Biotiki faktoriBi tiki f kt i b h t j ti j k ji Biotiki faktori obuhvataju sve uticaje koji dolaze od drugih organizama i koji deluju na

odreenu vrstu.

U biotike faktore spada i antropogeni faktor odnosno antropogeni faktor, odnosno delovanje oveka na biljke.

Biotiki faktoriU j i ti ji i lj j Uzajamni uticaji se ispoljavaju na

nivou biocenoze.

Primer za negativno delovanje t f kt j i k lj j antropogenog faktora je i sakupljanje

biljaka u edukativne svrhe...

... te se zbog toga biljke uvek g g jsakupljaju uz nadzor strunih lica!

Interakcije biljaka i drugih organizama

Biotiki faktori deluju neposredno i posredno, odnosno menjajui intenzitet delovanja nekog drugog ekolokog faktora.

Delovanje biljaka na biljke

Sve interakcije biljaka i drugih organizama moemo podeliti na sledei nain:

Delovanje biljaka na biljkeDelovanje biljaka na ivotinjeDelovanje ivotinja na biljkeDelovanje biljaka na miroorganizmeDelovanje biljaka na miroorganizmeDelovanje mikroorganizama na biljke

Uzajamni odnosi izmeu biljakaN d i ti ji bilj k Neposredni uticaji biljaka na

biljke mogu se podeliti u nekoliko kategorija:

epifitizamepifitizamparazitizam

biohemijski uticajifizioloki uticajifizioloki uticajimehaniki uticaji

EpifiteEpifite rastu na povrini drugih biljaka Na prostorima umerenog Epifite rastu na povrini drugih biljaka. Na prostorima umerenog

klimata kao epifite se javljaju neke alge, liajevi i mahovine.

Iako od domaina ne koriste nikakve organske i neorganske materije, ve samo prostor esto mu mogu naneti veliku tetu pa se oznaavaju

Pyrrosia sp. Platycerium bifurcatum

ve samo prostor, esto mu mogu naneti veliku tetu, pa se oznaavaju i kao paraziti prostora.

Epifitske orhidejeMasdevallia deformis Phalaenopsis fimbriata Cymbidium

findlaysonianum

Cymbidium suave

Sarcochilus falcatus Aerides maculosum

LijaneU direktne odnose izmeu biljaka spadaju i U direktne odnose izmeu biljaka spadaju i

kontaktne koakcije izmeu drvenastih biljaka tropskih uma i lijana.

Entada gigas Cissus hypoglauca

Lijane Balkanskog poluostrvaU flori Balkanskog poluostrva zastupljene su sledee lijane: Hedera U flori Balkanskog poluostrva zastupljene su sledee lijane Hedera

helix, Smilax aspera, Tamus communis i Dioscorea balcanica.

Hedera helix Tamus communis

Lijane Balkanskog poluostrvaU flori Balkanskog poluostrva zastupljene su sledee lijane: Hedera U flori Balkanskog poluostrva zastupljene su sledee lijane Hedera

helix, Smilax aspera, Tamus communis i Dioscorea balcanica.

Smilax aspera Dioscorea balcanica

Parazitizam i poluparazitizamP i k i l i k biljk j k k i fi i l k Parazitske i poluparazitske biljke ostvaruju kontaktne i fizioloke

odnose sa biljkom domainom ostvarujui prednost u razvoju i izazivajui tetu i na kraju smrt domaina.

Cuscuta europaea Rafflesia arnoldiipBiljke koje u toku itavog ivota zavise od biljke domaina nazivaju se holoparaziti.

U zavisnosti od toga na kom biljnom organu

Orobanche gracilis

g j gparazitiraju razlikuju se p. stabla i p. korena.

ParazitizamP i i bl fl i S bij d i i d C (C Paraziti stabla u flori Srbije su predstavnici roda Cuscuta (C.

europaea, C. epythymum i druge)

Cvetovi viline kosice Cuscuta epythymum

Parazitizam i poluparazitizamO d i k k i ik Osnovna adaptivna karakteristika

parazitskih i poluparazitskih biljaka je mogunost formiranja specijalizovanih apsorpcijskih specijalizovanih apsorpcijskih

organa haustorija.

Masa haustorija (B) parazitske biljke (C, D) na biljci domainu (A)

Lathrea squamaria

PoluparazitizamPoluparazitske vrste se jo nazivaju i hemiparaziti. One su autotrofne, a

od domaina koriste samo vodu i mineralne materije.

Loranthus europaeusLoranthus europaeus

Viscum album

U Srbiji je zastupljen vei broj rodova sa poluparazitskim

predstavnicima: Rhynanthus predstavnicima: Rhynanthus, Pedicularis, Melampyrum i drugi.

Poluparazitizam

Melampyrum scardicum Rhinanthus minor

Biohemijski uticaji (alelopatija)

Mnoge biljke lue hemijske materije koje inhibitorno ili stimulativno

d l j deluju na druge biljke ili

druge organizme organizme.

Ova pojava se esto

oznaava kao oznaava kao alelopatija ili alelokataliza.

Biohemijski uticaji (alelopatija)

Orah (Juglans regia) lui materiju juglon, ijom hidrolizom i oksidacijom nastaje jedinjenje i oksidacijom nastaje jedinjenje toksino za zeljaste biljke. Oko

stabla oraha se veoma slabo razvijaju druge biljke i zemljite j j g j j

je gotovo potpuno golo. Na juglanon su rezistentne drvenste

vrste iz rodova Betula, Acer, F i d Fagus i druge. Juglans regia

Biohemijski uticaji (alelopatija)

Pelin (Artemisia absinthium) lui alelopatsko jedinjenje absintin, koje p j j j , j

inhibitorno deluje na niz biljaka (Foeniculum vulgare, Carum carvi,

Ocimum basilicum, Mellissa officinalis, Salvia sclarea i druge)

Neke biljke lue materije koje stimulativno deluju na druge biljke. Kukolj (Agrostemma githago) lui materiju agrostemin koja ubrzava

klijanje semena lana.

Artemisia ansinthium

Posredni uticaji biljakaKod posrednih uticaja razlikuju se uticaji pri kojima biljke menjaju Kod posrednih uticaja razlikuju se uticaji pri kojima biljke menjaju

sredinu i konkurentski odnosi (kompeticija).

Neke biljke svojim habitusom, gustinom i pokrovnou, vremenom

pojavljivanja i prostornim p j j j prasporedom menjaju i formiraju faktore sredine.To je posebno

izraeno u umskim ekosistemima.G i ij ki kl d ih Gusti vegetacijski sklop drvenastih vrsta utie na intenzitet svetlosti, temperaturu i vlanost, pri emu se

formira specifina umska fitoklimaformira specifina umska fitoklima.U takvim uslovima opstaju skiofite,

dok heliofite odsustvuju.

Intraspecijska kompeticijaKonkurentski odnosi za resurse sredine Konkurentski odnosi za resurse sredine

mogu postojati izmeu jedinki iste vrste intraspecijska kompeticija, ili

izmeu jedinki razliitih vrsta izmeu jedinki razliitih vrsta interspecijska kompeticija.

Interspecijska kompeticija

Interspecijska kompeticija se ispoljava kroz otru borbu i preivljavanje

l k k k h populacija konkurentskih vrsta.

Kooperativne interakcijeInterspecijska kompeticija se ispoljava kroz antagonistike (jedna Interspecijska kompeticija se ispoljava kroz antagonistike (jedna vrsta favorizovana u odnosu na drugu) i kooperativne interakcije

(neke biljke pobiljavaju uslove za rast drugih biljaka).

Uzajamni odnosi izmeu biljaka i mikroorganizamabiljaka i mikroorganizama

Izmeu biljaka i mikroorganizama (virusa, bakterija i mikroskopskih gljiva) uspostavljaju se posredni i neposredni odnosi, negativni

(parazitski, fitopatoloki) i pozitivni (simbiontski odnosi).(p z , f p ) p z n ( m n n ).

Parazitska sluzava gljiva Plasmodiophora brassicae izaziva

Mikoriza orhideja - Cephalanthera longifolia popreni presek Plasmodiophora brassicae izaziva

na korenu kupusa kupusnu kilulongifolia popreni presek,

inficirane elije primarne kore.

Parazitski odnosiParazitski mikroorganizmi su najee obligatni paraziti koji ne mogu

Ovde spadaju raznovrsni biljni virusi, sl lji (Pl s di h

Parazitski mikroorganizmi su najee obligatni paraziti, koji ne mogu samostalno da preive, ve opstaju samo u biljci domainu.

sluzave gljive (Plasmodiophora brassicae), nie gljive (Olpidium

brassicae, Perenospora parasitica) i vie gljive (Erysiphe communis vie gljive (Erysiphe communis,

Puccinia graminis).

Olpidium brassicae Erysiphae communis

Parazitski odnosiM ti t j i f k lt ti i Meutim, postoje i fakultativni

paraziti, koji mogu samostalno da preive, a u odreenim okolnostima prelaze na parazitski nain ivota prelaze na parazitski nain ivota.

Primer za ovaj tip parazita je nia gljiva Pythium.

Pythium sp. Biljna povrina napadnuta ovom gljivom

Parazitski odnosiParazitski mikroorganizmi se prenose izmeu biljaka neposrednim Parazitski mikroorganizmi se prenose izmeu biljaka neposrednim

kontaktom ili indirektno preko vektora, odnosno nekog drugog organizma. Neposrednim kontaktom, mehanikim dodirivanjem korenova,

ire se spore sluzave gljive Plasmodiophora brassicae.ire se spore sluzave gljive Plasmodiophora brassicae.Posrednikom ili vektorom se prenose mnogi biljni virusi. Vektori mogu

biti biljne vai, gljive i nematode, a nekad i vie biljke (npr. sirak, Sorgum prenosi virus mozaika duvana) Sorgum, prenosi virus mozaika duvana).

Zelena breskvina va (Myzus i ) i k 110

Pamuna va (Aphis gossypii ) je kt i j kiki ikij i persicae) prenosi oko 110

razliitih virusa.vektor virusa papaje, kikirikija i

eerne trske.

Parazitski odnosi

Via gljiva Puccinia graminis je obligatni parazit itarica, sa kojih se

teliosporama prenosi na bun Berberis p pvulgaris, a sa njega se infekcija eciosporama prenosi na itarice.

Puccinia graminis ivotni ciklus itne re

Parazitski odnosiParaziti biljaka mogu biti nekrotrofni i biotrofniParaziti biljaka mogu biti nekrotrofni i biotrofni.

Nekrotrofni p. ubijaju elije domaina i nastavljaju da ive

Biotrofni p. ne ubijaju elije domaina, ve ive na ivim j j

na mrtvim delovima biljke.,

delovima biljke.

Pseudopeziza medicaginis izaziva odbacivanje listova kod deteline i lucerke Ustilago maydis

Simbioza predstavlja zajedniki ivot dva organizma u kome oba lana

Simbiotski odnosiSimbioza predstavlja zajedniki ivot dva organizma u kome oba lana

te zajednice imaju koristi.

Jedan od najrasprostranjenijih blik simbi j p j Ektomikoriza je simbiontska zajednica oblika simbioze je pojava

mikorize, u kojoj vie biljke i gljive stupaju u specifine odnose Mikoriza moe biti

Ektomikoriza je simbiontska zajednica u kojoj se vegetativno telo gljive

(micelijum) razvija na povrini korenova viih biljaka, gde formiira omota

f l f t lodnose. Mikoriza moe biti ektomikoriza i endomikoriza.

nazvan fungalna futrola.

Mikoriza

Ektomikoriza se najee javlja na korenovima drvenastih vrsta iz rodova Fagus i Pinus ali i veina ostalih viih biljaka stupa u ovaj vid rodova Fagus i Pinus, ali i veina ostalih viih biljaka stupa u ovaj vid

odnosa sa gljivama.

Endomikoriza je simbiontska zajednica u kojoj se vegetativno telo Mikoriza

Endomikoriza je s mb ontska zajedn ca u kojoj se vegetat vno telo gljive (micelijum) najveim delom razvija izmeu kortikalnih elija

korena biljke ili u njima.

E d ik i j lj i k d d tih i Endomikoriza se javlja i kod drvenastih i kod zeljastih biljaka, a u njoj uestvuju gljive iz podrazdela Zygomycotina, koje

nisu usko specijalizovane i mogu zahvatiti nisu usko specijalizovane i mogu zahvatiti vie vrsta u okviru zajednice.

Razlikuju se tri tipa endomikorize:Razlikuju se tri tipa endomikorize:- vezikularno-arbuskularni

- erikoidni i- mikoriza orhideja

Endomikorizalna gljiva u eliji

j

Endomikorizalna gljiva u eliji domaina.

Vezikularno-arbuskularni (VA) tip endomikorize se javlja veinom kod Mikoriza

Vezikularno arbuskularni (VA) t p endom kor ze se javlja ve nom kod zeljastih biljaka, ali i kod drvenastih u tropskim oblastima.

Arbuskule (levo) i vezikule (desno) vrste Glomus u elijama kore korena

Vezikularno-arbuskularni (VA) tip endomikorize se javlja veinom kod zeljastih biljaka, ali i kod drvenastih u tropskim oblastima. Hife gljiva su isprepletane i grade arbuskule ili grade strukture za skladitenje p p g g j

organskih materija vezikule.

VA mikoriza

Erikoidna endomikoriza je karakteristina za red Ericales.Mikoriza

Erikoidna endomikoriza je karakter st na za red Er cales.

Erikoidna mikoriza kod Leucopogon p gverticillatus

Endomikoriza orhideja je obligatna za sve vrste

MikorizaEndomikoriza orhideja je obligatna za sve vrste

familije Orchidaceae, a posebno u periodu kada ne mogu samostalno da sintetiu organske materije. Naime, semena orhideja su jako sitna i nemaju Naime, semena orhideja su jako sitna i nemaju

rezervne hranljive materije, tako da se za njihovo klijanje troe materije obezbeene od strane

gljiva koje stupaju u endosimbiozu sa embrionom.g j j p j

Spletovi hifa u elijama korena vrste Epipactis heleborine

Kod nekih biljaka formira se mikoriza pri kojoj micelijum gljiva formira Mikoriza

Kod nek h b ljaka form ra se m kor za pr kojoj m cel jum glj va form ra smotuljke u kortikalnim elijama korena i oblae koren u vidu gustog

spoljanjeg micelijuma ekendomikoriza ili arbutoidna mikoriza (prvi put otkrivena kod roda Arbutus).

Pisolithus tinctorius Arbutus unedo

Poseban tip ekendomikorize se javlja kod saprofitskog roda Monotropa, Mikoriza

Poseban t p ekendom kor ze se javlja kod saprof tskog roda Monotropa, oznaena kao monotropoidna ekendomikoriza. Kod ovog tipa mikorize

hife koje prodiru u kortikalni deo korena ne formiraju smotuljke, ve su u vidu negranatih haustorija. Spoljanjim hifama koren biljke je povezan g j p j j j j p

sa korenovima drugih biljaka od kojih se snabdeva organskim materijama, pa se takav odnos naziva indirektni parazitizam.

Monotropoidna mikoriza Monotropa hypopytis

Mikoriza

Vertikalna distribucija mikoriza

Korenske kvriceSimbiontski odnos se javlja i izmeu nekih kopnenih biljaka, a posebno iz S mb ontsk odnos se javlja zmeu nek h kopnen h b ljaka, a posebno z familije Leguminosae, i bakterija, pri emu se na korenovima formiraju

kvrice u koje prodiru bakterije korenske kvrice.

korenske kvricekoren leptirnjaa/Rizobium simbioza

U korenskim kvricama bakterija (azotofiksator) obezbeuje biljci azot u vezanom obliku, u kakvom moe da ga apsorbuje i koristi, a biljka g p j j

snabdeva bakteriju jedinjenjima ugljenika.

Korenske kvriceBakterije koje naseljavaju mahunarke postoje i aktivne su kao nezavisni Bakter je koje naseljavaju mahunarke postoje akt vne su kao nezav sn

organizmi, ali tada ne vre fiksaciju azota. U azotofiksatore spadaju rodovi Rhizobium, Bradirhizobium, Azorhizobium i drugi.

elije sa bakterijama (plavo obojene)koren leptirnjaa/Rizobium simbioza

u korenovim kvricama se sintetie LEGHEMOGLOBIN koji vri

deoksigenizaciju okolinekoren leptirnjaa/Rizobium simbioza deoksigenizaciju okolineBiohemijski procesi redukcije molekulskog azota do amonijaka obavlja

se u prisustvu enzima nitrogenaze, koji je osetljiv na prisustvo kiseonika Deoksigenacija okoline se vri proteinom leghemoglobinom kiseonika. Deoksigenacija okoline se vri proteinom leghemoglobinom,

koji vezuje i prenosi kiseonik potreban za disanje bakterija.

AktinorizaRod Frankia iz klase Actinomycetes obrazuje korenske kvrice (odnos Rod Frank a z klase Act nomycetes obrazuje korenske kvr ce (odnos poznat pod nazivom aktinoriza) sa biljkama iz 8 familija. Javlja se kod

rodova Alnus, Dryas, Arctostaphylos i drugih.

K i k M i lif iKvrice na korenu vrste Myrica californica

Ove bakterije formiraju vezikule debelih lipidnih zidova koji spreavaju prodor

Frankia sp.p j p j p

kiseonika.

Drugi azotofiksatoriModrozelene alge iz rodova Nostoc i Anabaena grade simbiotske Modrozelene alge z rodova Nostoc Anabaena grade s mb otske

zajednice sa jetrenjaama iz rodova Anthoceros, Blasia i Clavicula,jednim rodom paprati (Azolla), mnogim cikasima i nekim cvetnicama.

Anabaena/Azolla simbioza

Anabaena/Azolla simbioza

LiajeviSpecifian oblik simbioze predstavljaju liajevi, u kojima u simbiozu Spec f an obl k s mb oze predstavljaju l ajev , u koj ma u s mb ozu stupaju alge i gljive. Ovaj odnos je do te mere razvijen da liajevi

predstavljaju potpuno nov organizam.

Razliite morfoloke forme liajeva

Anatomska graa liaja

Uzajamni odnosi izmeu biljaka i ivotinjaBiljk i i d ti i l i ih l i h Biljke su primarni producenti i nalaze se u osnovi svih lanaca ishrane. Ishrana svih ivotinja se direktno ili indirektno zasniva na biljkama.

Koakcije izmeu biljaka i ivotinja, vie ili manje trofiki uslovljene, Koakcije izmeu biljaka i ivotinja, vie ili manje trofiki uslovljene, obuhvataju predatorstvo i mutualistike odnose (zoofilija i zoohorija).

Biljke kao stanita ivotinjaBiljke mnogim ivotinjama slue kao mesto stanovanja i sklonite j g j j

nidikolni odnosi.

Brojne ptice se gnezde na drveu a u upljim stablima se nastanjuju Brojne ptice se gnezde na drveu, a u upljim stablima se nastanjuju neki sisari. Ispod kore drveta ive neki insekti (potkornjaci).

Odnos biljaka i mravaNeke vrste mrava ive u nabreklim delovima nekih biljaka (mirmekofita) j ( )obezbeujui im mineralne elemnte iz svojih ekskremenata. Mravi tite

biljku od herbivora i spreavaju irenje kompetitora.

Vrsta mrava Pseudomyrmex ferruginea se nastanjuje u upljinama bodlji Acacia cornigera, pri emu se hrane Beltainovim telacima, specifinim g p p

emergencama na vrnim delovima listia, iz kojih dobijaju proteine.

Odnos biljaka i mravaP b i t t i d i i t kih ki ih Posebno su interesantni odnosi mrava iz tropskih kinih uma jugoistone Azije, koji ive u donjem delu epifitskih biljaka.

Iridomyrmex cordatus je Iridomyrmex cordatus je vrsta mrava koja ivi u proirenom donjem delu

epifite Myrmecodia beccari

Odnos biljaka i mravaTropska epifitna puzavica Dischidia rafflesiana ima dve vrste listova, p p p ,bifacijelne i modifikovane mekolike sa uskim otvorom na vrhu. U ovim listovima ive mravi roda Philidris koji lue ekskremente na dno meka.

U unutranjosti mekolikih listova razvijaju se adventivni korenovi kojima U unutranjosti mekolikih listova razvijaju se adventivni korenovi kojima biljka apsorbuje mineralne materije iz mravljih ekskremenata.

HerbivorijaHerbivori su ivotinje koje se hrane R n if t nd Herbivori su ivotinje koje se hrane

biljkama ili delovima biljaka. Mikroorganizmi i sitnije ivotinje koji se hrane biljkama nazivaju se

Rangifer tarandus

koji se hrane biljkama nazivaju se fitofagni organizmi. Herbivorija predstavlja predatorski odnos u

kojem je ivotinja predator, a biljka j j j p jplen.

Giraffa camelopardalis Giraffa camelopardalis

Herbivorija i parazitizamFit f i i i (bilj i i j i d i) i t Fitofagni organizmi (biljne vai, muve, grinje i drugi) istovremeno

ostvaruju i herbivorni i parazitski odnos sa odreenom biljnom vrstom.

U odnosu na to kojim delom biljke se hrane svi fitofagi j g

se dele na:foliofagi hrane se listovima

melitofagi hrane se polenompolenom

kambiofagi hrane se kambijumom

ksilofagi hrane se drvetom

Fitofagni organizmiN ki fit f i i i ( j i d C id id ) i i j Neki fitofagni organizmi (najee iz reda Cecidomyidae ) izazivaju

hipertrofiju tkiva i formiranje posebnih struktura koje se nazivaju gale, u kojima se smeta parazit i tu provodi deo svog ciklusa.

Gale kod Fagus silvatica

Fitofagni organizmiN ki fit f i i i ( j i d C id id ) i i j Neki fitofagni organizmi (najee iz reda Cecidomyidae ) izazivaju

hipertrofiju tkiva i formiranje posebnih struktura koje se nazivaju gale, u kojima se smeta parazit i tu provodi deo svog ciklusa.

Gale kod Rosa sp. Gale kod Quercus sp.

Karnivorne biljke