VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVANIH STUDIJA

NOVI SAD

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA POSLOVNO OKRUŽENJE

POLNA DISKRIMINACIJA NA RADNOM MESTU

Mentor: Drinka Peković Student: Jovin Danijel 216/11 FR

Novi Sad, decembar.2012.

SADRŽAJ

1.Uvod............................................................................................................................................ 1

2.Oblici diskriminacije sa kojom se srećemo................................................................................. 2

3.Diskriminacija na random mestu……………………………………………………………… 3

4.Ne jenjava polna diskriminacija u zaradama,žene kao ugrožena grupa………………………. 5

5.Socijalistički status žena kroz istoriju…………………………………………………………. 6

6.Rodne nejednakosti na poslu (uloga žene)……………………………………………………. 7

7.Ježička diskriminacija žena…………………………………………………………………… 9

8.Diskriminacija muškaraca……………………………………………………………………. 10

9.Diskriminacija starih…………………………………………………………………………..12

10.Problemi zapošljavanja Roma u Evropi i Srbiji……………………………………………....13

11.Zaključak…………………………………………………………………………………….. 15

1.UVOD

Diskriminacija je nejednako postupanje prema pojedincu ili grupi ljudi. Do ovakvog nejednakog postupanja može doći zbog karakteristika za koje ljudi veruju da su zajedničke za ljude, kao grupu ( rasa, pol, kultura, polno usmerenje, rodni identitet, rodno izražavanje ).

Diskriminacija na temelju polnog usmerenja, rodnog identiteta i rodnog izražavanja pogađa nas svakodnevno na radnom mestu, u školi, u porodičnom domu, kod prijatelja, kod doktora, u prodavnici, na ulici. Zbog toga često živimo u strahu i izolaciji. Strah od neprihvaćanja okoline, strah od gubitka posla, strah od fizičkog nasilja, koji su često opravdani, prate nas u svakodnevnom životu.

Pravo na život bez diskriminacije, odnosno pravo na život bez nasilja ubrajaju se u osnovna ljudska prava. Republika Srbija je kroz svoje zakonodavstvo prepoznala polnu orijentaciju kao jedan od temelja po kojima se ne sme vršiti diskriminacija.

Uprkos tome, osnovna ljudska prava – pravo na život bez diskriminacije i pravo na život bez nasilja za osobe u javnoj i privatnoj sferi – nisu ostvarena. Najdrastičniji oblik kršenja prava seksualnih i rodnih manjina je fizičko nasilje koje nas svakodnevno pogađa, kako na ulici, tako i u roditeljskim domovima.

Većina osoba koje dožive diskriminaciju i nasilje ne podnose prijave protiv počinitelja iz straha od otkrivanja njihovog identiteta i zbog nepoverenja u pravnu zaštitu njihovih ljudskih prava u Republici Srbiji.

Diskriminacija narušava ljudska prava i ljudsko dostojanstvo. Jednakost svih ljudi kao jedno od osnovnih ljudskih prava zahteva nediskriminaciju.

Zaštita od diskriminacije: savremeno prava privilegovano štiti načelo nediskriminacije koje zabranjuje politike koje uzrokuju smetnje ili štete pojedincima ili grupama zbog svoje rasne, nacionalne, religijske pripadnosti, invaliditeta, seksualne orijentacije, socijalnog ili bračnog statusa.

U ovoj svojoj temi pokušaću da nam približim sam pojam diskriminacije na radnom mestu sa kojim se često susrećemo kako i mi u našoj neposrednoj okolini i državi ali isto tako i u drugim nam bliskim ili daljim zemljama.

1

1 http://www.google.com/search?aq=0&oq=DISKRIMINACIJ&sourceid=chrome&ie=UTF-8&q=diskriminacija 1.

2.OBLICI DISKRIMINACIJE SA KOJOM SE SREĆEMO

Diskriminacija u najširem smislu predstavlja razlikovanje. Svaki pravni propis izvršava diskriminaciju ako utvrđuje relevantne karakteristike pravnih ili fizičkih lica za koje definiše ispravno-zakonsko postupanje. 2

Diskriminacija označava i različito postupanje prema nekim pojedincima ili grupama na temelju činjenice koja ih određuje " različitima ". U tom smislu " diskriminisan " znači " isključen " - primer osoba sa invaliditetom.Može postojati u nekoliko oblika:

rasna diskriminacija - mere i postupci kojima se ograničavaju prava jedne etičke grupe ili celog naroda i postavlja vidna razlika u tretiranju ove grupe ili naroda i drugih prema kojima se postupa normalno.

ekonomska diskriminacija - u međunarodnim ekonomskim odnosima stavljanje jedne zemlje u nepovoljni položaj, protivno međunarodnom pravu i ugovorima; ono se sprovodi naročitim carinskim tarifama, izuzetnim deviznim ograničenjima, nejednakom podjelom uvoznih i izvoznih kontingenata i drugim administrativnim postupcima koji su različiti od onih što se primjenjuju prema ostalim zemljama; praktikuje se često i radi političkog pritiska na neku zemlju; ređe se primjenjuje u formi potpune ekonomske blokade, ali postoji i takav, najoštriji vid diskriminacije.

u fiziologiji, sposobnost razlikovanja dva istovremena nadražaja (pritiska) koja prouzrukuju strana tela na dva različita mesta; ispituje se specijalnim instrumentom- Veberov esteziometar.

Zakon o zabrani diskriminacije kaže da je diskriminacija svako neopravdano pravljenje razlike prema osobama ili grupama ljudi, kao i prema članovima njihovih porodica ili bliskim osobama, na otvoren ili prikriven način, i to kada je osnov za pravljenje te razlike:

rasa, boja kože, preci, državljanstvo, nacionalna pripadnost ili etničko poreklo, jezik

versko ili političko ubeđenje, članstvo u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama

pol, rodni identitet ili seksualna orijentacija

imovno stanje

rođenje, genetske osobenosti, zdravstveno stanje, invaliditet

2 http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%94%D0%B8%D1%81%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0

2.

bračni i porodični status (porodične obaveze, trudnoća)

osuđivanost

starosno doba

izgled, i druga stvarna lična svojstva, ili lična svojstva koje ti je neko neopravdano pripisao

3. DISKRIMINACIJE NA RADNOM MESTU

Mada imamo veliki napredak u borbi protiv diskriminacije na radnim mestima, ipak oseća se velika ne srazmernost u platama, prilikama za napredak, kao i učestali oblici diskriminacije koji su i dalje vidljivi.

Spominju se mnogi autori čiji izveštaji nas dovode do činjenice kako je diskriminacija na radnim mestima u sve većem porastu, pa su tako primetni i i novi oblici uznemiravanja koji se temelje na zdravlju, polnom opredjeljenju, invalidnosti, kao i diskriminacija HIV pozitivnih osoba.

ILO (međunarodna organizacija rada) ističe kako je među nezaposlenima i 44% mladih, u dobi od 16 do 24 godine, koji su itekako ugroženi, jer su u nepovoljnijem položaju pri traženju posla od starijih osoba.

Međutim, starija se populacija od strane poslodavaca često doživljava kao mentalno i fizički manje sposobna, ali i skuplja zbog radnog iskustva i znanja.

Posvećujući posebnu pažnju dobnim razlikama u plati i zaposlenosti, izveštaji napominju kako je potrebno doneti integrirane pravilnike koji će se baviti polnom diskriminacijom, " koje je potrebno uskladiti sa porodičnim potrebama i odgovornostima ".

Po pitanju zastupljenosti žena na tržištu rada, vidljivo je kako u ovom trenutku EU (62%) zaostaje za Severnom Amerikom (71,1%), ali je ispred Istočne Azije i Pacifika (61,2%) kao i Srednjeg Istoka i Severne Afrike (32%).

3

ILO navodi kako je za napredak žena na tržištu rada ključno uspostaviti pristup kvalitetnom zaposlenju i otvaranje većeg broja visokih pozicija.

3 http://setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/sr_Latn/features/setimes/articles/2011/04/25/reportage-013.

Žene još uvek čine značajnu manjinu na takvim pozicijama, pa ih je u celom svetu tek 28,3% visokopozicioniranih, a njihove su plate u proseku za 15% niže od plata muških kolega.

U izveštajima se navodi kako je u današnje vreme, borba protiv diskriminacije važnija nego što je bila pre četiri godine " s obzirom na porast nejednakosti i nesigurnosti ", a sve veći porast razlika ublažava bilo kakav učinak stalne borbe protiv diskriminacije. " To može dovesti do političke nestabilnosti i društvenih prevrata, koji se mogu negativno odraziti na gospodarski rast", upozoravaju autori.

Kako je na tržištu rada prisutno 470 miliona ljudi s invaliditetom, u statistikama se izražava zabrinutost za mogući porast diskriminacije upravo tih osoba. Navodi se kako su mogućnosti za zapošljavanje osoba s invaliditetom sve manje, dok se njihov broj učestalo povećava.

Tako primera radi u Evropi, osobe starosti od 16 do 24 godine, imaju 66% prilika za pronaći zaposlenje, dok se kod onih osoba sa invaliditetom te mogućnosti smanjuju na 47%, a kod osoba sa teškim invaliditetom na tek 25 %.

ILO se takođe osvrnuo i na najnoviji oblik diskriminacije - genetske. Naučnici vrše velika genetska testiranja, u svetu su zabeleženi slučajevi gubitka zdravstvenog osiguranja zaposlenih ili čak otpuštanja pod objašnjenjem kako njihove genetska slika pokazuje da bi mogli oboleti od teških bolesti.

Uprkos stalnim naporima pojedinih zemalja u borbi protiv diskriminacije, ILO napominje kako su još uvek vidljive značajne razlike između pojedinih slojeva stanovništva i dobnih razlika.

Vladama širom sveta predlaže se ozbiljno suočavanje s tim problemima i ulaganje dodatnih sredstava kako bi jednakost na poslu konačno mogla postati stvarnost.

4.

4. NE JENJAVA POLNA DISKRIMINACIJA U ZARADAMA,ŽENE KAO UGROŽENA GRUPA

Nedavno istraživanje Udruženja poslovnih žena pokazalo je da su u Srbiji, na žalost, za isti kvalitet rada žene plaćene prosečno 16 odsto manje nego muškarci. Da bi u nekoj firmi postale rukovodioci, ili da bi dobile veću platu, potrebno je da ulože mnogo više napora, što im opet nije garancija da prednost neće imati muškarac sa istim ili manjim sposobnostima.

Rodna neravnopravnost, odnosno diskriminacija, podjednako je prisutna i u javnom i u privatnom sektoru i u malim i u velikim firmama. Ona se najviše vidi po tome što su muškarci ne samo na rukovodećim mestima, već su po nekom nepisanom pravilu za njih rezervisana bolje plaćena radna mesta, a prilikom zapošljavanja im se daje prednost jer se smatraju kvalifikovanijim.

Tome su na neki način doprineli mediji u kojima se favorizuje seksualnost žena, naspram drugih kvaliteta, a mnogo manje pažnje se posvećuje uspesima žena. Ne treba zanemariti činjenicu da u vlasti ne učestvuje ni proklamovanih 30 odsto žena, iako one čine više od 50 odsto populacije u Srbiji. Žene teže dolaze do viših nivoa obrazovanja, ali i do elitnih profesija, a ekonomski su potcenjene jer u mnogo manjem procentu su vlasnice preduzeća, automobila, nekretnina.

Žene su i prilikom zapošljavanja u nezavidnom položaju jer se od njih sugestivno traži da ne rađaju, pitanjima da li planiraju da imaju decu, one preko 40 godina teže dolaze do posla, ili dobijaju radna mesta ispod svojih kvalifikacija, ranije odlaze u penziju. Zbog svega tga, ministarstvo rada je izradilo nacrte Zakona koji bi donekle regulisali rodnu ravnopravnost, ali oni još nisu ratifikovani u Narodnoj Skupštini.

Naravno da nema zakonske diskriminacije, ali nema ni dovoljno zakonskih prepreka diskriminaciji. Ima veoma malo takvih zakona, poput zakona o zaštiti žena sa invaliditetom i u Zakonu o radu postoji zabrana diskriminacije.

Izrađeni su nacrti Zakona o sprečavanju diskriminacije i ravnopravnosti polova, koji još čekaju na ratifikaciju u Narodnoj skupštini.

U državnoj službi i javnim preduzećima rodna neravnopravnost po pitanju zarade ne postoji jer se zarada drugačije određuje, ali ona postoji  u privatnom sektoru, u velikim multinacionalnim kompanijama koje imaju slobodu da zaradu određuju i po prisustvu na poslu, a većina žena ne može da ostaje na radnom mestu do duboko u noć.

4

4 http://vesti.krstarica.com/drustvo/polna-diskriminacija-u-srbiji

5.

Stopa nezaposlenosti žena takođe govori o neravnopravnom položaju, jer su 44 odsto nezaposlenih žene, a od tog broja je 80 odsto onih koje su dobrovoljno napustile posao. Ne treba zanemariti ni činjenicu da su žene u samo 27 procenata navedene kao nosioci domaćinstva.Neophodno je povećati zastupljenost žena u javnom životu i njihovo učešće u donošenju važnih odluka.

5. SOCIJOLOŠKI STATUS ŽENA KROZ ISTORIJU

U brojnim praistorijskim kulturama, uloga žena bila je u obradi zemlje i pripitomljavanju životinja, dok bi muškarci lovili divljač.

S nastankom patrijarhalnog društva, primarni zadatak žena bio je odgajanje dece, a muškarac je bio zadužen za izdržavanje porodice. U patrijarhalnom društvu, porodica u kojoj žena nije radila bio je primer dobrostojeće porodice. Žena je radila samo ako je to bilo neophodno za preživljavanje porodice.

U samom društvu, žene nisu imale pravo glasa, obrazovanje im je bilo ograničeno na čitanje i pisanje, ručne radove, i gajenje dece, a same one su smatrane nesposobnim da se staraju same o sebi.

U 19. veku, dolazi do nastanka feminizma, čiji je najistaknutiji predstavnik bila Klara Cetkin. Feministinje su zahtevale potpunu jednakost žena i muškaraca. Najveća prepreka tom pokretu bile su (i još uvek su) predrasude koje su stvaranje vekovima i koje su stvarale nejednakost.

Feministkinje su zahtevale da se odbaci ideal žene domaćice. Međutim, tek će kraj Prvog svetskog rata doneti ozbiljnije promene u statusu žene u društvu. Kako su svi muškarci bili na frontu, žene su morale da preuzmu poslove koje su ti muškarci ostavili otišavši u rat. U fabrikama, naročito fabrikama oružja, radnički redovi su se sastojali od žena.

Žene su varile, lile, i pravile topove i municiju. Takodje je ogroman broj žena otišao na frontu kao medicinsko osoblje, gde su radile kao bolničarke i negovale ranjenike. Nakon završetka rata, mnoge od njih su odbile da se vrate u ulogu domaćice, a i samo društvo u mnogim zemljama je počelo da menja tvrdokorne patrijarhalne stavove.

5

5 http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%96%D0%B5%D0%BD%D0%B0

6.

Danas u mnogim zemljama sveta žene su dosta izjednačene sa muškarcima, a sociološka svest društva se polako menja. Sve je više žena koje aktivno učestvuju u društvenom, ekonomskom i političkom životu jedne zemlje.

Neke zemlje imaju žene na mestu predsednika ili drugih bitnih političkih položaja.

Međutim, još uvek postoji diskriminacija žena, čak i u najnaprednijim društvima, počev od nasilja u porodici do nejednakih materijalnih prihoda za obavljanje istog posla.

S druge strane, u primitivnijim društvima mnoga ljudska prava žena se krše, počev od potpune potčinjenosti muškarcu da odlučuje o njenoj sudbini i životu, bilo da se radi o mužu ili ocu, bratu, preko blagonaklonog gledanja na ubistva žena od strane istih zbog kršenja nekog od patrijarhalnih zakona, do fizičkog sakaćenja koje je još uvek prisutno u nekim afričkim zemljama.

6.RODNE NEJEDNAKOSTI NA POSLU (ULOGA ŽENE)

Takozvani ženski stil rukovođenja - stvaranje humanog radnog ambijenta umesto rigorozne discipline, podsticanje motivacije zaposlenih umesto krutog sistema nagrade i kazne, negovanje timskog rada umesto takmičarskog liderstva – novi je trend u upravljanju procesom rada koji pokazuje sve bolje efekte.

8. mart je pre sto godina ustanovljen kao simbol borbe žena za jednaka prava na poslu i u javnom i političkom životu. Od tada pa do danas, prevaljen je dug put, ali posao nije završen. Žene su i dalje manje plaćene od muškaraca, o čemu svedoče i rezultati istraživanja Republičkog zavoda za statistiku.

Veći deo muškaraca u populaciji zaposlenih od broja žena u armiji onih sa biroa. U samim kompanijama, učešće žena opada kako se hijerarhija kreće ka vrhu, tako da ih najviše ima «u bazi», zastupljene su u nižem i srednjem upravljačkom sektoru, a u zanemarljivom procentu u strateškom menadžmentu. 

6Istraživanje koje je uradila Sekcija žena potvrdilo je da rodna neravnopravnost postoji u svim radnim segmentima: pri zapošljavanju i otpuštanju, napredovanju i stručnom usavršavanju, prilikom sistematizacije radnih mesta, utvrđivanja visine plate i nagrađivanja, podele odgovornosti i odlučivanja...

6 http://www.prekoramena.com/t.item.312/rodna-ravnopravnost-na-poslu.html7.

Ali to su samo merljivi znaci diskriminacije. Oni drugi, koje je teško kvantifikovati, ogledaju se i u činjenici da je poslovni svet i dalje dominantno muški ne samo zbog toga što njime upravljaju muškarci već i zbog vrednosti koje promoviše, načina građenja karijere i postizanja uspeha koji podržava.

Taj, takozvani «muški» princip forsira hijerarhiju, samouverenost, isključivost, racionalnost, orijentisanost ka rezultatima i profitu, a surova konkurencija može da posluži i kao izgovor za agresivnost i beskrupuloznost.

Ukoliko su ove osobine izraženije, utoliko je menadžer uspešniji.

Zbog toga ambiciozne žene najčešće i same preuzimaju ovaj stil ponašanja, na sopstvenu i štetu kompanije za koju rade, jer novi teoretski pogled na organizaciju rada upravo se bazira na takozvanim ženskim osobinama: spremnost na kompromis i timski rad, stavljanje zajedničkih interesa ispred ličnog uspeha, demokratičnost, komunikativnost, bliskost, intuitivnost... 

Stvaranje humanog radnog ambijenta umesto rigorozne discipline, podsticanju motivacije zaposlenih umesto krutog sistema nagrade i kazne, negovanje timskog rada umesto takmičarskog liderstva – novi je trend u upravljanju procesom rada koji pokazuje sve bolje efekte i satire rodnu ne jednakost na poslu.

8.

7.JEZIČKA DISKRIMINACIJA ŽENA

U Srbiji je danas moguće videti oglase u kojima se traže čistačice, bolničarke i kasirke, ali ne i one u kojima se traže ambasadorke, direktorke i profesorke.

Ako se ode na sajt Nacionalne službe za zapošljavanje može se naći oglas Državne lutrije Srbije, koja traži “stručnog saradnika za pravne poslove” na određeno vreme do šest meseci, a uslovi koji se podrazumevaju su da neko ko se prijavljuje mora da bude “diplomirani pravnik”. Za posao “supervizora prodajnih objekata” može da konkuriše “komercijalno-ekonomski tehničar”. Nema nikakvog pomena stručne saradnice, diplomirane pravnice, supervizorke prodajnih objekata, komercijalno-ekonomske tehničarke.

Do skora je i Kancelarija republičkog zaštitnika građana, koja između ostalog štiti i rodnu ravnopravnost, u zvaničnim mejlovima i materijalima upotrebljavala imena zanimanja samo u muškom rodu. Međutim, taj propust je ispravljen.

Na sajtu Kancelarije za evropske integracije, funkcija Milice Delević, koja se nalazi na njenom čelu, napisana je u muškom rodu. Milica Delević je tako samo direktor.

Pre nekoliko dana, atletičarka Marina Munćan, koja je na nedavno održanoj Univerzijadi osvojila zlatnu medalju, potpisana je u Dnevniku RTS-a kao šampion, a ne šampionka.

Dugo vremena su u srpskom jeziku imena zanimanja navođena samo u muškom rodu. To je podrazumevalo ideju univerzalnosti pri navođenju zanimanja, što je odavno osporeno ne samo od feministkinja već i od branilaca i braniteljki ljudskih prava već i od jezičkih stručnjaka/kinja.

7

7 http :// www . pravniportal . rs / index . php ? id =2996& cat =152

9.

8.DISKRIMINACIJA MUŠKARACA

Predrasude da je žena sama po sebi nemoćna da se brani ili bilo što preduzme u svoju korist u svetu sile, odnosno muškaraca uveliko je uverena i gotovo da je u očima svih pa i mnogim muskaraca stanje takvo kakvo jeste i da se tu nema šta dodati ili reći.

No, koliko je danas u svetu ugroženih muskaraca od strane žena od kojih su neke bilo zbog odgojinih, karakternih,ambicioznih ili drugih karakteristika dominantne, koje će da bi izgradile karijeru birati sva moguća sredstva da preko svojih "ženksih aduta" dođu do istih, koje će tražiti zakonske i policijske mere zaštite i na najmanji "iskorak" muža, poslodavca ili ljubavnika ako nije u skladu sa njenom vizijom "jednakosti",

Koliko je danas optimalnih šansi da muškarac dobije posao sekretara u uredu ako u konkurenciji ima pored sebe ženu koja vizuelno nadmašuje njegove fizičke adute, u mnogim zemljama modernog zapada već je unapred izgubljena bitka muškarca da bude staratelj deci jer je zakon ipak malo više na strani žene.

Mnogi razvodi ostaju obeleženi pravnim deobama imovine gde često žene "opelješe" bivšeg supruga jer im se to zakonom omogućuje.

Alimentaciju koju moraju plaćati ženi često je u očima mnogih muškaraca nepravedna ali se mora postivati i isplacivati na ženino ime. Koliko muskaraca tj. muževa mora trpeti dominantne žene i pristajati na isključivo njenu i samo njenu odluku o tome koliko će u njihovom zajednickom braku ipak ona imati dece...

Uopšte, zašto je uvreženo mišljenje da su samo muškarci ti koji su nasilnici, koji tuku, zlostavljaju ili na neki drugi nacin maltretiraju zene?

Ako muskarac u suvremenom drustvu moze koristiti trudnicko bolovanje da bi se brinuo o maloj bebi kod kuce dok žena ide raditi zasto nema pravo odlučivati i o rođenju te iste male bebe?

Ako je muskarac po svom sexualnom opredjeljenju homosexualac vrlo velika verovatnoća je da ce biti ismejan, često puta i pretučen i da neće naići na "ravnopravnost u društvu" dakle, po samoj svojoj sklonosti biće "ignorisan" tj. Etiketiran odnosno diskriminiran.

O takvim i mnogim drugim pitanjima nije li vazno razgovarati i menjati stavove drustva.

8

8 http :// www . e - novine . com / mobile / entertainment / entertainment - tema /42486- Srbiji - mukarci - neniji - pol . html

10.

Znamo također kroz evoluciju čovečanstva da je postojao matrijarhat ili vreme vladavina žena , u genima nekih od njih i do danas se proteže težnja ka dominaciji i vladavini u nekom odnosu. 

U prevodu: zle žene koriste svoje sexy adute kako bi dobile posao pre nego muškarac- pravednik sa istim ili boljim kvalifikacijama.

Muškarci su, nažalost ili na sreću, kao moćnija društvena grupa stvorili sistem u kome će žene služiti njihovim potrebama, pa je tako žena dobila relaciju kuhinja-krevet.

Muškarci se žale na vragolaste žene u kratkim suknjama što im u svom nemoralu oteše posao. Odgovor je dosta jednostavan: žao mi je, gospodo, što ste napravili sistem u kome je to moguće.  "Žene dobijaju posao preko fizičkih aduta" jer ste vi tako tražili.

Muškarci rade teže fizičke poslove možemo dosta da polemišemo o ovome. ,,

Žene na selu (bar u Šumadiji) rade iste poslove kao muškarci, s tim što im još sleduju i kućne obaveze. Da prihvatimo kao činjenicu da muškarci u većem broju rade teže fizičke poslove ( u rudniku, na građevini itd.).  

Da bi nasilje nad muškarcima u porodici bio društveni problem (ne sumnjam da postoje pojedini muškarci koji su ovome izloženi), potrebno je da kritična masa muškaraca ima iskustvo starateljstva ,vaspitanja dece. Moje subjektivno mišljenje je da to nije realnost, ne zato što se to meni sviđa, već zato što ne postoji "mehanizam" u društvu koji bi takvu realnost stvorio.

 

11.

9.DISKRIMINACIJA STARIH

Termin „ejdžizam“ podrazumeva diskriminaciju baziranu na godinama starosti, odnosno nejednak tretman ili uskraćivanje nekog prava zbog godina starosti, od strane pojedinca ili organizacije. U SAD je nastao ovaj termin i ovu pojavu zovu „ teror mladosti “. 

Ejdžizam spada među najrasprostranjenije oblike diskriminacije u savremenom svetu, a podrazumeva diskriminisanje pojedinaca samo zato što pripadaju starosnoj grupi.

Ova pojava obuhvata sve strukture društva i grupe u svim uzrastima. Posle rasizma i seksizma, smatra se trećom velikom, možda i najsurovijom predrasudom.

Pored brojnih karakteristika, koje su zajedničke za rasizam, seksizam i ejdžizam, ovaj poslednji ima jednu specifičnost u odnosu na predhodna dva: ukoliko živimo dovoljno dugo, svi možemo da postanemo njegove žrtve.

Savremeni vrednosni sistem promoviše neke nove ideale poput brzine, moći, uspeha, takmičenja, lepote, zdravlja, a to su sve vrednosti koje se isključivo vezuju za mladost. Kao rezultat toga starije žene i muškarci ostaju uskraćeni u koristima razvoja drustva, naročito stari ljudi u seoskoj sredini. 

9

9 http :// www . pravapomoc . rs / pitali - ste / ejdzizam

12.

10.PROBLEMI U ZAPOŠLJAVANJU ROMA U EVROPI I SRBIJI

Agencija za osnova prava EU , ocenjuje da Romi u Evroskoj  uniji  nisu dovoljno uključeni u društvo i žive u lošijim uslovima nego njihovi susedi.

Takođe saopšteno je da u 11 posmatranih zemalja članica EU u kojima živi najveći broj romskih građana, njihova situacija u oblasti zapošljavanja, obrazovanja,smeštaja i zdravstva zaštita je lošija nego neromskog stanovništva. Prema izveštaju, oko 45 odsto Roma u svom smeštaju nema kuhinju, kupatilo ili struju, a oko polovina njih je rekla da je doživela diskriminaciju u protekloj godini. U izveštaju se poziva na  brzu i efikasnu akciju u cilju obrazovanja Roma. Taj element je od suštinskog značaja za oslobađanje njihovih potencijala i pružanja mladim romima stručnosti, koja im je potrebna da bi izbegli začarani krug diskriminacije, isključenosti iz društva i siromaštva.

Istraživanje koje je urađeno u saradnji sa Programom UN za razvoj, Svetskom bankom i Evropskom komisijom pokazalo je da je 80 odsto Roma ugroženo siromaštvom, manje od trećine njih ima plaćen posao, a samo 15 odsto je završilo srednju školu za razliku od 70 odsto ostalih stanovnika.

Istraživanje je obuhvatilo više od 22.000 osoba, romskog i neromskog stanovništva, u Bugarskoj, Češkoj, Francuskoj, Grčkoj, Mađarskoj, Italiji, Poljskoj,Portugalu, Rumuniji, Slovačkoj i Španiji. 

10 Slika romskog dela sirotinjskog naselja blizu centra Beograda

10 http :// www . beogradgazela . net / sr / das _ buch . php

13.

U Srbiji ovakva naselja naveliko ignorišu. U inostranstvu se za njih gotovo i ne zna, uprkos činjenici da su razvijene evropske zemlje – u velikoj meri doprinele njihovom nastanku i brzom širenju.

Trend neobaveštenosti onemogućava pružanje odgovora na još važnije pitanje, pitanje o životnim uslovima onih koji su prinuđeni da tamo stanuju. Posebno je upadljiv primer naselja ispod drumskog mosta Gazela.

S obzirom na to da se nalaze u sred grada, pored ovih kuća i baraka svakodnevno prolaze desetine hiljada ljudi, ali retki su oni koji su posetili naselje, koji poznaju njegove stanovnike ili su se uhvatili u koštac sa životnim uslovima koji tamo vladaju.

Jedini način da se ukloni ovaj ozbiljan nedostatak jeste lično se uputiti u takva naselja, ostvariti kontakt sa stanovnicima i posvetiti im onu vrstu pažnje koja se inače poklanja ostalim mestima i ljudima u gradu.

Ovaj deo Beograda i malog ciganskog naselja ustvari slika je diskriminacije i predstavja belu mrlju na mapi srca Beograda.

Ova tužna slika mogla bi svakog ko pogleda ovaj prizor izbliza da s jedne strane potrese, a sa druge da animira da možda posete ovu Gazelu ili slična naselja, i time neposredno se i sami uhvate u koštac sa situacijom, a s druge strane neki društveni subjekti trebalo bi da ukaže na višeslojne mehanizme kojim mogu da pomognu da se ublaži ova velika diskriminacije Roma i da se ustanove neka opšta osnova za dalje humanitarne i političke projekte.

Prvenstevno je bitno svrstati ih u red građana jednakih nama. Pružiti im pravo za školovanje,jedno normalno i pravično življenje u zajednici,omogućiti im zapošljavanje i malo više napraviti osvrt na koji način im se pomoći ili makar usmeriti na neki bolji pravac.

Ali svakako da taj pravac ne treba da bude ulica,ne zaposlenost, bolest i sve ostalo sa čime se oni susreću

14.

11.ZAKLJUČAK

Kad pošteno razmisliš, bez obzira kako je do mišljenja koje dovodi do diskriminacije došlo, uviđaš da su takvi stavovi jednostavno besmisleni.

Najčešće se takvi stavovi pravdaju predrasudama da pripadnost nekoj grupi obavezno prati i određeno ponašanje, pa su tako „svi Romi prljavi”, a „deca razvedenih roditelja uvek su loši đaci”.

Ako pripadaš nekoj od diskriminisanih grupa, onda ti je to jasno, jer si verovatno takav način razmišljanja osetio na svojoj koži.

A ako joj ne pripadaš, pokušaj da zamisliš kako bi se osećao da se jednog jutra probudiš i otkriješ da su pravila promenjena, pa je od danas tvoja boja kože, na primer, nepoželjna, pa ćeš osetiti koliko je život ne pravedan.

Trebalo bi da se potrudimo svako pojedinačno da bude bolji čovek i da ne pravimo razlike medju sobom ma bilo koje vrste i da time stvaramo diskriminaciju.

Potrebna je samo volja,tolerancija i ljudsko poštovanje. Svet i okruženje bi bilo mnogo lepše za sve nas.

15.

LITERATURA

http://glassrbije.org/index.php?option=com_content&task=view&id=11615&Itemid=30

http://www.google.com/search?aq=0&oq=DISKRIMINACIJ&sourceid=chrome&ie=UTF-8&q=diskriminacija

http://www.prekoramena.com/t.item.312/rodna-ravnopravnost-na-poslu.html

Poslovno okruženje,Đurić Kuzmanović dr Tatjana, Alfa graf NS, 2011.http://vesti.krstarica.com/drustvo/polna-diskriminacija-u-srbiji

http://www.beogradgazela.net/sr/das_buch.php

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%96%D0%B5%D0%BD%D0%B0

http://www.pravapomoc.rs/pitali-ste/ejdzizam

http :// www . e - novine . com / mobile / entertainment / entertainment - tema /42486- Srbiji - mukarci - neniji - pol . html