1.Pojam i predmet socijalne patologijePojam Termin socijalna patologija je latinsko-grčka kovanica , koja se u osnovnomznačenju moze odrediti kao nauka o bolestima drustva.Reč je o relativnom l a đ o j   n a u c n o j   d i s c i p l i n i , k o j a   s e   v re m e n o m   i z d v o j i l a   i z   d r u g i h nauka:sociologije,psihologije,psihijatrije i socijalne medicine.S obzirom na toda od osnivanja discipline konstatno traju svojatanja socijalne patologije odstrane medicinskih i socioloških nauka, a izvesni pravci to cine i s integralnogstanovišta, vremenom se formiralo nekoliko osnovnih linija istraživanja  irazvoja ove nauke:socijalno-medicinski, socijalno-psihološki,sociološkii integralni pristup.Socijalno-medicinskipristup posmatra problem kao socijalnu higijenu, sastanovišta ekonomskih uslova i s gledišta narodne higijene-biološkik pristup.Socijalno-psihološkii l i njegova pod varijanta scijalno-psihijatrijski pristupi z u č a v a   p r o b l e m   s   d v a   a s p e k t a :   a s o c i j a l n i h   po n a š a n j a ,   u z r o k o v a n i h mentalnim bolestima i preko raznih modela psihološke orijentacije.S o c i o l o š k i   p r i s t u pj e   d a n a s   n a j r a s p r o s t r a n j e n i j i   u   t e o r i j s k om i s t r a š i v a n j i m a , n a z i v a   s e   j o s   i   s o c i o l o š k o - k u l t u r n i  p r i s t u p . Z a č e t n i k   o v o g p r a v c a   j e   E m i l   D i r k e m ,   k o j i j e   i z r a n i j i h   u č e n j a   i s k l j u č i o   s v e   e l e m e n t e b i o l o š k o g   t u m a č en j a   i   s o c i j a l n u   p a t o l o g i j u   d e f i n i s a o   k a o   p r i m e n j e nu sociologiju.Međutim pojedini autori zastupnici ovog pravca termin socijalnepatologije zamenili su pojmom socijalna dezorganizacija, podrazumevajućipod tim pojmom nauku o uzrocima antisocijalnog ponašanja individua,grupaili zaajednica i njihovim konfliktima sa vecinom.Ovaj pristup se razvijao u trio s n o v n e   o r i j e n t a c i j e : p r e k o   t e o r i j e   d e v i j a n t no s t i , t e o r i j e   s o c i j a l n e dezorganizacije i teprije socijalnih problema.1)Pestavnici teorije devijatnosti pojve socijalne patologije objašnjavajuo d s t u p a n j e m   o d   n o r m a l n o g   l j u d s k o g   po n a š a n j a . D e v i j a c i j e   s e odražavaju kao oblik kulturnog konflikta u vidu reagovanja socijalnesredine na takva ponašanja.2)Po prestavnicima socijalne dezorganizacije svako društvo funkcionisena određenom stepenu efikasnosti organizacije i dezorganizacije čimed o l a z i   d o   n a r u š a v a n j a   r a v n o t e ž e   u   d r u š t v u   i   r e l a t i v n o   h a r mo n i č n i h procesa u njemu. 3)Prestavnici teorije socijalnih problema, socijalne probleme svode nas u š t i n s k u   n e s a g l a s n o s t   i   n e u s k l a đ e n o s t   i z m e ž u   s t a n d ar d a   k o j e   j e uspostavilo društvo kao kolektivitet  i aktuelnih faktora društvenogživota.

Integralnip r i s t u p u i s t t r a ž i v a n j u p o j a v a s o c i j a l n e p a t o l o g i j e o v a j p r a v a c tretira biološke,psihološke i sociološke elemente problema kao celinu.B e z o b z i r a n a t o k o j u o d v e l i k o g b r o j a d e f i n i c i j a s m a t r a l i p r i h v a t l j i v j o m , u suštini je reč o nauci o devijantnim pojavama kojima se ugrožavaju određenadruštvena dobra i vrednosti, pre svega zdravlje ljudi,njihiva radna sposbnost,materijalna dobra,kulturne i moralne vrednosti.PredmetRazličitosti shvatanja predmeta izučavanja socijalne patologije proističu izdiferenciranog shvatanja samog pojma i različitosti definisanja nauke koja sen j i m e   b a v i . N e k i   a u t o r i   p r e d m e t o m   s m a t r a j u   s o c i j a l n e  p r o b l e m e , d r u g i p r o t i v d r u š t v e n a   p o n a s a n j a , s o c i j a l n e  d e v i j a c e , m e n t a l n u   i   s o c i j a l n u poremećenost.U suštini predmet socijalne patologije se može definisati kaoskup pojavnih oblika ispoljavanja,etioloških faktora i subjekataporemećaja usocijalnom ponašanju, te oblici i metode društvene reakcija na takva pojave.2.Odnos socijalne patologije i drugih nauka.S obzirom na to da je u pitanju multidisciplinarna nauka, S.P. ima tesne vezes   p o j e d i n i m   d r u g i m   n a u k a m a   i   n a u č n i m   d i s ci p l i n a m a ,   a   p o s e b n o   s k r i m i n o l o g i j o m , p s i h o l o g i j o m , p s i ho p a t o l o g i j o m , s o c i o l o g i j o m   i   s o c i j a l n o m politikom.1.Odnos S.P. i kriminologije.Bitna su dva osnovna aspekta veze S.P. i Kr.Prvoako kriminalitet u širem smislu smatramo jednim od oblika S.P. u tom slučajukriminologija je njen nerazdvojni deo.Drugo ako se kriminalitet zbog brojnihs p e c i f i č n o s t i   s m a t r a   p o s e b n o m   d r u š t v e n o m   p o j a v om   i z v a n   t i p o l o g i j e socijalnopatoločkih u tom slučaju ove pojave se neizostavno mogu smatratikriminogenom i tako se obično tretiraju u nauci.2.Odnos S.P. i Psih. Psihologija sistematski proučava i objašnjava psihičkiž i v o t   č o v e k a , b a v e ć i   s e   p r e v a s h o d n o   m e n t a l n i m   s ad r ž a j i m a   i   p s i h i č k i m p r o c e s i m a l i č n o s t i . S . P . k o r i s t i s a z n a n j a k a k o t e o r i s k i h t a k o i p r i m e n j e n i h d i s c i p l i n a   p s i h o l o g i j e ,   n a r u č i t o   s a   s t a n o v n i š t v a   i z u č a v a n j a   u t i ca j a   l i č n i h o s o b i n a   i   n j i h o v e   p o v e z a n o s t i   s   p o n a s a n j i m a   k o j a   u u sl o v l j a v a j u   s o c i j a l n o patološke pojave.3.Odnos S.P. i medicinskih nauka.Od medicinskih nauka najtešnju vezu saS . P .   u s p o s t a v l j a   p s i h o p a t o l o g i j a . P s i h o p a t o l o g i j a   j e   n au k a   o   b o l e s n i m duševnim pojavama.U oblasti S.P. ona zauzima značajno mesto u izučavanjupsihopatskih poremećajana devijantne pojave i obrnuto.4 . O d n o s   S . P .   i   s o c i o l o g i j e . V e z u   i z m e đ u   S . P .   i   S o c   je   i z r a ž e n a   k o d   o n i h teoriskih pristupa koji socijalne devijacije tretiraju s integralnog a posebnosociološkog stanovišta.5.Odnos S.P. i pedagogije.Pedagogija je nauka o vaspitanju, koje prestavljaz n a č a j a n   č i n i l a c   u   f o r m i r a n j u   l i č n o st i   i   p r i m e r e n o m   d r u š t v e n o m p o n a š a n j u . K a k o s e p a d a g o g i j a n e b a v i s a m o p o z i t i v n i m v e c i n e g a t i v n i m uticajima faktora vaspitanja rezultati njenog istraživanja veoma su bitna sastanovista etioločkih cinilaca uticaja na pojave socijalne patologije.6 . O d n o s   S . P .   i   s o c i j a l n e   p o l i t i k e .   S o c i j a l n a   p o l i t ik a   z a v i s n o   o d   s i s t e m a organizacije i umerenosti cilja bitan su uslov kako

prevencije pojava socijalnep a t o l o g i j e   t a k o   i   r e s o c i j a l i z a c i j e   s u b j e k a t a   s a   p o r e m e c a ji m a   u   s o c i j a l n o m ponašanju.3.P o j a m   i   s a d r ž a j   s o c i j a l i z a c i j e   l i č n o s t i   i   p s i h o s o c i j a ln e   o s n o v e socijalizacijeSocijalizacija prestavlja totalitet organizovanih i neorganizovanih uticaja,kontinuitet procesa, celine interaktivnoosti koja ima za posledicu formiranjel i č n o s t i   k o j a   o d g o v a r a   p o t r e b a m a   o d r e đ e n o g   t i p a   d r u š tv a . S o c i j a l i z o v a n a l i č n o s t   p r e t p o s t a v l j a   h u m a n i s t i č k u   s v e s t   i   p on a š a n j e   k o j e   ć e   b i t i   r e z u l t a t usklađenosti društvenog i l ičnog interesa.Socijalizacija u suštini prestavljakompleksan proces u formiranju ličnosti sposobne da obavlja splet uloga –(člana porodice, bračnog druga,ulogu druga prijatelja),u kojima zadovoljavasvoje potrebe, ostvaruje svoja prava,izvršava obaveze..Problem socijalizacije je višestran i zato se nemože posmatrati u okviru samoneke od naučnih disciplina. Psihosocijalni pristup u objašnjavanju ovog odnosa je nužan,jer se problemne može posmatrati samo sa čisto psihološke strane a da se ne zapadne upsihologizam ili čisto sa sociološke a da se pri tom ne zanemari unutrašnjaljudska priroda, kao bitan osnova tog odnosa.Psihološki problemi objašnjenjas o c i j a l i z a c i j e   n eo d v o j i v i   s u   o d   p r o uč a v a n j a k a r a k t e r a , t e m p e r a m e n t a , i n t e l e k t a , f i z ič k i h   s v o j s a v a ,   e m o c i j ,   b i o l o š k i h   i s o c i j a l n i h   m o t i v a   i   n j i h o v o g   ut i c a j a   n a   m e đ u l j u t s k e   o d n o s e . P s i h o l o z i   s u p r o c e s   s o c i j a l i z ac i j e   p o s m a t r a l i   u g l a v n o m   k r o z   d v e   g r u p e   s o c i j a l n ih učenja:BIHEJVIORISTIČKO I TEORIJU KOGNITIVNOG RAZVOJAPrvi pristup problem socijalizacije svodi na volju ličnosti da se u konkretnoj situaciji, koju prestavlja draž, ponaša ili reaguje na određen način.Ova teorijap o l a z i o d s p r e m n o s t i l i č n o s t i d a n a d r a ž i , p u t e m a s o c i j a c i j a , m e h a n i č k i i uslovljeno reaguje.O v a j   p r i s t u p   o s p o r a v a   t e o r i j a   k o g n i t i v n o g   r a zv o j a ,   k o j a   u   p r v i   p l a n socijalizacije ističe značaj motivacije i razvitkaP s i h o s o c i j a l n e   t e o r i j e   s o c i j a l i z a c i j e   s v a k a k o   i m a j u  z n a č a j a n   o p r i n o s   u o b j a š n j a v a n j u o v e p o j v e , a l i s o b z i r o m n a t o d a s o c i j a l i z a c i j a n i j e s a m o l psihički proces, smatra se da one nisu dovoljne za potpuno objašnjenje, tj dase seocijalizacijemoze tumačiti tek u interdisciplinarnim gledištima.4.Društvene vrednosti socijalizacijeD r u š t v e n a   s r e d i n a , o b r a z o v a n j e ,   n a u k a   i   k u l t u r a   o s n o v n i  s u   e l e m e n t i   i pordučja formirannja društvene svesti kojom se izgrađuje sistem stavova oo s n o v n i m   d r u š t v e n i m   v r e d n o s t i m a . T i   s t a v o v i   č i n e   č o v e k a   s p o so b n i m   d a p e r c i p i r a , v r e d n u j e i n a o d r e đ e n n a č i n r e a g u j e n a u z r o k e i d r u g e f a k t o r e ugrožavanja vrednosti koje čine osnovu njegove lične sigurnosti i stabilnotidruštvene zajednice.Socijalizacija i vrednosti se dovode u vezu sa brojnimn a u č n i m   s t a v o v i m a . N e k i   n e m o g u ć n o s t i   s o c i j a l i z a c i j e   d e fi n i š u   p r e t e ž n o o d n o s o m   l i č n o s t i   p r e m a   v r e d n o s t i m a . B i t a n   u t i c a j  

u   i z g r a đ i v a n j u   s i s t e m a vrednosti imaju društvena i socijalna sredina u kojoj se vrednosti formiraju iusvajaju stavovi usmerenim delovanjem društva i njegovih institucija.Svakose susreće i društvene vrednosti usvaja u prvoj formi vaspitnog procesa, up o r o d i c i . U   n j o j   s e   s t i č u   e l e m e n t a r n e   o s n o v e   v a s p i t a n j a , č i j u   u lo g u   d a l j e p r e u z i m a j u   o b r a z o v a n j e , n a u k a , k u l t u r a , j a v n o   i n f o r m i sa n j e . O b r a z o v a n j e m čovek usvaja pravila ponašanja, držeći ih se kao preduslov života i adaptacijeu zajednici.Kroy sistem vaspitanja i obrayovnja on se upoynaje sa društvenimv r e d n o s t i m a ,   p r i h v a t a   i h   i l i   i h  o d b a c u j e   i   o s m i š l j a   ž i v o t   p r e m a njima.Vrednosne orijentacije i standardi nisu jednom zauvek dati niti su oniuvek isti za sve strukture društva i sve generacije.5.Socijalizacija i socijalni konfliktD r u š t v e n e   d e t e r m i n a n t e   s o c i j a l n i h   k o n f l i k a t a  m o g u   s e   p o s m t r a t i   i o b j a č n j av a t i   s   r a z l i č i ti h   g l e d i š t a , k a osocijalnostrukturalni,nacionalni,institucionalni,ideološki,sa stanovistva celinei l i   p o j e d i n i h   s e g m e n a t a   d r u š t v a   i   n j e g o v e  s l o j e v i t o s t i . D r u š t v e n e determinante socijalnih konflikata nalaze izvore u heterogenosti  socijalneslojevitosti drzuštva, u kojima materijalni interesi, raslojavanja i dostupnostegzistencijalnih i drugih dobara igraju važnu ulogu.Socijalni konflikti moguvarirati između nenasilnih i nasilnih, institucionalnih i neformalnih.Sociološkaistraživanja ukazuju konkretnije na odnos vrednosti i spcijalnih konflikata,ističući pri tom da su druge vrste i podele konflikata samo refleks, privid izak o j i h   s t o j i   s t v a r n i   p r o b l e m   v r e d n o s t i . : k o l e k t i v i z a m   s  i n d i v i d u a l i z m o m ,   j e d n a k o s t i   s   d i f e r e n c i j a c i j o m . . . S o c i o l o z i   u ka z u j u   n a   t o   d a   s u k o b   v r e d n o s t i m o ž e   b i t i   u z r o k   i   p r o b l e m a   s o c i ja l i z a c i j e , p o s e b n o   a k o   s e   u   v r e d n o s n o m dualizmu pojavi ,,vrednosni vakum,, koji  neizbežno vodi u stanje anomije, udestrukciju.6.Pojam socijalne devijatnostiU   n a j o p š t i j e m   s m i s l u   d e v j a c i j a   z n a č i   o d s t u p a n j e   o d   n e ko g   u t v r đ e n o g standarda vrednosti,ustaljenog pravila,norme ili  zakonitosti.Prema nekimdefinicijama u oblast socijalnih devijacija svrstava se i raspad institucionalniho b l i k a   i   n e f o r m a l n i h   o b r a z a c a   d r u š t v e n e   o r g a n i z a c i je . M e đ u t i m   k a k o   g o d o d r e d i l i z n a č e n j e u s a d r ž a j i m a o v o g p o j m a n e s u m l j i v o j e d a o n i p o t i č u i z s o c i j a l n o g   k o n f l i k t a   i   n e u s p e l o g   p r o c e s a   s o c i j a l i z a c i j e ,   o d n o sn o   o t u đ e n j a l i č n o s t i . O t u đ e n j e ,   k o j e   m o ž e   b i t i   p s i h o l o š k o   i  s o c i j a l n o , d r u g i   j e   i z r a z   i l i posledica neuspelog procesa socijalizacije ličnosti i jedan od izvora i uzrokadevijacija.Neuspeh socijalizacije može se odvijati na više nivoa ali su najtežep o s l e d i c e   n e p r i l a g o đ a v a n j a   u   p o r o d i c i ,   a   u z r o c i   t om e   m o g u   b i t i   v e o m a brojni.Svaki oblik odstupanja od datih vrednosti, normi i obrazaca ponašanjasmatra se devijantnim.Ipak nema svako odstupanje automatski i negativnoodređenje.U socijalnoj patologiji pod socijalnim devijacijama podrazumevamoonu vrstu pojedinačnog i grupnog ponašanja koja imaju za posledice pojavesocijalno destruktivnog, patološkog i

delinkventnog ponašanja, a izazivajudruštvenu (formalnu i neformalnu) reakciju.tj sve one pojave koje ugrožavajuuniverzalne društvene vrednosti.7.Kriterijumi socijalne devijantnosti Postavlja se pitanje gde je granica normalnog i devijantnog?,posto se sval j u d s k a   p o n a š a n j a   s e   n e m o g u   s m e s t i t i   j e d n o s t a v n o   u   c r n o -b e l u   r e l a c i j u kriterijuma. Neki periodi društvenog razvoja i poremećenih odnosa te granicečine relativnim i još nejasnim.Postoji više pristupa da se praktično odredineka vrsta ponašanja i definiše kao normalna il i devijantna pojava.Polazneosnove devijantnosti postavio je još Dirkem stavom da su normalne pojaveo n e k o j e s u p o t p u n o o n a k v e k a k v e t r e b a d a b u d u a p a t o l o š k e o n e k o j e b i treballo da budu drugačije nego što jesu.Jedan od modela kojim se prikazujur a z l i k e   i z m e đ u   d e v i j a n t n o g   i   n o r m a l n o g   j e s t e   s t a t i s t i č k i  m o d e l . P o   o v o m k r i t e r i j u m u   d e v i j a n t n o   p o n a š a n j e   j e   s v a k o   k o j e  o d s t u p a   o d   s t a t i s t i č k o g p r o s e k a . d r u g i   p r i s t u p   p r e s t a v l j a   n o r m a ti v i s t i č k o   s h v a t a n j e , t o   j e   u j e d n o   i najčešći kriterijum ustanovljavanja devijantnosti.Prema njemu devijantno jes v a k o p o n a š a n j e k o j e o d s t u p a o d u t v r đ e n i h n o r m i k o j e j e o d g o v a r a j u ć i m p r o p i s i m a   u s t a n o v i l a   d r u š t v e n a   z a j e d ni c a . U   t r e c u   g r u p u   u b r a j a j u   s e s h v a t a n j a   k o j a   p r o i z i l az e   i z   k o n f l i k t n e   t e o r i j e . P o   o v o j   t e o r i j i   d r u š t v e n u z a j e d n i cu   č i n e   a n t a g o n i s t i č k e   g r u p e   o d   k o j i h   j e d n a - v l a d a j u ć a -  p r o p i s u j e društvene norme ponašanja za sve članove društva.Teorija vrednosti nudič e t v r t i   k r i t e r i j u m   m o g u ć e g   r a z g r a n č a v a n j a   d e v i j a n t no g   o d   d r u š t v e n o n o r m a l n o g . P o   o v o j   t e o r i j i   p o r e d   u n i v e r za l n i h   v r e d n o s t i   s v a k o   d r u š t v o p r o k l a m u j e   i   o d g o v a ra j u č i m   n o r m a m a   i   s r e s t v i m a   š t i t i   p o s t o j e ć e vrednosti.Neprihvatanje vrednosti od strane pojedinaca i društvenih grupasmatra se devijantnm.Ovaj kriterijum smatramo najpouzdanijin iz 3 razloga.1.sadrži bitne elemente predhodnih.2.priznate vrednosti kumulativno prati institucionalna i društvena reakcija.3.jer za institucionalnu reakciju usmerenuk a z a š t i t i v r e d n o s t i k o j a n e m a z n a č a j i l i j e n a m e t n u t a a t i m e i d r u š t v e n o neprihvaćena raspolaže korektvinim elementom delovanja.8.Tipologija socijalne devijacijeU   l i t e r a t u r i   p o s t o j e   b r o j n i   p r i m e r i   p o k u s aj a   t i p o l o g i j e   s o c i j a l n i h devijacia.Zavisno od polaznih kriterijuma, razni autori su ustanovili i posebnet i p o v e d e v i j a n t n o s t i   k a o s t o   j e t o   n a   p r i m e r   u č i n j e n o   k r o z   t i p o l o g i j u i n d i v i d u a l n e a d a p t a c i j e n a s t a n j e a n o m i j e u d r u š t v u a g d e s e p o l a z e ć i o d i n d i v i d u a l n i h   k r i t e r i j u m a   r a z l i k u j u   d v e   v r s t e   d ev i j a c i j a - a b e r a n t n o   i nekonformističko ponašanje. Najrasprostranjeniji  vid i ujedno najuži obliks h v a t a n j a   s o c ij a l n i h   d e v i j a c i j a   j e s t e   n j i h o v o   s v o đ e n j e   n a   p o j a v e   s o c i j a l n e p a to l o g i j e . O v a k v a   t i p o l o g i j a   j e   p r e u s k a   j e r   s u   p o j a v e   s o c i j a l n e   p a to l o g i j e s a m o j e d a n o d o b l i k a s o c i j a l n e d e v i j a n t n o s t i . U f e n e m e n o l o š k o m s m i s l u a polazeći od datog pojma i kriterijuma u pojave socijalnih devijacija

ubrajamos o c i j a l n e   k o n f l i k t e   s   e l e m e n t o m   n a s i l j a , d e l i k v e n ci j e   i   s o c i o p a t o l o š k e pojave.Između socijalnog konfliktai devijacija destruktivnog tipa postoje v e l i k e   s l i č n o s t i   a l i   i   b i t n e   r a z l i k e , j e r   n i j e   s v a k i   ti p   s o c i j a l n i   k o n f l i k t   i d e s t r u k c i j a , a l i   j e   z a t o   s v a k i   o b l i k   l ju d s k e   d e s t r u k c i j e   s o c i j a l n a   d e v i j a c i j a .Kriminalitetje najteži oblik socijalne devijacije,to je istorijska kategorijan a s t a l a   k l a s n o m   p o d e l om   d r u š t v a   i   p o j e d i n i h   o b l ik a vlasništva.Sociopatološke pojavepo intezitetu individualnog ispoljavanjanemaju domete društvenih posledica koje sa sobom nose rat i kriminalitet alis e   z b o g   s v o j e   r a š i r e n o s t i   s m a t r a j u   n a j z n a č a n i j i m   p r o b l e m o m  d r u š t v e n e zajednice.9.Biološke teorije scijalne devijacijeO v e   t e o r i j e   u   p r v i   p l a n   s t a v l j a j u   d e t e r m i n i s a n o s t   l j u d s ko g   p o n a š a n j a b i o l o š k i m   i   f i z i o l o š k i m   f a k t o r i m a   i   m e n t a l ni m   o s o b i n a m a   l i č n o s t i . P r v a s h v a t a n j a   d o v o d e   u   v e z u   f i z ič k u   k o n s t i t u c i j u   č o v e k a   i   n j e g o v e   m o r a l n e o s o b i n e . P r e s t av n i c i   o v e   t e o r i j e   s m t r a j u   d a   i z m e đ u   a n a t o m s k o g   i z g l e d a   i m o r a ln i h   o s o b i n a   č o v e k a   p o s t o j i   k a u z a l n a   v e z a , p r e m a   t o m e   č o v e k   s kl o n d e v i j a c i j a m a   j e   l i č n o s t   n i ž e   b i o l o š k e   p r i p a d n o st i . L o m b r o z o v a , t z v . Antropološka teorija,opisujući stigmate degeneracije ima prestavu delikventakao ljudskog izobličenja,jedne vrste fizičke i moralne nakaze.Neki biooškipravci ističu i uriđene sklonosti i nasleđa primarnim činiocima u delikventnojo r i j e n t a c i j i . P r e m a   t i m   s h va t a n j i m a   d e v i j a n t i   s u   l i č n o s t i posebnih,urođenih,bioloških svojstava koja stiči:nasleđem gena i nasleđemp o s e b n o   k o n s t i t u c i o n a l n o g   t i p a . P r i s t a l i c e   s h v a t a n j a   b io k o n s t i t u c i o n a l n e sklonosti ili genetičke orijentacije polaze od urođenih i naslednih osobina kojekonsituišu ličnost.Ovaj pristup negira teoriju o urođenom zločincu,ali se zatos m a t r a   d a   k o d   n e k i h   l i č n o s t i   p o s t o j e   u r o đ e n e   s k l o n o st i   k a   d e v i j a n t n o m ponašanju.Hromozonskat e o r i j a   j e   z a s n o v a n a   n a   u č e n j u   d a   p o s t o j e poremećaji u jezgru ćelije koja sadrži gene i nosilac je naslednih osobina aoni produkuju društveno abnormalna ponašanja10.Psihološke teorije socijalnih devijacija  T e o r i j e   k o j e   s p a d a j u   u   o v u   o b l a s t   n a s t a l e   s u   i z   s o c i j a ln e   m e d i c i n e , k a o rezultat kritike bioloških shvatanja.Psihološke teorije pre svega polaze odpsihičkih karakteristika koje determinišu ponašanje ličnosti dovodeći u vezupsihičke poremećaje i devijantnosti.Psihoanalitička shvatanja u objašnjenjudevijantnosti polazw od psihičkog stanja ličnosti u sferi nesvesnog,odnosnood uticaja podsvesnih sila i nagona.Teorija

inteligenncije dovodi devijantnostu   v e z u   s   p s i h i č k i m   s v o j s t v i m a   n i s k e   i n t e l i g e n c i je   i   m a l o u m n o s t i . P r e m a s h v a t a n j i m a   p r e s t a v n i k a   o v o g   p ra v c a   o d s u s t v o   i n t e l i g e n c i j e   d o v o d i   d o n e s h v a t a n j a   z n a č aj a   d r u š t v e n i h   n o r m i   o d   s t r a n e   l i č n o s t i   i   s a m i m   t i m   i o d s u s t v a   n j i h o v o g   p o š t o v a n j a   i   p r i d r ž a v a n j a . T e o r i j a   n ep r i l a g o đ e n o s t i objašnjava devijacije faktorima nemogućnosti prilagođavanja ličnosti realnimsocijalnim uslovima,odnosno raskorakom između ciljeva i interesa zajednice.11.Psihološke osnove agresijePostoje neki oblici psiholoških determinacija koji ljudsku prirodu čine krajnjedestruktivnom a ispoljavaju se raznm vidovima agresivnosti.Osoba sklonan a s r t l j i v o s t i   t i p o l o g i z o v a n a   j e   u   t e o r i j i   k a o   ag r e s i v n a   l i č n o s t . T o   j e netolerantna,nasrtljiva osoba sklona konfliktima i rešavanju sporova nasiljemi silom.Začetnik i glavni prestavnik shvatanja agresije kao urođenog svojstva jeste Frojd,koji agreiju posmatra kao težnju čoveka za destrukcijom samogsebe,nesvesnu želju za smrću,usmerenu prema drugim objektima koji takop r e s t a v l j a j u   z a m e n u   z a   v l a s t i t o   b i ć e . L o r e n c   K .   I z u č a v a j u ć i  a g r e s i j u   k o d ž i v o t i n j a   i   k o m p i r a j u ć i   j e   s   l j u d s k i m   p o na ć a n j e m , g o v o r i   o   u r o đ e n o m agresivnom instiktu,kao izvoru destruktivnosti koja je uzrokovana isključivob i o l o š k i m   f a k t o r o m . A g r e s i v n o   p o n a š a n j e j e   n e k a   v r s t a   s p e c i f i č n e i n s t i k t i v i s t i č k e   e n e r g i j e ,   s p on t a n a   r e a k c i j a   n a   f i z i o l o š k o j   o s n o v i   k o j a   i m a p o t r e b u d a s e n e k o m i l i n e č e m , , i s p r a z n i , , . O n s m a t r a d a s e o a g r e s i v n o m ponašanju može govoriti samo u slučaju kada je agresivnost cil j za sebe,a javlja se isključivo među jedinkama iste vrste.Bieejviorističke terije govore oa g r e s i v n o s t i   k a o   s t e č e n o m ,   n a u č e n o m   o b l i k u   p o na š a n j a , d a   l j u d s k u destrukciju uzrokuju samo društveni uslovi i to pojedini njeni prvci.12.Psihopatološki pristupi u izučavanju pojava socijalnih devijacijaPod uticajem medicinskih nauka u teorij i su dosta prisutna shvatanja kojas o c i j a l n e   d e v i j a c i j e   p o v e z u j u   s   p a t o l o g i j o m   p s i h e . P r e m a   t im   p r i s t u p i m a , u z r o c i s o c i j a l n i h d e v i j a t n i h p o j a v a s u u t r a j n i m i l i p r i v r e m e n i m d u š e v n i m oboljenjima,duševnim poremećajima i u zaostalosti duševnog razvoja.Suštinaovih pristupa pretežno psihijatrijske orijentacije jeste objašnjavanje devijacijar a z n i m   o b l i c i m a   p a t o l o š k i h   o b o l j e n n j a   l i č n o s t i   o d n o s n o  n j i h o v e   m e n t a l n e defektnosti.Na problem odnosa mentalnih poremećaja i socijalnih devijacijaznačajno je ukazivao i V.Jakovljević po kojem su ,,Mentalni poremećaji su izraz i posledica društvenih neuravnoteženosti...međutim,oni sa svoje straneu povratnom dejstvu izazivaju niz nepovoljnosti u društvu,,.13.Sociološke teorije socijalnih devijacijaS o c i o l o p š k e   t e o r i j e   n a s t a l e   s u   i z   k r i t i č k i h   p o s t a v k i   p r e m a   a n t ro p o l o š k i m shvatanjima nekih autora.Ona,uz ličnost posmatra i

društvene uzroke koji formiraju te uticaje na ličnost.Vremenom su se u oblasti socijalnih devijacija k o n s t i t u i s a l e   r a z n e   s o c i o l o š k e   t e o r i j e   k a o   š to   s u   t e o r i j e   s o c i j a l n i h procesa,kulturološke teorije,multifaktorska orijentacija...Teorija socijalnih procesaO v a j   s o c i o l o š k i   p r i s t u p   o d n o s i   s e   n a   o n e   p r a v c e   i z u č a v an j a   s o c i j a l n i h d e v i j a c i j a   k o j i   t u m a ć e   u z r o k e   i l i   d e t e r m i n a n t e   ov i h   p o j a v a   k o j i   p r i p a d a j u socijalnim procesima,problemima i socijalnoj sredini.teorija socijalne sredinepreteča je savremenih sociološških shvatanja o socijalnoj devijantnosti.Onap o l a z i   o d   s t a v a   d a   s u   d e v i j a n t n o s t   i   d r u š t v e n a   sr e d i n a   u   n e p o s r e d n o j vezi.Teorija anomije izvorno polazište ima u jednom od Dirkemovih odnosnoMertonovih pozivističkih shvatanja izročnlsti devijantnosti.Dirkem je pojavves o c i j a l n i h   d e v i j a c i j a   o b j a š n j a v a o   s l a b l j e n j e m   u t i c a j a   d r u št v e n i h   n o r m i   i r e a k c i j a , s t a n j e m   k a d a   , , r a n i j e   n o r m e   i   s t a nd a r d i   d o b i j a j u   v i š e   k a r a k t e r preživelosti.Robert merton anomiju shvata kao društveno stanje tj. Kao tipdruštvene strukture.Teorija socijalnih vezaje jedna od novijih teorija,poznata pod nazivom teorijadruštvenih spona ili društvene kontrole,koja za razliku od drugih ima pristupd a o b j a s n i z a š t o s e l j u d i p o n a š a j u p r o d r u š t v e n o , a n e d e v i j a n t n o , o d n o s n o z a š t o   o d b a c u j u   k o n v e n c i o n a l n e   n o r m e . F u n kc i o n a l i s t i č k i   p r i s t u p   p o l a z i   o d pretpostavke da je društvo skladna organska celina njegovih delova,pri čemu je opšti interes izražen u zejedničkom sistemu vrednosti.Teorija socijalnog učenjaU   o v u   g r u p u   t e o r i j a   s p a d a j u   o n i   p r i s t u p i   k o j i   p o j a v e   s o c i j a l n i h  d e v i j a c i j a t u m a č e   p r o c e s i m a   i m i t a c i j e , i n d e t i f i k a c i j e  i   u o p š t e   r a n i m   m o d e l i m a oponašanjem socijalne sredine,uzora i obrazaca.Kulturološke teorije- č i n e   r a z n e   s o c i o l o š k e   p r a v c e   u   t u m a č e n j u  p o j a v a socijalnih devijacija s aspekta problema sukoba kulture i kulturnih obazacao d n o s n o   r a z n i h   m o d e l a   s u p k u l t u r n i h   i   k o n t r a k u l t u r n i h   ob l i k a   d r u š t v e n o g s t r u k t u r i r a n j a . T a k v i m   s e   p r v e n s tv e n o   s m a t r a j u   t e o r i j a   k u l t u r n o g k o n f l i k t a , t e or i j a   p o t k u l t u r e i   k o n t r a k u l t u r e , t e   t e o r i j e  s o c i j a l n o g interakcionizma,teorija društvenih grupa i slične.14.Faktori socijalnih devijantnosti,pojam i vrsteEtiološki problemi uzročnosti,uslova,povoda i motiva nazivaju se faktorimad e v i j a n t n o s t i . T o s u s v i o n i č i n i o c i k o j i n a m a k o j i n a č i n u t i č u n a p o j a v e s o c i j a l n i h   d e v i j a c i j a   k a o   d r u š t v e n i   f e n o m e n   i d e v i j a n t n u   o r i j e n t a c i j u p o j e d i n a c a   k a o   i n d i v i du a l n i   č i n . U   n a j o p š t i j e m , p o d   t i m   p o j m o m

 podrazumevaju se činioci opšteg i posebnog značaja,direktnog i posrednoguticaja,psihološke,biološke i socijalne prirode koji utiču na devijantne pojave,n j i h o v   m e đ u s o b n i   o d n o s   i   u s l o v l j e n o s t . U   t e o r i j s k i m  s t u d i j a m a   f a k t o r i devijatnosti se ,uglavnom, klasifikuju na dva osnovna načina-prvi polazi odendogenih i egzogenih faktora, tj. Unutrašnjih svojstava ličnosti odnosnos p o l j n i h   u t i c a j a   n a   a s o c i j a l n o   p o n a š a n j e ;   do k   d r u g i   p o l a z i   o d   p r i s t u p a pojedinih naučnih disciplina.Oba ova načina imaju svoje mane i prednosti.15.Biološki i psihološki faktori socijalnih devijacijaBiološki faktoriB i o l o š k i   f a k t o r i   p r e s t a v l j a j u   č i n i o c e   d e f i n i s a n e ,   p r v e n s t v e n o ,   u  t e o r i j a m a biološke i natropološke orijentacije. Tu spadaju faktori biosomatskih procesa,kao što su urođene, nasledne, organse, fiziološke i druge biološke funkcijekoje uslovljavaju devijantno ponašanje.Organskedeterminante sufaktoriu s l o v l j e n i   o r g a n s k i m   p o r e m e ć a j i m a .   O r g a n s k i   p o r e m e ć a j i   ć i n e  p a t o g e n e p r o m e n e   u   p s i h o m a t s k o m   s i s t e m u ,   n a s t a l e   k a o  p o s l e d i c a   a n o m a l i j e   u fiziološkim funkcijama organizma ili  negativnim spoljnim uticajima.U prvug r u p u s p a d a j u m a l o l e t n a l i c a s p o r e m e ć a j i m a n a s t a l i m u t o k u r o đ e n j a i l i r a n o j m l a d o s t i ,   i t a k v a s t a n j u s u   u z r o k n e p r a v i l n o g r a z v o j a l i č n o s t i   k o j a dovode do psihičke nezrelosti.U drugu grupu organskih poremećaja spadajup r o m e n e   n a s t a l e   u s l e d   b o l e s t i ,   z a r a z e ,   z a g a đ e n o s ti   o k o l i n e   i l i   f i z i č k i h trauma.Urođeni faktorisu vrsta subjektivnih faktora koji čine delom biološke,a delom i psihološke,karakteristike u teoriji devijacije.Psihološki faktoriP s i h o l o š k i m   f a k t o r i m a ,   u   o p š t e m   s m i s l u ,   s m a t r a j u   s e   i nd i v i d u a l n a   t j . Subjektivna obeležja ličnosti koja se manifestuju u karakteru, inteligenciji,emocijama, motivima i drugim svojstvima.Sklonost devijatnosti mnogi vezujuza karakter čoveka, odnosno za njegovu prirodu i narav, što se manifestuje upredspozicijama ličnosti.Karakter čine one osobine koje se dovode u vezu sm o r a l n i m   p r i n c i p i m a   i   n o r m a m a . M e đ u   n a j z n a č a j n ij e   p a t o l o š k e   c r t e kaaraktera spadaagresivnost koja se definiše kao interpersonalna sklonostnasrtljivosti , tj da se silom reši konflikt sa drugima.Egoizam i egocentričnost su takođe negativne karakterne osobine i svojstva ličnosti koje mogu imatidevijantne oblike.Naime egoizam se kod čoveka ispoljava kao samoživost,m o t i v a c i o n a   o r i j e n t a c i j e   u s m e r e n a   p r v e n s t v e n o   p r e ma   s e b i . U   n e g a t i v n e karakterne crte spada i

deprivacijakoja u suštini znači l išavaje il i gubitaksadržaja ili draži nužnih za zadovoljavanje potreba.Što se tičeemocija,njimas e   u   l i t e r a t u r i   p r i d a j e   b i t a n   z n a č a j   d e v i j a n t n o g   u z ok a . S t a n j e m   e m o c i j a objašnjavaju se nestabilnosti ličnosti u ponašanju: kod emocionalnih blokada,k a d a   s e   j a v l j a   k o č e n j e   m i s a o n i h   p r o c e s a   u s l e d   p r ej a k i h   e m o c i j a ;   i   k o d e m o c i o n a l n i h   p o r e m e ć a j a ,   g d e   s e   j a v l j a  n e s r a z m e r n o s t   i   n e p r i k l a d n o s t emocionalnih reakcija u odnosu na datu situaciju.Motivi u socijalnoj patologiji su unutrašnje pobude devijantne orijentaciječoveka. Svako ljudsko, pa i svako devijantno ponašanje motivisano je nekimciljem i interesom.16.Socijalni faktori devijantnostiSocijalni faktori su činioci društvene sredine i drugih objektivnih determinantik o j e n e p o s r e d n o i l i p o s r e d n o u t i č u n a l j u d s k o p o n a š a n j e . U t a k v e f a k t o r e p r v e n s t v e n o   s p a d a j u :   s o c i j a l n a   s r e d i n a , e k o n o m s ki   u s l o v i ,   m i g r a c i o n i procesi,uticaj obrazovanja,uticaj medija,porodični faktori.Socijalna sredinaprestavlja jedan od najbitnijih činilaca socijalizacije ličnostiali i uzroka njenog asocijalnog ponašanja.Ekonomski uslovi.Za izučavanjeesocijalnopatoloških pojava od posebnog su značaja ekonomski činioci:uslovirazvoja društva, ekonomske krize i drugi privredni problemi.ekonomska krizan u ž n o   d o v o d i   d o   p o j a v a   p o r o d i č n i h   k r i z a ,   d e p r es i j a ,   p o r a s t a   p o j a v a alkoholizma, prostitucije,krađa,prevara.Migracioni procesi, t j m i g r a c i j e s u društveni procesi prisilnog ili dobrovoljnog preseljenja stanovništva iz jednihkrajeva u druge.U procesu migracija kidaju se veze i vrednosna shvatanjat r a d i c i o n a l n o g   i   p a t r i j a r h a l n o g   a   n a s t a j u   s o c i j a l n i   i   p s ih o l o š k i   p r o b l e m i   i konflikti.Uticaj obrazovanja.   A u t o r i   k o j i   t v r d e   d a   l i c a   s   n i ž i m   s t e p e n o m obrazovanja iskazuju veći stepen predisponiranosti za devijantno ponašanjem i š l l j e n j a   s u   d a   j e   t o   s l u č a j   z b o g   t o g a  š t o   t a k v e   o s o b e   n i s u   p r o š l e odgovarajuće stupnjeve i forme socijalizacije.Uticaj masovnih medija.Nekas h v a t a n j a   u k a z u j u   n a   t o   d a   m e d i j i ,   u   c e l i ni ,   g l e d a n o ,   n e   p o d s t i č u d e v i j a n t n o s t ,   a l i   d a   i n d i r e k t n o  m o g u   d o d a t n o   s t i m u l i s a t i   p r e d i s p o n i r a n e o s o b e   u   i m i t a c i j i   me t o d a   i   i n d e t i f i k a c i j i   s   n e g a t i v n i m   u z o r i m a .Porodičnifaktoris u   v r l o   b i t n i   j e r   s e   p o r o d i č n a   s r e d i n a   s m a t r a   j e d ni m   o d   b i t n i h e t i o l o š k i h   f a k t o r a   d e v i j a c i j a ,   p o s e b n o   d e c e   i   m

a l o l e t n i k a . P o j a v a   s o c i j a l n e patologije u porodičnoj sredini može biti izvor sukoba, oponašanja ili sticanjadevijantnih navika.17.Psihopatološki faktori socijalnih devijacija U   l i t e r a t u r i   p r e o v l a d a v a   m i š l j e n j e   d a   p s i h i č k i   p o r e m e ć a j i   n e p os r e d n o   i l i posredno utiču na devijantna ili teže oblike delikventnih ponašanja ličnosti.So b z i r o m n a v r s t u i t e ž i n u p s i h i č k i h p o r e m e ć a j a , u n a u c i s e k o r i s t e r a z n e k l a s i f i k a c i j e   t a k v i h   p o j a v a . N a j p r i h v a t l j i v i j a   j e   o n a  k o j u   j e   u s t a n o v l j e n a M e đ u n a r o d n o m   k l a s i f i k a c i j o m   b o l e s t i   n a:duševne poremećaje (duševna  z a o s t a l o s t   i   d u š e v n e   b o l es t i ) , n e u r o t s k e   p o r e m e ć a j e   i   p o r e m e ć a j e ličnosti.Duševna poremećenost  može se razvrstati prema uzrocima i vrstiu   d v a   o s n o v n a   o b l i k a : k a o   d u š e v n a   z a o s t a lo s t   i   u   v i d u   p s i h o t i č n i h s t a n j a . D u š e v n a   z a o s t a l o s t   j e  v i d   p s i h i č k o g   p o r e m e ć a j a   k o j i   s e   o g l e d a   u ograničenosti duševnog razvoja.To su, u osnovi, uro]eni ili u ranom detinstvus t e č e n i   d e f e k t i   i n t e l i g e n c i j e   k a o   p o s l e d i c e   o b o l j e n j a   c en t r a l n o g   n e r v n o g s i s t e m a   i l i   t e š k e   s o c i j a l n e   z a o s t a l o s t i . Ra z l i k u j u   s e   t r i   s t e p e n a   d u š e v n e zaostalosti:idiotija,imbelcilnost,debilnost.Neuroze su psihička odstupanja nasomatskom području, u psihičkom stanju,doživljavanju i ponašanju.Reč je o  j e d n o j   v r s t i   l a k š i h   p o r e m e ć a j a   u   s f e r i   v o l j e   i   m o t i v a c i j e ,   k o j ih   j e   l i č n o s t svesna,manifestuje se u vidu fizičkih i psihičkih smetnji.Poremećaji psihičkihprocesa ličnosti u literaturi se shvataju veoma različito.U poremećaje ličnostis p a d a j u   p o j a v e   m a n i j e , a f e k t i v n i h , p a r a d o i s n i h ,   s h i z o i d n i h  i   e p i l e p t o i d n i h poremećaja i psihopatije kao najkarakterističniji njihov oblik.P s i h o p a t i j e   s u   u r o đ e n i   p o r e m e ć a j i   u   s t r u k t u r i ,   p o n a š a n j u   i  e m o c i o n a l n o m r a z v o j u   l i č n o s t i ,   n a r u č i t o   s l o ž en i j i h   k o m p o n e n t i ,   t z v   s o c i j a l n i h emocija,osećanja i volje.Kod psihopata ne postoje il i su veoma ograničenimoralni obziri i norme18.Pojam i pojavni oblici kriminalitetaNaučiti iz knjige19.Pojam,osnovna obeležja i pojavni oblici bolesti zavisnostiBolesti zavisnosti,i l iti pojam toskimanije,fenomeni su socijalnih,organskih ipsihičkih poremećaja ličnosti koje karakterišu 4 osnovna obeležja:1.želja ip o t r e b a   z a   k o n z u m i r a n j e m   o d r e đ e n i h   h e m i j s k i h , m i n e r a ln i h   i l i   b i l j n i h s u p s t a n c i : 2 . t e ž n j a   p o s l e   o dr e ž e n o g   v r e m e n a   z a   p o v e ć a n i m k o l i č i n a ma : 3 . p s i h i č k a   i   f i z i č k a   z a v i s n o s t   k a o   p o s l e d i c a   n a v i k e   i   o z b i l j n ez d r a s t v e n e   i   s o c i j a l n e   p o s l e d i c e . S v a   č e t i r i   e l e m e n t a   d e l u j u   u z a

j a m n o   a rezultati zavišnošću li su posledica patološke zavisnosti čoveka od određenihb i o l o č k i h , p r i r o d n i h   i l i   h e m i j s k i h   s u p s t a n c i . B i t n a   k a r a k te r i s t i k a   z a v i s n o s t i č e s t o   j e   s n a ž n a   ž e l j a   i l i   n e o d l o ž n a   p o t re b a   z a   u z i m a n j e m   n a r k o t i č k i h srestava ili lekova,alkohola,kafe,ili duvana.U socijalnoj psihijatriji razlikuju se2 vrste zavisnosti:Psihička-smatra se stanje u kojem je neka osoba emotivno zavisna od nekogsrestva ili supstance.Nastaje tako što korišćenje supstance tokom određenogvremena izazivaju posebno stanje koje prelazi u naviku.Fizička- prestavlja poremećaj metaboličke ravnoteže u fiziološkim funkcijamaorganizma,nastala korišćenjem određenih supstanci.Apstinencijalni sindrom prestavlja grupu simptoma koji se javljaju u početku it o k u   a p s t i n e n c i j a l n e   k r i z e ,   a   m o g u   b i t i   i z r a že n i   n a   p s i h i č k o m   i   n a fizičkom,telesnom nivou. To je promenjeno stanje organizma koje nastajep o s l e p r e s t a n k a u n o š e n j a s u p s t a n c i . U s l u č a j u z a v i s n o s t i č e s t a j e p o j a v a t o l e r a n c i j e - t o j e p o s e b n o s t a n j e k o j e s e d o v o d i u v e z u s t o k o m u z i m a n j a p s i h o a k t i v n i h   s u p s t a n c i . U   b o l e s t i   z a v i s n o s t i   s p a d a j u   pr v e n s t v e n o   p o j a v e alkoholizma i narkomanije, to su fenomeni kojima se bave stručnjaci raznihprofila(psihijatri,psiholozi,socioloz i pravnici)ALKOHOLIZAM20.Alkoholizam,pojam i opšte karakteristikeKada je reč o alkoholizmu Veoma rano,još u starom veku počinje shvatanjeda je reč o bolesti,tako da je več u 14 veku dolazi do značajnijeg proučavanjaalkoholizma kao bolesti,kada je tretiran ne samo kao medicinski problem veći k a o n e g a t i v n a v a s p i t n a , t j l o š a d r u š t v e n a p o j a v a . S v e d o 1 8 i 1 9 v e k a s m a t r a l o   s e   d a   j e   a l k o h o l i z a m   p o j a v a   t i p i č n a  z a   k a r a k t e r   a s o c i j a l n i h l i č n o s t i , s k l o n o s t i   m a r g i n a ln i h   d r u š t v e n i h   g r u p a   i   b e s k u č n i k a , a   t i m e a l k o h o l ič a r   t r e t i r a n   k a o   o s o b a   m o r a l n o   m a n j e   v r e d n a .N a j č e š ć e   s e a l k o h o l i č a r e m   s m a t r a   l i č n o s t   z a v i s n a  o d   a l k o h o l a , s   p o s l e d i c a m a   n a f i z i č k o m , p s i h i č k o m   i   s o c i ja l n o m   p l a n u , a   a l k o h o l i z a m   t r e t i r a n   k a o   b o l e s t z a v i s a n o s t i . M ed i c i n s k a   d e f i n i c i j a   o d r e đ u j e   a l k o h o l i z a m   k a o   h r o n i č n u progresivnu bolest koju karakteriše želja za pijenjem alkoholnih pića,a u ciljupostizanja subjektivnog stanja zadovoljstva.Bitno svojstvo alkoholizma jue it o d a j e t o d r u š t v e n o p a t o l o š k a p o j a v a i t o z b o g s l e d e ć i h r a z l o g a . N a i m e alkoholizam nije samo bolest i zdrastveni problem pa prema tome nemože seiskoreniti medicinskim tretmanom jer ova vrsta bolesti ima i  svoje stvarnedruštvene i uzroke i posledice.drugi element koji ovoj pojavi daje društvenikarakter jeste njena rasprostranjenost,a treći element društvenog obeležjačini njegova zastupljenost u skoro svim nivoima populacije.Četvrti elementdruštvenog svojstva pokazuje da su posledice alkoholizma,pored zdrastvenih i   p s i h o p a t o l o š k i h , v i š e s t r u k e   i   n e p o s r e d n o   s e   o d r a ž a v a j u   i   n a   dr u š t v e n e o b l a s t i   p o r o d i č n e   i   r a d n e   s r e d i n e , b e z b e d n o s t i   s a o b r a ća j a , k r i m i n a l i t e t a   i prostitucije.21.Alkoholičarska ličnost-socijalno psihološki profil

A l k o h o l i č a r   j e   o s o b a   k o j a   z b o g   d u g o t r a j n e   u p o t r e b e   d o sp e l a   u   s t a n j e z a v i s n o s t i   o d   l a k o h o la   i   k o d   k o j e g   j e   d o š l o   d o   zn a k o v a fizičkih,nervnih,psihičkih i socijalnih poremećaja.Prema nekim shvatanjimameđu alkoholićarima su u velikom procentu zastupljene osobe psihopatskihc r t a , s   e k s t r e m n o   n i s k o m   t o l e r a n c i j o m   n a   f r u s t r a c i j e,   n e o t p o r n e   n a   s t a n j a a n k c i o z n o s t i   i   t e n z i j e , i z r a ž e n i h   k a r a k t e r is t i k a   n a r c i s t i č k o g ,   s a d o   m a z o - nazohističkog i egzibicionističkog u karakteru.Ova stanja prate sekudarnereakcije, kao što su :impulsivnost,osećanje izolacije i otuđenosti.22.Tipologija alkoholičara i alkoholičarskih faza Jednom od najpotpunijom tipologija smatra se Jelinkova po kojoj se razlikuju5 vrsta alkoholičara:Alfa alkoholičarima se smatraju lica psihički zavisna oda l k o h o l a , o n i   š t o   p i ć e   k o r i s t e   k a o   s r e s t v o   z a   u b l a ž a v an j e   i l i   u k l j a n j a n j e psihičkih i fizičkih patnji.Beta alkoholičari su psihički zavisni ali pri prekidukonzumacije alkohola kod njih nenastupa tzv.apstinencijalni sindrom.Gamaa l k o h o l i č a r i   t e ž i   s u   s l u č a j e v i , p s i h i č k i   i  f i z i č k i   z a v i s n i   o d   a l k o h o l a   s posledicama apstinencijalnog sindroma.Ono piju neumerno,bz kontrole.Deltaa l k o s i i m a j u i s t e o s o b i n e k a o i g a m a a l k o s i a l i s u u s t a n j u d a k o n t r o l i š u uzimanje određenih količina.Skloni su depresijama i razdražljivosti.Epsilona l k o s i p o v r e m e n o d o b i j u ž e l j u z a k o n z u m i r a n j e m a l k o h o l a u m e r i u k o j o j nastupaju i znaci amnezije.Jelinek je takođe pored tipologije alkoholičara u  j e d n o j   s v o j o j   s t u d i j i   i z r a d i o   s e m u   s u k c e s i v n i h   a lk o h o l i č a r s k i h   f a z a   u razvoju.Prva,predalkoholičarska faza,umerenog pijenja,nastaje iz zabave ipostepeno prelazi u fazu uživanja,a traje od 6 meseci do 2 godine.U drugoj fazi,nastaju predznaci stanja alkoholizma kada kod ličnosti nastaju simptomiz a b o r a v l j a n j a ,   a l k o h o l   p o s t e p e n o   p o s t a j e   p o t r e b a , s k i v en o   k o n z u m i r a n j e postaje sve češće, a strast za alkoholom sve izraženija.Reč je o prelaznojetapi između umerenog pijenja i stanja zavisnosti. U trećoj fazi l ičosti nmap u n u   k o n t r o l u   p o n a š a n j a , n e g i r a   d a   k o n z u m i r a   al k o h o l , p r a v d a   s v o j e p o n a š a n j e , g u b i   i n t e r e s   z a   r a d , n a p u š t aj u   g a   p r i j a t e l j i , p o j a v l j u j u   s e   z n a c i l j u b o m o r e .   H r o n i č n a   f a z a  j e   p o s l e d n j a . T o   j e   s t a n j e   p i j a n s t v a ,   m o r a l n o g propadanja gde su otežani procesi mišljenja,nastupa period alkoholičarskepsihoze,a otpornost na alkohol slabi.Ova faza znači potpunu zavisnost osobeod alkohola. 23.Alkoholizam kao medicinski i socijalni fenomenPrekomerna i dugotrajna upotreba alkohola štetno utiče na fizičko zdravlječoveka,skaćujući mu vek u proseku za oko 10 do čak 20 godina.Negativneposledice se ispoljavaju na organizam,pokedine njegove delove i slabljenjef u n k c i j a . T o   s e   s t a n j e m a n i f e s t u j e   u   v i d u   o r g a n s k i h o š t e ć e n j a i   p s i h i č k i h poremećaja.Američka psihijatrijska asocijacija razlikuje dve vrste

poremećajavzanih za alkohol:1,Poremečaji kao posledica uzimanja alkohola 2.poremećajip r o u z r o k o v a n i   k o r i š ć e n j e m   a l k o h o l a . U   m e di c i n s k o m   s m i s l u   a l k o h o l n e p o s r e d n o   u t i č e   n a  o r g a n s k a   i   f u n k c i o n a l n a   o š t e ć e n j a , i r i ti r a sluzikožu,dovodi do pojave ganstritisa,oštećuje jetru...Najteži  vid psihičkihporemećaja prestavljaju alkoholičarske psihoze,kao sto su akutna patološkan a p e t o s t , h a l u c i n o z a . U   p s i h i č k o m   s m i s l u   a l k o h o l iz a m   u t i č e   d a   l i č n o s t intelektualno slabi,otežano pamti,gubi sposobnost mišljenja, povećava ser a z d r a ž l j i v o s t , a g r e s i v n o s t   i   i m p u l s i v n os t . U   t i p i č n e   a l k o h o l i č a r s k e   b o l e s t i spadaju: 1.Delirijum tremens-alkoholno ludilo što se javlja kod osoba kojeduže vreme konzumiraju pretežno žestoka pića.2.Demencija-nastaje zbogd i r e k t n o g   š t e t n o g   d e j s t v a   a l k o h o l a  n a   ć e l i j e   m o z g a   i   n j i h o v o g izumiranja.3.Alkoholna padavica-nastaje dejstvom alkohola na čelije mozga aispoljava se u gubitku svesti.S o c i j a l n e   p o s l e d i c e   a l k o h o l i z m a , s e   u   l i t e r a t u ri   m a n i f e s t n o   o p i s u j u   u pojavama:nesposobnosti preuzimanja odgovornosti u zadovoljavanju lićnihp o t r e b a : n e m o g u ć n o s t i   o b a v l j a n j a   r o d i t e l j s k i h , b r a č ni h , r a d n i h   i   d r u g i h socijalnih uloga.Najozbiljniji poremećaji u sfveri socijalnih odnosa manifestujus e   b r a č n i m   k o n f l i k t i m a , t e   p o r e m e ća j j i m a   p o r o d i ć n i h   o d n o s a , k a o   i zanemarivanje radnih obaveza.Hronični alkoholizam odražava se na socijalnoi porodično stanje pri čemu se ličnost skoro ničim ne može suprostaviti svojojskoroj propasti.Uz to, u četvrtini slučajeva je nkriminatoran.24.Uzroci alkoholizma-biološko psihološki faktoriPostoje brojne hipoteze o uzrocima alkoholizma,od kojih nijedna na potpun ilizadovoljavajući način ne iskazuje suštinu problema.Biološke teorije govore omoguća tri osnovna uzroka alkoholizma.To su : genetsko nasleđe,poremećajiu   m e t a b o l i č k i m   p r o c e s i m a   u   o r g a n i z m u   i   p r o c e s i  o s l o b a đ a n j a   m o ž d a n i h t r a n s m i t o r a . N e k i   e m p i ri j s k i   p o d a c i   a l k o h o l i z a m   p o v e z u j u   sn a s l e đ e m , d o k a z u j u ć i   d a   s e   o n   g e n e r a c i j a m a   p o j a v lj u j e   k o d   i z v e s n i h p o r o d i c a . M e đ u t i m   k a s n j e   s e   p o k a z a l o   d a  n e m a   p o u z d a n i h   d o k a z a   d a   j e a l k o h o l i z a m   b i o l o š k i   n a l s e d a n , n i ti   j e   j o š   u v e k   i   p o r e d   b r o j n i h   i s t r a ž i v a n j a otkriven nasledni faktor koji bi ukazivao da će se razviti ova bolest.Poje  

pristupi uzročnost alkoholizma pripisuju fiziološkim faktorima neutvrđenogp o r e m e ć a j a   m e t a b o l i z m a , p r o b l e m i m a   u   f un k c i o n i s a n j u   e n d o k r i l n i h žlezda,nedovoljne ishrane urođenje osetljivosti itd.Pojedini autori alkoholizamvide u perverziji nagona.Neka istraživanja ukazuju na latentnu psihološkustukturu kao karakternu crtu alkoholičara,kao što su:impulsivnost,nizak pragf r u s t r a c i o n e   t o l e r a n c i j e , n e m o g u ć n o st   a d a t a p c i j e   n a   ž i v o t n e probleme.Psihoanalitičari  su,pretežno,mišljenja da je alkoholizam uzročnovezan za nesvesne konflikte iz ranog detinstva.25.

Uzroci alkoholizma-socijalni faktori uticajaS o c i o - k u l t u r n e   t e o r i j e   f a k t o r e   u z r o č n o s t i   v i d e   t e k   u  o d n o s u   u z a j a m n o g d e l o v a n j a   f a k t o r a : č o v e k , s r e d i n a   i   a l k o h o l .O n e   u s l o v l j e n o s t   a l k o h o l i z m a posmatraju,pre svega u okviru socijalnih i kulturnih determinanti.Često seipak,u objašnjenjima uzročnostima alkoholizma vezuju socijalni i psihološki f a k t o r i , p a s e n a t a j n a č i n o b j a š n j a v a č i n j e n i c a d a j e a l k o h o l s r e s t v o k o j i m p o j e d i n c i   i l i   č a k   i   č i t a v e   d r u š t v e n e   g r u p e   i   s lo j e v i   o l a k š a v a j u   s t a n j e siromaštva,uživajući u svojstvima njegovog korišćenja,ublažavajući socijalnun e s i g u r n o s t   i   p r i v r e m e n o   o t k l a n j a j u ć i   o b j e k t iv n i   p r o b l e m   t r e n u t n i m opuštanjem subjektivne napetosti i anksioznosti.Dejstvo alkohola kod čovekap o t i s k u j e   s t v a r n e   ž i v o t n e   p r o b l e m e   i   m a rg i n i z u j e   i h   a   k o d   m l a d i h ističe.hedonizam,konformizam,redukciju ankcioznosti i radoznalost.Za prvimi s k u š e n j i m a   a l k o h o l a   p o s e ž e   s e   u   b u r n o m   r a z d o b l j u  k a k v o   d o n o s i   ž i v o t a d o l e s c e n c i j e , p r ać e n   p r o t i v r e č n i m   r a s p o l o že n j i m a   i o s e ć a n j i m a , u s a m l j e n o s t i , d o s a d e   i   p r o t e s t a .K o d   o d r a s l i h   o s o b a   a l k o h o l   j e srestvo prevazilaženja frustracionih stanja i ankcioznosti.U socijalne faktorea l k o h o l i z m a   n e k i   a u t o r i   p o s e b n o   u b r a ja j u   o d s u s t v o   a d e k v a t n o g zakonodavstva,raskorak između shvatanja prava i dužnosti radnika.Postoje uokviru socioloških i shvatanja da je alkoholizam u vezi sa tradiciom,kulturomi polnim ulogama pojedinih sredina, te autoritarnost,moralizam,patološkaporodica i niži družtveni status.Veoma su bitni i specifični socijalni uzročnicialkoholizma mladih.Poznato je da je adolecentno doba prepuno kriznih fazar a z v o j a k a d a j e l i č n o s t u s u k o b u s a , , s o b o m , , i s a s t v a r n o š ć u . T e o k o l n o s t i p r e p u n e   p r o b l e m a   m l a d a   o s o b a   l e k š e   p r e v a z i l a z i   u z   a lk o h o l , ć i m e   s t i č e sklonost piću.26.Alkoholičarska porodicaA l k o h o l i z a m s e k a o d r u š t v e n i p r o b l e m , p r e s v e g a , o d r a ž a v a n a p o r o d i c u . Smatra se da je alkoholičarsko ponašanje stres za svaku porodičnu sredinu id a i m a u t i c a j a n a n a j m a n j e t r i n j e n a č l a n a , p r v e n s t v e n o n a s u p r u ž n i k e , adini z a t i m   i   n a   d e c u.,,Alkoholičarska porodica,,  j e   p o j a m ,   u   i z v e s n o m   s m i s l u r a z l i č i t   o d   p o j m a   p o r o d i c e  a l k o h o l i č a r a . P o r o d i c a   a l k o h o l i č a r a   j e   s v a k a porodica u kojoj je jedan član alkoholičar, dok se pojmom ,,alkoholičarskap o r o d i c a , , o z n a č a v a u f o r m a l n o m s m i s l u p o r o d i c a u k o j o j s u d v a i l i v i š e članova zavisni od alkohola.U sociološkom značenju i jedna i druga zajednicas e   s m a t r a   p o r o d i c o m   p o r e m e ć e n i h   i   d i s f u n k c i o n a l n i h   o dn o s a . U   p o r o d i c i a l k o h o l i č a r a ,   g d e   j e   p o   p r a v i l u   s u b j e k t   a lk o h o l i z m a   s u p r u g ,   o d v i j a   s e specifičan

proces prilagođavanja porodičnih odnosa, kako unutar članovafamilije tako i prema spoljnom svetu.Najslikovitiji sistem tog tipa porodičnogprilagođavanja na na alkoholizam opisala jeDžeksonova, objašnjavajući torazvojem u sedam tipičnih etapa – stadijuma navedenog stanja.Najizraženiji is v a k o d n e v n i   p r o b l e m   o d n o s a   u   a l k o h o l i č a r s k o j   p o r o d i c i  j e s t e   p i t a n j ekomunikacije, koja je u alkoholičarskoj porodici izuzetno otežana, po pravilun e o d r e đ e n a   ( d v o s m i s l e n a )   i   d i s f u k c i o n a l n a , t a k o   d a s e   s t v a r n a v e z a   n e o d v i j a   n e p o s r e d n o ,   n e g o   p r e k o   t r e ć e   o so b e . O d l u k e   s e   d o n o s e   b e z saglasnosti i dogovora.Svako živi svoj život.27.Deca i porodica alkoholičaraNa problem razvoja i ponašanje dece iz porodice alkoholičara značajno suupozorili neki autori u svojim radovima,ukazujući na posledice vaspitanja up o r o d i c i   o c a   a l k o h o l i č a r a   i   n e s i g u r n e   m a j k e . N e k i   p a k ,   m i s l e   da   s u   d e c e a l k o h o l i č a r a   i n t e l e k t u a l n o   s l a b i j a   o d   d e c e   i z   d r u g i h   po r o d i c a . M e đ u t i m   s v i autori se slažu i upozoravaju da alkoholizam roditelja ima ozbiljne posledicen a   r a z v o j   l i č n o s t i   d e t e t a. P r o c e s i s o c i j a l i z a c i j e   d e c e u   t a k v i m s r e d i n a m a odvijaju se u neprirodnim okolnostima, neadekvatnim uslovima života,učenjai p o n a š a n j a š t o d o v o d i d o n e u r o t i č n i h p o r e m e ć a j a i l o š i h n a v i k a . J e d n a o d t e ž i h   p o s l e d i c a   z a   d e c u   č i j i   s u   r o d i t e l j i   a l k o h o l ič a r i   j e s t eekonomskanesigurnost.Deca su u nezavidnom socijalnom položaju:nemaju srestava ni za najosnovnije potrebe, zavise od pomoći i milostinjerodbine i prijatelja.Zatose deca iz porodice alkoholičara često regrutuju devijantne osobe.Nepravilnovaspitanjedece od strane roditelja alkoholičara redovna je pojava.Naime ualkoholisanom stanju roditelji često decu zlostavljaju,verbalno,fizički pa čak iseksualno.Utreznom stanju često su svesni svojih grešaka u nastupu grižes a v e s t i p a d a b i i s p r a v i l i g r e š k e i d u u d r u g u k r a j n o s t , t o l e r i š u s v e v r s t e p r o p u s t a   i   d o z v o l j a v a j u   i m   s v e   v r s t e   p o n a š a n ja . N a r u č i t o   j e   s l o ž e n a   i problematična situacija za razvoj dece u porodicama gde suoba supružnikaalkoholičari,  j e r   i z l o ž e n i   t r a u m a m a   s v a k o d n e v n i c e , d e c a   s u   p r i n u đ e n a   d a preduzmu ulogu roditelja i da se sami brinu o porodičnom domaćinstvu.28.Alkoholizam žena Da li žene piju,koliko piju i zašto postaju alkoholičarke, jedno je od važnihp i t a n j a   a l k o h o l n e   e t i o l o g i j e   i   f e n o m e n o l o g i j e . Z a   r az l i k u   o d   m u š k a r a c a , kojipočinju s pićem između 15 i 20 god, žene

počinju aktivno konzumiranjealkohola posle 20te godine. Njima piće, za razliku od muškaraca, nije ritualnap o t r e b a   d o b r o g   r a s p o l o ž e n j a ,   ž e n e   s e   o p i j a j u   p r e te ž n o   d a   b i   o t k l o n i l e n a p e t o s t   i   s t r e s . O n e ,   z a t o ,   ug l a v n o m   p i j u   r e l a t i v n o   k o n t r o l i s a n o   i prikriveno.Obično se kaže da ,,  Ž e n a n e p i j e š t o v o l e , v e ć d a z a b o r a v e, , . S promenama statusa i položaja žena u savremenom društvu transformisalo sei   n j e n o   p o n a š a n j e . M l a đ e   ž e n e ,   o p i j a j u ć i   s e ,   s e   t r u d e   da   p o k a ž u   s v o j u nezavisnost i da žive bez predrasuda.Međutim današnja statistika upozoravada je svaki treći alkoholičar žena, jer za razliku od muškaraca, žena mnogobrže postane zavisnik od alkohola.Razlozi nisu samo neotpornost organskeprirode već i u samim socijalnopsihološkim uzrocima.Posledice porodičniho d n o s a g d e j e m a j k a a l k o h o l i č a r n i s u n i š t a m a n j e n e g o k a d j e u p i t a n j u porodica gde je alkoholičar otac.Prema nekim tipologijama, postoje četiri tipaž e n a   a l k o h o l i č a r a :   k o l e b l j i v i c a ,   p a ć e n i c a ,   m o r a l i s t a   i   k o n t r ol o r , s v a k a   s a s p e c i f i č n i m   o b r a s c i m a   p o r o d i č n o g   p p o n a š a n j a   i   o dn o s a   p r e m a   s u p r u g u   i vaspitanju dece.29.Alkoholizam i delikvencijaVećina autora je saglasna da je alkohol jedina supstanca za koju se pouzdanomože ustanoviti  da koncentracijom izvesnih količina u krvi izazivaagesivno ponašanje,š t o d o v o d i d o r a z n i h oblika kriminaliteta.U o p š t e , s m a t r a s e d a   j e   , , a l k o h o l i č a r s k i , ,   k r i m i n a l i t e t   s p e c i f i č a n a   v r s t a   d e l i n k v e nc i j e ,   v e z a n a prvenstveno za delikte nasilja.Pojedina istraživanja su ustanovili  uzročnuvezu između alkoholo i narušavanja javnog reda, dokazujući ih tezom da su un a j u ž o j   v e z i   p o r a s t   p r o d a j e   a l k o h o l a   i   d e l i k v e n c i j e ,   p os e b n o   s l u č a j e v a nasilja.Zašto konzumiranje alkohola dovodi do delinkvencije? –Alkohol dovodid o   n e k i h   b i t n i h   v i d o v a   p r o m e n e   p s i f o v i z i č k i h   s v o j s ta v a   l i c a ,   n a r o č i t o g u b l j e n j a   o s e ć a j a   z a   o d g o v o r n o s t  i   i s p o l j a v a n j a   a g r e s i v n o s t i ,   š t o   s e m a n i f e s t u j e ,   p o   p r av i l u   n a   n a j t e ž e   o b l i k e   d e l i k v e n c i j e . P o s t o j i   u v r e ž e n o mišljenje, zasnovano na nekim istraživanjima da je čak 60 % krivičnih delai z v r š e n o   p o d   d e j s t v o m   a l k o h o l a . P r o b l e m i   a l k o h o l i z m a   n a j p ri s u t n i j i   s u   u o b l a s t i   b e z b e d n o s t i   s a o b r a ć a j a , j e r   č i n j e n i c a   j e   d a  a l k o h o l i s a n o s t   v o z a ć a najčešće vinovnik saobraćajnih nesreća.Alkoholizam je u neposrednoj vezi ik o r e l a c i j i   s  s o c i j a l n o p a to l o š k i m pojavama:proctitucije,skitnjičenja,narkomanije,samoubistva.Veza alkohola sprostitucijom i skitnjičenjem uzrokovana je ,,zanimanjima,,dok je

povezanosta l k o h o l i z m a   i   s a m o u b i s t a v a   d a l e k o   s l o ž e n i j a   p o ja v a   k o j a   s e   o z b i l j n o proučava NARKOMANIJA30.Narkomanija, pojam i osnovne karakteristikeNarkomanija, ma u kojem obliku, nesporno čini oblik i fenomen društvened e v i j a c i j e , i t o n e s a m o p o j a v a z a s e b e n e g o v e z a n e i s d r u g i m v i d o v i m a socijalnih devijacija, patologije i kriminaliteta.Mada je reč o veoma staromfenomenu, u ovoj oblasti, kao u retko kojoj,vlada pravaterminološka zbrkaoko osnovnih pojmova.Problem je u različitim pristupima i shvatanjima ovedevijantne pojave i srestvima koji se koriste.Pojam narkomanija potiče odg r č k i h   r e č i   , , n a r k e , ,   ( u k o č e n o s t )   i   , , m a n i a , ,( b e s , l u d i l o ) . N a r k o m a n i j a   u najopštijem smislu, znači strast za uživanjem u opojnim srestvima:Postojeb r o j n e   d e f i n i c i j e   n a r k o m a n i j e ,   o d   o p š t i h   d o   k o mp l e k s n i h . P r e m a   d e f i n i c i j i Svetske zdrastvene organizacije,n a r k o m a n i j a   j e   , , s t a n j e , ,   p e r i o d i č n e   i l i hronične intoksikacije štetno kako zapojedinca tako i za društvo, do kojihdolazi ponovljenim uzimanjem neke droge.Ova definicija je često kritikovanak a o   j e d n o s t r a n a   i   p r e š i r o k a   j e r   p o s t o j i   p o t r e b a   d a   s e   po r e d   m e d i c i n s k i h pristupa narkomanija odredi kao socijalnopatološka pojava, da se iskaže kaodruštveno stanje,socijalni izraz i posledice.Uže posmatrano narkomanijakaobolest karakterišu tri bitna elementa.psifička i fizička zavisnost,tolerancija inavika.Psihička zavisnost ispoljava se u potrebi i želji doživljavanja nečegprijatnog.fizička zavisnost iskazuje se u adaptaciji organizma na određenuv r s t u   s r e s t a v a , j e r   p r e k i d   k o r i š ć e n j a   n a r k o t i č n i h  s r e s t a v a   d o v o d i   d o   t z v a p s t i n e n c i j a l n o g   s in d r o m a . T o l e r a n c i j a   p r e s t a v l j a   p ot r e b u o r g a n i z m a , p r o t o k o m   v r e m e n a   z a   v e ć o m   k o li č i n o m   i l i   j e č o m   v r s t o m narkotika.S obzirom na to da narkomanija nije samo bolest već i pojava sa socijalnimelementima,ovaj problem može se posmatrati kao kompleks odnosa droga-čovek-socijalna sredina,tj kroz socijalne i druge posledice.31.Narkomanija kao univerzalni problem-rasprostranjenostNarkomanija u savremenim uslovima ima takve razmere da se s razlogomm o ž e   n a z v a t i   e p i d e m i j o m . O   b r o j u   u ž i v a l a c a   i   z a vi s n i k a   p o s t o j e   m n o g e p r o c e n e . R a č u n a   s e   d a   u   sv e t u   i m a   o k o   2 0 0   m i l i o n a   z a v i s n i k a   o d droge.Proizvodnja narkotičnih srestava tradicionalno je vezana za kulturu, sas o c i j a l n i m   i   e k o n o m s k i m   ž i v o t o m   p o j e d i n i h   ze m a l j a ,   p r e   s v e g a   n a istoku.Proces prenošenja droge iz zemalja tradicionalne proizvodnje u druge,i z   j e d n e   k u l t u r e   u   d r u g u ,   v e z a n   j e  z a   m n o g e   i s t o r i j s k e   t o k o v e r a t o v a , m i g r a c i j a  

i   o s t v a r i v a n j a   p r o f i t a . D a n a s   s u   n a r k o m a n i j o m   n a j v i š e pogođene razvijene industrijske zemlje i urbanizovane sredine, a među njima s u   S A D   n a j u g r o ž e n i j e   p o d r u č j e . O d   e v r o p s k i h   z e m a l j a   d r o g o m   su   n a j v i š e z a h v a ć en e : V .   B r it a n i j a , R .Irska,Holandija,Francuska,Italija,Rusija,Danska,Švetska.  T a l a s   n a r k o m a n i j e   p os l e d n j i h   g o d i n a   n i j e   z a o b i š a o   n i   S r b i j u . P r e   s a m o   1 0 godina procenjivalo se da u Srbiji ima oko 10.000 narkomana,da bi danas tabrojka narasla na čak 80.000 od čega samo 35.000 u Beogradu.32.Tipologija droga i njihova svojstvaR e č   d r o g a   v o d i   p o r e k l o   o d   a r a p s k e   r e č i   , , d o va , ,   š t o   z n a č i   l e k o v i t o s r e s t v o . P o j a m   d r o g e - D r o g e   i l i  n a r k o t i c i   s u   s i n t e t i č k a a   s r e s t v a   i l i   p r i r o d n e materije koje kod korisnika izazivaju različita osećanja ,ali posle određenogv r e m e n a   i   n e o d o l j i v u   p o t r e b u   z a  n j i h o v i m   d a l j i m   i   p o v e ć a n i m uzimnjem.Postoje različite tipologije droga, a njihova klasifikacija je mogućap o   s v i m   k r i t e r i j u m i m a . ( p r e m a   t o k s i č n o s t i , p r e m a   v r s t i  z a v i s n o s t i , p r e m a poreklju..).S obzirom na intenzitet dejstva i vrsti zavisnosti,najprikladnije razvrstavanjed r o g a j e p r e m a n j i h o v o m o s n o v n o m o d r a z u n a p o n a š a n j e č o v e k a . U t o m s m i s l u   d r o g e   mo ž e m o   k l a s i f i k ov a t i   n a :n a r k o t i k e , d e p r e s a n t e , s t i m u l a n s e , h a l u c i n o g e n e   d r o g e   i   d r o g e   do b i j e n e   i z   kanabisa(indijske konoplje)Unarkotikes p a d a j u o p i j u m i n j e g o v i d e r i v a t i , a p r e d m e t z l o u p o t r e b e s u najčešće morfijum i heroin,čije korišćenje vrlo brzo stvara stanje psihičke ifizičke zavisnosti i tolerancije.Depresantis u   s i n t e t i č k i   p r e p a r a r i   n a r k o t i č k i h   s u p s t a n c i , k o j i   s e   k o r i s t e   u medicini kod hiruških intervencija i u slučajevima epelepsije radi smirivanjaagresivnih stanja.Stimulansi,droge prirodnog i sintetičkog karaktera,podstiču mentalnui fizičkua k t i v n o s t . Č e s t o   s e   n e k o n t r o l i s a n o   k o r i s t e   u   s v a k o nd n e v n o m   ž i v o t u , a povremeno ih koriste i sportisti.Najpoznatijim stimulansom se smatra kokain.Halucinogenedroge su prirodne i sintetičke droge,od kojih je najpoznatijaLSD, izazivaju efekte vizuelne halucinacije u prostoru,vremenu i ličnostima.V e ć i n a   a u t o r a ,   m e đ u t i m , o p r e d e l j u j e   s e   z a   k l a s i f i k a c i j u  p r e m a   t i p o v i m a z a v i s n o s t i , O v a   k l a s i f i k a c i j a   r a z l i k u j e   z a v i s n o s ttipa kanabisa,opijatskogtipa,halucinogenog i kokainskog tipa  Zavisnost tipa kanabisa

d o b i l a j e n a z i v p o k o n o p l j i o d č i j i h s e c v e t o v a i listova dobija marihuana.Zavisnost opijatskog tipa vezana je za korišćenje opijuma i njegovih derivatamorfijuma i heroina,odnosno sintetičkih droga.Smatraju se vrstom narkotikašto najbrže izazivaju stanje zavisnosti.H a l u c i n o g e n e   d r o g e   s u   n a z v a n e   p o   p o j m u   k oj i m   s e   o z n a č a v a   s t a n j e u ž i v a o c a - h a l u c i n a c i j e . H a l u c i n a c i j e  d e f i n i š e m o   k a o   s u b j e k t i v n a   s t a n j a   u kojima čovek opažajno doživljava objekte iskrivljene od realnosti.Zavisnost kokainskog tipa vezana je za kokain.Ovaj oblik zavisnosti nastajeveoma brzo korišćenjem (ušmrkavanjem,pušenjem,žvakanjem) kokaina.33.Ličnost narkomana,socijalno psihološki profilO s o b a   k o j a   j e   v r e m e n o m   p o s t a l a   z a v i s n a   o d   d r o g e   u o b i ča j n o   s e   n a z i v a n a r k o m a n . U   s t u č n o j   l i t e r a t u r i   n a r k o m a n   j e   o s ob a   s   n e u t o l j i v o m   ž e l j o m   i n e o d l o ž n o m   p o t r e b o m   z a   k on z u m i r a n j e m   n e k e   v r s t e   d r o g a . T a k v e o s o b e , u g lv n o m ,   n e m a j u   v r e d n o s n i   o d n o s   p r e m a   m o r a l n i m   i   pr a v n i m n o r m a m a , p r i h v a t a j u   o b r a s c e  r a z l i č i t i h   o b l i k a   a s o c i j a l n o g ponašanja.Sociološki pristupi narkomana tretiraju u relacijama primarnih isekudarnih oblika devijacija.Primarnimse smatraju slučajevi povremenoguzimanja srestava.Sekudarni tipn a s t a j e , , K a d a j e n a r k o m a n v e ć p r e u z e o novu socijalnu ulogu-ulogu narkomana,,.U sociološkom smislu narkoman semože odrediti i po raznim socijalnim obeležjima.Naime većina narkomana sum u š k a r c i , m l a đ e   u z r a s n e   p o p u l a c i j e , p o t i č u   i z   s v i h   d r u š t v e n i h  s l o j e v a . Z a razliku od drugih devijanata,narkomani se karakterišu po izraženoj grupnoji n d e t i f i k a c i j i , s   p o s e b n o m   s u p k u l t u r om , p o   s p e c i f i č n i m   o b l i c i m a ponašanja,komunikacije,normama i vrednostima koje prihvataju ili odbacuju.N e p o s r e d n e p o s l e d i c e u t i c a j a d r o g e n a l i č n o s t n a r k o m a n a t a k v e s u d a g a čine devijantnim u mnogostrukom značenju.U psihičkom smislu,narkoman jeu   m n o g i m   e l e m e n t i m a   a s o c i j a l n a   o s o b a , n e p o u z d a n a , s   b r o j n i m  p s i h i č k i m poremećajima u sferi voljne aktivnosti i nagonskog ispoljavanja agresije il idepresije.Držanje narkomana u sredini manifestuje se kroz vidljive znakeporemećaja raspoloženja i poremećaja ponašanja.34.Tipologija narkomana35.Uzroci narkomanije-psihopatološki i psihološki pristupi P o j e d i n i   a u t o r i   u z r o k e   n a r k o m a n i j e   n a l a ze   i s k l j u č i v o   u   l i č n o s t i narkomana;drugi u samoj drogi i njenim svojstvima;treći u uslovima socijalnesredine. Medicinsko -psihijatrijski pristup je veoma razvijen kako u izučavanjuu z r o č n o s t i , t a k o   i   u   v e z i   s a   p o t r e b o m   p r e d u z i m a nj a   m e r a   p r e v e n c i j e   i rehabilitacije.U psihijatrij i se smatra da se narkomani regrutuju isključivo izredova psihički već izmenjenih ličnosti svih vrsta i kategorija,uključujući i slučajeve latentne psihoze.S o b z i r o m n a t o d a j e n a r k o m a n i j a u o s n o v i b o l e s t m l a d i h , u t r a g a n j u z a u z r o c i m a n e k e e t i o l o š k e t e z e v i d e č i n i o c i n a s t a n k a u

k o m p l e k s u s l o ž e n i h p s i h o l o š k i h   k o m p o n e n t i   t a k v e   l i č n o s t i . P r i   t o m   s e  u   o b z i r   u z i m a j u   r a z n i faktori.Vrlo često se pominju motiv radoznalosti,potreba lmade osobe da sedoživi nešto novo,nestvarno,izvan svesti.Često se misli da mladi ljudi koristed r o g e k a d a i m a j u p r o b l e m a k o d k u ć e i l i u š k o l i . m e đ u t i m p o s t o j e i m n o g i d r u g i   r a z l o z i : p r i s t u p a č n o s t   d r o g a   i   t o l e r a n t a n   s t a v   i l i   p oz i c i j a   i g n o r i s a n j a prema njima.Drugi autori,međutim,u prvi plan stavljaju problem neprilagođenosti,odnosnos o c i j a l n e   i   e m o c i o n a l n e   a d a p t a c i j e . D r už e n j e   s   n a r k o m a n i m a , ž e l j a   z a p r i p a d a n j e m g r u p i i d a s e b u d e p r i h v a ć e n u n j o j , i d e n t i f i k a c i j a s p o z n a t i m ličnostima,učenje po modelu,imitacija dovode prvo do iskušenja,a vrlo brzo ido navike i zavisnosti,što oni smatraju jednim od bitnih faktora uzročnostinarkomanije.36.Uzroci narkomanije-socijalni faktoriS o c i j a l n i m   f a k t o r i m a   u   e t i o l o g i j i   n a r k o m a n i j e   p r i d a j e   s e   o z b i l j an   z n a č a j   u s t r u č n o j   l i t e r a t u r i . K a o   n e p o s r e d n i  f a k t o r i   u z r o č n o s t i   p o s e b n o   s e ističu:tradicija,uticaj savremenih društvenih procesa na razbijanje homogeneporodice.M n o g i   i s t r a ž i v a č i   u k a z u j u   n a   n e p o s r e d n u   v e z u   gr a d s k e   s r e d i n e , o d n o s n o migracija,urbanizacije i narkomanije.o se naručito odnosi na siromašnagradska područja i prenaseljenost,gde su na delu ozbiljnij i poremećajiporodičnih odnosa i izražena socijalna nesigurnost.Kao opšti socijalni uzroci narkomanije pominju se:brzi protok ideja i poraststandarda,promene u sistemu vrednosti,anomična stanja,strukturalnepromene i drugi činioci.Socijalnim faktorima se mogu dodati i činjeniceopšte neinformisanosti o svojstvima narkotika i manifestnim znacimau   p o n a š a n j u   m l a d e   o s o b e . N a i m e ,   p r i s u s tv o   n a r k o m a n i j e   i   n j e n a r a š i r e n o s t   m e đ u   o m l a d i n o m   o p š te p o z n a t a   j e   č i n j e n i c a , a l i   n i s u   i konkretne štetne posledice.Lanac informisanosti se odvija po principud a m a d i o d r o g i s a z n a j u v r l o b r z o , a n e i n a v r e m e , o n j e n i m š t e t n i m svojstvima.37.Uzroci narkomanije-kriminološki pristupKriminološka orijentacijad o v o d i   u   v e z u   u z r o č n o s t   s a   n e d o z v o l j e n o m p r o i z v o d nj o m , p r o m e t o m , i l e g a l n o m t r g o v i n o m   i d r u g i m o b l i c i m a z l o u p o t r e b e   n a r k o t i k a . U   v e z i   s   t i m   n e k i , n a r u č i t o  a m e r i č k i , a u t o r i smatraju da je uzrok narkomanije rasni,pošto je preneta u američkod r u š t v o   o d   s t r a n e   k i n e s k i h   r a d n i k a ; d r u g i   p a k   m i sl e   d a   j e   t o   u z r o k isključivo vezan za asocijalne i delikventne sredine uživanja droge,jerprenose naviku i na druge osobe;itd.Pitanje zašto neko postajezavisnik,a drugi ne, uvek je aktuelno,posebno akos u   o s o b e   o d r a s l e   u   i s ti m i l i   s l i č n i m   s o c i j a l l n im o k o l n o s t i m a , p o r o d i c e , š k o l e   i l i   n e k e   d r u g e   m i k r o   s r e d i n e . O no   u v e k potencira i logičnu hipotezu il i pretpostavku da postoji predispozicijasklonosti za ovu vrstu bolesti.Iako NEMA pouzdanih

istraživanja kojau k a z u j u   n a   p o s t o j a n j e   s p e c i f i č n e   p s i h i č k e   s t r u k t u r e   l i č n o s t i k o j a   b i o d g o v a r a l a   p r e d i s p o z i c i j a m a   s k l o n o s t i   n a r k o m a n i j e ,   i p ak   s e   m e đ u zavisnicima češće susreću osobe s izraženim pojedinim osobinama-crtama ličnosti:povučenost,pasivnost,prkosnost,agresivnost.I n d e t i t e t m , k a o   je z g r o   l i č n o s t i , a l i   i   k a o   p o t e n c i j a l n a   s i l a  n j e n o g razvoja,individuacije,ključni je putokaz u praćenju i razumevanju putakojim se mladi čovek kreće,izložen,čini se,većim iskušenjima nego ikadranije,ali i više nego pre stavljen pred lice slobode i odgovornosti zasvoj život i život svojih bližnjih.38.Socijalni problemi i posledice narkomanijeP o s l e d i c e n a r k o m a n i j e s u v e o m a b r o j n e i m o g u s e u o s n o v i p o d e l i t i n a urgožavanjef i z i č k o g   z d r a v l j a ,   p o r e m e ć a j e   p s i h i č k i h   f u n k c i j a   i   s o c i j a l n o g   p on a š a n j a   l i č n o s t i. D r o g e   i m a j u   v e o m a   n e p o v o l j a n   u t i c a j   n azdravlječ o v e k a . P o s l e d i c e   n a   o r g a n i z a m   m o d u   s e   p o d e l i t i   na :   p s i h i j a t r i j s k o neurološke,telesne i mentalne.Zavisnici od droge umiru veoma mladi, premapodacima prosečan vek narkomana je 26 godina.Posledice upotrebe drogepo zdravlje su:gubitak težine,preterano znojenje,trajno oštećenje mozga i gubitak pamćenja,drhtanje ruku.Psihičke poslediceispoljavaju se u raznimvidovima poremećaja volje,opažanja,percepcije,mišljenja,emocija i karaktera,koje od narkomana stvaraju ličnost posebne psihostrukture.Ozbilje posledicemanifestuju se u pojavama poremećaja socijalnih relacija:u sposobnostimavezanim za produktivno –radnu aktivnost,u otežanoj komunikaciji,socijalnojneprilagodljivosti i nezainteresovanosti.Narkomani su po svim slementima,posebna socijalna grupa.Oni se udružuju,od ostalih vršnjaka razlikuju se nap r v i   p o g l e d   i   v i z u a l n o . I m a j u   s l i č n u   , , f i l o z o v i j u   ž i v o t a ,, , p o g l e d   n a   s v e t   i n j e g o v e   p e r s p e k t i v e . P o s e d u j u   iz u z e t n u   s p o s o b n o s t   m e đ u s o b n o g indetifikovanja u npoznatoj sredini, po pravilu se oslovljavaju nadimcima igovore specifičnim narkomanskim žargonom.39.Pojam i vrste narkomanskog kriminalitetaO d   s v i h   s o c i j a l n o p a t o l o š k i h   p o j a v a   n a r k o m a n i j a   j e   u   n a jt e š n j o j   v e z i   s kriminalitetom.Ta veza je objektivne prirode i etiološki uslovljena, jer gde godp o s t o j i z l o u p o t r e b a d r o g e , t a m o j e n a d e l u i n e k i o d v i d o v a d e l i k v e n t n o g ponašanja.Problem odnosa narkomanije i kriminaliteta može se tumačiti sn e k o l i k o   s t a n o v i š t a , p r v e n s t v e n o   k a o   n e d o z v o l j e n a   p r o i z v o d n ja   i   p r o m e t o p o j n i h   d r o g a ,   i z   č e g a   p r o i z l a z e   o s t a l a   z na č a j n a   p i t a n j a . U   v e z i   s   t i m k r i m i n a l i t e t   n a r k o m a n a  m o ž e m o   p o s m a t r a t i   k a o   d i r e k t n i   i   i n d i r e k t n i kriminalitet.Direktni se ogleda u raznim formama delikventnog ponašanja dabi se pribavila droga, dok se indirektni odnosi na kriminalne radnje kojima sepokušava doći do

srestava pomoću kojih bi se kupila droga.U opštem smislu,k r i m i n a l i t e t   n a r k o m a n a - d e l i k v e n t a   m o ž e   s e  p o s m a t r a t i   d v o j a k o :kaok r i m i n a l n a   r a d n j a   i   v r s t a   d e l i k t a   n a r k o m a n a   d a   b i   d oš l i   d o   d r ogeIkaokriminal narkomana pod uticajem droge.U   k r i v i č n o   p r a v n o j   i   k r i m i n o l o š k o j   l i t e r a t u r i   n a v o d e   s e   4   v r s t e  n a j č e š ć i h d e l i k a t a   k o j e   č i n e   n a r k o m a n i :1. k r i v i č n a   d e l a   z a v i s n i k a , u z r o k o v a n a neodoljivom potrebom za pribavljanjem droge2.krivična dela nastala usledporemećaja ličnosti nastalih zloupotrebom narkotičnih srestava.3.krivičnadelailegalne trgovine u vezi s proizvodnjom,prometom,krijumčarenjem4.ikrivična dela pomaganja pri zloupotrebe droge.40.Kriminalitet narkomana zavisnikaN a r k o m a n i j a i k r i m i n a l i t e t s u u t e s n o j u z r o č n o j v e z i , j e r s v a k o g n a r k o m a n zavisnost čini potecijalnim delikventom,zbog čega e narkomanija s pravoms m a t r a   i z n u đ e n i m   o b l i k o m   d e l i k v e n c i j e . K r i m i n a l i t e t   n a r ko m a n a   o b i č n o p o č i n j e u d r u g o j i l i t r e ć o j g o d i n i n a r k o m a n s k o g s t a ž a , a o b l i c i k r i m i n a l n e aktivnosti zavise od više faktora:vrste droge koju koristi,stepena stečenezavisnosti,l ičnosti narkomana.Prema nekim tipologijama, među zavisnicimad r o g e   r a z l i k u j u   s e   t r i   t i p a   k r i m i n a l a c a : 1 . za v i s n i k , v e č i n o m   m o r f i j s k i tip,socijalno zapušten.2.manji  zavisnici,većinom potrošači heroina koji gaš m r č u . 3 . č i s t   t r g o v a c , b ez   p o s e b n o g   o d n o s a   p r e m a   d r o g i . K r i m i n a l i t e t n a r k o ma n a p o r e d s v o j e o b j e k t i v n e i m a i s v o j u s u b j e k t i v n u s t r a n u j e r s e i z v r š i l a c   k r i m i n a l n i h   r a d n j i   p o d   u t i c a j e m   d r o g e   o s e ć a   s i g u r n ij i m   i   m a n j e o d g o v o r n i m   z a   p o s l e d i c e   d e l a , d o k   s u   n e k e   v r st e   d r o g e   s t i m u l a t i v n o - a g r e s i v n e   p r i r o d e . V e z u   n a s i l j a   i  d r o g e   n e k i   a u t o r i   d o v o d e   u   m o g u ć a   t r i modela:1. s i s t e m s k i - n a s i l j e   j e   p o s l e d i c a  s t a v l j a n j a   d r o g e   u promet.2. e k o n o m s k o - k o m p u l z i v n i   –   v e z a   i z m e đ u   d r o g e   i  n a s i l j a   j e s t e imovinska..3

. p s i f o f a r m a k o l o š k a   –   n a s i l n i č k o   p o n a š a n j e   j e   n e p os r e d n o prouzrokovano konzumiranjem narkotika.41.Narkomanija i organizovani kriminalitetGde god je proizvodnja neke skupocene robe ograničena,tamo su prisutnepojave njenog krijumčarenja,ilegalnog tržišta i kriminalnog profita.U ovomslučaju,slučaju droga, nije u pitanju bična kupoprodaja već ceo piramidalnisistem i čitav lanac organizacije, što prestavlja jedan tipičan primer jednogod oblika organizovanog ili profesionalnog kriminaliteta.Da je droga jedan odn a j p r o f i t a b i l n i j i h   p r o i z v o d a   u   s t r u k t u r i   o r g a n i z ov a n o g   k r i m i n a l i t e t a , upozorava se i u najvišim telima međunarodne zajednice.Ilegalna trgovinad r o g o m   s v u d a   s e   o d v i j a   p o   s i s t e m u   u r e đ e n e   o r g an i z a c i j e   i   m r e ž e   k o j a funkcioniše po principu hijerarhije od proizvođača droge,nakupca i vlasnikas k l a d i š t a , t r a s p o r t n e   m r e ž e   i   o r g a n i z a c i j e   z a   p r e r a s p o d el u   u   p o t r o š a č k i m područjima.Veze narkomafije i vlasti pojedinih zemalja evidentne su.DejvidD ž o r d a n , a u t o r   k n j i g aP o l i t i k a   i   d r o g a : p r l j a v i   n o v a c   i   d e m o k r a t s k e države, s m a t r a   d a   s e   p r o i z v o d n j a   i   t r g o v i n o m   n e   b a ve   s a m o   r a z n e m e đ u n a r o d n e m a f i j a š k e g r u p e v e ć i d a s e t i m p o s l o m s v e č e š ć e b a v e i država i politička vođstva velikog broja zemalja.PROSTITUCIJA42.Pojam i razmere prostitucijeP o j a m   p r o s t i t u c i j a   p o t i č e   o d   l a t .   R e č i   p r o s t i tu e r e - s t a v l j a t i   t e l o   n a prodaju,davati telo za novac.Pojava spada u red najstarij ih oblika devijacijal j u d s k o g   p o n a š a n j a . P r o s t i t u c i j a   j e   d a n a s   p o   d e f in i c i j i   i   s a d r ž a j u   p o j a v a s v e d e n a   n a   , , p r u ž a nj e   s e k s u a l n i h   u s l u g a   ž e n s k e   o s o be   u z naknadu,,.Uobičajna fraza da je prostitucija najstariji zanat na svetu ukazuje na njenu bitnu odrednicu-u pitanju je pojava stara skoro koliko i l judski vek.I s t o r i j s k i i z v o r i g o v o r e d a j e j o š S o l o n u g r č k o j o r g a n i z o v a o j a v n e k u ć e . U rimu,za vreme cara Trajana bilo je 32 000 prostitutkiU literaturi se nalaze brojne definicije prostitucije.Pristupi u definisanju surazličiti:pravni,sociološki  i psihološki.Mnoge definicije prostituciju odre]ujuk a o v a n b r a ; n i i n a j a m n i o d n o s ž e n e u o d n o s u n a m u š k a r c a , a s v e t o k a o   j e d a n   o d   n a j t e ž i h   o b l i k a   s o c i j a l n e   d e v i j a c i j e . U   s a v r e m e n i m  s h v a t a n j i m a p r o s t i t u c i j e   k a o   b i t n a   s v o j s t v a  p o j a v e   u z i m a j u   s e   d v a   o s n o v n a k r i t e r i j u m a: s t u p a n j e   u   s e k s u l a n u   v e z u   ž e n e   s   p a r t n e r o m , b e z   s t r a s ti   i k o m e r c i j a l n u   p r o d a j u   t e l a   r a d i   z a d o v o l j e n j a   s e k s u a l n e   p o ž u de   p a r t n e r a . Međutim bez obzira na razlike u definisanju, svi autori se slažu u tome da jeprostitucija kao oblik socijalne patologije žene, s mnogostukim društvenimposledicama i u razmerima koje nisu ni izbiza

istražene.Smatra se da danas usvetu nema zemlje u kojoj ne postoji javna ili tajna prostitucija.43.Vrste prostitucije (istorijski tipovi i savremena klasifikacija)Od istorijskih tipovaulična,supstituciona i kompezacionaprostitucija imajupunu aktuelnost.Ulična prostitucijaje određena mestom obavljanja seksualneu s l u g e ,   o b u h v a t a   n a j n i ž i   n i v o   p r o s t i t u t k i   , t o   j e   i   n a j r a sp r o s t r a n j e n i j i   v i d p r o s t . k a o   i   p o j a v a   s a   n a j v i š e   s o ci j a l n i h , e k o n o m s k i h   i   z d r a s t v e n i h posledica.Supsititucionom prostitucijomse označava pojava gde se muškarciorijentišu na seksualno zadovoljenje zbog objektivnih okolnosti nedostupnostibračnog il i seksualnog zadovoljstva uopšte.Kompenzacionom prostitucijomd e f i n i š e   s e   t i p   p o j a v e   u z r o k o v a n   p r o b l e m i m a   o s e ć a n j a   i   r a z u me v a n j a   u bračnim odnosima.Od savremenih vidova poznatiji su oblici tzv agencijske prostitucije,tpa ,,šou-gerli,,,vikend prostitucija,hotelska prostitucije i prostitucije tipa ,,devojke napoziv,, Agencijska prostitucijaj e   v r s t a   t a j n e   p r o s t i t u c i j e , p r i k r i v e n a   i z a   p a r a v a n a poslovnih firmi za sklapanje brakova i ponudu poslovne pratnje.T i p   p r o s t i t u c i j e   , , š o u - g e r l i, ,   v e o m a   j e   r a s p r o s t r a n j e n , r a z v i j e n   u   n o č n i m klubovima za zabaveVikend –prostitucijaj e   k a o   š t o   s a m   n a z i v   k a ž e , p o v r e m e n o   r a z v i j e n a   u određenim danima.Hotelska prostitucijaj e   k a r a k t e r i s t i č n a   z a   t u r i s t i č k e   c e n t r e , n a   p r o m e t n i m saobraćajnicama i u velikim gradovima.,,Devojka na poziv ,, je oblik prostitucije višeg ranga.U ovom tipu prostitutkesu dostupne samo određenoj,uglednoj,kljijenteli. P r o s t i t u c i j a   s e , u o b i č a j n o   s m a t r a   ž e n s k i m   o b l i k o m   m e n ta l n o - s o c i j a l n e devijacije,što u stvari pretežno i jeste.Međutim,polsednjih decenija,uporedo semancipacijom žene i sve učestanijim poremećajima u bračnim i porodičnimodnosima,sve je izraženija pojavamuške prostitucije44.Uzroci prostitucije-socijalni faktoriSocijalni faktori prostitucije su,svakako najznačajniji  uzročnici.U socijalno-k u l t u r n e   f a k t o r e   p r o s t i t u c i j e   u b r a j a j u   s e  e k o n o m s k i   u s l o v i , p o s e b n o s i r i m a š t v o , n a e z a p o s l e n o s t , p r oc e s i   m i g r a c i j e , u b r a n i z a c i j a . S i r o m a š t v o   i s o c i j a l n a   b e d a   s u   č in i o c i   k o j i   p o d s t i č u   p r o s t i t u c i j u   k a o   i z v o r   p r i h o d a   i egzistencije.U razloge odavanja prostituciji spadaju i primamljivosti lake iv i o s k e z a r a d e , l o š u t i c a j m e d i j a . S u z r o c i m a p r o s t i t u c i j e s e

d o v o d i u v e z u i r i z i č n a   s i t u a c i j a   i l i   p r o s t o r i , m e s t a   i   i n s ti t u c i j e   k a o   š t o   s u   r a t n o s t a n j e , e l e m e n t a rn e   n e p o g o d e , s o c i j a l n o   d e v i j a n t n e   p o r od i č n e sredine,zatvori..Mnogi aitori su skloni da uzričnost prostitucije povezuju saseksualnomzloupotrebom malodobnih osoba,posebno dece.N e k a   s h v a t a n j a   o p š t i h   f a k t o r a   u z r o č n o s t   p r o s t i t u c i je   v i d e , p r e   s v e g a   u društvenoj nejednakosti muškarca i žene,odnosno u tradicionalnoj tendencijida se društveni status žene svodi isključivo na njenu biološko-reproduktivnufunkciju.U   p o r o d i č n o j   s r e d i n i   i   o k o l n o s t i m a  v a s p i t a n j a   s o c i j a l n i   u z r o c i   p r o s t i t u c i j e su,kao i svi ostali oblici devijantnosti,važan faktor ,bilo da se javljaju u viduoponašanja ili neadekvatnog reagovanja na porodičnu normu i odnos.45.Uzroci prostitucije, biološke osnove i psihološki faktori.P o s t o j e   i   p r i s t u p i   k o j i   u z r o k e   p r o s t i t u c i j e   v i d e , p r v e n s t ve n o ,   u   b i o l o š k o j i n f e r i o r n o s t i ž e n a u o d n o s u n a m u š k i r o d u n j i h o v i m f i z i o l o š k i m i f i z i č k i m karakteristikama defektnosti.Veliki broj autora dovode u vezu mutiuzročnostip r o s t i t u c i j e   s   f a k t o r i m a   b i o l o š k e   i   s o c i j a l n e   pr i r o d e ,   u z i m a j u ć i   u   o b z i r konstitucionalne predispozicije u uticaj socijalne sredine.N a j b r o j n i j a   s u   i s t r a ž i v a n j a   u z r o č n i h   f a k t o r a   u   p s i h o l o g i j i  i   p s i h i j a t r i j i . T a o b j a š n j e n a   n a l a z e   o s n o v u   p r v e n s t v e n o  u   p o v e z a n o s t i   p r o s t i t u c i j e   s nedostatkom volje za suzdržavanje od izraženih nagona,odnosno libidinoznihimpulsa žene.Neke teorije iz ove oblasti objašnjavaju prostituciju odsustvom o s e ć a n j a   z a   r o d i t e l j a s t v o , r a d   i   s t i d , i z r a ž e n i m   s k l o n o s t i m a   k a   st r a s t i m a zabave.U   p s i h o l o š k i m   p r i s t u p i m a   p r o s t i t u t k a   s e   č e s t o   d ef i n i š e   k a o   i n t e l e k t u a l n o siromašna i emocionalno nezrela osoba,egoista,sujetne naravi,frigidna i bezo s e ć a j a   z a   s t i d   č i m e   s e   p o s r e d n o   u k a z u j e   n a   u z r o k e   po j a v e . U   l i t e r a t u r i p o s t o j e   m i š l j e n j a   d a   s u   u z r o c i   p r os t i t u c i j e   u   n e d o v o l j n o j   s e k s u a l n o j   i p s i h o l o š k o j   z r e l o st i   p a r t n e r a , a m b i v a l e n c i j i   l i č n o s t i , k a o   i   s h v a t a n j a   k o j a ukazuju na problem nedostataka ljubavi od strane majke,odnosno urođenio d b r a m b e n i   ž e n s k i   m e h a n i z a m , o b l i k   p r o j e k c i j e   i   p o n i ž a va n j a   s e b e   z b o g depresije.46.Ličnost i tipologije prostitutkiGibens je sviju tipologiju prostitutki nazvao kliničkom.On prostituciju deli nap r i m a r n u   i   s e k u d a r n u , a   u   o k v i r u   t i h   p o d e l a , p o l a ze ć i   o d   k r i t e r i j u m a i n t e l i g e n c i j e , r a z l i k u j e : i n t e l i g e nt n e , p r i m i t i v n e   i   p r o s t i t u t k e   s r e d n j e inteligencije.Majnev p r o s t i t u t k e d e l i p o k r i t e r i j u m u n a č i n a i z d r ž a v a n j a n a : n a o n e k o j e izdržavaju bogati muškarci,one koji koriste svoje stanove za prostituciju i odtoga se izdržavaju; prostitutke u javnim kućamai amaterke.Prostitutka ima neprirodan život,ona je psihički i fizički iscrpljena žena,čestoz a v i s n a   o d   a l k o h o l a , d r o g e   i   d u v a n a . N j e n a   p s i h i f i

z i č k a   s k l o n o s t   r a z n i m bolestima,zbog svega toga, znatno je izraženija nego kod ostalih.Ona je ,usuštini,cinična,gadi se i prezire muškarce.Zato znatan broj prostitutki naginjelezbejstvu,jer nezadovoljna emocionalnom vezom sa muškarcima,traži utehuu ,,ženskoj l jubavi,,.Sve to ima za posledicu poremećaje u emotivnoj sferil i č n o s t i   p r o s t i t u t k e   i   d r u š t v e n e   o s u d e . S m a t r a  s e   d a   s u   t a k v e   o s o b e nezainteresovane za bračnu zajednicu, a tamo gde takva zajednica i postoji-zanemarena je.Poseban tip prostitutki čine tzv. Sponzoruše.To su žene koje se seksualnov e ž u   z a   j e d n o g   m u š k a r c a   u z   n a k n a d u   i z r a ž e n u   u  n e k i m   v r e d n o s t i m a   i l i p o g o d n o s t i m a . S p o n z o ru š a   s e   o p i s u j e   k a o   m l a d a   i   a t r a k t i vn a d e v o j k a , o t m e n o g   p o n a š a n j a   i   m o d e r n o   o b u č e n a, o b i č n o   u   p r i s u s t v u s t a r i j e g   , , d o b r o s t o j e ć e g , ,   g o s p o d i n a .   Iz v e s n a   r a z l i k a   i z m e đ u   s p o n z o r u š e   i k l a s i č n e   p r o s t i t u t k e   sa s t o j i   s e   u   t o m e   š t o   s p o n z o r u š i   n i j e   u g r o ž e n a egzistencija,ona amo želi život na visokoj nozi.Ono što ih čini istim jeste da na isti način ostvaruje cilj pružanjem seksualnih usluga,uz naknadu.47.Socijalno patološke posledice prostitucije N a j š i r e   s o c i j a l n e   p o s l e d i c e   p r o s t i t u c i j e   p o v ez a n e   s u   s a   š i r e n j e m zaraznih,veneričnih bolesti.One su normalna i prateća pojava,posebno kodt z v . u l i č n o g   o b l i k a   p r o s t i t u c i j e .   I s t o v r e m e n o , p r o s t i t uc i j a   j e   i   n e p o s r e d n i u z r o č n i k   s e k s u a l n i h   d e v i j a c i j a . P r o s t i t u c i ja   p r e s t a v l j a   p r o b l e m   i   i z   r a z l o g a s o c i j a l n e   s t r u k t u r e   i   s t ar o s n o g   d o b a   ž e n a   k o j e   s e   n j o m e   b a v e . T o   s u uglavnom mlađe osobe,a vek moguđeg bavljenja prostitucijom,kao izvoromprihoda,ograničen je biološki i fizički,zbog zdrastvenih problema i prirodeposla.P r o s t i t u c i j u   p r a t i   a l k o h o l i z a m   i   n a r k o m a n i j a , j er   p r o s t i t u t k a   k o r i s t i   k a k o a l k o h o l t a k o i d r o g u k a o s r e s t v a o l a k š a n j a z a n e u r e d a n ž i v o t , k a o s r e s t v o namamljivanja klijentele.Najteži oblik devijacije vezan za prostituciju jeste kriminalitet.Kriminalitet ip r o s t i t u c i j a   s u   u   s v i m   v i d o v i m a   u   u z a j a m n o m   o d n o s u , p a   j e   d o st a   t e š k o o d r e d i t i   š t a   j e   č e m u   n e p o s r e d n i   u z r o č n i k , j e r   s e   i i z   r e d o v a   k r i m i n a l a c a regrutuju prostitutke i obratno.Prema novijim istraživanjima kriminalizacijaprostitucije dobila je takve razmere da se,van svake sumnje,može svrstati unajozbiljnije područje organizovanog kriminala i to na razne načine.U   s a v r e m e n i m   o b l i c i m a   k r i m i n a l i t e t a   p o z n a t a   j e   t rg o v i n a   ž e n a m a   r a d i p r o s t i t u c i j e   i   s n i m a n j a   po r n o g r a f s k i h   f i l m o v a , t a k o z v a n isex trafficking.Razlikuju se pojave azijskog i evropskog tipasex trafficking.Prevaresu sastavni deo trgovine belim robljem.One se odvijaju po sistemup o n u d e d o b r o g z a p o s l e n j a i l i z a r a d e m l a đ i m o s o b a m a , i l i p u t e m

s k a p a n j a b r a č n e   z a j e d n i c e   s a   s i t u i r a n i m   l j u d i m a . U   k o j o j  m e r i   p o s t o j e   e l e m e n t i prevare,govore podaci da je polovina devojaka isključivala svaku pomisao dab i u t a k v o m p o s l u m o g l a b i t i s e k s u a l n o i s k o r i š ć a v a n a , d o k d r u g a p o l o v i n a samo naslućivala takav moguć ishod.48.Pojam i opšte karakteristike vagabundažePoseban oblik socijalnih devijacija čine pojave skitnjičenja,besposličarenja ip r o s j a č e n j a ,   k o j e   s e   p o n e g d e   j e d n i m   n a z iv o m   d e f i n i š u   p o j m o mvagabundaža.F e n o m e n o l o š k i   v i d o v i   o v i h   p o j a v a   j e s u   b ro j n i   i z r a z i materijalnogi i ekonomskog stanja društva, ekonomskih kriza,posledica rata im a t e r i j a l n e   b e d e . P a j a m   v a g a b u n d e , k a o   p r a v n i   t e rm i n   u v e d e n   j e   u francuskomcode penali z 1 9 1 0 , g d e s e t i m o s o b a m a s m a t r a j u , , l j u d i b e z zanimanja,, koji nemaju poznato prebivalište i srestva za izdržavanje.Vagabundaža je u suštini socijalni problem, o čijem su stepenu društveneštetnosti mišljenja podeljena.Jedni smatraju da je reč o ozbiljnim socijalnom p r o b l e m u   m e n t a l n o   d e f e k t n i h   l j u d i , d o k   d r u g i   s u   m i š l j e nj a   d a   s e   r a d i   o asocijalnim društveno neprilagodljivim osobama,nedovoljno svesni svojihpostupaka i odgovornosti.Socijalozi misle da je vagabundaža deloom socijalnia delom i pravni problem,i da njene nosioce netreba kažnjavati,jer je mogućanjihova resocilizacija.P r a v n a   d e f i n i c i j a   u k a z u j e   d a   s u   o s n o v n a   s v o j s t v a   v a ga b u n d a ž e   , , s k i t n j a osoba zbog toga što nemaju zanimanje i srestva za izdržavanje,,.Najopštija podela uzroka vagabundaže jeste na društvene činioce ili uzroke iindividualnopsihološke determinante.49.Skitnjičenje,besposličarenje i prosjačenjeK a o s k i t n j a s e o z n a č a v ad r u š t v e n a   p o j a v a   o t u đ e n j a   č o v e k a   i z   o d r e đ e n i h i n s t i t u c i o n a ln i h   d e l o v a   z a j e d n i c e , p o v r e m e n i   b o r a v a k   n a   o d r e đe n o j teritorij i,ali ne i uklapanje u socijalni ambijent  .Bitna karakteristika skitnje jek i d a n j e , i n a č e   s l a b i h ,   v e z a   s a   s re d i n o m   i   n e g i r a n j e   t i h   v e z a .O b i č n o   s e skitnicom smatra lice koje živi u određenoj društvenoj sredini,globalno uzetoji l i   v i š e   t a k v i h   s r e d i n a   m e n j a j u ć i   i h   p o v r e m e n o. S k i t n i c e   s u   n a   m a r g i n i d r u š t v e n i h   z b i v a n j a , o d n o s n o  d r u š t v e n i h   t o k o v a , j e r   s a m o   p o   j e z i k u   i nacionalnoj pripadnosti,prostornim i vremenskim komponentama pripadajuodređenom društvu. Posebna vrsta skitnje jeelementarna ili strukturalnaskitnja,koja je vezana za pojave epidemije,poplave,požare,zemljotrese.Ona jenezavisno od društvenih promena i procesa.Prosjačenje čini

socijalnu pojavu traženja milostinje,povremeno il i stalno,uv i d u   z a n i m a n j a , j a v n i m   i z l a g a n j e m   f i z i č k i h   d e f e k t n o s t i   i li   p r i k a z i v a n j e m nepovoljnog stanja socijalnog statusa.S o b z i r o m n a t o k a k a v n a č i n p r o š n j e primenjuju,razlikuju se klasično i profesionalno.Često su skitnja i prosjačenjepovezani,a u jednoj ličnosti sadržani elementi oba načina života.B e s p o s l i č a r e n j e   j e   š i r i   p o j a m   o d   s k i t n j i č e n j a   i   p r e s t a v l j a   dr u š t v e n i   o b l i k ponašanja tzv. Parazitizam i neretko,koincidenciju s prethodna dva oblika,ab e s p o s l i č a r   j e   o s o b a   n e r a d n i k , či j i   j e   ž i v o t   v e z a n   z a   u l i c u , p o kvertovima,posebnim mestima.Takve osobe se najčešće nazivaju klošarima.50.Kocka,pojam,opšte karakteristike i vrste.Pojam potiče od kocke,koju čini pravilan šestougaoni predmet s posebnimo b e l e ž j i m a   b r o j e v a   o d   1   d o   6 . N j e n a   p o j a v a  s e ž e   d o   p o č e t k a   k u l t u r a   i civilizacija društva Kao pojam i masovna pojava,kocka je,najčešće,vezana za igru karata,ali idruge vidove hazarda dostupne svim društvenim slojevima.Granice izmeđuk o c k e k a o i g r e n a s r e ć u i k o c k e k a o k r i m i n a l n e r a d n j e v e o m a s u j a s n e u pravnom smislu, ali su brojne teškoće u teorijskom razjašnjavanju dva pojmakao devijacije,jer nije svaka kocka devijacija. Teško je navesti sve vrste kockarskih igara.Međutim svima je zajedničko toda u njima postoje dve il i više strana gde jedna dobija, a druga gubi.Drugiz a j e d n i č k i   s e g m e n t   p r e s t a v l j a j u   s l u č a j n o s t , s r e ć a   i   s t ra h , o d n o s n o   r i z i k . U s t u č n o j   l i t e r a t u r i   r a z l i k u j u s e   d v a o s n o v n a o b l i k a i   k o c k e : o r g a n i z o v n a i i n e o r g a n i z o v a n i v i d , p r i č e m u i j e d a n i d r u g i m o g u b i t i l e g a l n i , p o l u l e g a l n i i protivpravni.Najstariji oblik igre na sreću je opklada,a najpoznatiji vid opklade su konjičketrke.Od svih oblika kocke,bez obzira na vrstu najteže oblike i društvenu opasnostč i n i o r g a n i z o v a n a k o c k a . S v a k a v r s t a k o c k e p o d l o ž n a j e p r e v a r a m a , š t o s u ulozi veći,veći su i izazovi zloupšotrebe u pogledu dogovaranja,dovođenja uzabludu učesnika ili nameštanja ishoda.51.Socijalne posledice kockeSocijalne posledice kocke su mnogostruko značajne.Pošto je predmet svihhazardnih igara imetak,odnosno novac,tema kocke je veoma bitna.Štete suo g r o m n e   k a k o   z a   p o j e d i n c a   t a k o  i   d r u š t v o , j e r   u   s e b i   s a d r ž e m a t e r i j a l n e, m o r a l n e , z d r a s t v e n e   p a   i   p o l i t i č k e   š t e t e . K o c k a   v o d i   č o v e k a   u k ri m i n a l n u   d e l a t n o s t . s k o r o   c e l o k u p n u   p s i h i č k u   e n e r g i j u   ko c k a r   u l o ž e   u igru.medicinski stručnjaci upozoravaju da je prekomerno igranje i legalnih igara na sreću štetno po zdravlje.Kockarska populacija je po pravilu nasilna i okreće se kriminalu u fazi očajai z a z v a n o g p r e k o m e r n i m g u b i c i m a i p o s l e d i c a m a , a č e s t o i u v e z i s n e k i m d r u g i m   o b l i c i m a   k r i m i n a l i t e t a   o s i m   k o c k a r s k i h   p r e v a r a   ka k o   b i   d o š l i   d o potrebnih srestava za kockanje.Veze kocke kao jednog oblika socijalne patoilogije i kriminaliteta kao drugogv i š e s l o j n a   j e   i   o b o s t r a n o   v i š e u z r o č n a   i   v i š e p o s l e d i

č n a . K o c k a r   s e   v r t i   u z a č a r a n o m   k r u g u   p o t r e b e   p r ib a v l j a n j a   s r e s t a v a   z a   k o c k u ,   p u t e m krađa,pretnji,tuče,pranja novca,pronevere...52.Ličnost i tipologija kockara U   t i p o l o g i j i   k o c k a r a   r a z l i k u j u   s e   k o c k a r i profesionalci,kockari  zavisnici ikockari rekreativci.Kockari profesionalcisu svoju životnu orijentaciju podredilik o c k i   k a o   s t a l n o m   i z v o r u   p r i h o d a , e m o c i o n a l n o   s u  h l a d n i , n a t p r o s e č n e i n t e l i g e n c i j e , r a c i o n a l n i   u   i z b o r u   v r s t e   i g re   i   p a r t n e r a .Kockari zavisnicisuo s o b e   k o d   k o j i h   p o s t o j i   s t e č e n i   d e f e k t   l i č n o s t i , k o j i m a  j e   i g r a   p r e r a s l a   u kockarsku strast.Kockari rekreativciis u   l i č n o s t i   k o j e   s e   b a v e   k o c k o m   s ograničenim i unapred planiranim ulozima,kao i igrom prestiža,po određenims v o j s t v i m a   s t a b i l n i j e   l i č n o s t i   k o j e   r a c i o n a l n o   k on t r o l i š u   s v o j e   u l o g e   i ponašanje u igri.Psihološke crte ličnosti kockara dovode se u vezu s realizacijom kockarskogm o t i v a   z a   i z r a ž a v a n j e m   p o d s ve s n i h   s e k s u a l n i h   i   a g r e s i v n i h n a g o n a . Ps i h o a n a l i t i č a r i   k o c k a n j e   p o v e z u j u   s   d e p r e s i j o m , k o j a   u   os n o v i p r e s t a v l j a   n e s v e s n u   p o t r e b u   z a   g u b l j e n j e m   i l i   d o ž i v l j a v an j e m   k a z n e   z a nesvesni osećaj krivice.53.Seksualne devijacije,pojam,vrste i uzrociPod uobičajnim pojmom seksualnih devijacija smatraju se odnosi i ponašanja pojedinaca i grupa gde se izbegava heteroseksualnost,kao prirodni odnosm u š k a r c a   i   ž e n e   u   z a d o v o l j e n j u   u n u t r a š n j i h   e m o t i v n i h   p o tr e b a   i   f u n k c i j a  produženja vrste.Pods e k s u a l n i m   n a s t r a n o s t i m a, k a o   o b l i c i m a   s e k s u a l n i h d e v i ja c i j a , p o d r a z u m e v a j u   s e   a b n o r m a l n e   s e k s u a l n e   s k l o n o s t i, o d n o s n o ispoljavanje težnje i zadovoljenje polnog nagona na neprirodan i,za određenuk u l t u r u   i   s r e d i n u ,   n e p r i h v a t l j i v   n a č i n . U   s e k s u a l n e n a s t r a n o s t i   s p a d a j u seksualne inferzijei seksualne perverzije.Seksualne inferziječine sklonosti ipojave gde je seksualni nagon neprirodno usmeren na subjekta,kao što supedofilija,narcizam,zoofilija,nekrofilija. .   S e k s u a l n e   p e r v e r z i j ekarakterišuneprirodnost uslova pod kojima ličnost doživljava seksualna uzbuđenja,kaošto su mazohizam,sadizam,fetišizam...Uzroci seksualnih nastranosti nisu dovoljno istraženi,niti postoje jedinstvenip r i s t u p i   t o m   p i t a n j u . F r o j d   o v u   p o j a v u   t u m a č i   k

a o   p o s l e d i c a   p o g r e š n o g v a s p i t a n j a , a l i   i   s t r a h o m  o d   k a s t r a c i j e   u   p e r i o d u   r a n o g   r a z v o j a   u d et i n j s t v u . S o c i o l o š k e   t e o r i j e   f a k t o r e   u z r o č n o s t i   i z v o d e   i z   o p š t i h   te o r i j a   o devijantnosti:njihovom svođenjem na poremećaje interpersonalnih odnosa.54.Seksualne inferzije Seksualne inferziječine sklonosti i pojave gde je seksualni nagon neprirodnousmeren na subjekta,kao što su homoseksualizam,pedofil i ja,gerontofil i ja,,zoofilija,nekrofilija.Homoseksualizams e   s m a t r a   s e k s u a l n o m   d e v i j a c i j o m   k o j a   s e   i s p o l j a v a   u r e l a t i v n o  t r a j n o m , e m o c i o n a l n o m , d u h o v n o m   i   s e k s u a l n o m   p r i v l a č n o š ć u i nd i v i d u a   i s t o g   p o l a . P o z n a t a   j e   p o d   n a z i v o m   p e d e r i z a m , u ra n i z a m , t r e ć i pol.Ženski homoseksualizam se naziva još lezbijska ljubav,sapfizam,tribadija.P e d o f o l i j a   i   g e r o n t o f i l i j a .Pedofolijaj e   i n v e r z n i   o b l i k   s e k s u a l n e nastranosti,sklonost odraslih prema deci istog ili suprotnog pola.Gerontofolija je seksualna orijentacija usmerena prema starijim osobama.Nekrofilijas e   j a v l j a   k a o   o b l i k   e r o t s k o g   u   e g z i b i c i o n o m   , s a d i s t i č k om   i l i s e k s u a l n o m   z a d o v o l j a v a n j u   s   l j u d s k i m   l e š i n a m a .   Sm a t r a   s e   i s k l j u č i v o patološkom sklonošću muškaraca. Zoofilijoms e   p o j m o v n o   o d r e đ u j e   p a t o l o š k i   f e n o m e n   p o l n o g   o p đ t e n j a   s a životinjama.55.Seksualne perverzijeSeksualne perverzijek a r a k t e r i š u   n e p r i r o d n o s t   u s l o v a   p o d   k o j i m a   l i č n o s t d o ž iv l j a v a   s e k s u a l n a  u z b u đ e n j a , k a o   š t o  s u mazohizam,sadizam,egzibicionizam,fetišizam,transvestizam,voajerstvo.Sa d i z a m   i   m a z o h i z a m   i s p o l j a v a j u   s e   u   s e k su a l n o m   u z b u đ e n j u   i z a d o v o l j a v a n j u   n a n o š e n j e m   i l i  t r p l j e n j e m   b o l a   o d   p a r t n e r a .Sadizamjep e r v e r z i v n i   o b l i k   s e k s u a l n e   n a s t r a n o s t i , z a d o v o l j a v a n j a p o l n i h   n a g o n a nanošenjem fizičkog il i psihičkog bola partnera.Mazohizams e i s p o l j a v a u 2 m o g u ć a   o b l i k a : p o d a v a n j e m   d r u g o m   u   z l o s t a v l j a n ju   i   p o n i ž a v a n j u   i l i samozadovoljavanjem u podnošenju bola.Egzibicionizamk a o   n a s t r a n o s t , i s p o l j a v a   s e   s k o r o   i s k l j u či v o , k o d m u š k a r a c a , u z a d o v o l j a v a n j u   p o k a z i v a n j e m   p o l ni h   o r g a n a   ž e n a m a   b e z namere telesnog dodirivanja.Fetišizam

s e   d e f i n i š e   k a o   p o j a v a   d o ž i v l j a v a n j a   s e k s u a l n i h   u z b u đ en j a posebnim odnosom prema psihičkim ili fizičkim svojstvima , ili u kontaktu sastvarima osoba suprotnog pol 

Transvestizmoms e   o z n a č a v a j u   p o n a š a n j a   s e k s u a l n o g   z a d o v o l j a v a n j a oblačenjem odeće ili nošenje stvari osoba suprotnog pola.Voajerizamj e   p o j a v a   s l i č n a   e g z i b i c i o n i z m u , a   s a s t o j i   s e   u   z a d o v o l j a v a n j u gledanjem nage osobe suprotnog pola.56.Delikventna obeležja seksualnih devijacijaSeksualne devijacije,pogotovo pojedini njihovi oblici ne samo što podležuneformalnoj društvenoj reakciji,već imaju inkriminatorna obeležja,pretežnop r e k r š a j a , a l i   u   n e k i m   s l u č a j e v i m a   i   k r i v i č n o g   de l a .   T e ž i   o b l i c i   s e k s u a l n i h devijacija inkrimisani su tek s pojavom imperija,kada su razmere dostiglevrhunac razvrata.I n k r i m i n a t o r n i   o b l i c i   s e k s u a l n i h   d e v i j a c i j a   de f i n i s a n i   s u   n a   r a z l i č i t e n a č i n e . N a j č e š ć e   s e   o n i   o z n a č a v aj u   p o j m o m   s e k s u a l n o g   z l o s t a v l j a n j a , g d e spadaju pojave silovanja,bludnih radnji i protivprirodnog bluda.Silovanjejeseksualni delikt protiv volje i prinudom drugog lica na obljubu upotrebomgrube sile ili ozbiljnom pretnjom da će sila biti upotrebljena.Bludu izvornomz n a č e n j u j e u s t v a r i p r o s t i t u c i j a . U s o c i j a l n o p a t o l o š k o m s m i s l u t o j e v r s t a n a p a d a   n a   s e k s u a l n u   s l o b o d u   l i č n o s t i , n e d o p u š t e n   p o l n i   a kt .Protivprirodnibludč i n i   z a d o v o l j a v a n j e   s e k s u a l n i h   p o t r e b a   n a   n e p r i r o d a n   n a č i n . U  š i r e m s m i s l u   p o d   o v i m   p o j m o m   s e   p o d r a z u m e v a j u   o d n o s i  i z m e đ u   l i c a   i s t o g p o l a , k a o   i   z a d o v o l j e n j e   s e k s u a l n i h   s t r a s t i   i zm e đ u   l i c a   i s t o g   p o l a . U   u ž e m smislu pod protivprirodnim bludom smatraju se samo homoseksualni odnosiizmeđu muških osoba.Najtežim oblikom seksualnih devijacija smatra se incestualno ponašanjeO d   s e k s u a l n o g   z l o s t a v l j a n j a , g d e   j e   s i l o v a n j e   n a j t e ž i   v i d,   t r e b a   r a z l i k o v a t i s e k s u a l n o   u z n e m i r a v a n j e   k a o   l a k š i  o b l i k   d e v i j a c i j e . p o d   s e k s u a l n i m uznemiravanjem se podrazumeva neželjeno,neisprovocirano i neuzvraćenoponašanje seksualne motivacije.SAMOUBISTVA57.Pojam i opšte karakteristike samoubistavaS s a m o u b i s t v o   s e   s m a t r a   j e d n i m   o d   n a j t e ž i h   i   n a j k o m p l ek s n i j i h   o b l i k a socijalnih devijacija,odnosno socijalne patologije.Ono je to iz više razloga-a. prvenstveno zato što u odnosu na druge oblike ima najtragičnije posldice,adrugo,zbog toga što prestavlja jedan od najzagonetnijih fenomena ljudskogp o n a š a n j a . P r o b l e m   d e f i n i s a n j a   s a m o u b i s t a v a  u   o s n o v i , p o t i č e   i z   d v a r a z l o g a . P r v i   s e   j a v l j a   p r i   o d r e đ i v a n

j u   p u n o g   s a d r ž a j a , o d n o s n o   n a s t a j e   s p i t a n j e m   d a   l i   u   p o j av i   s a m o u b i s t a v a   s p a d a j u   i   p o k u š a j i   o d u z i m a n j a s o ps t v e n o g   ž i v o t a   i l i   s a m o   s v r š e n i   č i n   s a m o u b i s t a v a .D r u g i   p r o b l e m definisanja proizilazi iz različitih shvatanja o elementu svesnosti kao bitnomsadržaju takvog akta.Sam fenomen karakterističan je za sva razdoblja ljudske istorije,ali je odnosp r e m a   n j e m u   z n a č a j n o i   m e n j a n . R a z l i č i t e   k u l t u r e , c i v i l i z a c i js k a   r a z d o b l j a   i religijske dogme uticale su na stav prema toj pojavi.58.Uzroci suicida-teorijske osnove i metode izučavanjaOsnovni problem izučavanja pojave suicida ogleda se u činjenici da se sasubjektima pojave nemože komunicirati,iz razumljivih razloga-jer nisu međuživima,te se direktnim putem nemogu istražiti motivi,a time ni uzroci.Suicidalni motiv je subjektivni utisak koji čovek drži razlogom da sebi oduzmež i v o t . O n   s e   o b i č n o   d e f i n i š e   k a o   r a c i o n a l n i   r a z l o g   o d l uk e , k o j i   p o b u đ u j e   i podstiče na izvršenje samoubistava.Suicidilozi koji polaze od samoubistavak a o   s v e s n o g   i   n e s v e s n o g   a k t a   r a z l i k u j u   i   n e s v e s n e  m o t i v e - r a z n e   o b l i k e p s i h o p a t o l o š k i h   s t a n j a   k o j i  u s l o v l j a v a j u   a u t o d e s t r u k t i v n e   n a g o n e . K o d motivacionih faktora razlikuju se svesni i nesvesni motivi,pri čemu se u prveubrajaju: društveno uslovljeni i racionalne odluke ,,izlaza,, iz teških životnih iliz d r s t v e n i h   o k o l n o s t i , d o k   s e   n e s v e s n i m   m o t i v i m a   s m a t ra j u   r a z n i   o b l i c i p s i h o l o š k i h   s t a n j a   k o j a   s u   p o s l e d i c a   a u t o d e s tr u k t i v n i h   n a g o n a , a l a r m n i h refleksa usmerenih prema društvu.P o v o d i , o d n o s n o   s u i c i d a l n i   s t i m u l a n s i , j e s u   o k o l n o s t i   k o d  k o j i h   u z r o k , k a o odlučujući faktor i motiv,dolazi pre do izražaja.Oni su u toj meri različiti da seni ne mogu klasifikovati,jer u suštini,to može biti svaka radnja i događaj,odbesmislenih do ozbiljnih, koji se mogu objektizovati.O b i č n o   s e   u   f a k t o r e   u z r o k a  u b r a j a j u   p s i h o s t r u k t u r a l n i   s k l o p l i č n os t i , p r e d i s p o n i r a n   a k t i m a   a u t o d e s t r u k c i j e ;   r a s p a d   p o r o d i c e , o d r eđ e n e s t r u k t u r a l n e   o s o b i n e   l i č n o s t i , p r i p a d n os t i   r i z i č n i m   d e v i j a n t n i m grupama.Suicidalni uzroci su,prema tome ,faktori teško odvojivi od suicidalnedispozicije i motiva.Oni mogu biti subjektivne i objektivne prirode. 59.Uzroci suicida-istorijski i tradicionalne okviriAristotel je smatrao da je samoubistvo posledica socijalne neodgovornostičoveka,a kasnije sociološka shvatanja zasnivaju se pretežno na učenjima E.Dirkema,po kojem je samoubistvo pojava nastala kao ,,rezultat poremećenes o c i j a l n e   r a v n o t e ž e   i   n a r u š e n i h   o d n o s a   i z m e đ u  p o j e d i n a c a   i   s o c i j a l n i h i n s t i t u c i j a , ,   T . M a s a r i k   s a m o u b i s tv a   p o s m a t r a   k a o   j e d n u   o d   p o s l e d i c a opadanja uticaja religije. Brid navodi više socijalnih defektnosti suicida odkojih jedni nastaju iz l ičnog neuspeha,neispunjene socijalne uloge, odnosnon e o s t v a r e n o g ž i v o t n o g c i l j a ; d r u g i – i z p r e d a n o s t i c i l j u i n j e g o v o j u l o z i o d p o s e b n o g   z n a č a j a   z a   l i č n o s t ;   t r e ć i , p a k , i z   r i g i d n o s t i ,   t o   j e s t  n e m o g u ć n o s t i t o l e r a n c i j e   i z m e đ u   ž e l j a , s t a t u s a   i   c i l j a .   n e o d g o v o

r n o s t i   č o v e k a , a   k a s n i j e sociološka shvatanja zasnivaju se pretežno na učenjima E. Dirkema,po kojem je samoubistvo pojava nastala kao ,,rezultat poremećene socijalne ravnotežei   n a r u š e n i h   o d n o s a   i z m e đ u   p o j e d i n a c a   i   s o c i j a l n i h   i n s t i tu c i j a , ,   T . M a s a r i k samoubistva posmatra kao jednu od posledica opadanja uticaja religije. Bridn a v o d i v i š e s o c i j a l n i h d e f e k t n o s t i s u i c i d a o d k o j i h j e d n i n a s t a j u i z l i č n o g neuspeha,neispunjene socijalne uloge, odnosno neostvarenog životnog cilja;d r u g i – i z p r e d a n o s t i c i l j u i n j e g o v o j u l o z i o d p o s e b n o g z n a č a j a z a l i č n o s t ; treći,pak,iz rigidnosti, to jest nemogućnosti tolerancije između želja,statusa icilja.60.Uzroci suicida-psihološke osnoveK o d   r a z m a t r a n j a   u z r o č n i k a   s u i c i d a   p o s e b n o   s e   a n a l i z i r aj u   , , p s i h o l o š k e dispozicije,,kao što su depresivnost,agresivnost,ankcioznost,impulsivnost ih i s t e r i č n e   o s o b i n e , a l i   j e   p o j a v a   n aj t e m e l j i t i j e   a n a l i z i r a n a   k r o z   r a z n a p s i h o a n a l i t i č k a   s h va t a n j a .Psihoanalitičariv i d e   i   i s t r a ž u j u   p r o b l e m samoubistava u stanjumelanholije i ankcioznosti.Frojd je pokušao da putema n a l i z e   m e l a n h o l i j e   o b j a s n i   s u i c i d n e   p o j a v e , da   b i   t u m a č e ć i   f u n k c i j u tanatosa,destruktivnog nagona smrti,problem uzroka ove pojave smatraokonačno razjašnjenim.Savremene tendencije u psihoanalizi pojavu samoubistva objašnjavaju krozdva karakteristična pristupa:jedni ga tumače kao pojavu nastalu iz osvetge;a d r u g i k a o p o s l e d i c u n e u z v r a ć e n e l j u b a v i i l i n e s k l a d a i z m e đ u ž e l j e n o g i ostvarenog u životu.Prema nekim shvatanjima suicid se vezuje za depresivna stanja.Međutimm n o g a   i s t r a ž i v a n j a   d o v o d e   o z b i l j n o   u   p i t a n je   d e p r e s i v n o s t   k a o   f a k t o  

suicida.Depresivnost jeste najčešći psihički poremećaj vezan za ponašanjemladih,ali on nije direktni faktor,već više posledica patogenih poremećaja uporodičnim odnosima.61.Uzroci suicida-socijalni faktori Temelje socioloških pristupa samoubistava postavio je Dirkem ,koji uzrokes a m o u b i s t a v a   d a j e   v e ć   u   s a m o j   d e f i n i c i j i , s m a t r a j u ć i   d a   je   s a m o u b i s t v o posledica narušenih socijalnih veza između pojedinca i društva.S a   s o c i o l o š k o g   s t a n o v i š t a   i n t e r e s a n ta n   j e   o d n o ss a m o u b i c e   i okoline. s a m o u b i c a j e o s o b a k o j a j e i z g u b i l a p o v e r e n j e u o k o l i n u i v e r u u sebe.Po pravilu, sredina nije imala razumevanja za probleme suicidanta,ona je njegove razloge životnih problema omalovažavala i obesmišljavala.Ratne i poratne periodeprate prate pojave samoubistava kao zakonomerna pojavaodložne reakcije na psihopatološke probleme,po pravilu na učesnike ratnihdogađaja na tinejdžere i  adolescente. Alkohol

se tretira kao jedan od važnihf a k t o r a   u   p o j a v i   s a m o u b i s t a v a , a l i   č e š ć e   k a o   p o s r d n i   u z r ok   k o j i   d e l u j e   u s t i c a j u   s o c i j a l n i h   p o s l e d i c a   i   č i n i l a c a   k o j e  j e   p r e t h o d n o   i z a z v a o , a   t o   s u s o c i j a l n o   p r o p a d a n j e , z a p u š t e no s t , d e p r e s i v n a   s t a n j a , s u k o b i   s a   o k o l i n o m   i s l i č n e   p r i l i k e .K r i z n a   s t a n j a   i   s i t u a c i j ev r š e   v a ž a n   u t i c a j   n a   l a b i l n o neuravnotežene ličnosti i njihovu suicidalnu dispoziciju.Usamljenost,osećanjeizolovanosti, prestavlja suicidalni faktor kako za one koji žive u gradovimatako i za one koji žive na selu.62.Uzroci suicida-psihopatološki faktoriPsihijatrijske nauke, u početku,samoubistva određuju kao psihopatološkeakte i time uzroke ovih pojava nalaze u težim oblicima psihičkih poremećajaličnosti.Tako su se u psihijatrijskim teorijama razvila tri pravca objašnjennjasuicida:konstitucionalni,organski i heredistički.Duševna oboljenja i psihički poremećaji druge vrste kao uzrok samoubistavav r l o   č e s t o   s e   p o m i n j u   u   b r o j n i m   i s t r a ž i v a n j i m a  i z   o b l a s t i   p s i h i j a t r i j e   i psihologije.S m a t r a s e d a   s u o r g a n s k a o b o l j e n j a   n a j b r o j n i j e z a s t u p l j e n a u   s t r u k t u r i bolesti samoubica,zajedno sa psihomatskim poremećajima.Motive kod ovihs l u č a j e v a   č i n e   n e p o d n o š l j i vi   b o l o v i , p r a ć e n i   p s i h i č k i m poremećajima.Organske bolesti često navode čoveka na pomisao da takavživot i patnje treba okončatiR U savremenoj suicidologiji ima,čak i nekih teorija biološke orijentacije,kojesamoubistva indiciraju pojavom na koju utiče gen samoubica,odnosno da jepojava naslednog karaktera.63.Faktori suicidnog rizikaFaktori suicidnog rizika vezani su neposredno za same uzroke pojave,ali suo n i   u   k o n k r e t n i m   s l u č a j e v i m a   s v o d e   n a   n e k e   s o c io l o š k a , p s i h o l o š k a   i p s i h o p a t o l o š k a   o b e l e ž j a   s a m o u b i ca . U z r o c i   s a m o u b i s t a v a   n e p o s r e d n o u p u ć u j u   n a   n e k e   r i z i čn e   g r u p e   s k l o n o s t i   s a m o u b i s t v i m a , a   k o j e   s e   t i č u socijalnih obeležja,psihičkih stanja i , uopšte materijalnih i zdrastvenih uslovaž i v o t a . U t o m s m i s l u ,istraživanja ukazuju na neke osnovne karakteristikesuicidalne populacije.U polnoj strukturievidentno dominiraju muškarci kod samoubistava, a ženek o d   p o k u š a j a .K o d   s t a r o s n e   s t r u k t u r es a m o u b i c a   s t a t i s t i k e   g o v o r e   d a   s u adolescenti skloniji pokušajima samoubistva,dok su ljudi od 50-70 godinadominantni kod izvršenih samoubistava.Nivo obrazovanjap o k a z u j e   d a   j e najveća zastupljenost samoubica među onima s osnovnim, a najmanje međuosobama s visokom školskom spremom.Inacionalna struktura

s e u n e k i m r a d o v i m a   u z i m a   k a o   m o g u ć i   f a k t o r   u t i c a j a   u  o v o j   p o j a v i . N a i m e ,   i m a s h v a t a n j a   k o j a   s a m o u b i s t v im a   p r i d a j u   a t r i b u t e   k o l e k t i v n i h   o s o b i n a - nacionalnih ili etničkih dispozicija.I m a j u ć i   u   v i d u   d a   s u   s a m o u b i s t v a , z a   r a z l i k u   o d   d r u g i h  p o j a v a   s o c i j a l n i h d e v i j a c i j a , v i š e v e z a n a z a l i č n o s t i d u š e v n o i p s i h i č k o s t a n j e , o d p o s e b n o g značaja su faktori uzročnosti vezani za psihijatrijske poremećaje.Rizičnimg r u p a m a   s v a k a k o   p r i p a d a j u   i   a l k o h o l i č a r i , j e r   p r e m a  n e k i m   s t a t i s t i k a m a samoubice su oko 30% slučajeva taj akt izvršile u alkoholisanom stanju.64.Pokušaji samoubistvaP o k u š a j   s a m o u b i s t v a ,   u   o p š t e m   s m i s l u , z n a č i   z a p o če t o   a   n e d o v r š e n o samoubistvo.Kod pokušaja da se izvrši samoubistva ta namera nije ozbiljna iz a v r š a v a   s e   , , n e u s p e l i m   p o k u š a j e m , , . P o k u š a j   s a m o u b i s tv a   n e   s p a d a , n i motiviaciono ni po sadržaju,u pojave sucida.P o s t o j i   n e k o l i k o   r a z l i k a   i z m e đ u   i z v r š e n o g  s a m o u b i s t v a   i   p o k u š a j a samoubistva.Naime učestalost pokušaja samoubistava znatno je veća negok o d   p o j a v e   s a m o u b i s t a v a.Populaciona strukturaj e   r a z l i č i t a : z n a t n o   v i š e mladih osoba pokušava samoubistvo nego što je to slučaj u stastistici pojava

 kod samoubistava. Ženečešće od muškaraca pokušavaju samoubistvo,dokk o d   s a m o u b i s t a v a   j e   o b r n u t   s l u č a j . U   v e ć i n i   s l u ča j e v a   k o d   s a m o u b i s t a v a osoba vrši taj akt  jedan jedini i poslednji put,dok se kod pokušaja ti akti nesamo negoveštavaju,nego iv r š e   p o   n e k o l i k o   p u t a .B i t n a   r a z l i k a   i z m e đ u s a m o u b i s t a v a   i   p o k u š a j a   s a m o u b i st v al e ž i   u   m o t i v u .K o d   p o k u š a j a s a m o u b i s t v a   u   v e ć i n i   s l u č a j e v a   i m a   t z v .alarmni efekat,odnosno funkcijua p e l a . P o k u š a j i   s e   r a z l i k u j u   o d   s a m o u b i s t a v a   i   p o v r s t i   s r e s t a v a   i   n a č i n u i z v r š e n j a , j e r   j e   u   s k o r o  t r i   č e t v r t i n e   s l u č a j e v a   r e č   o   t r o v a n j umedikamentima,što je naručito slučaj kod žena do 21 godine starosti65.Posebne metode istraživanja pojava socijalne patologijeS o c i j a l n a   p a t o l o g i j a   k a o   n a u č n a   d i s c i pl i n a   i m a   d o s t a   d o d i r n i h t a č a k a , z a j e d n i č k i h   u z r o čn i h   f a k t o r a   s a   s o c i o l o š k i m   i   o p š t i m   p s i h o l o č k i m disciplinama,ali i određene specifičnosti.Ona ima karakter teorijske nauke,alii discipline kojoj je imanentno empirijsko istraživanje te prema tome koristimetodološke

postupke i metode ne samo opštih socioloških,nego i posebnihmetoda psiholoških nauka. Analiza,kao posebna naučna metoda jeste postupak rasčlanjivanja složenihpojava na proste činioce,odnosno celine na njene osnovne elemente.Postojiv i š e  v r s t a   a na l i z a   k ao   š t o su:strukturalna,funkcionalna,kauzalna,komparativna i genetička.Sintezaj e m e t o d a u o p š t a v a n j a p o s t u p k o m z a k l j u č e n j a o d p o s l e d n j e g k a o p š t e m , o d n o s n o   s p a j a n j e m   e l e m e n a t a   i s t r a ž i v a n j a   o d   j e d n o st a v n i j e g   k a složenijem. Apstrakcija   j e o s n o v n i m i s a o n i p r o c e s u k o m e s e o d b a c u j u p o s e b n o s t i i utvrđuje opštost u poimanju elemenata jedne pojave,utvrđivanjem onoga što je bitno,zaajedničke karakteristike elemenata.Konkretizacijaje postupak gde se,istraživanjem neke opšte špjave,dodaje  još neki posebni element,čime se ona konkretizuje-preciznije određuje.Generalizacijaj e p o s t u p a k u o p š t a v a n j a o d p o j e d i n a č n o g i p o s e b n o g k a opštim svojstvima pojava.Specijalizacijaje postupak suprotan generalizaciji.To je kretanje mišljenjao d   s p o z n a j e   n j i h o v i h   o p š t i h   o d r e d b i   k a   s a z n a n j u n j i h o v i h   p o s e b n i h   i pojedinačnih oblika. Indukcijaje jedan od oblika generalizacije,i to njegov poseban metodološkipostupak.Njime se zaključivanje o pojavama i pojmovima izvodi od posebnogi   p o j e d i n a č n o g , k a   o p š t e m . I z   p o s e b n i h   i   p o j e d i n a č n i h   s az n a n j a   i   s t a v o v a izvode se opšte i stavoviDeduktivni metodje zaključivanje o posebnom i pojedinačnom na osnovuo p š t e g . T o   s u   u s t v a r i , o b l i k   s p e c i j a l i z a c i j e : d e d u k c i j a   p r e tp o s t a v l j a   o p š t a saznanja o pojavama,opšte stavove i principe.66.Prikupljanje podataka kao istraživački postupak Prikupljane podataka iz oblasti socijalne psihologije sastoji se od sabiranjarazličitih oblika iskustvenih obaveštenja,proistekljih iz različitih društvenihpotreba.To su pojave koje inače u društvu nastaju nezavisno od nauke,daklen e   m o g u   s e   i   n e t r e b a   i h   v e š t a č k i   i   e k s p e r i m e n t a l n o   s tv a r a t i . N a j v a ž n i j i m n a č e l i m a   p r i k u p l j a nj a   p o d a t a k a   s m a t r a j u   s e : p l an s k a umerenost,sistematičnost,objektivnost i tačnost.Umerenost 

u   p r i k u p l j a n j u   s o c i j a l n i h   i   p s i h o l o š k i h   č i n j e n i c a   p o d r e đ e n a   j e cilju,odnosno predmetu istraživanja.Sistematičnost proističe iz potrebe da sei   u   p o t p u n o s t i   i s p i t a j u   p o j e d i n i   e l e m e n ti   p r o b l e m a , a   n e   n j i h o v a ukupnost.O b j e k t i v n o s t   i   t a č n o s t  , k a o   n a č e l o   u   k r i k u p l j a n j u   č i n j e n i c a d e v i j a n t n og   k a r a k t e r a , b i t n a   s u   p r e t p o s t a v k a   u   u t v r đ i v a n j u   nj i h o v e zakonitosti.P l a n i r a n j e   j e   p o č e t n a , u v o d n a   f a z a   u   p o s t u p k u  p r i k u p l j a n j a   p o d a t a k a . S a m postupak prikupljanja podataka je faza istraživačkog koraka na osnovu kojese stvara iskustvena evidencija o nekim konkretnim socijalno-psihološkimp r o b l e m i m a . P o s t u p a k   o b u h v a t a   t r i   o s n o v n e   f a ze : p r i k u p l j a n j e   i z v o r n e građe,selekciju i sistematizaciju, i stvaranje iskustvene evidencije.67.Posmatranje pojava kao istraživački postupak P o s m a t r a n j e   s e   d e f i n i š e   k a o   o r g a n i z o v a n o , p l a n s k o   i   m e t o d o l o šk o   s r e s t v o p r i k u p l j a n j a   p o d a t a k a   n e p o s r e d n i m   č u l n i m   o p a ž a n j im a   u   c i l j u   o t k r i v a n j a n o v i h   č i n j e n i c a   i l i   p r o v e r a v a n j a   n a u č n i h   hi p o t e z a . P l a n i r a n j e   j e   z n a č a j a n m e t o d o l o š k i   o k v i r   k o j i   o mo g u ć a v a   p o s m a t r a n j e . O n o   j e   o s n o v a : d a   s e r e l a t i v i z u ju   o g r a n i č e n j a   k o j a   s u   s v o j s t v e n a   o v o m   p o s t u p k u ; d a   s e   p r i k u p eo b j e k t i v n e , p o t r e b n e   i   b i t n e   č i n j e n i c e   o   i s t r a ž i v a n o j   p o j a v i ; d a   se   o d r e d i pojavni ,uzročno –posledični,vremenski i prostorni kauzalitet i hronologija udogađajima i pojavama. Postoje razne klasifikacije posmatračkih postupaka u istraživanju socijalnihpojava,najčešća je ona,koja postupak vidi kao posmatranje s učestvovanjem itzv. Čist posmatrač.Razlika između ta dva postupka je u tome što u prvoms l u č a j u , n e p o s r e d n o g   p r i s u s t v a   p o s m a t r a č a , p o s m a t ra n a   s r e d i n a   z n a   z a n j e g o v o   u č e š ć e   i   p r i l a g o đ a v a  m u   s e , a   u   d r u g o m , p o s r e d n o m , u l o g a posmatrača je prikrivena i sredina mu se ponaša,uobičajno.68.Ispitivanje pojava kao istraživački postupak P o d   i s p i t i v a n j e m   s e   p o d r a z u m e v a   p o s r e d n i   p o s t u pa k   z a   p r i k u p l j a n j e p o d a t a k a . P o s r e d a n   j e   z a t o   š t o   s e   i zm e đ u   i s t r a ž i v a č a   i   p o d a t a k a   n a l a z i p o s r e d n i k -i s p i t a n i k . I s p i t i v a n j e   j e   n a j č e š ć e   p r i m e n j i v a n   p o s tu p a k   u istraživanju društvenih pojava,a time i socijalno-psiholoških,koji  se izvodiposrestvomrazgovora,upitnika il i  ankete.Razgovor j e n a j č e š ć i p o s t u p a k u ispitivanju kriminogenih pojava i može imati stručni i naučni značaj.Naučnirazgovor se po svom sadržaju bitno razlikuje od uobičajenog razgovora,kao iod stručnih razgovora koje vode službena lica u prikupljanju podataka radip r e v e n c i j e   i   s u z b i j a n j a   s o c i j a l n o   p a t o l o š k i h   p o j a v a . O

n i   s e   m e đ u s o b n o r a z l i k u j u   p o   c i l j u , p o   s t e p e n u   d o b r o v o l jn o s t i   i s p i t a n i k a   n a   r a z g o v o r , p o posledicama razgovora,itd.Pismeni upitnik je obrazac kojim se pismeno tražen e k a   o b a v e š t e n j a , o n   s l u ž i   k a o   p o s e t n i k   p o  k o m e   t r e b a   d a   s e   v o d i razgovor. Anketaje oblik metodološkog postupka prikupljanja podataka,sličanu p i t n i k u , a l i   m n o g o   š i r i   p o   b r o j u   i s p i t a n i k a , s   j e d n o st a v n i j i m   s a d r ž a j e m , i znatno je ređa u stručnim nego u naučnim istraživanjima.69.Definisanje i klasifikacija u istraživanjuDefinicjom se određuje ssadržaj nekog pojma.definicija je određeni iskaz,stavili sud o nekom predmetu ili pojmu.U definiciji pojma i predmeta treba da suz a s t u p l j e n a   n j i h o v a   b i t n a   s v o j s t v a   k o j a   g a   r a z l i k u j u   od   d r u g i h   p o j a v a   i p r e d m e t a . R a z l i k u j e m o   v iš e   v r s t a   d e f i n i c i j a , m e đ u   k o j i m a   s u zn a č a j n i j e : n o m i n a l n a , p o k a z n a , o p i s n a , o p e r i c i o n a l n a   i   r e a l n a .Nominalnomdefinicijomo d r e đ u j e   s e   z n a č e n j e   r e č i .Pokazna definicijaj e o n a k o j o m s e p o m o ć u   p r i m e r a   u k a z u j u   n a   p r e d m e t   i l i   p o j a m .Opisna definicjaj e   n a č i n o p i s i v a n j a   p r e d m e t a   i l i   p o j m a   u k a z i v a n j e m  n e k e   n j e g o v e   o d l i k e   i l i s v o j s t v a . R e a l n a   d e f i n i c i ja   j e   e k s p l i k a t i v n a , n j o m e   s e   d a j e   a n a l i z a pojma.Operacionalna definicija može biti dvojaka:hipotetička (njom se pojavadefiniše uslovno) i pomoćna(njom se daje privremeno značenje) Da bi se nekipojave i pojmovi mogle definisati potrebno je poznavati pravila definisanja:dad e f i n i c i j a   b u d e   p o z i t i v n a , m o r a  b i t i   s a d r ž a j n a , m o r a   b i t i   j a s n a   i srazmerna,moraju se koristiti pojmovi koji su već definisani. Klasifikacija znači određivanje mesta nekog pojma koji je definisan u sistemup o j m o v a , o d n o s n o   n e k o g   r e d a   e l e m e n a t a   u   p o j a v i . D a   b i   se   k l a s i f i k o v a n j e p r a v i l n o   p r i m e n i l o   m o r a   s e   i s p u n i t i   n e k o l i k o   u sl o v a : k l a s i f i k a c i j a   m o r a   b i t i  jasno određena,pojmovi se pre klasifikacije moraju jasno definisati.70.Dokazivanje i opovrgavanje u istraživanjuDokazivanje je postupak utvrđivanja tačnosti saznanja pomoću činjenica il iteorijskih stavova.To je najsloženiji misaoni proces u istraživanju i analizip o j a v a . U p o s t u p k u d o k a z i v a n j a z a p o s t a v l j e n u t e z u i l i i z v e d e n i s u d s l e d i a r g u m e n t a c i j a   k o j a   i h   d o k a z u j e . U   n a u č n i m   i   d r u g i m  o b l i c i m a   s a z n a n j a p o s t o j e   n e k a   k o j a   s e   n e d o k a z u j u . T o   su   v e ć   u t v r đ e n e   i   d o s t u p n e - o p š t e poznate činjenice ili kako se stručno nazivaju –aksiomi.Dokazivanje može bitit e o r i j s k o   i   e k s p e r i m e n t a l n o .Opovrgavanje

j e   p o s t u p a k   s u p r o t a n dokazivanju.Kao i dokazivanje,i opovrgavanje može biti direktno i indirektno.71.Analiza sadržaja,pojam,izvori i predmet.Iz knjige72.Pojam i funkcija dokumentacione analizeP o d   p o j m o m   d o k u m e n t a c i o n e   a n a l i z e   p o d ra z u m e v a   s e   p o s t u p a k p o s m a t r a n j a   p r i k u p l j e n i h   p o d a ta k a , u t v r đ i v a n j e   r e l e v a n t n i h   č i n j e n i c a   n a o s n o v u   p o d a t a k a   i  z a k l j u č i v a n j e   n a   o s n o v u   s v e g a   t o g a   o   o d r e đ e n o j d ru š t v e n o j   p o j a v i , s t a n j u   n e k o g   p r o b l e m a   i l i   p r ed v i đ a n j e   m o g u ć i h kretanja.Dokumentaciona analiza je uslovljena ciljem,predmetom,a sadržajr a s p o l o ž i v i m   p o d a c i m a   i   n j i h o v o m   s t r u k t u r o m . N j o m e   s e  d a j u   t e o r i j s k e   i s t r u č n e   p o s t a v k e , s t a v o v i   i   s u d o v i , o b j a š n j en j a   f u n k c i o n a l n i h   u z r o č n i h   i k o r e l a c i o o n i h   v e z a   u   p o j a v a m a .A n a l i z o m   j e   m o g u ć e   o b u h v a t i t i   o d r e đ e n e faktore uticaja na pojedine pojave socijalne devijantnosti,bilo da se odaberuunutrašnji (psihološki i biološki) ili spoljni –socijalni.73.Pretpostavke uspeha,ocene podataka i greške u analiziPretpostavka uspešne analize zavisi ne samo od izvora i postupka,vć i ods p o s o b n o s t i   i s t r a ž i v a ć a   d a   t e   i z o r e   i s k o r i s t i   i   p ri m e n i   o d g o v a r a j u ć i p o s t u p a k . V e o m a   j e   b i t n o   da   z a   a n a l i z u   p o s t o j i   p o t r e b a , t e o r i j s k a opravdanost,i da,pri tom, kod istraživača postoji motiv da joj se posveti.Analiza zavisi,pored ostalog, i od toga kakvim podacima raspolažemo,da li ihi m a m o   d o v o l j n o   i   k o j i   j e   s t e p e n   n j i h o v e  v a l i d n o s t i . V a l i d n o s t   s e ocenjuje,prema tome,koliko je podatak pouzdan indikator u analizi.Pouzdan i n d i k a t o r j e o n a j k a d a s e p o d a t a k o d n o s i n a p r e d m e t i s t r a ž i v a n j a , a k o s e njime može izraziti sadržaj i ako se na taj način može meriti njen intenzitet.G r e š k e u a n a l i z i j e s k o r o n e m o g u ć e i z b e ć i . O n e s e m o g u p o j a v i t i i u f a z i p r i k u p l j a n j a   p o d a t a k a , p l a n i r a n j a   i s t r a ž i v an j a , a l i   i   u   f a z i   p o s t u p k a a n a l i z e . P o z n a v a n j e m   p ra v i l a   m e t o d o l o š k o g   p o s t u p k a   i z b e g a v a j u   s e p r e t h o d ne g r e š k e a l i i o n e u s a m o j a n l i z i . P r v a v r s t a g r e š a k a s e o d n o s i n a samog istraživača.Ukoliko ima predrasude o analiziranoj pojavi,on u analizinužno unosi pristrasnost i daje subjektivne zaključke i sudove.