03 Poreklo domacih zivotinja

  • View
    995

  • Download
    33

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Poreklo domacih zivotinja

Text of 03 Poreklo domacih zivotinja

  • 03. POREKLO DOMAIH IVOTINJA

  • Korienje vatre, gajenje biljaka i odomaivanje ivotinja predstavljaju tri stuba na kojima poiva i vrsto stoji celokupna ljudska zajednica i upravo je to osnova za razvoj civilizacije uopte".

  • Nekada samo paleontologija i arheologija, a danas i molekularna biologija, najbolja su mesta da se obezbede potrebne informacije o evoluciji i domestikaciji pojedinih vrsta ivotinja"

  • POREKLO DOMAIH IVOTINJAEvolucija Rodonaelnici domaih ivotinja Domestikacija (vreme, mesto, sutina) Domestikacione promene ili promene na ivotinjama nastale pod uticajem domestikacije

  • Veina teorija evolucije moe da se podeli u nekoliko grupa:Dodarvinistike teorije evolucije,Darvinova teorija evolucije,Neodarvinistike teorije evolucije,Teorija molekularne neutralnosti,Kreacionistike teorije evolucije

  • DODARVINISTIKE TEORIJE ili dodarvinisti

    Prirodnjaci koji rade pod manjim ili veim uticajem tada vaeeg crkvenog miljenja i koji jedni druge uglavnom osporavaju.

    Meu dodarvinistima se istiu:

    Bone, Line, Bufon, Maltus, Erasmus Darvin, Lamark

  • ARL BONESaznanja o embriogenezi pojedinanih individua prenosio je na razvie celih vrsta.Prvi poeo da koristi termin Evolucija i"Biologija".KARL LINE Carl Linnaeus (1707-1778) otac taksonomije.Svaka vrsta je posebno stvorena, pa je samim tim i nepromenljiva unutar nje same tzv. teorija nepromenljivosti.Da li je bio evolucionista?Iako je uoio da u prirodi postoji borba za preivljavanjem (rat svih protiv svih), smatrao je to neophodnim za odravanjem prirodne ravnotee kao sastavnog dela Boanskog reda.Mnogo su znaajniji njegovi radovi iz sistematike biljaka i ivotinja, nego iz evolucije. Sa aspekta zootehnike, Line je znaajan zbog toga to je dao nazive za preko 4000 razliitih organizama, ukljuujui i sve najznaajnije vrste domaih ivotinja koje su se tada gajile.

  • OR BUFON Georges-Louis Leclerc, Conte de Buffon (1707-1788)Vek pre Darvina, Bufon je u Historie Naturelle, enciklopediji tada poznate prirode u 44 toma, prvi ukazao na slinosti izmeu oveka i majmuna, uz pominjanje zajednikog pretka (!!!).Iako je verovao u organske promene, nije uspeo da ih dokae.Takoe je smatrao da okolina direktno utie na promene kod organizama preko tzv. organskih estica.Erasmus Darvin Erasmus Darwin (1731-1802)Zajedno sa Bufonom odbacuje Lineovu teoriju nepromenljivosti.Formulisao jednu od prvih formalnih teorija evolucije u delu Zoonomija ili zakoni organskog ivota (1794-1796) .Iako nije koristio termin prirodna selekcija, pokuao je da objasni evoluciju od zajednikog pretka, evoluciju jedne vrste u drugu, kao i da na promene u ivom svetu utiu stalna kompeticija i polna selekcija.

  • Tomas Maltus Thomas Malthus (1766-1834)Iako ekonomista, u svom Eseju o principima populacije (1798) izneo je odreene ideje o uticaju broja potomstva i veliine populacije na njihovo preivljavanje koje su kasnije bile veoma znaajne za formulisanje Darvinove teorije prirodne selekcije.Riard Oven Richard Owen (1804-1892)Anatom i taksonomista, prvi je poeo da koristi termin homologija koji je definisao kao isti organ koji kod razliitih ivotinjskih vrsta moe da bude razliitog oblika i funkcija (krilo ptice ili slepog mia, apa make i ruka oveka).Smatrao je homologiju Boanskim delom. Od poetka je bio veoma skeptian prema Darvinovoj teoriji evolucije, koju je ubrzo u celini odbacio.

  • AN LAMARK Jean-Baptiste Lamarck (1744-1829)Prvi pokreta teorije o evoluciji organskog sveta. Predlae descedentnu teoriju ili teoriju unutranjeg samopoboljanja, tako da evolutivno via bia nastaju od evolutivno niih formi.Lamarkizam teorija evolucije po kojoj se sve promene steene tokom ivota nasleuju.Strukturne promene u organizmu uglavnom nastaju pod uticajem korienja ili dugotrajnog nekorienja pojedinih organa.Sve do pojave Mendela i njegovih istraivanja iz oblasti genetike, Lamarkova teorija nasleivanja bila je najprihvatljivija za tadanje vreme, iako je vrlo esto koristio i svemogueg tvorca kao reenje za sve nedoumice i dileme.

  • arls Darvin Charles DarwinVeliku panju, prihvatanje, ali i estoko osporavanje izazvala je Darvinova teorija evolucije. ZATO???Bazira se na sledeim pretpostavkama:(1) Kod individua koje pripadaju odreenim vrstama moe se zapaziti znaajna i neprekidna promenljivost njihovih morfolokih i fiziolokih osobina.(2) Varijabilnost osobina se javlja sluajno, a promene koje nastaju kao rezultat te varijabilnosti se nasleuju.(3) Populacije ivih bia imaju sposobnost da se uveavaju.(4) S obzirom na ogranienost resursa koji stoje na raspolaganju jednoj vrsti, prisutna je stalna borba individua odreene vrste za sopstveno postojanje i obezbeivanje egzistencije svojih potomaka.(5) Usled stalne borbe za preivljavanje, preive samo one individue koje imaju najprilagodljivije osobine.

  • Konaan zakljuak Darvinove teorije glasi da kaorezultat prirodnog odabiranja, tj. preivljavanja, ostaju najprilagoenije individue jedne vrste koje vremenom, kroz stalnu borbu postaju sve bolje i bolje, kroz generacije se sve vie adaptiraju na okolne uslove i samim tim postaju najpoeljniji genotipovi koji se dalje reprodukuju.

  • OSNOVE DARVINOVE TEORIJE EVOLUCIJEVARIJABILNOSTNASLEDNOSTSELEKCIJAPREIVLJAVANJE

  • OSNOVE DARVINOVE TEORIJE EVOLUCIJEVARIJABILNOST

  • OSNOVE DARVINOVE TEORIJE EVOLUCIJENASLEDNOSTSELEKCIJA

  • OSNOVE DARVINOVE TEORIJE EVOLUCIJEPREIVLJAVANJE

  • Neodarvinizam iskljuivo pod uticajem prirodnog odabiranja sintetika teorija evolucije.

    Panselekcionizam selektivno preimustvo odreenih osobina.

    Adaptaciona evolucija varijabilnost koja se ispoljava tokom dovoljno dugakog vremenskog perioda.

    Teorija neutralnosti molekularne evolucije povezivanje makro i mikro evolucije, odnosno promena na molekularnom i fenotipskom nivou.

  • Sve ivotinje koje se mogu pripitomiti lie jedna na drugu; svaka ivotinja koja se ne moe pripitomiti nepripitomljiva je na svoj nain.Dared Dajmond, Mikrobi, puke i elik. Dosije i Slubeni list SCG, Beograd, 2004.

  • Poreklo pojedinih vrsta domaih ivotinjaSa evolutivnog aspekta, domae ivotinje predstavljaju"formu biolokih objekata koji su izvueni ispod kontrole stabilizirajueg odabiranja u prirodnim uslovima"

  • Pod vrstom u zootehnikom smislu podrazumevaju se sve ivotinje istog roda podudarne u morfolokim i fiziolokim osobinama i koje u meusobnom parenju daju neogranieno plodno i normalno potomstvo.

  • Sve vrste domaih ivotinja vode poreklo od svojih divljih predaka.

    IVI su divlji rodonaelnici:psa (vuk i akal),konja (divlji mongolski konj),magarca (divlji magarac),domaeg bivola (divlji bivo),ovaca, koza i svinja (muflon, divlja koza i divlja svinja).

    NISU IVI divlji rodnaelnici:goveda i tekih rasa konja.

  • Familija Canidae divergirala je od ostalih familija mesojeda pre oko 50.000.000 godina;Postojee vrste kanida su divergirale od zajednikog pretka pre 10.000.000 godina;Na osnovu analize mitohondrijalne DNK, smatra se da je pas nastao mnogo pre nego to na to ukazuju fosilni ostaci.Poreklo PSA Canis familiaris

  • Pre 15000 (12000-13000 pne.) godina, ali zato, kad i pod kojim uslovima ???

  • Poreklo KOZA Capra hircusPrirodno stanite koza su planinski regioni Evrope, Etiopije i Azije. Nema ih na dalekom Severu, jer nikad nisu prele Beringov moreuz u vreme kada su Sibir i Aljaska bili deo istog kopna (Pleistocen).

  • 1. Bezoar koza Capra aegargusivi na podruju Male Azije, Kavkaza i Bliskog Istoka, a u Evropi na Kritu.Ako ne jedini, sigurno najznaajniji rodonaelnik domae koze.

  • 2. Falkoneri koza Capra falconeriivi u planinskim predelima Kamira i june Rusije.Rodonaelnik koza sa spiralnim rogovima koje se danas, uglavnom, mogu pronai u pojedinim delovima Afrike.Koze prikazane na staroegipatskim slikama i hijeroglifima predstavljaju potomke falkoneri koze. 3. Priska Capra prisca Izumrla. Rodonaelnik balkanskih koza?

  • 4. Ibeks koza Capra ibexivi u viim predelima Alpa i panije.U Aziji naseljava predele oko Bajkalskog jezera, Turkestana i Kamira.U paniji se naziva i Capra pyrenaica.

  • Capra cylindricornis???Najmanje ispitana.Smatra se da ne predstavlja direktnog rodonaelnika domaih koza, s obzirom da skoro kruan oblik rogova ove vrste ne odgovara uobiajenom, izduenom obliku rogova kod domae koze.

  • Poreklo OVACA Ovis aries

  • Najznaajniji rodonaelnik ovaca jeste muflon (2n=54). EVROPSKI MUFLON Rodonaelnik evropskih rasa ovaca.Poreklo vodi sa Sardinije i Korzike, a zahvaljujui dobrim adaptacionim sposobnostima gaji se irom Evrope u otvorenim i zatvorenim lovitima, kao i u zoo-vrtovima.Kratkorepi sojevi nae pramenke vode poreklo od evropskog muflona.

    AZIJSKI MUFLON ivi u umama Male Azije i rodonaelnik je kratkorepih rasa azijskih ovaca.

  • ivi na prostoru od Kaspijskog mora do Himalaja.

    Rodonaelnik domaih ovaca - ????

    Pretpostavka da je Argali rodonaelnik odreenih dugorepih, masnorepih i masnotrtinih rasa ovaca nije potvrena usled razliitog broja hromozoma ove dve vrste.Arkar ovca, argali ovca, ili arkar-argali ovca ? (2n=56)Rodonaelnik je ovce Marka Pola

  • Urialska ovca Ovis vignei (2n=58)Sibirska ovca Ovis nivicola (2n=52) Severnoamerika ovca Ovis canadensis (2n=54)Tankoroga ovca Ovis dalli (2n=54)

  • Poreklo GOVEDA Bos taurusVie teorija o poreklu pravih goveda.

  • MONOFILETSKAJedini divlji rodonaelnik goveda je Bos primigenius ili Tur, odnosno evropsko divlje govee iji je poslednji ivi primerak u Evropi ubijen tokom jednog lova u XVII veku.Smatra se da su danas najblie rase turu govee kotskih visoravni i panski bikovi za borbu, iako se ta teorija ne moe u potpunosti prihvatiti kao tana. TurBik za borbuHighlander

  • DIFILET