of 38 /38
VI – INVESTICIJE I VREDNOVANJE SAOBRAĆAJNIH REŠENJA 18. INVESTICIJE U SAOBRAĆAJU Pojam investicija Kao i mnogi drugi ekonomski pojmovi koji, na prvi pogled, izgledaju jednostavni i jasni – a koji pokazuju svu svoju složenost već kod pokušaja da se preciznije definišu – tako su i investicije definisane i tumačene vrlo različito. No, smatram da je za naše upoznavanje sa investicijama na ovom kursu dovoljno da – polazeći od doslovnog značenja izraza investicija i investiranje – ulog, ulaganje prihvatamo najuopšteniju definiciju po kojoj se pod investicijama podrazumeva svako ulaganje koje donosi koristi u budućnosti a ne odmah. Investicija i investiciona politika jesu sastavni deo razvojne politike svakog društva, od najširih društvenih zajednica pa do najužih radnih jedinica. U ranijem školovanju imali ste prilike da se upoznate sa društvenom reprodukcijom – procesom obnavljanja materijalne osnove i društvenih odnosa. Podsetiću vas na neke momente iz tog procesa: opstanak čoveka kao pojedinca i društva kao celine podrazumeva stalni proces potrošnje, pa stoga i prilagođavanje prirode potrebama čoveka – proizvodnja, odnosno stvaranje dobara neophodnih za potrošnju nužno ima karakter stalnog procesa. U toku procesa proizvodnje troše se elementi tog procesa – predmet rada, oruđa za rad i rad. Stoga se od ostvarenih rezultata proizvodnje morao nadoknaditi utrošeni elementi, kako bi se proces proizvodnje mogao nastaviti. Prema tome, teorijski jeste tačno da je konačni cilj proizvodnje potrošnja, odnosno da proizvodnja ima za cilj stvaranje dobara za podmirenje individualnih i zajedničkih potreba ljudi. Međutim, praktično, proizvodnja mora da stvori dobra i za obnavljanje u procesu utrošenih dobara, kako bi se proces mogao nastaviti. proces obnavljanja u proizvodnji utrošenih dobara nazivamo reprodukcijom, podrazumevajući pri tom ne samo obnavljanje materijalnih dobara – nego i uspostavljenih društvenih odnosa. Reprodukcija materijalne osnove društva obezbeđuje se raspodelom stvorene vrednosti u proizvodnji po šemi: 1. Društveni bruto proizvod (ukupna vrednost proizvodnje) materijalni troškovi (reprodukcija predmeta rada) = 2. Društveni proizvod amortizacija (reprodukcija oruđa za rad) = 3. Narodni dohodak (neto proizvod, novostvorena vrednost, sredstva za konačnu potrošnju), koju služi za: ličnu potrošnju; opštu i zajedničku potrošnju i akumulaciju. Reprodukcija se može vršiti na istom nivou. To je prosta reprodukcija. U tom slučaju, celokupni ostvareni dohodak troši se za podmirenje pojedinačnih i zajedničkih potreba ljudi; Dr Milan Adamović, pisana predavanja za predmet Ekonomika saobraćaja na VTA, Beograd, 1989.

V Investicije i vrednovanje saobracajnih rešenja

Embed Size (px)

Text of V Investicije i vrednovanje saobracajnih rešenja

VI INVESTICIJE I VREDNOVANJE SAOBRAAJNIH REENJA18. INVESTICIJE U SAOBRAAJUPojam investicijaKao i mnogi drugi ekonomski pojmovi koji, na prvi pogled, izgledaju jednostavni i jasni a koji pokazuju svu svoju sloenost ve kod pokuaja da se preciznije definiu tako su i investicije definisane i tumaene vrlo razliito. No, smatram da je za nae upoznavanje sa investicijama na ovom kursu dovoljno da polazei od doslovnog znaenja izraza investicija i investiranje ulog, ulaganje prihvatamo najuopteniju definiciju po kojoj se pod investicijama podrazumeva svako ulaganje koje donosi koristi u budunosti a ne odmah. Investicija i investiciona politika jesu sastavni deo razvojne politike svakog drutva, od najirih drutvenih zajednica pa do najuih radnih jedinica. U ranijem kolovanju imali ste prilike da se upoznate sa drutvenom reprodukcijom procesom obnavljanja materijalne osnove i drutvenih odnosa. Podsetiu vas na neke momente iz tog procesa: opstanak oveka kao pojedinca i drutva kao celine podrazumeva stalni proces potronje, pa stoga i prilagoavanje prirode potrebama oveka proizvodnja, odnosno stvaranje dobara neophodnih za potronju nuno ima karakter stalnog procesa. U toku procesa proizvodnje troe se elementi tog procesa predmet rada, orua za rad i rad. Stoga se od ostvarenih rezultata proizvodnje morao nadoknaditi utroeni elementi, kako bi se proces proizvodnje mogao nastaviti. Prema tome, teorijski jeste tano da je konani cilj proizvodnje potronja, odnosno da proizvodnja ima za cilj stvaranje dobara za podmirenje individualnih i zajednikih potreba ljudi. Meutim, praktino, proizvodnja mora da stvori dobra i za obnavljanje u procesu utroenih dobara, kako bi se proces mogao nastaviti. proces obnavljanja u proizvodnji utroenih dobara nazivamo reprodukcijom, podrazumevajui pri tom ne samo obnavljanje materijalnih dobara nego i uspostavljenih drutvenih odnosa. Reprodukcija materijalne osnove drutva obezbeuje se raspodelom stvorene vrednosti u proizvodnji po emi: 1. Drutveni bruto proizvod (ukupna vrednost proizvodnje) materijalni trokovi (reprodukcija predmeta rada) = 2. Drutveni proizvod amortizacija (reprodukcija orua za rad) = 3. Narodni dohodak (neto proizvod, novostvorena vrednost, sredstva za konanu potronju), koju slui za: linu potronju; optu i zajedniku potronju i akumulaciju. Reprodukcija se moe vriti na istom nivou. To je prosta reprodukcija. U tom sluaju, celokupni ostvareni dohodak troi se za podmirenje pojedinanih i zajednikih potreba ljudi;

Dr Milan Adamovi, pisana predavanja za predmet Ekonomika saobraaja na VTA, Beograd, 1989.

110

18. Investicije u saobraaju

obnavljanje elemenata proizvodnje vri se u istom onom obimu u kojem su potroeni; akumulacija je jednaka nuli.Prosta reprodukcija znai stagnaciju drutva i ona se moe vriti samo u kraim vremenskim periodima. Kada su u pitanju delovi drutva prosta reprodukcija ne znai samo stagnaciju nego i praktino, nazadovanje. Literatura je to ilustrovala grafikim primerom:

Poetne investicije, nakon perioda uhodavanja nove proizvodnje (I) omoguavaju postizanje natprosene efikasnosti. Ukoliko se u narednim periodima prestane sa novim ulaganjima, a budui da prosena drutvena efikasnost (2) stalno raste, individualna efikasnost (1) bie samo u jednom periodu (II) natprosena da bi daljim relativnim smanjenjima prela u potprosenu efikasnost (III) a ubrzo pada i ispod minimalne drutvene efikasnosti (3) u periodu neefikasnog poslovanja (IV). Budui da se u periodima potprosene (III) efikasnosti i neefikasnog poslovanja (IV) i dohodak srazmerno smanjuje mogunosti investiranja su sve manje. Ulaganja se, stoga, moraju vriti upravo u uslovima natproseno uspenog poslovanja (II). Ista logika vai i za pojedine zemlje u odnosu na svet. Zbog toga je trajno poslovanje u uslovima proste reprodukcije nemogue. Reprodukcija se mora obavljati na viem nivou, a pri proirenoj reprodukciji se ostvareni dohodak ne troi u celini za podmirivanje tekuih potreba line i opte potronje; jedan njegov deo se izdvaja za obnavljanje elemenata proizvodnje u veem obimu od utroenih i taj deo se naziva akumulacija. Time se obezbeuje razvoj koji u osnovi moe biti dvojak: kvantitativan, to znai vei obim proizvodnje pri istim odnosima u strukturi materijalne osnove drutva (preduzea) pri nepromenjenim drutvenim odnosima; U takvom sluaju raspoloiva akumulacija raspodeljuje se na elemente proizvodnje u istoj srazmeri kao i u prethodnom periodu; kvalitativan, to znai isti obim proizvodnje pri povoljnijim odnosima u strukturi materijalne osnove i pri razvijenim drutvenim odnosima. U takvom sluaju raspoloiva akumulacija raspodeljuje se na elemente proizvodnje u srazmeri drugaijom od srazmere u prethodnom periodu. Kvantitativan razvoj bez kvalitativnog, ili obratno, mogui su samo u izuzetno kratkim periodima. U duim vremenskim periodima mora se obezbediti istovremeni porast fizikog obima proizvodnje, unapreenje odnosa u materijalnoj osnovi i unapreenje drutvenih odnosa. Odreivanje srazmere izmeu kvalitativne i kvantitativne komponente razvoja jeste jedno od centralnih pitanja razvojne politike pa i investicione politike kao njenog najvanijeg dela.

VI Investicije i vrednovanje saobraajnih reenja

111

Vrste investicijaPo razliitim merilima investicije se mogu podeliti na vie naina, a pre svega, na PRIVREDNE i NEPRIVREDNE investicije. Privredne investicije jesu ulaganja kojima se neposredno postie: poveanje obima ili poboljanja kvaliteta, ili podizanje efikasnosti proizvodnje. Neprivredne investicije, pored ulaganja u zdravstvo, prosvetu, kulturu, odbranu i druge neproizvodne delatnosti, sadre i izgradnju objekata zajednike potronje (restorani, odmaralita) ili upravnih i drugih slinih objekata u proizvodnim organizacijama. Treba imati u vidu da i neprivredne investicije mogu uticati na vei obim, odnosno na kvalitet proizvodnje: bolji drutveni uslovi ivota, vii nivo obrazovanosti kadrova, efikasnija zdravstvena zatita, itd., jesu znaajni faktori poveanja ukupne drutvene, a esto i individualne produktivnosti rada. Privredne investicije mogu se podeliti na investicije u osnovna sredstva i investicije u obrtna sredstva. Osnovna sredstva su novani izraz za orua za rad, a pod investicijama u osnovna sredstva (ili osnovne fondove), podrazumevamo ulaganje u izgradnju i nabavku novih orua za rad proirenu reprodukciju orua za rad. Vrlo esto se u praksi, a ponekad i u teoriji, pod investicijama uopte podrazumevaju samo investicije (ulaganja) u osnovne fondove. ovakav stav moe biti prihvatljiv samo uslovno. Investicije u osnovna sredstva su svakako najznaajnije u svakom drutvu, kako zbog svoje veliine tako i zbog uticaja na dalji privredni i drutveni razvoj. Osim toga, problematika ovih investicija je najsloenija, te je razumljivo da joj literatura posveuje najvie prostora. meutim, to ipak nisu dovoljni razlozi za potpuno zanemarivanje ili negiranje postojanja ostalih investicija (neprivrednih i u obrtna sredstva). Pod investicijama u obrtna sredstva (ili obrtne fondove), podrazumevamo poveanje mase novanih sredstava kojom preduzea raspolau za finansiranje procesa proizvodnje do realizacije i naplate gotovih proizvoda. To su sredstva iz kojih se plaaju: nabavke materijala za proizvodnju, zalihe ovih materijala, zalihe gotovih proizvoda do njihove prodaje, ili iz kojih se, eventualno, kreditiraju kupci, itd. Na investicijama u obrtna sredstva zadravamo se na ovom mestu neto vie. Time nikako ne elimo da kaemo da su one znaajnije od investicija u osnovne fondove, ve da se na njih kasnije ne bi vraali. Postoje egzaktni obrasci za izraunavanje visine potrebnih obrtnih sredstava. Najjednostavniji obrazac koji se preporuuje za orijentacione proraune je:

Sob = BP

T BP ili Sob = K 360

pri emu je: Sob potrebna obrtna sredstva, T vreme trajanja jednog obrta (u danima), K koeficijent obrta dobijen po obrascu K = 360/T.

Polazei od nekih uoptavanja empirijskih istraivanja, literatura preporuuje T = 15 20 dana, odnosno K = 18 24. Meutim, za preciznije proraune treba izvesti precizniju analizu po nekom, odgovarajuem sloenijem obrascu. Ipak, neka naa ranija prouavanja pokazala su da znaajnom delu saobraajne proizvodnje obrtna sredstva uopte nisu potrebna i to iz sledeih razloga: 1. Zalihe najvanijeg materijala, pogonskog goriva najee ne postoje: snabdevanje vozila (vazduhoplova) vri se neposredno pred polazak ili u toku vonje.2. Vreme trajanja proizvodnje (Ti) je vrlo (nekada zanemarljivo) kratko (u gradskom prevozu 15 20 min). 3. lan BP/KBP ima negativnu vrednost jer zaliha gotovih proizvoda nema a naplata prevoza se esto vri unapred.

112

18. Investicije u saobraaju

Ovo, naravno nije pravilo bez izuzetaka koje bi uticalo na zanemarivanje prorauna potrebnih obrtnih sredstava, ali je ponekad, znaajan indikator da se, bar u preliminarnim istraivanjima, analiza obrtnih sredstava moe izostaviti.

Druga podela insticija je na BRUTO, NETO i NOVE INVESTICIJE. Pod bruto investicijama podrazumevamo sve investicije ukljuujui i one za izgradnju i nabavku novih kapaciteta (proirenu reprodukciju) i one za nabavku sredstava koja e zameniti dotrajale objekte, ureaje i sredstva. Bruto investicije se finansiraju iz amortizacije i iz akumulacije (posmatrano na nivou cele privrede), odnosno i iz izvora izvan radne organizacije (posmatrano na nivou radne organizacije). Neto investicije dobijamo kada od bruto investicija oduzmemo investicije finansirane iz amortizacije. Nove investicije dobijamo kada od bruto investicija oduzmemo sredstva uloena u zamenu dotrajalih orua za rad (praktino vrednost rashodovanih sredstava). Prema tome, razlika izmeu neto i novih investicija moe se pojaviti ako deo amortizacije koristimo za nabavku novih sredstava. Ovaj deo ne ulazi u neto, ali ulazi u nove investicije. Po TEHNIKOJ STRUKTURI INVESTICIJE delimo na: a) Izgradnju graevinskih objekata b) Nabavku opreme sa montaom c) ostalo, gde ulaze: projektovanje; otkup zemljita; obuka kadrova za rad na novim objektima (sredstvima), itd. Kod uoptenih ocena obino se smatra da je povoljnija struktura investicija ona u kojoj je uee opreme vee, a uee graevinskih objekata manje. Naravno, ovo "vee" i "manje" mora se posebno ceniti u svakom konkretnom sluaju. Po KARAKTERU IZGRADNJE, investicije se mogu podeliti na: izgradnju novih kapaciteta na novoj lokaciji, izgradnju novih kapaciteta na staroj lokaciji, proirenje, rekonstrukcija i modernizacija postojeih kapaciteta, odravanje proizvodnog nivoa postojeih kapaciteta. Praktino, prve tri stavke ulaze u nove investicije, a sve etiri ine bruto investicije. Investicije se dalje, mogu deliti i PO OBLICIMA FINANSIRANJA. Osnovne grupe izvora finansiranja su: a) Sredstva preduzea: amortizacija (k), akumulacija (fondovi) (k). b) Sredstva drave: krediti; dotacije (finansiranje bez obaveze vraanja) (k). c) Bankarska sredstva; domae banke, strane banke. d) Krediti izvoaa radova i isporuilaca opreme (iz obrtnih sredstava). e) Sredstva graana: ulaganje u sopstvene objekte u privatnom sektoru (poljoprivreda, zanatstvo, taxi prevoz, itd.) (k), narodni zajmovi,

VI Investicije i vrednovanje saobraajnih reenja

113

samodoprinos i pokloni (k). Pri analizi ove liste, koja se za neke potrebe moe i detaljisati, treba imati u vidu da su samo neki oblici konani, (k), a drugi imaju privremeni karakter, kao to su to krediti koje kasnije treba vratiti iz izvora konanog finansiranja. Postoje i neke druge podele investicija od kojih bi pomenuli jo podelu PREMA PERIODU AKTIVIRANJA. Pod periodom aktiviranja podrazumevamo vreme koje protekne od ulaganja sredstava do poetka rada izgraenih (nabavljenih) objekata. ovo je vreme, obino, due za graevinske objekte, a krae za opremu. U naelu povoljnije su investicije sa kraim periodima aktiviranja. Za investicije koje se finansiraju iz kredita, u toku perioda aktiviranja obraunava se interkalarna kamata, koja se obraunava po najmanje jednakim stopama kao i za odobreni kredit, a ponekada i po veim. Iznos obraunate interkularne kamate moe da se plaa tokom perioda aktiviranja, ili se u momentu aktiviranja investicija (poetka otplate zajma) u celini pripisuje kreditu, ime poveava ukupno zaduenje. I u jednom i u drugom sluaju obraunata interkularna kamata uraunava se u vrednosti (trokove) investiranja. I pored postojanja retkih asnih izuzetaka, opta je ocena da je period aktiviranja investicija u naoj zemlji neopravdano izuzetno dug, i da u proseku iznosi oko tri godine.

Neka pitanja investicione politikeKategorije investicionih odlukaVe smo naglasili da je investiciona politika jedna od najvanijih komponenti razvojne politike. Investiciona politika se sprovodi donoenjem investicionih odluka. Globalni zadaci investicionih odluka su: 1) da odrede ukupan obim investicionih ulaganja tako da se obezbedi dinamika razvoja predviena usvojenom razvojnom strategijom i 2) da izvre raspodelu investicionih ulaganja na pojedine namene tako da se obezbede promene u strukturi predviene usvojenom strategijom razvoja, odnosno (1 + 2) tako da se realizuje srazmera izmeu kvalitativne i kvantitativne komponente razvoja predviena usvojenom strategijom (politikom) razvoja. Polazei od ovih globalnih zadataka investiciona odluka, literatura razlikuje etiri tipa ovih odluka: 1) Globalna investiciona odluka kojom se odreuje srazmera izmeu tekue potronje i investicija, odnosno: gde je:

BP PB = TP + I

BP bruto proizvod, PB saldo platnog bilansa, TP tekua potronja (proizvodna + opta i zajednika + lina), I investicije. U praksi budui da su elementi koji ine prostu reprodukciju dati odluivanje se svodi na raspodelu ostvarenog dohotka na potronju i akumulaciju. Odluke ovog tipa donose se na nivou drutva koje odgovarajuim merama utie na raspodelu dohotka i na nivou preduzea. 2) Intersektorska investiciona odluka kojom se ukupno raspoloiva sredstva raspodeljuju na sektore, odnosno: I = S1 + S2 + ... + Sn

114gde je:

18. Investicije u saobraaju

Sin 1,2,...n investicije u pojedine sektore privrede. Ovim odlukama obezbeuju se eljene promene u strukturi proizvodnje. Odluke ovog tipa takoe se mogu donositi na nivou drutva. Obzirom na to da amortizacija i deo akumulacije stvoreni u pojedinim sektorima ostaju na raspolaganju tim sektorima, u praksi se investicionim odlukama ovog tipa vri preraspodela investicionih sredstava prelivenih instrumentima raspodele dohotka u drutvene fondove. Ponekad se ove odluke realizuju i putem ogranienja prava raspolaganja sredstvima koja se obrazuju u preduzeima. Odluka formalno ostavlja sredstva preduzea, ali ih ona ne mogu koristiti, nego ih uplauju u banke. Ovim putem obrazovana sredstva sada se mogu, putem bankarskih kredita, plasirati u sektorima ija sopstvena sredstva ne pokrivaju planirane potrebe. Intersektorske investicione odluke mogu se donositi na nivou radnih organizacija. Na primer: Automobilsko preduzee koje obavlja teretni i putniki prevoz, ili lokalni i daljinski prevoz putnika moe proceniti da je oportuno da se dosadanji odnosi u dinamici razvoja ovih delatnosti (sektora) promene, pa e u skladu sa ovom procenom izvriti preraspodelu investicionih sredstava. 3) Intrasektorska investiciona odluka kojom se raspoloiva sredstva sektora rasporeuju na investicije u preduzeima, odnosno S = P1 + P2 + ... + Plgde je:

Pjn1,2,...l investiciona sredstva preduzea. Ovim odlukama vri se izbor najboljeg izvrioca postavljenih razvojnih ciljeva. Intrasektorske odluke se donose iskljuivo na nivou drutva i to ili direktnom distribucijom sredstava, ili putem konkursa ili potpunom liberalizacijom korienja sredstava za investicije koje su obrazovane u preduzeima ukoliko se proceni da su optimalni izvrioci oni kod kojih se sredstva ve nalaze. Neki primeri ovog tipa odluka su: raspodela kredita za unapreenje turizma, raspodela sredstava tzv. "zelenog plana", raspodela drutvenih (bankarskih) sredstava za kreditiranje usmerene stambene izgradnje i sl. 4) Mikro investiciona odluka kojom se raspoloiva sredstva raspodeljuju na pojedinane projekte, odnosno: P = Pr1 + Pr2 + ... + Prm ili S = Pr1 + Pr2 + ... + Prm gde je: Prrm1,2,...m pojedini projekti odnosno objekti koji dolaze u obzir za gradnju. Ovim odlukama se vri izbor projekata kojima se postie optimalno postizanje ciljeva razvojne i investicione politike. Mikro investicione odluke donose se najee na nivou preduzea, ali se, naroito kod objekata infrastrukture, mogu donositi i na nivou drutva.

Problemi usklaivanja strukture investicijaDonoenje investicionih odluka kojima se vri raspodela raspoloivih sredstava na pojedine sektore odnosno na pojedine objekte po pravilu je meusobno uslovljena. Vrlo retko je mogue da se pojedinane odluke donose nezavisno jedna od druge. U tom pogledu razlikujemo tri vrste moguih kombinacija investicionih odluka: 1) Projekti koji dolaze u obzir za realizaciju meusobno su tehnoloki nezavisni, ali se uzajamno iskljuuju zbog ogranienih sredstava. U ovom sluaju investicione odluke treba da obezbede izbor objekata za gradnju iji se zbir potrebnih sredstava uklapa u raspoloivi budet, a pri tome postie maksimalni zbir efekata.

VI Investicije i vrednovanje saobraajnih reenja

115

Svaki od moguih projekata obezbeuje neki efekat. O nainima ocene efekata investicionih projekata govorie se u delu o vrednovanju. 2) Projekti koji dolaze u obzir za realizaciju jesu u meusobnoj tehnolokoj zavisnosti. Ovo je vrlo est sluaj koji ograniava primenu postupka opisivanog u prethodnom sluaju. Mogunosti za reenje problema su sledee: a) Svi meusobno zavisni projekti posmatraju se kao celina (kao jedan projekat). Ovakav postupak se moe primeniti kada se odluke za sve tehnoloki povezane projekte donose na istom nivou (istom mestu). b) Pri oceni efekata svakog pojedinanog projekta uraunati i njegove eksterne zahteve za intervenciju na drugim sektorima. Tako e efekti projekta, ija je realizacija uslovljena realizacijom drugih projekata, biti umanjeni za odreeni broj negativnih poena obrnuto proporcionalnoj verovatnoi realizacije tih projekata. c) Koordinacija donoenja odluka o tehnoloki meuzavisnim projektima koji se donose na razliitim nivoima (razliitim mestima). 3) Projekti koji dolaze u obzir za realizaciju jesu u meusobnoj trokovnoj zavisnosti, to znai da se realizacijom jednog projekta utie na efekte (trokove poslovanja) drugih postojeih ili novih objekata. Ovaj sluaj je posebno izraen kod investicija u infrastrukturu (uopte, a saobraajnu naroito), koje utiu na trokove poslovanja privrede regiona koji ta infrastruktura opsluuje. U literaturi je ova zavisnost ilustrovana grafikim primerom.

Za date proizvodne kapaciteta, dati nivo proizvodnje recimo A, trokovi poslovanja ponaaju se po krivoj To iz koje se oitava da nerazvijena infrastruktura izaziva vrlo visoke trokove poslovanja, ali da smanjenje ovih trokova nije linearno proporcionalno izgradnji infrastrukture. Zbog toga, proirenje kapaciteta neizgraene infrastrukture donosi velike efekte u sniavanju trokova poslovanja, ali su investicije u ve izgraenu infrastrukturu sve manje efikasne. Sve ovo vai za dati nivo proizvodnje A, ali ako elimo da poveamo ovim proizvodnje na neki vii nivo B ili C, pokazae se da infrastruktura odgovarajua preanjem nivou (I1) ne obezbeuje efikasno privreivanje na ovim poveanim nivoima proizvodnje. Zbog toga, kod donoenja investicionih odluka o projektima infrastrukture (i uopte projektima ija realizacija utie na trokove drugih), moramo ceniti uticaj realizacije ovog projekta na trokove za odreeni konkretan nivo proizvodnje. Pri odluivanju o raspodeli raspoloivih investicionih sredstava na projekte (1) kojima se obezbeuju infrastrukturni uslovi za proizvodnju, i na projekte (2) kojima se neposredno poveava ovim proizvodnje, treba osigurati ravnoteu sa optimalnim zbirnim efektom.

116

18. Investicije u saobraaju

Iskoristiemo priliku da ukaemo na mogunosti pojave sline problematike i u nekim drugim sluajevima u saobraaju. To su sluajevi u kojima se tehnoloka meuzavisnost iskazuje na isti (ili slian) nain. Na primer, investicije u projekte kojima se poveavaju komercijalne brzine na prugama mogu uticati na ubrzanje obrta kola i smanjenje potreba u njihovom broju. U ranijem dijagramu smo komotno mogli da zamenimo trokove poslovanja sa obrtom kola, izgraenost infrastrukture sa ranirnim kapacitetima, a obim proizvodnje sa veliinom parka. Krive bi ostale gotovo iste, pa bi na identian nain mogli odluivati o izgradnji ranirnih kapaciteta, odnosno, o optimizaciji raspodele raspoloivih sredstava na izgradnju ranirnih kapaciteta i na nabavku vagona.

Osobenosti ocene efikasnosti investicija u saobraajuU ranijim izlaganjima uli smo da logika privrednog razvoja zahteva da se deo ostvarenog dohotka sauva od tekue potronje i izdvoji za proirenu reprodukciju za investicije. Prema optim postavkama teorije privrednog razvoja, raspoloiva investiciona sredstva dae najvee efekte ako se uloe u privredne sektore (privredne subjekte odnosno projekte) koji obezbeuju maksimalnu efikasnost investicija, merenu u optem sluaju, kroz poveanje drutvenog proizvoda (naravno, u nekim posebnim sluajevima o kojim e kasnije biti vie rei, ciljevi investiranja mogu biti i drugi, pa e i mere efikasnosti biti drugaije). Koeficijent efikasnosti investicija dobija se po najuoptenijem obrascu:

E=gde je:

DP I

E efikasnost investicija, DP drutveni proizvodi, I investicije. Za praktian rad, od koeficijenta efikasnosti investicija podesnija je njegova reciprona vrednost kapitalni koeficijent. Ima vie varijanti obrazaca za izraunavanje kapitalnog koeficijenta. Najjednostavnije su, i zato najpodesnije za shvatanje sutine ovih koeficijenata sledee:

Ku = Km =

Sos DP

Sos , odnosno zbog Sos = I DP Km = I DP

gde je: Ku ukupni kapitalni koeficijent (prosena efikasnost raspoloivih sredstava) Km marginalni kapitalni koeficijent, Sos osnovna sredstva, DP drutveni proizvod, I investicije. Kapitalni koeficijenti omoguavaju, dakle, da se oceni ekonomska efikasnost ukupnih postojeih osnovnih sredstava, ili da se ocene efekti investiranja u osnovne fondove. U makro-ekonomskim analizama i globalnom drutvenom planiranju, pomou kapitalnih

VI Investicije i vrednovanje saobraajnih reenja

117

koeficijenata mogu se oceniti potrebna investiciona ulaganja za postizanje eljene dinamike razvoja, ili izraunati dinamika razvoja koja se moe postii raspoloivim investicionim sredstvima. Radi sticanja predstave o redu veliina, daju se podaci o vrednostima kapitalnih koeficijenata u drutvenom sektoru jugoslovenske privrede u 1977. godini: Ukupna privreda Saobraaj 2,56 4,96 2,66 9,36

Ku Km

Vratimo se sada na na poetni obrazac:

E=koji moemo transformisati u jo uopteniji oblik:

DP I

E=gde je:

R I

R rezultat postignut investiranjem. Da li je ovaj obrazac primenljiv u saobraaju? Jeste, ali uz izvesne modifikacije uslovljene osobenostima saobraaja o kojima smo govorili ranije. Naime, smisao izraunavanja efikasnosti investicija u privredi jeste opredeljenje za ulaganja u one sektore (organizacije i objekte) koji e obezbediti najvee rezultate. Dakle, ideja je da se efikasnost investicija povea tako to e se raspoloive investicije uloiti u objekte koji e dati najvee efekte ili:

E( max) =

R( max) I ( const )

Zbog neodoljivosti mesta i vremena proizvodnje od mesta i vremena potronje saobraajnih proizvoda, itav problem efikasnosti investicija postavlja se ovde, najee, drugaije. Ovde je eljeni cilj odreeni rezultat dat, jer se mora obezbediti potreban obim prevoza na odreenoj relaciji i u odreeno vreme. Ovaj cilj treba postii sa to manje investicija. Dakle, ideja je da se efikasnost investicija povea tako to e se zadati ciljevi postii izborom reenja koja trae najmanja ulaganja ili:

E( max) =

R(const) I ( min)

Faze donoenja investicione odlukeDonoenje investicione odluke nije jednokratan in, ve podrazumeva vie faza meusobno vremenski razdvojenih. Broj, sadrina i redosled faza zavise od karaktera investicione odluke, od mesta na kome se odluka donosi, od vrste investicija o kojima se odluuje, itd. Zbog toga se i pregledi faza odluivanja koji se mogu nai u prirunicima, uputstvima i drugoj literaturi o investicijama meusobno dosta razlikuju. Mi emo se ovde zadrati malo vie na onim fazama koje se manje ili vie redovno navode, kao i na fazama koje mogu imati vei znaaj kod odluivanja o investicijama u saobraaju.

118 Pojava ideje o potrebi investiranja

18. Investicije u saobraaju

Poetna ideja o izgradnji nekog objekta ili uopte o potrebi investiranja moe nastati spontano kao posledica uoavanja nezadovoljene potranje nekog proizvoda ili nepodmirenja potreba u prevozu, odnosno kao posledica razmiljanja o mogunostima realizacije nekih strategijskih opredeljenja kao to su: razvoj turizma, supstitucija uvoza i sl. Ideje o izgradnji i pravcima investiranja mogu nastati i kao rezultat nauno-istraivakog rada, odnosno analitikog uoavanja postojanja uskih grla, strukturalnih neusklaenosti u privredi i drugih analizom uoenih nedovoljnosti koje se mogu otkloniti dodatnom izgradnjom nedostajuih ili modernizacijom postojeih neodgovarajuih kapaciteta. Nauno-istraivaki rad moe ukazati i na budue promene na tritu koje e zahtevati blagovremeno donoenje odluka o prilagoavanju proizvodnje oekivanim promena. Praenje i analiza tehnikog napretka takoe mogu dovesti do zakljuka o potrebi pripremanja reenja koje e odgovarati buduim mogunostima i zahtevima tehnike i tehnologije itd. Postoje, najzad i tzv. indukovane investicione odluke. Radi se o investicijama (izgradnji objekata) koje su logina ili iznuena posledica ve izgraenih objekata ili odluka o izgradnji nekih objekata.Primeri: ideja da se investira u kapacitete za preradu rude logina je posledica odluke o izgradnji rudnika, investicije u novu elektranu iznuena su posledica izgradnje nekog novog krupnog potroaa elektrine energije (Mratinje i Glava Zete za potrebe elektroliza aluminijuma u Podgorici). U saobraaju, najvei broj ideja za investiranje spada u ovu poslednju grupu. Izgradnja saobraajnih kapaciteta logina je ili iznuena posledica: izgradnja proizvodnih i drugih objekata koji zahtevaju obezbeenje kapaciteta za dovoz sirovina i odvoz gotovih proizvoda; porasta stepena motorizacije koji zahteva izgradnju kapaciteta za mobilni i stacionarni saobraaj; stambene i druge izgradnje koja zahteva izgradnju odgovarajuih pristupnih puteva, parking-prostora, linija javnog masovnog prevoza i dr. Znaajan deo ideja za investicije u saobraaj proistie iz strategijskih opredeljenja, posebno u nerazvijenim )i, uopte, saobraajno neotvorenim podrujima). U takvim podrujima saobraajnim otvaranjem i investicijama u saobraajnu infrastrukturu veu od trenutnih potreba ostvaruje se strategija iniciranja breg razvoja uopte, ili u odreenom pravcu )turizam, npr.). Razvojem kapaciteta za usluge stranom tritu (stranim korisnicima) trgovaka mornarica preko domaih potreba saobraajnice, terminali i prevozna sredstva za tranzitni saobraaj, itd. ostvaruje se strategijsko opredeljenje za poveanje aktive u bilansu plaanja sa inostranstvom, itd.

Identifikacija moguih reenjaUsvojeni ciljevi investiranja, po pravilu, mogu se postii na vie naina. Zbog toga je znaajno da se pre nastavka postupka donoenja investicione odluke napravi to iri spisak projekata koji mogu doi u obzir kao nain realizacije postavljenog cilja. Razumljivo je da se najiri spisak moe napraviti kada se poe od najoptijeg cilja investiranja: poveati drutveni proizvod. Tada se u spisak mogu ukljuiti praktino svi projekti za koje postoje ideje o potrebi investiranja. U ovoj fazi donoenja odluke ne uputamo se u detaljne ocene pojedinanih projekata. Dovoljno je da postoje logine ocene da se projektom moe postii postavljeni cilj pa da on bude ukljuen u dalji postupak.

VI Investicije i vrednovanje saobraajnih reenja

119

Prilikom identifikacije projekata koji dolaze u obzir za realizaciju vano je uoiti u kojoj od sledeih moguih meusobnih veza stoje pojedini projekti. a) Projekti se meusobno iskljuuju. Ako se prihvati jedan, svi ostali automatski otpadaju. Na primer, ako se usvoji varijanta tunel ispod reke, varijanta most preko reke otpada, ili, ako se prihvati varijanta prevoza proizvoda P iz mesta A u mesto B brodom, varijante: prevoz istog proizvoda eleznicom ili prevoz kamionom otpadaju, itd. b) Projekti se meusobno uslovljavaju. Jedan se moe realizovati samo pod uslovom da se realizuju i drugi. O ovom problemu govorili smo ranije kod ukazivanja na tehnoloke ili trokovne meuzavisnosti investicionih odluka. c) Projekti meusobno nisu zavisni ni tehnoloki ni trokovno. Veza izmeu odluka o njihovoj realizaciji uspostavlja se preko raspoloivih sredstava za investicije. U nekim od ovakvih sluajeva bie neophodno da se izradi lista prioriteta po kojoj e se projekti sukcesivno realizovati dinamikom priliva sredstava. Ove liste prioriteta rade se u kasnijim stepama odluivanja.

Ocena raspoloivih sredstava za investicijeOvu fazu opta literatura o investicijama preporuuje na poetku itavog procesa donoenja odluke. To je razumljivo, jer se polazi od ideje da se raspoloiva sredstva najbolje uloe. Dakle prvo treba sagledati kolika su raspoloiva sredstva. U praksi esto radi drugaije. Prvo se obave sve druge faze i ocene potrebna sredstva, pa se tek tada pristupa oceni raspoloivih sredstava i trae naini da se pokriju razlike izmeu potreba i mogunosti. Kada se radi o iznuenim odlukama a videli smo da je u saobraaju to est sluaj ovaj drugi redosled poteza je logian i normalan. No, bez obzira na to da li e se ove faze raditi ranije ili kasnije ocena raspoloivih sredstava jeste neophodna faza u itavom postupku donoenja investicione odluke. faza sadri ocenu sredstava po izvorima finansiranja o kojim smo ranije govorili, a koje dolaze u obzir za projekat (projekte) o kojima se odluuje. Veoma je vano da se posebno oceni dinamika pristizanja sredstava iz izvora konanog finansiranja, a posebno iz izvora privremenog finansiranja (kreditiranja). to e omoguiti da se kasnije pri izradi bilansa potrebnih i raspoloivih sredstava osigura konano pokrie planiranih investicija sa jedne strane i privremeno kreditiranje radova u meri u kojoj priliv sredstava iz izvora konanog finansiranja kasni za dinamikom realizacije projekata sa druge strane. Kod potpuno novih objekata priliv sredstava za konano finansiranje esto poinje tek po aktiviranju investicija osim kada su izvori finansiranja drutvene dotacije, samodoprinos i pokloni graana.

Analiza tritaU uvodnoj definiciji pojma investicija naglasili smo i da investicije podrazumevaju dananja ulaganja u koristi koje se oekuju u budunosti. Poto se radi o budunosti, oigledno je da su u pitanju veliine koje se ne mogu snimiti, ve se procenjuju (planiraju, prognoziraju) sa veim ili manjim stepenom verovatnoe. U tom smislu svaka investicija nosi u sebi odreen RIZIK. Precizna analiza trita moe dosta da utie na smanjenje rizika. Najvei promaaj u naoj investicionoj politici tokom proteklih decenija bili su: ili promaaji u oceni potrebnih investicija (Obrovac), ili promaaji u oceni trita sirovina (Fenil), ili promaaji u oceni trita plasmana (Medijapan ploe). Kada se radi o proceni potreba u saobraaju analizi saobraajnog trita vanost ove faze veoma uveavaju osobenosti saobraajne proizvodnje o kojima smo govorili ranije. Nemogunosti transportovanja i lagerovanja saobraajnih proizvoda zahtevaju da se potrebe u saobraajnim kapacitetima veoma precizno ocene i to ne samo u globalu nego i u prostornoj i u vremenskoj komponenti. Vikovi kapaciteta saobraajnica ili saobraajnih terminala (a i dela voznih sredstava) u

120

18. Investicije u saobraaju

jednom regionu ne mogu se koristiti za podmirenje potreba drugih regiona, niti se mogu izvesti, niti se tim kapacitetima mogu stvoriti zalihe za neku kasniju potronju. Nedostajui kapaciteti se opet ne mogu nadoknaditi korienjem kapaciteta drugih podruja niti, pak, "iz materijalnih rezervi".

Analiza tehniko-tehnolokih uslova i zahteva projekataZa donoenje investicione odluke neophodne su i informacije koje proizilaze iz tehniko-tehnolokih odlika pojedinih projekata ili alternativnih reenja. U zavisnosti od nivoa odluivanja i karaktera odluke moe se traiti vei ili manji stepen preciznosti ovih informacija. Zbog toga i stepen razraenosti tehniko-tehnolokih karakteristika moe biti vei ili manji. Najdetaljnije informacije mogu se dobiti iz glavnih projekata svih objekata koji dolaze u obzir za investiranje, ali su u veini sluajeva za ovu fazu odluivanja dovoljne podloge koje pruaju idejni projekti. U nekim sluajevima se odluke mogu donositi i na osnovu optih normativa iz literature ili usvojenih vrednosti normativa za odreene tipove investicionih radova. Na primer vrednost radova na izgradnji stambene zgrade moe se dobiti na osnovu predmera radova iz glavnog projekta, ali i bez tog projekta mnoenjem ocenjene razvijene povrine zgrade sa prosenom cenom izradnje jednog kvadratnog metra stambene povrine u odreenom tipu zgrada i odreenim uslovima gradnje. Isto tako, investicione odluke kojima se vri izbor putnih pravaca za rekonstrukciju i izgradnju, u jednom duem buduem periodu, u okviru putne mree neke regije, mogu se donositi i na osnovu usvojenih prosenih trokova graenja i rekonstrukcije po kilometru puta odreenih karakteristika i na odreenoj vrsti terena. Naravno, kada se kasnije za ovako odabrane putne pravce budu radili glavni projekti, dobie se i preciznije tehnike podloge za precizniju ocenu vrednosti radova. Analiza tehniko-tehnolokih uslova i zahteva projekta sadri vie faza od kojih emo vie radi primera, navesti neke: ispitivanje izvodljivosti projekta sa stanovita urbanistikih i drugih uslova; opis graevinskih radova i izbor potrebne opreme sa jedininim i ukupnim cenama; opis predviene tehnologije; izbor lokacije. Kada su u pitanju saobraajni objekti makro-lokacije je uglavnom data samom idejom o radnji, tako da se ispitivanja i izbor svode na preciziranje mirko-lokacija; proraun potrebnog broja i strukture radne snage, itd. Kod saobraajnica u ovim fazama odluivanja, posebno treba sagledati i: alternativne trase za svaki od moguih putnih pravaca ili eleznikih pruga; rang i karakteristike svakog pravaca ili eleznikih pruga; obim i sadrinu radova obzirom na to da li se radi o potpuno novoj saobraajnici ili o rekonstrukciji ili modernizaciji ve postojee trase: dimenzije i karakteristike gornjeg stroja obzirom na oekivano optereenje, itd.

Vrednovanje alternativa i donoenje investicione odlukeZadatak ove faze je da od veeg broja moguih projekata izvri izbor onog projekta ili one kombinacije projekata ijom se izgradnjom postie maksimum usvojenih ciljeva investiranja. Ovako definisani zadatak upuuje i na znaaj ove faze odluivanja i na svu sloenost problematike vrednovanja. Upravo zbog toga, za ovu materiju rezervisali smo znatno vie vremena u posebnoj temi o problematici vrednovanja saobraajnih reenja. Na ovom mestu daemo samo neke napomene: Iako su investicione odluke najznaajniji predmet vrednovanja, alternative postoje i kod saobraajnih reenja koja ne zahtevaju investiciona ulaganja. Prema tome, problematika vrednovanja ira je od podruja investicija. Vrednovanja su uvek odreena strukturom ciljeva investiranja. Iz iste grupe projekata mogue je izvriti razliite izbore optimalnih reenja u zavisnosti od ostavljenog cilja.

VI Investicije i vrednovanje saobraajnih reenja

121

Primer: U jednoj studiji vrili smo izbor najpovoljnijeg tipa vozila za taksi prevoz u Beogradu. Varijante su bile: Zastava 101, Zastava 125 P, Peugeot 504, Opel Ascona i Mercedes 200 D. Usvojili smo tri cilja vrednovanja. a) Ekonominost. b) Funkcionalnost. c) Uticaj na okolinu. Kod ovakvog ranga ciljeva redosled bio: Zastava 101, Opel Ascona, Zastava 125 P, Mercedes 200 D, Peugeot 504. Kada smo rang ciljeve izmenili na: a) Funkcionalnost. b) Uticaj na okolinu. c) Ekonominost, dobili smo novi redosled: Mercedes 200 D, Opel Ascona, Peugeot 504, Zastava 101, Zastava 125 P.

Detaljno projektovanje i priprema investicione dokumentacijeNakon donoenja investicione odluke pristupa se ponovnoj detaljnoj analizi trita, tehniko-tehnolokih uslova i zahteva te proraunu trokova i koristi od realizacije projekata. Ovoga puta predmet analize i prorauna su samo varijante usvojene za realizaciju. U ovoj fazi moe doi do promene nekih veliina kojima se operisalo u prethodnim fazama. Ukoliko su odstupanja vea, preporuljivo je da se podvrgnu detaljnoj analizi i da se oceni stepen u kome promene veliina utiu na ispravnost ranije donete odluke. Na primer: ako detaljno projektovanje pokae da su trokovi izgradnje (potrebne investicije) znatno vee od onih koji su bili osnovica za donoenje odluke o izgradnji, to treba da bude signal za preispitivanje odluke i ponovo ispitivanje drugih (odbaenih) varijanata koje sada, u novonastaloj situaciji, mogu biti bolja solucija. Na kraju, pre poetka gradnje, neophodno je izraditi i odgovarajuu investicionu dokumentaciju predvienu zakonskim i drugim propisima. To su naroito: investicioni program, pribavljanje propisanih saglasnosti, pribavljanje graevinske dozvole, itd.

Pregled osnovnih investicionih elaborataAnalize, istraivanja i prouavanja u toku donoenja investicione odluke i projektovanja elaboriraju se u odgovarajuim pisanim materijalima koji se mogu svrstati u tri osnovne kategorije: investicione studije; investicioni programi; projekti. Investicione studije uglavnom nemaju obavezan oblik ni sadraj. Studije mogu da rade sami investitori, ali se ee njihova izrada poverava specijalizovanim nauno-istraivakim institutima. Studije nemaju snagu zvaninog dokumenta, ali zato imaju (ili bar treba da imaju) snagu naunog argumenta. Studije mogu da budu raene na razliitom nivou, to uglavnom zavisi od faze donoenja investicione odluke u kojoj se rade. Razni prirunici i uputstva za izradu studija razlikuju vie vrsta studija. Uz napomenu da ove kategorizacije nisu opte prihvaene niti ozakonjene, pomenuemo neke od njih: predinvesticiona studija, koja ima za cilj donoenje preliminarne odluke o nekoj investiciji; investiciona studija, na osnovu koje se donosi konana odluka o investiciji; studija izvoenja, kojom se daje podloga za organizaciju i kontrolu realizacije investicija; studija izvodljivosti (feasibility studija) koja bi mogla biti neto izmeu predinvesticione i investicione studije kojoj po potrebi moe prethoditi; prethodna studija izvodljivosti (prefeasibility studija).

122

18. Investicije u saobraaju

Investicioni programi su obavezni i njihova izrada i sadrina propisani su zakonom. Prema tome, investicioni program imaju snagu zvaninog dokumenta. Do pre desetak godina ova materija je bila regulisana saveznim zakonom, a u novije vreme su republike donele svoje zakone, meu kojima postoje manje ili vee razlike. Meutim, osnovne definicije investicionih programa i njihov sadraj dati su u sutini slino, i u tom smislu investicioni programi sadre: opis investicije; analizu uslova za izradu i korienje objekata; opis radova sa predraunom kotanja; analizu trita nabavke i prodaje; pregled potrebnih investicija u osnovna i obrtna sredstva, kao i sredstva drutvenog standarda sa odgovarajuim specifikacijama; izvore finansiranja investicija; potrebe u kadrovima; procenu ekonominosti, rentabilnosti i drugih principa ekonomije poslovanja; vreme poetka, dinamiku i vreme zavretka radova, itd. Investicioni program takoe moe da izradi investitor ili da izradu poveri nekoj za to specijalizovanoj organizaciji. Investicioni program se moe raditi na osnovu prethodno izraenih investicionih studija, ili se studije i program rade uporedo, ili se pak studije uopte ne elaboriraju, nego se tokom izrade programa vre studijska istraivanja potrebna za njegovu izradu. Najbolja je svakako prva varijanta: prvo studija, pa tek potom program, mada se za projekte manje vrednosti mogu prihvatiti i bri postupci po drugoj ili treoj varijanti. Projekti sadre osnovnu tehniku dokumentaciju za izradu investicionih programa i za izvoenje investicionih radova. Idejni projekti slue kao podloga za izradu investicionih programa i studija, ili su njegov sastavni deo. Idejne projekte obino rade istraivaki instituti, mada se mogu poveriti i projektantskim organizacijama. Glavni projekti su mnogo razraeniji i po pravilu sadre sve detalje potrebne za neposredno izvoenje. Glavne projekte rade projektantske organizacije i biroi.

VI Investicije i vrednovanje saobraajnih reenja

123

19. VREDNOVANJE SAOBRAAJNIH REENJAPojam i cilj vrednovanjaTeorije vrednovanja su najrazraenije u oblasti investicija. Svaki investicioni projekat, osim drugih elemenata, sadri i ocenu efekata, pozitivnih i negativnih, koji se mogu oekivati (ili koji se mogu postii) njegovom realizacijom. Meutim, kada uopteno posmatramo vrednovanje saobraajnih reenja, onda ovaj pojam moramo shvatiti znatno ire, vrednovanje se ne vri samo prilikom donoenja odluka o investiranju nego i u drugim prilikama, kao na primer: primer donoenja odluke o prihvatanju nekog ponuenog posla (vanrednog prevoza, itd.); prilikom donoenja odluke o promeni reima saobraaja; prilikom donoenja odluke o stupanju u sloene oblike udruivanja preduzea; prilikom donoenja odluke o izboru itinerera za obavljanje nekog prevoza; prilikom utvrivanja reda vonje (reda letenja), itd. U svim ovim sluajevima, bez obzira na to da li uvoenje novog reenja zahteva dodatna investiciona ulaganja ili ne, potrebno je uporediti PRIHODE i uopte sve pozitivne efekte koje izabrano reenje prua (sa jedne strane) sa TROKOVIMA i uopte svim negativnim efektima koje izabrano reenje trai (sa druge strane). Jednostavnije reeno, vrednovanje podrazumeva uporeivanje: koristi i rtava; prihoda i trokova; pozitivnosti i negativnosti, koje se postiu u razliitim varijantama reenja istog problema u saobraaju radi izbora varijante kod koje je razlika izmeu dobitka i uloga najpovoljnija. Cilj vrednovanja je, dakle, izbor najboljeg od vie moguih reenja, Jer, pri donoenju svake odluke postoje najmanje dve alternative: jedna je uvek: ne menjati nita (ne investirati, zadrati postojei reim saobraaja, ne menjati postojeu organizaciju); druga je: menjati postojee (kapacitete, organizaciju, reim saobraaja). Nita ne mora biti dobro samo zato to je novo, i nita ne mora biti loe samo zato to je staro i obratno. Ukoliko postoji vie mogunosti promena, utoliko je broj varijanata vei i utoliko je i problematika optimizacije izbora reenja sloenija.

Neka praktina pitanja vrednovanjaIdentifikacija efekata koji nastaju u svakoj alternativiKlasina kola analize opravdanosti investicija i drugih promena u poslovanju posmatrala je samo efekte koji se pojedinim reenjima postiu na planu direktnog poveanja prihoda ili sniavanja trokova poslovanja. Savremene kole prilaze problematici mnogo ire i zahtevaju da se uoe sve posledice izbora jedne varijante: porast prihoda; smanjenje trokova;

Dr Milan Adamovi, pisana predavanja za predmet Ekonomika saobraaja na VTA, Beograd, 1989.

124

19. Vrednovanje saobraajnih reenja

uticaj na radnu i ivotnu sredinu; bezbednost saobraaja; opti uslovi poslovanja; meusobni odnosi vremena pojave pojedinih efekata i drugo. Zahtev da se osim direktnog uticaja izabrane varijante na prihode i trokove uoe i svi drugi efekti uinio je problematiku znatno sloenijom i interesantnijom

Izbor efekata koji ulaze u vrednovanjeIdentifikacija svih efekata ne znai da e svi uoeni efekti biti obavezno ukljueni u proces vrednovanja i odluivanja. Ona je neophodna radi toga da se neki znaajniji efekat ne previdi. meutim, praktino uvoenje veeg ili manjeg broja uoenih efekata u proces vrednovanja, zavisi: od znaaja i dalekosenosti odluke koja se donosi; od toga da li je u pitanju preliminarna ili konana odluka; od toga da li je u pitanju reenje koje trpi ili ne trpi kasnije ispravke.

Svoenje efekata razliitog karaktera najedinstvene izmeriteljeUzmimo jedan opti primer: putna mrea podruja "P" moe se reiti po varijantama A, B, C: 1 varijanta A trai 100 mlrd. dinara investicija, varijanta B trai 150 mlrd. dinara investicija i varijanta C trai 200 mlrd. dinara investicija; 2 varijanta A ukupna vremena putovanja dua su za 100000 asova godinje od C, a za 50000 asova godinje nego u varijanti B; 3 varijanta A smanjuje verovatnou nastanka saobraajnih neugoda za 10 teko povreenih godinje, a varijanta C za 20 teko povreenih; 4 oekivani nivo buke u naseljima koja ova mrea opsluuje iznosi: A 90 dB, B 50 dB i C 60 dB. Radi pojednostavljenja pretpostavimo da su ostali efekti: trokovi odravanja mree, trokovi eksploatacije vozila, strategijski znaaj mree, visina naknade za puteve itd., jednaki u sve tri varijante. Traimo optimalnu varijantu. Da bi je nali, neophodno je da naemo izmeritelj u kome moemo da izrazimo i meusobno uporedimo: vrednosti investicija; vrednosti vremena putovanja; vrednosti povreda ljudi; vrednosti buke. Ovo je jedno od centralnih pitanja savremene prakse vrednovanja efekata saobraajnih reenja, dok se postupci (metode) vrednovanja uglavnom razlikuju prema nainu reavanja ovog pitanja. U ovim postupcima postoje sledee krajnosti: 1. Pokuaji da se svi efekti izraze u novanim jedinicama, tj. da se u novcu izrazi vrednost vremena, buke povreda ili usmrenja ljudi. 2. Pokuaji da se svi efekti izraze u bodovima poenima, tj. da se u svakoj varijanti boduju njeni pozitivni i negativni efekti, pa da se za optimalnu proglasi varijanta koja ima najbolji saldo bodova; na na primer:Var A B C Inv 100 150 200 Vr.putov. x + 100000 x + 50000 x Bezb. y 10 y y 20 Buka 90 50 60 inv. 1 2 3 Bodovi vre. bez. 3 2 2 3 1 1 buk. 3 1 2 9 8 7

VI Investicije i vrednovanje saobraajnih reenja

125

Primer je oigledno sasvim uproen i grub. Poboljanja su mogua: uvoenjem veeg broja efekata; uvoenjem koeficijenata PONDERISANJA pojedinih efekata (ponder: znaaj efekata). 3. Ostali postupci predstavljaju kombinaciju ovih krajnosti efekti koji se mogu izraziti u novcu vrednuju se novanim jedinicama, a ostali se boduju.

Kriterijumi izbora metoda ili kombinacija metoda vrednovanjaIzbor metoda ili kombinacija metoda vrednovanja zavisi od: 1. Karaktera, tj. znaaja odluke koja se donosi na osnovu vrednovanja. O ovome smo ve govorili kod izbora efekata koji se ukljuuju u proces vrednovanja. 2. Mesta na kome se donosi odluka. Odluke koje se donose u preduzeima moraju se zasnivati na metodama vrednovanja u kojima su posebno naglaeni efekti koji doprinose poboljanju ekonomskog poloaja i uslova rada u samim organizacijama. Sa druge strane, odluke koje se donose u optinama ili drugim dravnim organima treba da se zasnivaju na metodama vrednovanja u kojima su posebno naglaeni efekti koji se oekuju u poboljanju: drutvenog standarda; optih uslova ivota graana; uravnoteenje platnog bilansa itd. 3. Vrste odluke radi koje se vri vrednovanje. Sigurno je da ne moemo oekivati pojavu istih efekata, niti da moemo dati istu teinu istim efektima (ak i ako se oni pojave) kod odluivanja o investicijama: u izgradnju tranzitnog ili lokalnog puta ili u nabavku aviona za meunarodni saobraaj ili u nabavku autobusa za meumesni prevoz ili u elektrifikaciju eleznica; ili u nekom estom sluaju. Ovo zato to postoje razliiti kriterijumi odreivanja prioriteta izgradnje saobraajnih objekata kojima se zadovoljava neka potreba u unutranjem saobraaju (iji se proizvodi ne mogu uvoziti i izvoziti); i objekti koji omoguavaju ukljuenje domaeg saobraaja u meunarodnu podelu rada. 4. Naina finansiranja sprovoenjanovog reenja (konstrukcije finansiranja). Tako e ulaganje dela ostvarenog dohotka u proirenje kapaciteta preduzea pre svega imati za cilj da se u narednim godinama ostvari vei dohodak. postizanje drugih ciljeva: bolji radni i ivotni uslovi moe biti sekundarni efekat, ili se ovi drugi ciljevi mogu postii drugim bilansom sredstava (po drugim metodama vrednovanja) iz drugih izvora (fond zajednike potronje, na primer). Ili ako, nasuprot ovome, neko reenje finansira ili kreditira banka, onda se nee vrednovati efekti sprovoenja tog reenja, nego efekti plasiranja kapitala. Ako pak, u treem sluaju izgradnju finansira ili kreditira narod putem samodoprinosa ili narodnog zajma vrednovanje finansijskih efekata ima sekundarni znaaj, dok je poboljanje kvaliteta saobraaja efekat prvorazrednog znaaja. Izbor metoda vrednovanja moe da bude vrlo sloen kada u finansiranju izgradnje nekog objekta uestvuje vie izvora i kada veem broju efekata treba dati naglaen znaaj. Takav je sluaj esto sa objektima saobraajne infrastrukture. Na primer: u finansiranju izgradnje pruge Beograd Ber uestvovali su: eleznika preduzea, drave (Jugoslavije, Srbija, Crna Gora), domae banke, inostrane banke, korisnici prevoza privredne organizacije, graani (kroz kupovinu obveznica, zajma i poklonima).

126

19. Vrednovanje saobraajnih reenja

Preraunavanje vrednosti nastalih u raznim periodima na zadatu godinuPrilikom vrednovanja saobraajnih reenja esto emo se sretati sa potrebom uporeivanja izdataka ili prihoda nastalih u razliitim periodima. Karakteristian primer su investicije kod kojih, u jednom kraem periodu, treba uloiti velika sredstva, da bi se kasnije, u jednom duem periodu, ostvarivale utede u trokovima eksploatacije ili poveani prihodi. Osnovno pitanje glasi: mogu li se izdaci uinjeni danas, direktno porediti sa izdacima koje emo imati sutra? tj. da li dinar plaen danas, isto toliko vredi kao i dinar koji treba da damo sutra. Pri tome ne mislimo na uticaj inflacije, tj. na razliku vrednosti dinara, jer se tada radi o poreenju neuporedivih veliina. Problem eliminisanja uticaja (efekata) inflacije se u praksi lako reava izraavanjem svih relevantnih veliina u stalnim cenama, da bi se po potrebi, inflacija ukalkulisala kao poseban pozitivni ili negativan efekat. Pri postavljanju pitanja, podrazumevala je uporedivost izdataka nastalih u razliitim periodima vremena, izraenih u stalnim cenama. meutim, ni tada nije mogue direktno poreenje. Primer: Ako sada imamo milion dinara i treba neto da platimo milion dinara, onda e nas to toliko i kotati. Ali, ako isti raun treba da platimo tek kroz 10 godina, onda e nam biti dovoljno da danas uplatimo u banku samo 386.000 dinara, to e za 10 godina, uz kamatu od 10% godinje iznositi tano milion dinara. Znai da e nas isti raun, plativ kroz 10 godina, danas kotati samo 386.000 dinara. Analogno tome, milion dinara koje emo naplatiti kroz 10 godina, ima za nas istu "vrednost" kao i 186.000 dinara naplaenih danas. Zbog toga je svaki troak (izdatak) plaen danas skuplji (vei) od istog izdatka uinjenog sutra a svaki prihod naplaen danas vei od nominalno istog priroda ostvarenog sutra. Zakljuak: Izdaci i prihodi plaeni i naplaeni u razliitim vremenskim periodima nisu direktno uporedivi. Zato je neophodno da se pre poreenja preraunaju na iste, uporedive veliine. postupci preraunavanja poznati su u teoriji pod nazivom ukamaenje i diskontovanje. Ukamaenjem se dananji izdaci ili prihodi preraunavaju na njihovu sutranju vrednost. Diskontovanjem se sutranji izdaci ili prihodi preraunavaju na njihovu dananju vrednost. U mnogim prirunicima i udbenicima date su tablice sa izraunatim koeficijentima ukamaenja (ili diskontovanja) za "j" godina, pri kamatnim (odnosno diskontnim) stopama od "i" % godinje. kod korienja tablica treba imati u vidu da su koeficijenti ukamaenja reciprone vrednosti koeficijenat diskontovanja, tako da je uvek mogue da se jedni preraunaju u druge ako su u tablicama dati samo jedni. Pri jednostavnim problemima je mogue izraunati koeficijent po obrascima:

Fuj = (1 + i )

n 1

, Fdj =

1

(1 + i ) j

pri emu je: Fuj faktor ukamaenja za godinu j; Fdj faktor diskontovanja za godinu j; n broj godina preraunavanja 1; i stopa Da bi se obrasci mogli primenjivati, nuno je da poetna godina bude j=0, tj. da eksponent za godinu na koju se vri preraunavanje bude 0. Eksponenti za ostale godine treba da odgovaraju razmaku izmeu njih i odine na koju se preraunava.

VI Investicije i vrednovanje saobraajnih reenja

127preraunato na god. 0 Fdj = 1/(1 + i)j nova vred. 1/1,100 = 1,00 100 1/1,101 = 0,91 91 1/1,102 = 0,83 83 1/1,103 = 0,75 75 1/1,104 = 0,68 68 417

Primer: (n = 4 i i = 10%)god (j) 0 1 2 3 4 nominalni iznos 100 100 100 100 100 500 preraunato na god. 4. fuj = (1 + i)n-j nove vred. 1,104 = 1,46 146 1,103 = 1,33 133 1,102 = 1,21 121 1,101 = 1,10 110 1,100 = 1,00 100 610

Komentar tabele: vrednost od 500 jedinica, ostvarena (uplaena, naplaena) tokom 5 godina je jednaka je vrednosti od 610 jedinica ostvarenih u poslednjoj godini, ili vrednosti od 417 jedinica ostvarenih u poetnoj godini. Vrednovanje efekata investicionih ulaganja u jugoslovenskoj posleratnoj praksi je uglavnom vreno jednostavnim i direktnim metodama. Direktno su uporeivane nominalne vrednosti investicija (sa jedne strane) i nominalni efekti u poveanju dobiti ili dohotka (sa druge strane) u toku veka trajanja novoizgraenog objekta. Ako su u pitanju bile investicije iz bankarskih sredstava ili iz drutvenih investicionih fondova, vrednost investicija je uveana za interkalarne kamate i kamate na odobreni iznos kredita. Naravno, ovo vai samo ako je plaanje kamate bilo predvieno. najznaajniji i najkrupniji objekti saobraajne infrastrukture su bili finansirani iz nepovratnih sredstava ili putem beskamatnih kredita. Kada se u kasnijim etapama ukazala potreba za valorizacijom ulaganja i efekata ostvarenih u razliitim vremenskim periodima, preraunavanja su vrena uglavnom ukamaivanjem vrednosti investicija na godinu zavretka objekta, odnosno godinu putanja u saobraaj. Ukljuenje meunarodnih izvora finansiranja u izgradnju saobraajnih objekata u naoj zemlji, negde 70-tih godina, uveo je u nau praksu metode koji su zahtevali strani kreditori, ak i za objekte koji su se finansirali iskljuivo iz domaih izvora. meunarodna banka je, uglavnom, preporuivala diskontovanje svih vrednosti na poetnu godinu investiranja. Savremena literatura sugerisala je praksi, a veina domaih banaka je prihvatila, da se za godinu preraunavanja uzme godina putanja u saobraaj izgraenog objekta. To znai da se ulaganja u periodu izgradnje i investiranja ukamauju do godine zavretka gradnje a da se trokovi i prihodi koji se oekuju u periodu diskontuju na prvu godinu eksploatacije.

Vrednovanje direktnih efekataPoimo od ranije usvojene definicije pojma vrednovanja prema kojoj vrednovanje podrazumeva uporeivanje kotanja trokova i koristi perioda svake od moguih alternativa. Iz toga sledi da je za svaku varijantu neophodno uraditi: 1. Identifikovati sve trokove, izabrati trokove koji se ukljuuju u obraun, utvrditi nominalne i stvarne iznose pojedinih trokova, dakle utvrditi koliko kota svaka varijanta. 2. Identifikovati sve prihode i druge koristi, izvriti izbor koristi koje e se ukljuiti u obraun, utvrditi nominalne i stvarne iznose pojedinih prihoda utvrditi ta donosi svaka varijanta. 3. Uporediti kotanje i koristi po varijantama.

Kotanje varijanataPojam trokova prema optoj teoriji trokova predstavlja novani izraz utroaka elemenata proizvodnje koji nastaju zbog proizvodnje novih vrednosti. Usvojena definicija trokova poslovanja

128

19. Vrednovanje saobraajnih reenja

preuzeta iz ope teorije trokova uglavnom ne moe da poslui za vrednovanje saobraajnih reenja. Naime, po optoj teoriji trokova, izgradnjom nekog saobraajnog objekta ili nabavkom voznog sredstva nije se nita potroilo, ve su postojea sredstva promenila oblik iz novanog oblika su prela u robni oblik: saobraajnice, lokomotive ili avioni. Reeno knjigovodstvenim jezikom: zbir aktive ostaje isti. Znai, nabavka sredstava nije troak. Troak e nastati tek kada nabavljeno sredstvo pone stvarno da se troi u procesu proizvodnje, to e biti obraunato kroz amortizaciju. Meutim, u vrednovanju saobraajnih reenja polazimo od druge logike: sva raspoloiva likvidna sredstva su uvek ograniena, posebno novana. Svaka uteda u ulaganju sredstava za postizanje jednog cilja moe koristiti za postizanje nekog drugog drutveno korisnog cilja. Prema tome, iako se pretvaranjem novanih u materijalna sredstva saobraajnice i druge objekte) nije nita utroilo, visina novanih sredstava angaovanih za izgradnju jednih objekata odreuje mogunost angaovanja sredstava za izgradnju i nabavku drugih objekata (za postizanje nekih drugih ciljeva). Zato je svako reenje koje trai manje investicija, u prvom koraku odluivanja pre sagledavanja ostalih efekata, povoljnije od reenja koje trai vee investicije. Zbog toga trokovi su novani izraz utroaka elemenata proizvodnje nastalih radi stvaranja novih vrednosti (dr Paen dodaje "odnosno stvaranja odreenih koristi"), a kotanje je suma svih utroaka, svih izdataka, svih umanjenja koristi, izostalih pozitivnih efekata i drugih gubitaka, nastalih zbog postizanja nekog cilja. Polazei od toga da u engleskom jeziku izraz COST moe da znai i trokovi i kotanje, neki nai autori, koji preteno koriste anglosaksonsku literaturu, kao i neki strani pisci, razliku izmeu ova dva pojma prave na taj nain to za pojam kotanja koriste izraz drutveni trokovi. Ovakva kategorizacija nije opravdana jer se potreba za razlikovanjem trokova i kotanja javlja i onda kada je vrednovanje saobraajnih reenja vri u preduzeu, a ne samo na nivou drutva. vezi sa ovim preteno teorijsko-terminolokim pitanjem, moe se postaviti jedno drugo, praktino pitanje: Ako smo u sumu kotanja jedne varijante ukljuili ukupnu vrednost potrebnih investicija (vrednost nabavke objekata) da li je opravdano da se u sumu kotanja ukljui i amortizacija (troenje istih objekata), ili u sumu kotanja treba ukljuiti i ANUITETE (otplatu kredita kojim je objekat nabavljen)? Znai li ovakav obraun dupliranje, tj. tripliranje istog izdatka troka? Literatura, teorijska i praktina, nudi razliita reenja: po jednima, pored investicija treba raunati i amortizaciju, a po drugima ne treba uraunavanje investicija, amortizacije i anuiteta ee se sree u praktinim reenjima nego u teoriji. Smatramo da opredeljivanje ne treba da se zasniva na nekim principijelnim stavovima, mada su mogue i teorijske rasprave, nego na ciljevima vrednovanja: kada vrednujemo, na primer, ukupno kotanje proirenja kapaciteta, osnovano je da raunamo i sa investicijama (sa kotanjem proirenja kapaciteta) i sa amortizacijom (sa kotanjem trajnog odravanja poveanog nivoa proizvodnje). Ali, ako vrednujemo kotanje plasiranja kapitala u neki projekat, onda nema osnova da se raunaju i ulaganja kapitala i amortizacija tim kapitalom izgraenih objekata. Prema tome, i u ovom primeru smo primenili iste principe za koje smo se opredelili u uvodnom delu: identifikacija i izbor efekata zavisie u svakom konkretnom sluaju od ciljeva vrednovanja, vrste projekta koji se vrednuje, mesta na kome se vrednovanje vri, itd. Kako smo postupili u ovom primeru, postupiemo i kod izbora svih drugih elemenata kotanja svake od razmatranih varijanata. Nakon izbora elemenata kotanja varijanata postavlja se zadatak utvrivanja ukupne visine, tj. novanog iznosa kotanja varijanata. Trokovi i drugi efekti, koje smo ukljuili u ukupno kotanje svake varijante, se javljaju pre svega u svom nominalnom izrazu: u efektivnoj koliini isplaenog ili manje naplaenog novca. meutim, nominalno kotanje ne mora da bude i realno, stvarno kotanje. Razlike mogu nastati zbog razlika u vremenu nastanka pojedinih stavki ukupnog kotanja varijanata. Kod nepromenjenih cena tokom itavog obraunskog perioda radi se o realno razliitoj teini iznosa koji treba platiti odmah, i iznosa koje treba platiti sutra. problem svoenja na uporedive

VI Investicije i vrednovanje saobraajnih reenja

129

vrednosti reava se ukamaenjem ili diskontovanjem na zadatu godinu. Kada se pak tokom obraunskog perioda cene menjaju, tj. kada vrednost novaca nije stalna, nominalno jednaki iznosi, obraunati u razliitim vremenskim periodima nisu meusobno jednaki i zbog toga to su izraeni u realno razliitim jedinicama mere. u ovakvim sluajevima, pre diskontovanja ili ukamaivanja, nominalne iznose treba preraunati na iznose izraene u uporedivim cenama. Literatura i praksa nude ovde vie mogunosti: 1. Faktori preraunavanja dobijaju se kroz analizu promena obraunskog kursa dinara u odnosu na neku stabilniju stranu valutu (dolar). Paritet u godini na koju se vri preraunavanje se oznaava sa 1. Pariteti u ostalim godinama se dele sa paritetom u zadatoj godini, pa se dobijaju faktori preraunavanja. Primer:1 USD = DIN 1978 1979 1981 1982 1984 1985 1986 1988 18,61 19,16 41,82 62,49 211,76 312,815 457,180 5210,80 FAKTORI 1978 = 1 1984 =1 1,000 1,030 2,247 3,358 11,378 10,808 24,566 280,000 0,008 0,090 0,197 0,295 1,000 1,477 2,159 24,608

Dobijenim faktorima se dele nominalni iznosi ostvareni u pojedinim godinama. postupak je dosta jednostavan, ali i nedovoljno precizan. Naroito iz dva razloga: a) Nije uraunata eventualne promena vrednosti dolara u istom periodu, to ne mora da bude zanemarljiva veliina (u periodu 1970 1979 stopa inflacije dolara je bila 6,9% proseno godinje). b) Obraunski kursevi se obrazuju preteno na osnovu cena artikala koji dominiraju u spoljnotrgovinskoj razmeni. Prosek cena ovih artikala ne mora da odgovara promenama cene elemenata koji uestvuju u kotanju varijanata koje vrednujemo. 2. Kao faktori preraunavanja se mogu koristiti i indeksi cena koje redovno objavljuje zvanina statistika. U statistikom godinjaku se mogu nai: serije indeksa cena proizvoaa industrijskih proizvoda i to: ukupno, po granama industrije, po nameni potronje (sredstva za rad, repromaterijal, roba iroke potronje), i po glavnim grupama proizvoda; serije indeksa cena proizvoaa poljoprivrednih proizvoda ukupno i sa osnovnim specifikacijama; serije indeksa cena industrijskih i poljoprivrednih proizvoda u trgovini na malo sa osnovnim specifikacijama; serije indeksa trokova ivota; itd. U godinjacima i drugim redovnim statistikim publikacijama mogu se nai i serije prosenih cena na malo za nekih 150 industrijskih artikala iz kojih se mogu izraunati odgovarajui indeksi cena. Postavlja se pitanje koje serije indeksa cena treba koristiti za preraunavanje pojedinih stavki kotanja saobraajnih reenja. Kao opte pravilo moemo preporuiti:

130

19. Vrednovanje saobraajnih reenja

Uvek e rezultati biti bolji ako se valorizacija vri specifinim faktorom cena, nego ako se primeni neki optiji faktor. Primeri: za investicije u opremu bolji je indeks cena proizvoaa sredstava za rad nego opti indeks cena industrijskog proizvoda; za trokove pogona bolji je indeks cena tenih goriva na malo nego indeks cena repromaterijala; za trokove rada bolji je indeks trokova ivota nego neki opti indeks cena na malo, itd. 3. U nekim sluajevima u praksi faktori za preraunavanje na stalne cene izraunavani su iz uporeenja statistikih serija drutvenog proizvoda ili narodnog dohotka u tekuim i stalnim cenama. Ovakav postupak je dosta jednostavan, ali manje precizan nego prethodni. Osim toga, ovaj se postupak pre moe preporuiti za preraunavanje prihoda (koristi) nego za preraunavanje kotanja (izuzev kad se kotanje sastoji od smanjenja prihoda koristi). Kod odreivanja stvarne visine kotanja alternativa u nekim sluajevima se postavlja pitanje sadraja cena po kojima se obraunavaju pojedine stavke. u nekim sluajevima treba raunati samo stvarne trokove, tj. izdatke po cenama koje sadre samo utroke elemenata proizvodnje, a u drugim sluajevima treba uzeti u obzir cene koje sadre i razne instrumente raspodele dohotka, kao to su takse, porezi, doprinosi, carine i sl. Jedan deo savremenih pisaca, pod uticajem amerike literature, prve trokove naziva ekonomskim trokovima, a druge finansijskim. Drugi pisci nude druge nazive (drutveno kotanje i proizvodno kotanje na primer). Nezavisno od naziva koji emo im dati, kada vrimo valorizaciju sa stanovita preduzea, sve izdatke treba raunati u njihovom punom iznosu sa svim doprinosima i porezima. naime, bez obzira na to to se ne radi o pravim trokovima, ovi izdaci direktno optereuju varijantu. Sa druge strane, pri valorizaciji sa drutvenog stanovita ove izdatke treba izostaviti jer su u pitanju samo prelivanja sredstava iz jedne u drugu kasu (iz preduzea u budet ili fond) a ne i njihovo troenje.

Utvrivanje koristi od varijanataProblematika je slina prethodnoj. postupak sadri: definisanje koristi; izraunavanje nominalnog iznosa koristi; preraunavanje nominalnih na realne vrednosti koristi. Kada se radi o direktnim i novano merljivim koristima postupak je jednostavniji nego kod vrednovanja kotanja. Vei problemi nastaju kod definisanja i vrednovanja koristi koje se ne mogu direktno izraziti u novcu i kod vrednovanja posrednih koristi.

Vrednovanje "nemerljivih" efekataZnaci navoda u rei "nemerljivi" u naslovu stavljeni su jer se, u veini sluajeva, ne radi o efektima koji se ne mogu meriti, ve o efektima koji se mere jedinicama mere razliitih od novanih. Zato je osnovni problem u tome kako izraziti u novcu efekte koji se prirodno izraavaju u drugim merama. Meu ovim efektima najpre se pojavio zahtev da se vrednuje vreme. Mnoga saobraajna reenja imaju za cilj da se skrati vreme putovanja robe i putnika. Relativno je lako izraditi projekat varijante koje e se Y dinara ulaganja postii utedu u vremenu od X minuta, sati, dana. Ali, postavlja se pitanje da li u ovoj varijanti postignuti cilj opravdava uloena sredstva.

VI Investicije i vrednovanje saobraajnih reenja

131

Vreme jeste novac. Ali koliko jedinica vremena odgovara jednoj jedinici novca? Neto kasnije, sa porastom broja saobraajnih nezgoda, broja poginulih i povreenih u nezgodama, pojaali su se drutveni napori za smanjivanje saobraajnog traumatizma. Odmah se postavilo pitanje poreenja trokova uloeno u ovaj cilj sa postignutim rezultatima Savremena praksa svakodnevno proiruje listu ciljeva koje treba postii, ili izbei, razvojem saobraaja, kao to su: aerozagaenje, buka, doprinos samozatitnom mehanizmu, angaovanje prostora, itd. Sigurno je da sve pokuaje novanog vrednovanja svih "nemerljivih" efekata neemo moi da sagledamo. Znaajniji su:

Vrednost vremena teretaOdavno je poznato da vreme koje roba provede u prevozu ima svoju vrednost. U savremenim uslovima prosena vrednost vremena robe stalno raste. potreba za vrednovanjem vremena tereta postoji i kod poreenja varijanata saobraajnih reenja kojima se skrauje ili produava vreme putovanja, kao i kod vrednovanja posledica raznih zastoja u saobraaju (zbog nedovoljne propusne moi, zbog saobraajnih nezgoda, za vreme izvoenja obimnijih radova na saobraajnicama, itd.) Kapital sadran u robi koja putuje, za vreme putovanja se ne reprodukuje. Prema tome, gubitak koji nastaje zbog pasivnosti kapitala, sadranog u transportovanoj robi, jednak je efektu koji bi se postigao da se kapital u to vreme nalazio u procesu reprodukcije. Zato je cena jedne jedinice vremena tereta jednaka reprodukcionoj sposobnosti kapitala sadranog u tom teretu, u istoj jedinici vremena. Kao merilo reprodukcione sposobnosti kapitala obino se uzima prosena kamatna stopa koju banke obraunavaju na kratkorone kredite za obrtna sredstva, mada ima miljenja da se moe uzeti i neka druga kamatna stopa (kamatna stopa koja odgovara oportunitetnoj ceni kapitala, na depozite po vienju). Primer: Ako je kamatna stopa godinje 12%:365 1,12

= 0,031% = 0,00129%

dnevno na satvrednost vremena na dan na sat 310 12,90 31 000 1290

24 1,00031

Prevoz na relaciji M N:Artikal A B koliina (t) 100 000 100 000 cena po toni vrednost (din) robe (din) 10 1 000 000 1 000 100 000 000

Oigledno je da je vrednost vremena direktno proporcionalna vrednosti roba koja se prevozi. Razvojem privrede raste prosena specifina vrednost, pa su zahtevi za valorizacijom vremena robe sve naglaeniji, tj. varijante saobraajnih reenja kojima se postiu vee utede u vremenu putovanja postaju u ukupnom vrednovanju sve povoljnije. U praksi se rauna i sa individualnim efektima utede vremena prevoza pojedinih artikala, kao i sa efektima utede vremena prevoza prosene robe.

Vrednost vremena putnikaEngleska izreka: "Vreme je novac" se odnosi upravo na vreme ljudi. Opta teorijska postavka za vrednovanje vremena ljudi je jednostavna: jedan sat (ili dan) ljudskog vremena vredi onoliko koliko ovek moe da stvori za to vreme. Iz ovoga sledi da je vrednost ljudskog vremena direktno proporcionalna produktivnosti ljudskog rada. Ukoliko je drutvo razvijenije i produktivnost rada vea,

132

19. Vrednovanje saobraajnih reenja

utoliko je i ljudsko vreme skuplje. Kod praktine primene ove jednostavne postavke javljaju se, meutim, neki problemi, koji se mogu svrstati u dve grupe: 1. Problemi definisanja ljudskog vremena, merodavnog za vrednovanje. Mogunosti su ukupno vreme celokupnog stanovnitva, ukupno vreme aktivnog stanovnitva: radno vreme aktivnog stanovnitva; radno vreme kategorija aktivnog stanovnitva koje preovlauje u prevozu; itd. 2. Problemi definisanja pokazatelja stvarnih vrednosti merodavnog za vrednovanje. Mogunosti su: bruto vrednost proizvodnje; drutveni proizvod; narodni dohodak; lini dohoci; itd. U zavisnosti od odgovora datih na dva prethodna pitanja, vrednost ljudskog vremena uteenog ili izgubljenog u saobraaju moe se izraziti: kao prosena vrednost proizvodnje, drutvenog proizvoda ili narodnog dohotka po sanovniku u jedinici vremena (na dan, na sat); kao prosena vrednost proizvodnje drutvenog proizvoda ili narodnog dohotka po aktivnom stanovniku u jedinici vremena; kao dnevni ili asovni dohodak svih ili samo nekih kategorija zaposlenih; itd. Neki autori preporuuju da se vreme putnika razliito vrednuje pri razliitim vrstama putovanja: poslovna putovanja; turistika putovanja, privatna putovanja; itd. Pri tome se samo za poslovna putovanja daju kriterijumi vrednovanja uteenog vremena, dok se za ostala putovanja preporuuje potpuno izostavljanje iz raunice, ili se vrednost vremena pri "neposlovnim" putovanjima redukuje nekim, uglavnom proizvoljno odreenim, faktorom: na primer 50% od vrednosti vremena pri poslovnim putovanjima.Izbor merodavne vrednosti vremena putnika u svakom konkretnom sluaju zavisi kao i kod svih drugih opredeljenja u postupku vrednovanja od faktora koji opredeljuju izbor metoda vrednovanja (vidi odeljak 2.2.4): vrsta projekta koji se vrednuje; mesto vrednovanja; itd. Pored ovih faktora, u nekim sluajvima, na opredeljenje e uticati i razvijenost podruja u kome se vrednovanje vri. U razvijenim sredinama, razlike u mobilnosti aktivnog i izdravanog stanovnitva su znatno manje nego u nerazvijenim sredinama (u prvom sluaju veinu izdravanih ine aci i studenti, dok su u drugom sluaju to mala deca i domaice). Zato je u razvijenim sredinama preporuivo da se u obraun ue sa ukupnim stanovnitvom, dok u manje razvijenim sredinama treba raunati samo sa aktivnim stanovnitvom.

"Vrednost" povreenih i poginulih u saobraajnim nezgodamaU veem broju varijanata saobraajnih reenja, kao jedan od efekata, pojavljuje se i bezbednost saobraaja vei ili manji broj saobraajnih nezgoda sa materijalnom tetom, povreenim i poginulim ljudima. Dok su materijalne tete direktno merljive u novcu, ljudske povrede i ivoti nisu. Ljudski ivot sa humanitarnog stanovnitva sigurno nema cenu, kao to se nikakvim izmeriteljima ne moe izraziti novana vrednost bola porodice koja je izgubila nekog u saobraajnoj nezgodi. Sa tog stanovita svaki pokuaj da se utvrdi "rentabilnost" ili "nerentabilnost" projekata kojima se postie vea bezbednost odnosno smanjuje broj nastradalih, izgleda besmislen. Ali, ako itav problem pogledamo iz jednog drugog ugla i zakljuci e biti drugaiji. Najbezbedniji saobraaj je onaj koji ne postoji. meutim, bez saobraaja nema ni razvoja privrede, u dananjim uslovima ni opstanka ljudi. Saobraaj dakle mora postojati. Kako na dananjem nivou nauke i tehnike ne postoji apsolutno bezbedan saobraaj, on mora postojati i po cenu rtava u ljudskim ivotima. Postavlja se samo pitanje: koja je to cena? Za procenu vrednosti povreenih i poginulih postoji vie mogunosti: 1. Najjednostavniji nain, ali i najneprecizniji najnehumaniji, jesu iznosi koje plaaju osiguravajui zavodi. Meutim, ovi iznosi su vie rezultat mogunosti osiguranika da plate odgovarajue premije, a manje rezultat pokuaja da se "vrednost" ljudskog ivota realno oceni.

VI Investicije i vrednovanje saobraajnih reenja

133

2. Neto bolji rezultati se mogu dobiti uoptavanjem sudske prakse, tj. nalaenjem proseno dosuenih iznosa obeteenja povreenih licima ili porodicama poginulih. pored problema pribavljanja odgovarajue dokumentacije, realnost dosuenih iznosa treba ceniti kroz praksu naih sudova da na visinu dosuene naknade mnogo utie i platena sposobnost osuenog. 3. Vei broj autora se bavio analitikom procenom "vrednosti" povreenih i poginulih: a) Za povreene se raunaju: materijalni trokovi zbrinjavanja, leenja, rehabilitacije, itd. vrednost vremena izgubljenog zbog leenja (po nekoj od metoda vrednovanja ljudskog vremena) b) Za poginule se raunaju: svi materijalni trokovi koji nastaju od momenta nezgode do nastanka smrti (ukoliko lice nije poginulo na licu mesta), trokovi sahrane, kao i izostali radni doprinos poginulog od momenta nezgode do kraja radnog veka (po nekoj od metoda vrednovanja ljudskog vremena). Treba napomenuti da je vrlo nehumano raunati konkretni izostali radni doprinos svakog poginulog posebno. U jednoj takvoj raunici penzioner koji je zavrio svoj radni vek "ne vredi nita", ak je drutveno "korisno" to je poginuo, jer je drutvo "osloboeno" plaanja penzije. Radi ublaavanja ove "logike" veina autora predlae da se uvek rauna proseni izostali vek svih nastradalih, a ne pojedinano. Postoje odreena miljenja da umesto izostalog radnog doprinosa, ili pored njega, treba raunati prosene drutvene trokove odgajanja, vaspitanja i obrazovanja prosenog graanina zemlje.

Ostali "nemerljivi" efektiVreme robe, vreme ljudi i posledice saobraajnih nezgoda su bili prvi "nemerljivi" efekti koji su traili teorijsku i praktinu razradu metoda vrednovanja. ostali su novijeg datuma, pa se za sada vie moe govoriti o pravcima u kojima se trae reenja nego o ponuenih odgovorima. Tako se za buku, aerozagaenje i druge sline neeljene posledice saobraaja, trae reenja u valorizaciji umanjenja radne sposobnosti ljudi izloenih njihovom dejstvu. Odgovore na ova pitanja treba da prui medicina. U sluajevima kada saobraaj utie na smanjenje radne sposobnosti kroz pogoranje drutvenih uslova ivota i rada, odgovori se oekuju od psihologije i sociologije.

Vrednovanje posrednih efekataPojam posrednih efekataSaobraaj slui privredi i drutvu. Zato se esto govori o efektima koji se zavojem saobraaja postiu izvan saobraaja, u sredini koju saobraaj nekog podruja opsluuje. to su posredni efekti. Meutim, samo postojanje posrednih efekata nije dovoljan razlog da se oni ukljue u vrednovanje. Znaaj proizvodnje hrane je u tome to se njome obezbeuje bolja ishrana stanovnitva, a ona utie na: porast radne i proizvodne sposobnosti; zadovoljstvo stanovnitva, a samim tim i na porast opte drutvene stabilnosti, poveanje odbrambene sposobnosti itd. Iako je ovo tano, postavlja se pitanje da li zbog toga u vrednovanje efekata izgradnje jedne pekare, naspram trokova njene izgradnje i kasnije eksploatacije, treba ukljuiti i prihod od prodaje hleba kao direktan efekat i sve posledice bolje ishrane stanovnitva kao posredan efekat? Iz ovog primera je oigledno da je praktino direktan efekat posledica posrednih efekata, tj. cena posrednih efekata. Drutvo je pekaru platilo hleb da bi se bolje hranilo. Kao to pekar, koji je

134

19. Vrednovanje saobraajnih reenja

prodao hleb po punoj ekonomskoj ceni, nema pravo da pored prihoda od prodatog hleba rauna sa efektima bolje ishranjenosti stanovnitva, tako ni prevozilac, koji je ukljuio prihode od prevoza po punoj ekonomskoj ceni, ne treba da rauna i sa nekim posrednim efektima. Posredni efekti, iako postoje, ne treba da se posebno obraunavaju i u ovim sluajevima: kod saobraajnih reenja kojima se postie bolji kvalitet usluge, ako je razlika u kvalitetu naplaena; kod saobraajnih reenja kojima se postiu poveanja putnih brzina, ako je razlika u vremenu putovanja naplaena; kod saobraajnih reenja kojima se postie vea produktivnost rada u saobraaju i time sniavaju ukupni trokovi saobraajnih organizacija, pa i prevozne cene; itd. Meutim, ako se rezultati novih saobraajnih reenja ne valorizuju kroz direktno poveanje prihoda (ili ako se prihodi ne ostvaruju po punim ekonomskim cenama) u sumu pozitivnih efekata treba ukljuiti i posredne efekte. Istu logiku treba primeniti i kod odluivanja o ukljuivanju negativnih posrednih efekata u proces vrednovanja. Ako smo direktne negativne efekte obraunali po punim ekonomskim cenama (zemljite za izgradnju saobraajnica i drugih objekata, uvozno pogonsko gorivo, itd), ne treba posebno raunati posredne negativne efekte (zauzee terena, ugroavanje platnog bilansa, itd). Naravno, ovde se uvek moe postaviti pitanje ta znai puna ekonomska vrednost prihoda i trokova u devizama ako domaa valuta nije konvertibilna.

inioci pojave posrednih efekataPostojanje posrednih efekata, njihov znaaj i potreba za njihovo ukljuivanje u proces vrednovanja, zavise od vie inilaca: Drutveni status saobraajnog objekta ili sredstva koje se vrednuje Saobraajna sredstva i objekti koji imaju status privrednog dobra u naelu e imati znaajnije direktne efekte, dok e se posredni efekti javiti ree i bie od manjeg znaaja. Saobraajna sredstva i objekti koji imaju status javnog dobra nee ostvarivati direktne efekte, ali e posredni efekti biti i vei i znaajniji. Za odreivanje statusa nekog saobraajnog objekta treba se uvek rukovoditi realnim, a ne nominalnim (deklarativnim) statusom. Kod nas se esto govori o putnoj privredi. Meutim, i pored ove deklaracije, putevi praktino imaju karakter javnog dobra. a) b) Stepen drutvene podele rada U vidovima prevoza kod kojih i put i prevozno sredstvo kao jedinstvena organizaciona celina izvravaju svoju zajedniku funkciju direktni efekti su zajedniki. ine i inska vozila (u eleznikom i tramvajskom saobraaju) zajedno uestvuju u obavljanju prevoza. Naplaena prevozna cena jeste direktan efekat celog sistema, dok se posredni efekti mogu pojaviti samo izvan sistema, kod korisnika prevoznih usluga, ako prevozna cena ne odgovara stvarnim ekonomskim vrednostima. U brodskom, avionskom i automobilskom prevozu je ostvarena specifina drutvena podela rada izmeu saobraajnice (operativne bale, aerodroma, puta) i prevoznog sredstva (broda, aviona, automobila) u realizaciji jedinstvenog zadataka prevoza. Ukupan direktan efekat celokupnog sistema se realizuje kod prevozioca (prevoznog sredstva), da bi se deo ovog efekta prelio u korist saobraajnice. ovaj preneti deo predstavlja direktan efekat eksploatacije saobraajnice. Postavljaju se sledea pitanja: Da li deo koji u ovoj raspodeli pripada saobraajnici moe da se rauna kao

VI Investicije i vrednovanje saobraajnih reenja

135

posredan efekat prevozioca? Da li deo koji pripada prevoziocu (prihodi koje ostvaruje prevozilac) moe da se rauna kao posredan efekat saobraajnice? Na ova pitanja praksa daje razliite odgovore. Aerodromi, luke i pristanita obino ne raunaju u svoje posredne efekte prihode koje ostvaruje avijacija i brodarstvo. ee se kao posredan efekat javlja doprinos privrednom razvoju svog gravitacionog podruja. Sa druge strane, putevi u svoje posredne efekte ubrajaju sve prihode koje ostvaruju drumski prevozioci. Razlog za ovakve stavove je verovatno u tome to su naknade za korienje aerodroma i pristanita obraunate po punoj ekonomskoj vrednosti, i direktno su zavisne od kvaliteta usluge koju ovi objekti pruaju, dok su naknade za korienje puteva (po oceni putara) manje od realnog doprinosa puteva ostvarenju ukupnog efekta drumskog prevoza. Ovim toga, ove naknade su, bar jednim svojim delom, nezavisne od obima i kvaliteta usluga svake pojedinane deonice (naknade za korienje puteva koje se plaaju pri registraciji i deo naknada kroz cenu goriva) a predmet vrednovanja je najee konkretni put ili deonica. Slian problem moe se pojaviti i kada je izvrena podela rada izmeu prevozioca i slube prihvata i otpreme putnika i robe u saobraajnim terminalima, ako svako od njih ne naplauje svoj deo posla direktno od korisnika. c) Karakter saobraajnog objekta Neodvojivost mesta i vremena proizvodnje od mesta i vremena potronje saobraajnih proizvoda, pored posledica koje smo ranije upoznali, utiu i na pojavu razliitih posrednih efekata u razliitim sredinama i vremenima. Saobraajnim reenjima, kojima se postie saobraajno otvaranje nekog manje razvijenog regiona, ostvaruju se relativno mali direktni efekti, a znaajni posredni efekti. Saobraajnim reenjima kojima se poboljava kvalitet saobraaja u razvijenim sredinama, postiu se, obratno, znaajni direktni, a znatno manji posredni efekti. Saobraajna reenja kojima se intenzivira saobraaj na postojeoj mrei, imaju velike direktne efekte, a reenja kojima se eksenzivira saobraaj (otvaranje novih linija, ukljuivanje novih podruja u saobraajni sistem, itd) ostvaruju vee posredne efekte, koji se teko mogu pretvoriti u direktne. d) Tarifska politika Politika cena saobraajnih usluga je bitan inilac od koga zavisi da li e se direktni efekti ostvarivati po punim ekonomskim cenama ili po nekim drugim cenama, tj. da li e, i u kojoj meri biti neophodno da se rauna i sa posrednim efektima. Na politiku cena utiu mnogi inioci, od kojih neki proizilaze i iz ve pomenutih: statusa saobraajnih objekata; meusobnih drutveno-ekonomskih odnosa izmeu objekata koji uestvuju u izvrenju saobraajne usluge; mesta na kome i vremena u kome se vri saobraajna proizvodnja.

Postupci (modeli) vrednovanjaNeposredno sa razvojem teorije vrednovanja, razvijali su se i modeli, postupci, vrednovanja. Pri tome su razliiti ciljevi vrednovanja i druge razlike u itavom postupku vrednovanja o kojima je ranije bilo rei (mesto vrednovanja, karakter odluke koja se donosi, itd) uticali i na razvijanje razliitih modela vrednovanja, prilagoenih razliitim situacijama. Interesantno je da su mnogi modeli, razvijeni u jednoj oblasti vrednovanja (bankarstvo, npr), kasnije nalazili iru primenu u drugim oblastima (investicije, organizacija rada npr). Savremena raunarska tehnika uvela je, i stalno uvodi, nove modele i raunarske programe za njihovu primenu. Modeli vrednovanja mogu se, po razliitim merilima, razliito podeliti (grupisati). Jedna od vanijih podela je na:

136

19. Vrednovanje saobraajnih reenja

jednokriterijalne modele, po kojima se zakljuci donose samo na osnovu jednog merila, i viekriterijalne modele, koji u postupak vrednovanja uvode vie merila. U nastavku emo prikazati neke od ee korienih modela sa ocenom njihovih prednosti i nedostataka iz kojih proizilazi i njihova primenljivost u razliitim situacijama. Imajui u vidu da svaki model ima i prednosti i nedostatke, kombinovana primena vie modela dae uvek bolje rezultate.

Jednokriterijumski modeli Metoda roka povraajaMetoda je primenljiv samo za vrednovanje investicija, a ne i za vrednovanje saobraajnih reenja koja ne trae ulaganja. Sutina metode je u tome to, kroz utvrivanje vremena u kome se neka investicija isplati, prednost daje reenjima koja obezbeuju bri obrt investiranog kapitala. Najjednostavniji obrazac za izraunavanje roka povraaja je:RP (god) =

( K T ) god

I

gde je RP I (KT) god godinja razlika izmeu koristi i trokova Obrazac u ovom obliku je primenljiv za vrednovanje investicija u objekte (projekte) sa nepromenljivim godinjim iznosima koristi i trokova. Ovako obraunatim rokom povraaja nisu uraunati efekti vremenskih razlika u pojavi pojedinih izdataka i prihoda. Naime, u sluaju obrauna po ovom obrascu, nema mogunosti za svoenje (ukamaenje ili diskontovanje) vrednosti nastalih u razliitim vremenskim periodima na istu godinu. Ako su godinji iznosi prihoda i trokova promenljivi, obrazac je komplikovaniji:RP (god) = l , dobijeno iz

rok povraaja (godina); ukupne investicije;

( K T ) i za ( i = 1, 2,..., n )I=l 1

l

gde je: l godina u kojoj se investicija isplatila n vek trajanja objekta U ovakvom obliku postoji mogunosti da se godinje razlike izmeu koristi i trokova diskontuju na njihovu sadanju vrednost, to postupak ini kvalitetnijim. Po metodi roka povraaja prihvatljivo je svako reenje kod koga je l n, dok je kod izbora varijanti najpovoljnija ona kod koje je l najmanje. Prednost metode je u tome to daje povoljniju ocenu reenjima koja obezbeuju bre vraanja uloenog kapitala i tome mogunosti da se on ranije uloi u nove investicije. Ovo je vrlo znaajno u sluajevima ogranienih sredstava za investicije, kad postoji dugaka lista ciljeva koje treba ostvariti u nekom to je mogue kraem roku. Nedostatak metode je u tome to direktno ne daje ukupan efekat investicije, tj. ukupne koristi od izgradnje nekog investicionog objekta.

Metoda toka gotovineOva metoda pravi godinje bilanse koristi i trokova jednog saobraajnog reenja. Primenljiva je i na reenja koja trae, i na reenja koja ne trae investiciona ulaganja.

VI Investicije i vrednovanje saobraajnih reenja

137

Analiza toka gotovine omoguava izvlaenje vie zakljuaka: ukupni efekat koji daje neko reenje u celokupnom veku trajanja ili delovima toka veka; bilans godinjih koristi i trokova u svakoj godini veka trajanja; iznalaenje godine u kojoj reenje poinje da daje pozitivne efekte; iznalaenje roka povraaja uloenih sredstava ako su u pitanju investicije Postupak je vidljiv iz primera:Godina 0 1 2 3 4 5 itd trokovi 100 200 50 50 50 50 korist 0 100 150 150 150 150 razlika godinja 100 100 100 +100 +100 +100 kumul. 100 200 100 0 +100 +200

Kada se ovom metodom vrednuje reenje koje trai investicije, rubrika "trokovi" se moe podeliti na investicije i ostale trokove. U takvom sluaju se u analizama perioda kraih od veka trajanja objekta, preostala vrednost objekta, na kraju perioda obuhvaenog analizom, pripisuje koristima poslednje analizirane godine. Primer: Ako su nam u prethodnom primeru, od ukupnih trokova u godinama 0 i 1, investicije = 250, a vek trajanja objekta 10 godina, onda e njegova preostala vrednost u godini 5 biti:

250

5 = 125 100razlika +100 +125 225 kumulativ +200 +125 +325

Ovu vrednost pripisujemo koristima u godini 5:godina 5 + = trokovi 50 50 koristi 150 125 275

Razume se da sve vrednosti u tabeli mogu biti date: u nominalnim iznosima (kao to je dato u primeru), ili u diskontovanim vrednostima (to je bolje). Analiza toka gotovine je kvalitetna metoda, ali i dosta obimna i komplikovana, pa se ne preporuuje kod vrednovanja veeg broja varijanata.

Metoda neto sadanje (budue) vrednostiMeu savremenim postupcima za vrednovanje saobraajnog reenja najrasprostranjenija je metoda neto sadanje vrednosti, bilo da se primenjuje kao samostalna metoda, bilo kao sastavni deo kompleksnijih postupaka. Varijanta ove metode (ree primenjivana) je metoda neto budue vrednosti. Sutina metode je u tome to neposredno izraunava razliku izmeu ukupnih koristi i ukupnih trokova, u toku itavog perioda posmatranja, svedenih na sadanju (tj. buduu) vrednost:NSV =

i = n

( Ki Fu ( d ) i ) (Ti Fu ( d ) i )i = n

n

n

138NBV =0 0

19. Vrednovanje saobraajnih reenja

i = n

( Ki Fui ) (Ti Fui )i = n

Prihvatljivo je svako reenje kod koga je: NSV 0, dok je kod izbora varijanti najpovoljnija ona ija je NSV vea. Prednosti metode neto sadanje (budue) vrednosti su: relativna jednostavnost, zbog ega je primenljiva kod odluivanja izmeu velikog broja varijanata; omoguava utvrivanje apsolutnog iznosa pozitivnih efekata. Nedostaci su: ne daje neposredno podatke o rokovima u kojima se postiu traeni pozitivni efekti (uticaj roka povraaja je preko diskontovanja ukljuen u ocenjivanje varijante ali ne bitno); ne daje elemente za izraunavanje relativne teine traenih rtava za postizanje odreenih efekata; naime, isti pozitivni neto efekat postignut razliitim bruto trokovima ima po ovoj metodi istu "teinu". Primer:varijanta A B diskontovane koristi 1 000 600 diskontovani trokovi 500 100 NSV 500 500

Iako varijanta A trai pet puta vie investicija od varijante B za postizanje istog neto efekta, obe e imati istu "ocenu" po kriterijumima neto sadanje vrednosti. Ovaj e nedostatak otkloniti sledea metoda.

Metoda odnosa koristi i trokovaSutina ove metode je u tome to se ocene varijanti vre kroz utvrivanje ODNOSA izmeu ukupnih trokova i ukupnih koristi nastalih u toku itavog perioda posmatranja, svedenih na sadanju (buduu) vrednost

K /t =

i = n

( Ki Fu ( d ) i )(Ti Fu ( d ) i )

n

Prihvatljivo je svako reenje kod koga je: K/T 1, dok je kod izbora varijanti povoljnija ona kod koje je vrednost K/T vea. Prednosti metode su: jednostavna i pogodna za odluivanje izmeu velikog broja varijanata; omoguava utvrivanje relativne efikasnosti projekata. Ukljuivanje odnosa koristi i trokova u prethodni primer pokazae da je varijanta B daleko povoljnija:

VI Investicije i vrednovanje saobraajnih reenja

139diskontovani trokovi 500 100

varijanta A B

diskontovane koristi 1 000 600

K/T 2,0 6,0

Nedostaci (eventualni): kao i kod NSV, rok povraaja ne utie bitno na ocenu varijanata; ne daje direktne podatke o apsolutnom iznosu oekivanih efekata.

Metoda interne stope rentabiliteta (ili interne stope povraaja)Metoda je preuzeta iz bankarstva u kome slui za vrednovanje (izbor) varijanata plasiranja kapitala. U saobraaju je ova metoda primenljiva samo za vrednovanje investicija. Sutina metode je u tome to se trai diskontna stopa pri kojoj su diskontovane neto koristi