja integracija obuhvata elektronsko slanje raznih vrsta poslovnih dokumenata u sve delove preduzeća.

Informacije o poslovanju stoje na raspolaganju svima u preduzeću i mogu se efikasno pretraživati. Spoljna integracija podrazumeva integraciju sa poslovnim partnerima, vladinim agencijama i slično, koja ubrzava, pojednostavljuje i čini jeftinijim međusobne transakcije. Takođe, elektronsko poslovanje omogućava mikromarketing tj. marketing koji se obraća ciljnim segmentima tržišta. Kupcima se pruža bolja podrška i usluga posle kupovine, uspostavlja se bolja povezanost sa njima i tako se razvija njihova lojalnost odnosno zadržava se njihovo poverenje. Korišćenjem Interneta omogućava se jeftini globalni marketing sa ogromnom bazom potencijalnih kupaca.


Proizvodna preduzeća mogu svoje proizvode nuditi direktno, a i distribuirati bez posrednika i na taj način zadržati nadzor nad proizvodima sve do njihove prodaje.

Analizom podataka o posetiocima svojih kataloga proizvoda na Web-u preduzeća mogu upoznati potrebe svojih kupaca.

Tehnološki razlozi za prihvatanje elektronskog poslovanja vezani su za mogućnost digitalizacije , kao što su digitalizacija teksta, digitalizacija slike, zvuka i videa. Postoje i određene prepreke elektronskom poslovanju, za čije će otklanjanje biti potrebni veliki napori i duži vremenski period. Najveći problem je pitanje bezbednosti rada tj. zaštita podataka od neovlašćenog pristupa i promena, i zaštita kreditnih kartica prilikom kupovine preko mreže i sl. To je problem koji zahteva veće tehničke i organizacione inovacije, kako bi se u što većoj meri sprečile zloupotrebe.


2. Pravci promena na putu sticanja konkurentskih prednosti

Dramatične promene u okruženju u poslednjih dvadesetak godina, stvaraju potrebe za krupnim organizacionim promenama. Traže se fleksibilne, inovativne i kreativne organizacije, organizacije koje mogu odgovoriti na zahteve nepredvidivog i nesigurnog okruženja.

Promene u okruženju nalažu razvoj tehnologije, naročito elektronike i telekomunikacija. Povećana potreba za boljim uređenjem socijalnog života i nezadovoljstvo ljudi koji teže samorealizaciji, takođe, utiče na proces prihvatanja i indukovanja promena organizacija.

Konačno, premošćavanjem ekonomskih, kulturnih i geografskih granica, stvara se novo, globalno tržište civilizacije, koja je ustvari skup različitih i specifićnih civilizacija i kultura. Internacionalizacijom i globalizacijom poslovanja stvara se potreba za globalnom konkurentnošću u globalnoj grani.

Autori S.Robbins i M. Coulter u svom udžbeniku „Menadžment" ističu: „Menadžment nije više ograničen nacionalnim granicama. BMW, nemačka kompanija, proizvodi automobile u Južnoj Karolini. McDonald's, američka kompanija, prodaje hamburgere u Kini. Tovota, japanska kompanija, proizvodi automobile u Kentakiju. Vodeća australijska kompanija za nekretnine, Lenad Lease, sagradila je Bluevvater tržni kompleks u Kentu. u Engleskoj i ima ugovore sa Coca-Colom da sagradi fabrike za punjenje sokova u jugoistočnoj Aziji. Švajcarska kompanija ABB Ltd. konstruisala je fabriku elektrićnih generatora u Maleziji, Južnoj Koreji, Kini i Indoneziji. Ima značajnih prilika koje proizlaze iz globalizacije, a i svet je definitivno postao globalno selo! Međutim, globalizacija može biti kontroverzna. Posle teroristićkih napada na Sjedinjene Države 11. septembra, neki su se pitali da li je „otvorenost" globalizacije učinila da zemlje budu ranjivije, zbog konflikata na političkim i kulturnim razlikama. Bez obzira na kontroverznost, menadžeri u organizacijama svih tipova i veličina širom sveta moraju da konfrontiraju izazove poslovanja na globalnom tržištu".1

Nepredvidljivost promena u globalnom poslovnom okruženju povećava zahtev za fleksibilnošću i adaptibilnošću organizacija, kao kritičnim faktorima za održanje globalne konkurentske prednosti. Proaktivnost i responsivnost oslanjaju se na sposobnosti kako pojedinaca, tako i kompletnih organizacija da uče brže od svojih rivala. Savremene organizacije moraju postati "inteligentne" i fokusirati se na 1 Isto


kreiranje menadžmenta znanja, koji je osnova za sticanje i održanje konkurentske prednosti u budućnosti. Organizacije postaju "inteligentne" konstantnim učenjem o svom internom i eksternom okruženju i relacijama koje postoje između njih.

Organizacione promene su obeležile poslednju deceniju. Banke i osiguravajuće kompanije, na primer, traže način da postanu responsivnije na potrošačke zahteve i brže u adaptaciji na promenljiva tržišta i regulativu. Prozvodne kompanije se trude da pronadu način da se nose sa pritiscima povećane globalne konkurencije da razviju prave proizvode i usluge i istovremeno povećaju kvalitet, a smanje svoje troškove. Zdravstvene usluge nalaze se u vrtlogu promena, pod pritiskom da budu više menadžerske i u skladu sa očekivanjima pacijenata. Kompanije se privatizuju širom sveta i stara pravila o sigurnosti poslovanja zamenjena su težnjom za smanjenjem troškova i konkurentskom prednošću.

Najdragoceniji resurs savremenih organizacija, koje su krenule putem kreiranja i upravljanja promenama - je znanje. Suština znanja je pak u tome da se brzo i naglo menja i obesmišljava, pa savremena organizacija mora biti i sama destabilizator.

U cilju održanja u budućnosti (koja je već počela), organizacija mora da ugradi menadžmet promene u svoju strukturu. Ona mora da implementira proces učenja kao najvažniji proces. Takode, mora da implementira i proces odučavanja, tj. napuštanja svega dotadašnjeg i uvođenja novog i inovativnog.

Savremena organizacija mora konstantno da uznemirava, destabilizuje i dezorganizuje okruženje. Ona istovremeno mora biti i društveno odgovorna i mora imati moć da utiče na društvo. Organizacija mora da odražava raznolikost, ali istovremeno i jedinstvo cilja. U savremenoj organizaciji, lične sposobnosti i veštine pojedinaca, kao i timski rad, konkurentski potencijal i učenje, kao primarni faktor, su od ogromnog značaja. Savremena organizacija zavisi od Ijudi koji poseduju znanja. Clanovi organizacije sami sobom upravljaju, a menadžment ima ulogu da usmerava, inspiriše, a ne da kontroliše i komanduje.

Ne postoji koncept upravljanja promenama koji daje odgovore na sva pitanja o promeni organizacije. Novi koncepti postoje kao radikalni preokret u razmišljanjima menadžera i nemaju za cilj da nametnu svoje ideje nasuprot drugim idejama koje postoje. Postoje različiti načini posmatranja promene, a koji će biti primenjen zavisi od vrednosti i uverenja lidera, pojedinaca, kao i timova.


3. Perspektive razvoja elektronskog poslovanja

Razvoj Internet tehnologija imamo svuda u svetu, pa je tako i našoj zemlji otvorena mogućnost da se integriše u već postojeće ili novostvorene sisteme elektronskog poslovanja.

To je stvarno kompleksan proces koji zahteva angažovanje stručnjaka iz različitih oblasti i znatne novčane investicije. Da bi se elektronsko poslovanje moglo razvijati, potrebno je ispuniti neke t ehnološke pretpostavke. Pre svega je potrebno raspolagati informatičkom magistralom tj. infrastrukturom zadovoljavajućeg kapaciteta. Da bi se osigurala kompatibilnost uređaja i metoda koje se koriste u elektronskom poslovanju, potrebno je standardizovati sve aspekte rada mreže, od standarda video distribucije do protokola za rad u mreži i pružanja mrežnih usluga, kompresije različitih oblika multimedijalnih dokumenata i sl.

Osim tehnoloških preduslova potrebno je ostvariti i unaprijediti i zakonske pretpostavke koje će omogućiti nesmetan razvoj elektronskog poslovanja, zaštitu autorskih prava i privatnosti i osigurati univerzalni pristup mreži i adekvatnu politiku određivanja cena za pristup mreži i korišćenje informacija. „ Zakon o elektronskom poslovanju i elektronskom potpisu“ koji je u fazi donošenja kod nas, je neophodan preduslov kako za pravnu zasnovanost elektronskog poslovanja tako i za uključenje u međunarodne organizacije i tokove.

Među najvažnijim razlozima za optimistička predviđanja brzog razvoja elektronskog poslovanja su:

- izvanredno brz tehnološki razvoj,- razvoj novih servisa i poslovnih modela,- razvoj nacionalnih i međunarodnih standarda i vodiča za elektronsko

poslovanje.


4. Uticaj elektronskog poslovanja na makro okruženje

Živimo u društvu u kome informacija predstavlja suštinski važan resurs i u kome znanje ima ogromnu vrednost. Tek su u poslednjih 30 do 40 godina ljudi zaista shvatili da informacije i znanje predstavljaju elemente koje svako društvo treba da razvija i da njima efikasno upravlja. Upravo ovo "otkriće" označava početak Informacijskog doba. Da biste što bolje razumeli društvene transformacije koje su nastale pod uticajem Informacijskog doba, evo kratke istorije njegovog razvoja.

Sve do početka XIX veka, dakle davno pre pojave magičnih digitalnih znakova, život ogromne većine ljudi zavisio je od poljoprivrede. Tokom takozvanog Poljoprivrednog doba, čitave familije su bile prinuđene da žive u partnerskom odnosu sa zemljom, koja im je za uzvrat pružala manje-više dovoljno plodova da se prehrane. Ovakvo stanje stvari je još uvek preovlađujuće u mnogim zemljama trećeg sveta.

Kako su se vremenom razvijali novi alati i usavršavale postojeće tehnike proizvodnje, a farmeri na raspolaganju imali sve veću površinu zemlje na kojoj su mogli da uzgajaju žitarice i napasaju krda stoke, postalo je moguće sa sve manje uloženog rada proizvesti sve veće količine hrane. Sada je, dakle, većina farmerskih porodica bila u stanju da proizvede više hrane nego što im je trebalo, što im je omogućilo da proizvode sa svojih farmi prodaju ili ih razmenjuju za neku drugu robu ili usluge. To je na kraju dovelo do ekspanzije nepoljoprivrednog sektora i evoluciju društva na viši nivo.

Sa pojavom Industrijskog doba - najpre u Engleskoj, u sam osvit devetnaestog veka, a nešto kasnije i u drugim zemljama - radnici su za pomoćnike dobili mašine, koje su u ogromnoj meri povećale njihovu produktivnost. Umesto sa obradivom zemljom, ljudi su sada stupali u partnerske odnose sa mašinama. Kako je devetnaesti vek sve više odmicao, mašine su postale primarni alat za većinu radnika. Pojednostavljenjem sve večeg broja procesa putem mehanizacije i automatizacije, povećavao se broj radnika zaposlenih u proizvodnji i industriji. Sredinom dvadesetog veka, ogromna većina radnika u razvijenim zemljama već je izvršila potpuni prelazak sa poljoprivredne na industrijsku proizvodnju.


Kada govorimo o informacijskom dobu, možemo pre svega reći da se „informacijsko doba od prethodnih perioda u razvoju ljudskog društva razlikuje po sledećim karakteristikama:

Došlo je do razvoja društva zasnovanog na informacijama. Pri obavljanju svakodnevnih poslova, preduzeća uveliko zavise od

informacione tehnologije. Radni procesi se transformišu u cilju povećanja produktivnosti. Informaciona tehnologija pruža načine za ponovno osmišljavanje - to jest

ponovno kreiranje ili re-inženjering - konvencionalnih poslovnih procesa. Uspeh u poslu je u najvećoj meri determinisan efikasnošću primene

informacione tehnologije. Informaciona tehnologija je ugrađena (embedded) u veliki broj proizvoda

i usluga.“2

U osnovi svih pomenutih karakteristika centralni značaj ima obrada podataka i informacija, kao sastavni deo svakodnevnih aktivnosti vecine ljudi u industrijalizovanom svetu

Informacijsko društvo. Prva karakteristika opisuje kako je uopšte nastalo Informacijsko doba. Ono je, u osnovi, započelo sa pojavom informacijskog društva, koje presudno zavisi od informacione tehnologije. U jednom informacijskom društvu, na poslovima vezanim za rukovanje informacijama radi više ljudi nego u poljoprivrednom i industrijskom sektoru zajedno. „Ovo je neosporna činjenica ne samo u Sjedinjenim Američkim Državama, već i u Velikoj Britaniji, Australiji i Japanu - da pomenemo samo par zemalja koje predstavljaju informacijska društva.“3

Komunikacije tipa jedan-na-jedan (person-to-person) i IT linkovi između pojedinaca i preduzeća, neke su od najvažnijih karakteristika informacijskog društva. Efikasnom upotrebom IT-a, grupa ljudi koja radi na nekom zajedničkom projektu u stanju je da postigne neuporedivo veci učinak nego kada bi pojedinačni članovi te iste grupe radili samostalno.

Transformacija procesa rada. Osim pojave fantastičnih novih alata, Informacijsko doba karakteriše temeljna transformacija postojećih alata i radnih procesa. Ove promene su dovele do povećanja produktivnosti i efikasnosti na radnim mestima.

2 Seen A.J., Informaciona tehnologija, Komputer biblioteka, Čačak, 2007., str. 7 3 O’Brien J., Management information systems, McGrawHill, 2004., str. Str.7


Pod podacima (data) se podrazumevaju „gole“ činjenice - detalji koji opisuju ljude, mesta, objekte i dogadaje. Uzeti sami za sebe, pojedinačni podaci nemaju neku naročitu vrednost. Tek nakon što činjenice o nekom problemu ili objektu od interesa budu prikupljene i sintetizovane u neki upotrebljiv oblik, one tada postaju informacija.

Rezultat ovakve mehanizacije ogledao se prvenstveno u ogromnom povećanju produktivnosti. Sada je mnogo veći obim poslova mogao biti obavljen za isti broj radnih časova.

„U Sjedinjenim Američkim Državama, jednom od trenutno najrazvijenijih informacijskih društava, na poslovima rukovanja informacijama radi više ljudi nego u poljoprivredi i industriji zajedno.“4

Naime, novi alati i savremeniji radni procesi kombinuju se sa već postojećim alatima i aktivnostima, na način koji povećava njihovu produktivnost i efikasnost. Ovde se pod radnim procesima podrazumevaju aktivnosti koje radnik izvršava, način na koji ih izvršava, kao i alati koje pritom upotrebljava. Sa druge strane, produktivnost predstavlja količinu posla koji može biti obavljen uz ulaganje određenog nivoa napora - drugim rečima, odredeni nivo izlaznih rezultata (output), koji se dobija kao posledica određene količine ulaznih aktivnosti (input). Efikasnost je mera koja pokazuje u kom stepenu su željeni rezultati ostvareni.

Revizija poslovne prakse. Četvrta karakteristika informacione tehnologije odnosi se na mogućnost revizije (ponovnog osmišljavanja) konvencionalne poslovne prakse. Kada su poslovni ljudi počeli da IT uvode u svoje firme, uglavnom su imali za cilj da pomoću kompjuterske obrade podataka automatizuju neke rutinske poslove, koje su radnici do tada obavljali ručno. Način upravljanja biznisom se, dakle, nije značajno promenio, već je samo došlo do ubrzavanja radnog procesa. Jednostavno, veći broj poslovnih transakcija je mogao da bude obavljen za kraće vreme. „Ako su aktivnosti u nekoj firmi bile haotične kao posledica loše organizacije ili neadekvatno osmišljenih procedura, onda se automatizacijom nije moglo postići ništa više do ubrzanja takvog haosa.“5

Pravilnom upotrebom informacione tehnologije, međutim, postiže se znatno više od prostog ubrzavanja rutinskih aktivnosti. Ona kompanijama omogućava da ponovo razmotre konvencionalne načine obavljanja poslova. Ona pruža mogućnost re-inženjeringa kompletne poslovne politike u nekoj kompaniji ili čitavoj grani industrije. Re-inženjering je koncept koji je u poslovni vokabular ušao 1990. godine, nakon što je uvaženi profesor i konsultant Michael Hammer objavio jedan

4 Seen A.J., Informaciona tehnologija, Komputer biblioteka, Čačak, 2007., str. 85 Laudon K., Laudon J., Management Information Systems - Managing the Digital Firm, 2004., str. 6


svoj danak u časopisu Harvard Business Revieiv. Mada se ovaj termin danas sve ređe koristi (kao direktna posledica njegove neadekvatne upotrebe od strane menadžera, koji su ga koristili kao opravdanje za najrazličiuje akcije iako one često nisu imale nikakvih dodira sa re-inženjeringom), princip na kome se on zasniva još uvek ima veliki značaj. „Re-inženjering obuhvata:

1. Ponovno osmišljavanje (rethinking) poslovne prakse2. Stavljanje težišta na poslovne procese3. Uvođenje radikalnih poboljšanja od kojih će koristi istovremeno imati

firme i njihovi klijenti.“6

Poslovni proces je skup aktivnosti, često raspodeljenih na nekoliko različitih odeljenja, pomoću kojih se, na osnovu jedne ili više ulaznih veličina (inputa), dobijaju rezultati od značaja za potrošače (klijente) date kompanije. Prijem i obrada narudžbine nekog kupca za određenu robu predstavlja tipičan primer poslovnog procesa. Pri obradi bilo koje narudžbenice, svoj deo posla moraju obaviti zaposleni u odeljenju prodaje, skladištu, proizvodnom odeljenju, odeljenju isporuke i računovodstvu. Sve aktivnosti nabrojanih odeljenja zajedno čine poslovni proces ispunjenja narudžbine.

Prvi korak re-inženjeringa sastoji se u tome da se konkretan poslovni proces sagleda sa drugačijeg stanovišta, kako bi se ustanovilo da li on zaista ispunjava postavljeni cilj, kao i da li bi taj proces možda mogao da se izvrši za kraće vreme, kroz manji broj koraka, uz manji utrošak resursa ili uz angažovanje manjeg broja ljudi. Cilj re-inženjeringa, dakle, nije u postepenom poboljšanju efikasnosti poslovnog procesa od, recimo, 10 do 15 procenata, već u njenom naglom skoku za čak 100 do 200 procenata u odnosu na prethodno stanje - a to je, priznaćete, veoma značajno poboljašnje performansi.

Tokom Industrijskog doba, povećanje produktivnosti vršeno je usitnjavanjem radnog procesa na komponentne poslove i specijalizacijom radnika za obavljanje svakog od tih pojedinačnih poslova. Ovakav postupak se u obično naziva podelom rada. Nasuprot tome, danas se povećanje produktivnosti postiže povezivanjem radnika raličitih struka, tako da oni mogu deliti iste informacije u cilju ostvarenja zajedničkog rezultata. „U Informacijskom dobu, ogromna većina poslova se obavlja kroz:

Timski rad. Ljudi rade zajedno kako bi ostvarili zajednički rezultat, umesto da pojedinačno obavljaju svoje usko specijalističke poslove.Međusobno povezivanje. Pojedinci komuniciraju, bez obzira na međusobnu udaljenost, kako bi razmenjivali svoje ideje, iskustva i misli.

6 Laudon K., Laudon J., Essentials Of Management Information Systems And Multimedia Package, 2004., str. 9


Zajedničko korišćenje (deljenje) informacija. Pomoću komunikacijskih mreža, informacije postaju dostupne većem broju ljudi istovremeno, momentalno i u bilo kom trenutku.“7

Ukoliko se nesavesno i na neodgovarajući način primeni, re-inženjering postaje ništa drugo do eufemizam i izgovor za smanjenje troškova putem otpuštanja radnika ili povod da se zaposleni primoraju da rade više uz istovremeno smanjenje plate. Mada se, čak i u ovakvim slučajevima, izvršene promene pokušavaju predstaviti kao re-inženjering, njihov pravi cilj leži u smanjenju troškova proizvodnje, redukciji broja zaposlenih ili u povećanju brzine obavljanja radnog procesa. Osim toga, termin re-inženjering se sasvim nepravilno koristi i za označavanje minimalnih poboljšanja i neznatnih promena u postojećim radnim procedurama.

Drugim rečima, samim tim što ćete neku promenu u poslovnom procesu nazvati re-inženjeringom ne znači da ona to zaista i jeste.

Informaciona tehnologija utiče na poslovni uspeh.

Peta karakteristika Informacijskog doba usko je povezana sa njegovom trećom karakteristikom. Naime, informaciona tehnologija ima za Informacijsko doba isti onaj značaj koji je mehanizacija imala za Industrijsko doba.

Poslovni procesi provlače se kroz sve funkcionalne jedinice preduzeća.

U Informacijskom dobu najuspešniji su oni koji znaju kako da do maksimuma iskoriste sve mogućnosti koje nudi informaciona tehnologija. Za to je, međutim, potrebno mnogo više od poznavanja načina unošenja podataka u kompjuter i štampanja izveštaja. „Za pravi uspeh je neophodno znati kako da pomoću IT-a poboljšate svoje lične performanse (kvalitet, brzinu i efikasnost u obavljenju posla, na primer) i kako da poboljšate svoje proizvode i usluge tako da oni dobiju veću vrednost sa aspekta potrošača.“8

Ugrađena informaciona tehnologija Šesta karakteristika Informacijskog doba odnosi se na činjenicu da informaciona tehnologija često predstavlja sastavnu komponentu mnogih proizvoda i usluga. Upravo je to ono što se podrazumeva pod terminom ugrađene (embedded) informacione tehnologije: IT je, dakle, neraskidivo 7 O’Brien J., Management information systems, McGrawHill, 2004., str. str. 78 Turban Efraim, Univ. of Hawaii at Manoa,Dorothy Leidner, Baylor University, Ephraim McLean, Georgia State Univ., James Wetherbe, Texas Tech University, Information Technology for Management: Transforming Organizations in the Digital Economy, 5th Edition, str.5


integrisan sa svim ostalim komponentama datog proizvoda ili servisa. Proizvodi i usluge u koje je ugrađena informaciona tehnologija ponekad se nazivaju na znanju zasnovanim (knowledge-based) proizvodima i uslugama zbog toga što je znanje o njihovoj funkciji i performansama ugrađeno u njih kao njihov sastavni deo.

Primera radi, interaktivni Wizard Web Sign je mnogo više od obične natpisne ploče na spoljnom zidu kancelarije. Informaciona tehnologija koja je u njega ugrađena vrši njegovu temeljnu transformaciju, dajući mu neke nove osobine i mogućnosti, koje je fizički nemoguće ostvariti kod klasičnih natpisnih ploča. Ista stvar se postiže integrisanjem informacione tehnologije u navigacione i upravljačke sisteme džinovskih putničkih aviona ili digitalnih foto-aparata - ona ovim klasičnim sistemima daje potpuno nove karakteristike i napredne mogućnosti.

Ugradnja informacione tehnologije u neki proizvod ili uslugu imaće praktičnu vrednost jedino pod uslovom da se korisnik tog proizvoda ili usluge može uveriti da su nove mogućnosti koje IT nudi zaista poželjne i opravdane. Ova dodatna vrednost se može ogledati u komfornijoj upotrebi datog proizvoda, njegovom kvalitetu, pouzdanosti ili jednostavno u činjenici da predstavlja novinu - drugim rečima, u bilo kojoj osobini koju potrošač smatra korisnom. Kod pojedinih proizvoda, poput digitalnih foto-aparata, sve prednosti ugradnje informacione tehnologije su sasvim nedvosmislene i očigledne.


5. Efekat elektronskog poslovanja na tržište

Smanjenje troškova, ušteda vremena i povećanje produktivnosti su potencijalne prednosti koje elektronsko bankarstvo pruža. Kada dve strane elektronski povežete, direktnom linijom virtualno preko elektronskog prodajnog mesta, vi elektronski spajate prodavce i kupce, stavljajući ih u istu grupu korisnika .

Elektronsko poslovanje između kompanija i potrošača se zasniva na sigurnim plaćanjima, ali je poslovanje između kompanija mnogo zahtevnije, jer podrazumeva sistem bezbednosti , ne samo za finansijske transakcije, nego i za elektronske poruke, izdate naredbe, ugovore i druge poverljive dokumente. Da bi se koristila veza između korisnika i njegovog digitalnog potpisa, PKI zahteva poverljivu treću stranu, ili sertifikaciono telo. Uloga sertifikacionog tela je da izdaje digitalni sertifikat, elektronski ekvivalent identifikacionoj kartici, koji se sistematski koristi u svakoj transakciji.

Benefiti elektronskog bankarstva za poslovnu banku: niža cena obrade pojedinih transakcija od 10 do 30 puta pružanje kvalitetnijih i bržih usluga klijentima Davanje usluga klijentima u mestima gde nema šalterskih mesta Smanjenje troškova otvaranja novih šalterskih i dodatnih radnih mesta Smanjenje troškova papira i poštanskih usluga Preuzimanje klijenata od onih banaka koje ne nude e-banking Olakšano preuzimanje mnogobrojnih računa pravnih lica u kratkom vremenu Smanjenje redova u bankama E-bank otvara nove tržišne kanale Jednostavno i jefttino izvođenje marketinških akcija i promocija novih

bankarskih usluga za ciljanu populaciju Podržava integrisanje i elektronsko povezivanje platnog prometa u zemlji i

inostranstvu Najviši stepen zaštite sa PKI i smart karticom , koji onemogućavaju

zloupotrebu i daju podsticaj klijentima za elektonsko poslovanje Kvalitetnije korišćenje zaposlenih preusmeravanjem sa šaltera i jednostavnih

poslova na poslove prodaje i marketinga – rast prodaje

Benefiti elektronskog bankarstva za klijente:

Lako korišćenje – sličnost sa papirnim obrascima Banka je otvorena 24.sata dnevno


Obavljanje bankarskih poslova iz sopstvene kancelarije ili kuće, u vreme kada mu to najviše odgovara

Stalan uvid u trenutno stanje svih računa Ažuran uvid u tekuće prilive, što podstiče brži obrtaj sredstava Priprema platnih naloga sa valutacijom unapred Slanje zahteva sa reklamacijom, potvrdom za plaćanje i sl. Mogućnost uvoženja naloga iz klijentovog informacionog sistema

izbegavanje duplog unosa Vođenje ažurnih podataka o klijentovim partnerima i njihovim računima Mogućnost otkazivanja poslatih naloga Štampa po izboru ( izvodi, platni nalozi, poruke banke , itd.) Mogućnost podele raznih nivoa ovlašćenja svojim zaposlenim saglasno

ovlašćenjima koje imaju na radnom mestu

U pogledu cena usluga i proizvoda elektronskog bankarstva može se konstatovati da su mnogo povoljnije u odnosu na bilo koji drugi vid poslovanja.


Zaključak

Elektronsko poslovanje je nova tehnologija, nastala osamdesetih godina, čiji je razvoj onemogućavao nedostatak bezbednosti u vršenju monetarnih transakcija. Međutim, nastankom prvog kriptografskog sistema koji koristi javni ključ 1983.godine, počinje ekspanzija ove tehnologije.

U narednih nekoliko godina se očekuje značajno povećanje broja mogućih rešenja za vršenje elektronskih transakcija između kompanija. Donedavno, nedostatak bezbednosti u vršenju ovakvih transakcija je onemogućavao njihov razvoj, međutim danas, PKI (Public Key Infrastructure - infrastruktura javnog ključa) i smart ("pametne") kartice nude pouzdano rešenje. Sigurno slanje platnih naloga elektronskim putem obezbeđuje rešenje E-Bank zajedno sa pametnom karticom, koja sadrži dva para ključeva – Authentication and Nonrepudiation ( jedan za identifikaciju korisnika, a drugi za digitalni potpis platnog naloga). Ove smart kartice je potrebno razlikovati od kartica koje nose jedan par ključeva (Authentication) i upotrebljavaju se samo za identifikaciju, ali ne i za digitalni potpis.

Klijentima je omogućeno da pomoću jednog rešenja mogu pristupiti svojim računima u svim bankama koje koriste rešenje E-Bank kao samostalno, ili putem EBB Beograd, što pruža obostrane uštede u poslovanju.

Smanjenje troškova, ušteda vremena i povećanje produktivnosti su potencijalne prednosti koje elektronsko poslovanje može doneti u poslovnim odnosima. Kada dve strane elektronski povežete, direktnom linijom ili virtualno preko elektronskog prodajnog mesta, vi elektronski spajate prodavce i kupce i tada ih stavljate u istu grupu korisnika – korisnika elektronskog poslovanja preko Interneta, e-business. Samim tim raste i važnost elektronskog poslovanja.

Nova mesta za elektronsku kupovinu se brzo šire u svim vidovima industrije od poljoprivrede do automobilske industrije, bankarstva i dalje. Direktno elektronsko poslovanje između kompanija zauzima oko 85% ukupnih e-commerce transakcija, dok analitičari predviđaju još brži rast. Do 2004. prema predviđanjima Forrester Research-a, tržište će iznositi oko 1.500 milijardi $ naspram 55 milijardi $ u 1999.


Ali najveća prepreka usvajanju Internet poslovanja je nedostatak bezbednosti i poverenja.

Elektronsko poslovanje između kompanija i potrošača se zasniva na sigurnim plaćanjima, ali poslovanje između kompanija je mnogo zahtevnije. Ono zahteva sistem bezbednosti ne samo za finansijske transakcije nego i elektronske poruke, izdavanje naredbi, ugovora, prenosa govora i drugih poverljivih dokumenata. PKI je rešenje koje najviše obećava, zato je to osnova za obezbeđivanje poslovnih transakcija između kompanija.

Da bi se koristila veza između korisnika i njegovog digitalnog potpisa PKI zahteva poverljivu treću stranu ili sertifikaciono telo. Uloga sertifikacionog tela je da izdaje digitalni sertifikat, elektronski ekvivalent identifikacionoj kartici, koji se sistematski koristi u svakoj transakciji.

Inače, elektronsko bankarstvo podrazumeva postojanje četiri modula: Centralnog, Internog, Korisničkog i Kontrolnog.

Preduslov je da klijent poseduje računar na koji se instalira SW, potom se priključuje na izabranu elektronsku banku preko interneta, pozivnih linija i putem iznajmljenih linija. Elektronska banka je povezana sa Centralnim modulom.

Izuzetno pozitivan efekat, odnosno značajne prednosti ovog vida bankarskog poslovanja, donose istom lidersku poziciju u odvijanju platnog prometa. Međutim, nove tehnologije se velikom brzinom nameću, sa sve primamljivijim servisima, te ko želi da ostane u trci na sve zahtevnijem tržištu, mora svoje poslovanje kontinuirano unapređivati.


Literatura

1. Laudon K., Laudon J., Management Information Systems - Managing the Digital Firm, 2004

2. Laudon K., Laudon J., Essentials Of Management Information Systems And Multimedia Package, 2004

3. O’Brien J., Management information systems, McGrawHill, 2004

4. Seen A.J., Informaciona tehnologija, Komputer biblioteka, Čačak, 2007

5. Turban Efraim, Univ. of Hawaii at Manoa,Dorothy Leidner, Baylor University, Ephraim McLean, Georgia State Univ. 2006.

6. Wetherbe, James Texas Tech University, Information Technology for Management: Transforming Organizations in the Digital Economy, 5th Edition, 2003.


Sadržaj

Uvod..........................................................................................................1

1. Internet ekonomija................................................................................3

2. Pravci promena na putu sticanja konkurentskih prednosti....................5

3. Perspektive razvoja elektronskog poslovanja........................................7

4. Uticaj elektronskog poslovanja na makro okruženje............................8

5. Efekat elektronskog poslovanja na tržište...........................................14

Zaključak.................................................................................................16

Literatura.................................................................................................18

Documents

Elektronsko Poslovanje Na Makro Nivou