seminarski (2)

5/8/2018 seminarski (2) - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/seminarski-2-559abfabad188 1/25

UVOD

Danas su prisutne značajne evolutivne promene koje idu u pravcu stvaranja

savremenijeg preduzeća, usklađenog sa promenama. Te promene izaziva globalizacijatržišta, internacionalizacija biznisa, razvoj informacionih tehnologija i posebnokonkurentan privredni ambijent. Neprekidne interakcije sa zbivanjima, kako spoljatako i unutar preduzeća, razlog su neophodnosti analize odnosa uloge i značajafinansijskih izveštaja.

Svrha finansijskih izveštaja ogleda se u obezbeđivanju informacija korisnih zadonošenje odluka internih i eksternih korisnika finansijskih izveštaja, kao i u

prikazivanju rezultata upravljanja sredstvima, koje vlasnici poveravaju menadžmentu.Uspešno upravljanje savremenim preduzećima u uslovima izražene dinamike

tehnoloških promena, zaoštrene konkurencije, razvoja tržišta kapitala, različitihalternativa izbora izvora finansiranja i odvojenosti profesionalne uprave od vlasnika,

pored znanja i iskustva menadžera, podrazumeva i stalnu komunikaciju poslovnogsubjekta sa okruženjem. Ne govori se bez razloga da se uspeh poslovnog subjektameri uspehom komunikacije poslovnog subjekta sa okruženjem. Dobro organizovanoračunovodstvo, pretpostavka je postojanja kvalitetnih finansijskih izveštaja. Da je vrlo

bitna važnost finansijskih izveštaja govori i činjenica da se ovim problemom bave brojne državne, nevladine i profesionalne institucije u mnogim zemljama. Sastavljanjefinansijskih izveštaja je u nadležnosti menadžmenta, dok je sama provera i kontrola dali su izveštaji u skladu sa zakonom pripada reviziji preduzeća.

U ovom radu smo pokušali objasniti znacaj koji imaju finansijski izveštaji, kaoosnova komunikacije poslovnog subjekta. Obezbediti kvalitetne finansijske izveštajeza korisnike znači čitavo bogatstvo, a poslovnom subjektu omogućava ne samo daopstane na tržištu, već i da zadobije poverenje korisnika finansijskih izveštaja.

I FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE KAO KONCEPTUPRAVLJANJA

2



Sa kontinuitetom od više od 170 godina, finansijsko izveštavanje predstavlja aktuelan problem uz oscilirajuci intenzitet aktuelnosti.1 U računovodstvenoj tradiciji egzistirajudva finansijska izveštaja, čija je vrednost sve do danas ostala neosporena, i to: bilans

stanja i bilans uspeha. Dugi niz godina, primaran izveštaj je bio bilans stanja, služeći prvenstveno interesima poverilaca i kreditora, koji su u njemu pronašli instrument zaobračun kapaciteta pokrića dugova. Na početku XX veka, bilans počinje da služi idrugim svrhama- u prvom redu potrebama menadžmenta preduzeća, koji je u njemu

pronašao finansijski izveštaj, koji prezentira salda realnih tokova, kao i saldamonetarnih tokova.Drugi finansijski izveštaj, bilans uspeha ima funkciju da služianalizi procesa stvaranja bogatstva od strane preduzeća i sučeljavanju prodate

proizvodnje i potrošnje iz kojih proizilazi periodični rezultat.Navedeni finansijskiizveštaji predstavljaju veoma složene celine i ne mogu da egzistiraju jedno bezdrugog.

Svrha i zadatak finansijskih izveštaja ogleda se u obezbeđivanju informacija korisnihza donošenje odluka internih i eksternih korisnika finansijskih izveštaja, kao i u

prikazivanju rezultata upravljanja sredstvima, koje vlasnici poveravaju menadžmentu.Uspešno upravljanje savremenim preduzećima u uslovimaizražene dinamiketehnoloških promena, zaoštrene konkurencije, razvoja tržišta kapitala, različitihalternativa izbora izvora finansiranja i odvojenosti profesionalne uprave od vlasnika,

pored znanja i iskustva menadžera, podrazumeva i korišćenje informacionog sistema,čiji je značajan segment računovodstveni sistem. Najvažniju informacionu bazu, prioceni postojeće i proceni perspektivne zarađivačke sposobnosti preduzeća, njegovogfinansijskog položaja i izvesnosti stvaranja novčanih tokova, predstavljaju osnovnifinansijski izveštaji: bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o tokovima gotovine iizveštaj o promenama na kapitalu, kao i napomene uz ove izveštaje.

1.1. Finansijskoizveštavanje kao koncept upravljanja ekonomijamaikao koncept korporativnog upravljanja

1 Prof. Dr Sonja Vidaković, „Finansijsko izveštavanje – Osnova upravljanja

biznisom“, Fakultet za uslužni biznis, Novi Sad, 2005. Godina, strana 16, 17

3



Poslovanje poslovnog subjekta danas je nezamislivo bez računovodstva, kao izvorištamnogobrojnih informacija.2 Za računovodstvo se može reći da je uključeno u svesfere privrednog života jedne nacionalne ekonomije, koja danas predstavlja deoglobalne ekonomije.

Ostvarivanje ciljeva ekonomskog sistema se zasniva na aktivnostima međusobno povezanih preduzeća, kao osnovnih oblika organizacije društvene proizvodnje, koji su prinosno usmereni.U skladu sa tim, ciljevi preduzeća i ciljevi ekonomskog sistema nemogu biti u suprotnosti. Preduzeće uklapa svoje ponašanje u konkretni društveno-ekonomski ambijent, jer ono ne postoji izolovano od društa, nego je njegov deo. Onose smatra tvorevinom društva. Preduzeće obavljanjem svoje aktivnosti obnavlja i jačadruštveno bogatstvo. Sama snaga preduzeća je mera i izraz ekonomske moći društva,koje mu obezbeđuje uslove za stvaranje društvenog bogatstva.

Obavljanjem svoje poslovne aktivnosti, preduzeće zadovoljava potrebe ljudi, što jeistovremeno i njegov opšti cilj. U tom procesu, ono troši najraznovrsnije resurse.

Obim zadovoljenih potreba i utrošenih resursa izražavaju se novcem.Tako se umesto potreba i resursa pojavljuje kapital i njgovo trošenje, na jednoj i rezultat toga trošenja,na drugoj strani. Rezultat predstavlja osnovni kriterijum rasuđivanja o ostvarenojefikasnosti i faktor budućeg ponašanja preduzeća. Merenje rezultata je oduvek bioračunovodstveni problem. Naime, poslovni rezultat preduzeća je osnovni koncept pokom se računovodstvo razlikuje od ostalih metoda kvantitativne analize preduzeća.

S obzirom da je računodostvo instrument merenja, odatle potiče i njegova uloga uekonomskom rastu, koja posebno dolazi do izražaja u formiranju i alokaciji kapitala.Iz razloga što uloženi kapital nastaje iz nečije štednje, formiranje kapitala uključujekako proces ulaganja, tako i štednju. Visinu rasta i cenovnu stabilnost nacionalne

ekonomije određuju veličina dodatne štednje, kao i njihovi odnosi. Pojednostavljeno posmatrajući makroekonomske tokove, može se reći da je na nivou nacionalneekonomije ostvareni dohodak uvek jednak zbiru potrošnje i štednje odnosnonacionalni dohodak je jednak zbiru potrošnje i ostvarenih investicija. Štednja se nanivou nacionalne ekonomije formira, a investiranje se događa u preduzećima, kodfizičkih lica i u društvenim budžetima i fondovima.

Uspeh menadžmenta u odlučivanju i sistematskoj kontroli poslovno finansijskih procesa preduzeća zavisi od količine i kvaliteta raspoloživih informacija. Sam procesupravljanja preduzećem predstavlja zapravo rad sa informacijama. Informacije sufaktički postale glavni faktor aktivnosti i strateški resurs poslovnih sistema. Dinamika

promena tržišta roba, kapitala i rada, koja je uzrokovana pojačanom internacionalnomi nacionalnom konkurencijom, ubrzanim tehnološkim i društvenim promenama,

porastom međunarodnog znanja, preobražaja društvenih struktura, povećanaautomatizacija i mehanizacija poslovanja, strožim pravnim zahtevima i slično,intenzivirala je potrebu za povećanim obimom informacija.

Poslovni sistem vodi i usmerava menadžment, tako što neprekidno predviđa njegovurentabilnosti i rentabilnost njegovih delova, objekata i segmenata aktivnosti, pratinjihova ostvarenja. Merenje rentabilnosti predstavlja problem računovodstvenoginformacionog sistema, koga čine dva njegova dela: finansijsko i upravljačkoračunovodstvo. Ova podela računovodstvenog informacionog sistema zasnovana je na

2 Prof. Dr Ljiljana Dmitrović Šaponja, Đerđi Petkovič, Dejan Jakšić:„Računovodstvo“, Ekonomski fakultet Subotica, 2007. godina, str. 8

4



potrebi za stvaranjem informacione osnove za obavljanje aktivnosti različitihinteresnih grupa izvan, tzv. eksternih korisnika ili unutar poslovnog sistema, tzv.internih korisnika. Eksterni korisnici se interesuju za poslovno-finansijski život

preduzeća, a interni korisnici, prvenstveno menadžeri, imaju obavezu i interes da vode preduzeće ka željenom cilju. Eksterni korisnici dobijaju informacije preko finansijskih

izveštaja – bilansa stanja, bilansa uspeha, izveštaja o novčanim tokovima, izveštaja o promenama na kapitalu, obavezno praćeni napomenama, koji su produktračunovodstvenog informacionog sistema, odnosno finansijskog računovodstva. Ovikorisnici su sadašnji i potencijalni akcionari – investitori, kreditori, poslovni partneri,država, zaposleni i ostala društvena javnost. Informacije iz finansijskih izveštajazadovoljavajuspecifične potrebe ovih korisnika, koji na osnovu njih donose poslovneodluke i usmeravaju ponašanje preduzeća u budućnosti. Finansijski izveštaji su osnovza donošenje odluka o investiranju i dezinvestiranju, odobravanje kreditniharanžmana po iznosu i ročnosti, zaključivanje ugovora o međusobnom snabdevanju urazličitom vremenskom trajanju, isporuci proizvoda i sl.

Top menadžment poslovnog sistema zainteresovan je za informacije sadržane u datomsetu finansijskih izveštaja, koji se nalazi u ulozi agenta postavljenog od stranevlasnika da racionalno upravlja poverenim kapitalom. Analiza uspešnosti-rentabilnosti takvog upravljanja, finansijskog položaja i potencijala preduzeća i

promena finansijskog položaja baziraju se na finansijskim izveštajima, koji zajedno saanalizom predstavljaju dve strane jedne medalje. Bez analize nema valjanih poslovnihi finansijskih izveštaja, a bez poslovnih i finansijskih izveštaja nema potrebe zaanalizama. Kao što je poznato, menadžment poslovnog sistema čine menadžeri navrhovnom, srednjem i operativnom nivou njegove organizacione i upravljačkestrukture. Na svim ovim nivoima postoji potreba za diferenciranjem nadležnosti iodgovornosti za donošenje relevantnih odluka, koja ne utiču samo na određeni nivo,

već utiču na sve nivoe menadžmenta.Svi nivoi menadžmenta u poslovnom sistemu pored odlučivanja, obavljaju i drugeupravljačke aktivnosti, kao što su: planiranje, kontrola, organizovanje, komuniciranjei motivisanje. Upravljačko računovodstvo predstavlja informacionu osnovu zaobavljanje ukupnih upravljačkih aktivnosti, kao interno orijentisani deoračunovodstvenog informacionog sistema. Ono u procesu planiranja obezbeđujeinformacije koje pomažu u odlučivanju o tome koje proizvode prodati i po kojimcenama, kako postaviti optimalni asortiman, na kojim tržištima nastupati, kakvu

politiku nabavke voditi, koje kapitalne projekte izabrati i sl. Informacje upravljačkogračunovodstva su od centralne važnosti u kontroli, kao fazi upravljačkog procesa.

Organizovanje kao faza upravljačkog procesa određuje strukturu i odnose elemenataorganizacione strukture preduzeća. Neophodno je da upravljačko računovodstvo budeorganizovano prema zahtevima konkretne organizacione strukture, ali da istovremenoupozorava kreatore organizacione strukture na moguće nelogičnosti. Uska povezanost

procesa organizacije i upravljačkog računovodstva proističe iz toga, što jeorganizaciona struktura okvir za podelu nadležnosti i odgovornosti, kao ispecijalizaciju, a upravljačko računovodstvo u procesu oblikovanja internogračunovodstvenog izveštavanja ove odnose preciznije determiniše.

Upravljačko računovodstvo na svojevrstan način obezbeđuje komunikaciju, odnosno prenošenje instrukcija i informacije po svim horizontalnim i vertikalinim pravcima, tj.

od dna ka vrhu, odozgo prema dole i poprečno po horizontali preduzeća, ali i između preduzeća u lancu snabdevanja postavljanjem i usklađivanjem pojedinačnih,

3



parcijalnih i opštih budžeta pojedinih elemenata organizacione strukture u fazi planiranja, odnosno pripremanjem i prezentovanjem izveštaja o ostvarenjima u fazikontrole.

Svaka od faza upravljačkog procesa koja je informaciono podržana računovodstvenim

informacionim sistemom i nefinansijskim informacijama, podrazumeva donošenjeniza strateških i operativnih odluka od strane menadžera na svim nivoima upravljanja.Takve odluke su, pre svega, vezane za proizvod, cene i asortiman, prostorni ivremenski raspored proizvodnje, zalihe, kreditiranje kupaca, kapitalna ulaganja,rekonstrukciju postojećih i izgradnji novih kapaciteta, spajanje ili pripajanje

preduzeća ili delova, način preduzimanja korektivnih akcija, stimulisanja menadžera isl.

Menadžeri su prinuđeni da planiraju svoje aktivnosti u skladu sa obimom prenetihnadležnosti i odgovornosti u procesu donošenja odluka, radi predviđanja nastankamogućih problema, kao i blagovremene pripreme za njihovo rešavanje, ali i prate

ostvarenja, kako bi imali uvida u to da li se ostvarenja odigravaju na nivou planiranihvrednosti.

II ZNAČAJ KOMUNIKACIJE POSLOVNOG SUBJEKTASA KORISNICIMA PUTEM FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

Globalizacija svetske privrede, dinamične i kompleksne promene okruženjaimanentne razvijenim tržištima, kao imperativ uspešnog poslovanja i razvoja

preduzeća nameću aktivnu interakciju sa ostalim privrednim učesnicima. Naime, preduzeće ne može realizovati misiju, ispuniti svoje ciljeve i dugoročno opstati kao

izolovani poslovni entitet. Efikasnost navedene saradnje u značajnoj meri

3



determinisana je kvalitetom komunikacije između preduzeća i ostalih zainteresovanihstrana.

Finansijsko izveštavanje predstavlja proces periodičnog obelodanjivanja finansijskihinformacija opšte namene svim zainteresovanim korisnicima. Reč je o procesu koji

obuhvata kako finansijsko računovodstvo i pripremu finansijskih izveštaja, tako injihovo plasiranje u javnost. Sastavni deo procesa finansijskog izveštavanja jeste ikorištenje finansijskih informacija od strane bilansnih adresata.3 Ovo zbog toga štokorisnici odnosno njihove informacijone potrebe opredeljuju sadržinu informacijakoje će plasirati menadžment.

„Finansijski izveštaji su skup informacija o finansijskom položaju, uspešnosti, promenama na kapitalu i novčanim tokovima jedne kompanije i predstavljajufunkcionalnu i vremenski zaokruženu celinu poslovnih procesa koji su se dogodili u

jednoj kompaniji i kao takvi, čine podlogu svake racionalne analize.“4

2.1. Komunikacija–osnov opstanka poslovnog subjekta na tržištu

Komunikacija je jedna od osnovnih kompetentnosti uspešnih ljudi i ona obuhvatasposobnost slanja i primanja informacija i prenošenja i razumevanja tuđih misli,osećanja i stavova.5 Komunikacija poslovnog subjekta se od drugih oblikakomunikacije razlikuje po tome što je povezana sa poslovanjem pojedinaca, grupa iliorganizacija i po tome što teži ostvarivanju određenih poslovnih rezultata. Uspeh u

organizaciji meri se uspešnošću komuniciranja, odnosno koliko pojedinci i institucije budu uspešni na planu poslovne komunikacije, toliko će uspeha imati i njihovaorganizacija.Posmatrajući komunikaciju jednog poslovnog subjekta sa drugim organizacijama,tržištem i pojedincima, možemo sagledati značaj poslovnog komuniciranja-odnosi sa

javnošću i marketing su komunikacioni kanali, kojima poslovni subjekt ostvaruje vezusa spoljašnjim svetom, koji je neophodan za opstanak na tržištu, a pre svega zauspešno poslovanje.6Dakle, da bi poslovni subjekt uspeo u svom zadatku, neophodno

je ostvariti kvalitetnu komunikaciju između svih subjekata koji stupaju u interakciju, usuprotnom, ishod će biti negativan.

3 Dr Jovan Krstić: Instrumenti finansijsko-računovodstvenog izveštavanja (pristupex ante i ex post), Ekonomski fakultet Niš, 2002. godina, strana 13

4 Dr Goranka Knežević: „Ekonomsko-finansijska analiza“, interni materijal,Univerzitet Singidunum Beograd, 2006. godina, strana 8

5 Jovanović – Božinov M. Živković M., Cvetković T. „Organizaciono ponašanje“,

Megatrend univerzitet, Beograd, 2007. godina, strana 221

6 Petar Vrgović, Darko Hinić, Nikolina Matijević, Milena Barać: „Poslovno i

organizaciono komuniciranje“, Fakultet za poslovni menadžment, Bar, 2010godina, strana 6

3



Komunikacija može biti interna i eksterna. Interna komunikacija se pre svega odvija uinternom okruženju. Potreba za internim komuniciranjem postoji zbog toga štoodređeni poslovni subjekti još donekle žive izolovano u odeljenjima, a zavisni su odfiltera informacija, kojima upravlja menadžment. S druge strane, eksternakomunikacija treba da doprinese boljem razumevanju i upoznavanju između

poslovnog subjekta i njegovog okruženja. Potreba za eksternim komuniciranjem sezasniva na činjenici da su poslovnom subjektu neophodne informacije iz okruženja,na osnovu kojih može da definiše šanse ili opasnosti, koje se u njemu kriju.7

2.2. Korisnici finansijskih izveštaja

Finansijski izveštaji su glavni izvor računovodstvenih informacija koje predstavljaju polaznu osnovu menadžmentu za poslovno odlučivanje, a takođe služe i za

zadovoljenje informacionih zahtjeva eksternih stejkholdera.

Korisnici finansijskih izveštaja jesu lica koja koriste finansijske izveštaje u različitesvrhe. Mogu se podeliti na interne i eksterne korisnike finansijskih izveštaja.

Interni korisnici 8 su oni korisnici koji su zaposleni u preduzeću i/ili imaju pravoupravljanja preduzećem po osnovu (su)vlasništva u kapitalu. U interne korisnikespadaju:

a) Vlasnici kapitala (država, akcionari, ortaci i dr.)- koji su najvišezainteresovani za buduće efekte ulaganja u poslovanje i samim rizicima koji

prate data ulaganja. Tako vlasnici kapitala na osnovu informacija izfinansijskih izveštaja donose odluke o investiranju, odnosno dezinvestiranju,ali isto tako i o nagrađivanju ili smenjivanju menadžmenta.

b) Organi upravljanja i rukovođenja (različiti nivoi menadžmenta preduzeća)-neophodne su im informacije o ostvarenom finansijskom rezultatu, efektima

brojnih poslovnih alternativa, kao i informacije o finansijskom položaju, anaročito sposobnost plaćanja o roku. Ove informacije su im potrebne zaracionalno poslovno odlučivanje tj. na osnovu njih preduzimaju korektivnemere i akcije kojima se otklanjaju nepovoljna kretanja i pospešuju povoljnitrendovi u razvoju ekonomsko-finansijskog polozaja preduzeća.

c) Stručne službe u preduzeću – neophodne su im informacije o stanju i kretanjusvih ili pojedinih sredstava i izvora sredstava, odvijanju procesa poslovanja,uključujući troškove i učinke, prihode i rashode i dr.

d) Zaposleni – najviše su zainteresovani za informacije o zaradama imogućnošću za njihovo povećanje.

7 Ljubiša Cvetković „Poslovno komuniciranje“, Niš, 2008. godina, strana 65

8 Prof. Dr Zoran Petrović: „Računovodstvo“, Univerzitet Singidunum, Beograd,2009. godina, strana 24

3



Eksternim korisnicima informacija iz finansijskih izveštaja su potrebne informacijena osnovu kojih mogu da procene izloženost poslovnog subjekta dugoročnim ikratkoročnim finansijskim rizicima, sposobnost isplate dividendi (interes akcionara),mogućnost servisiranja kamate i vraćanja glavnice (interes kreditora) i mogućnostisplate postojećih obaveza (interes dobavljača). Eksterni korisnici su:9

a) Država i njeni organi (finansijska policija, uprava javnih prihoda, carina i

dr.) – interesuju se za informacije o visini dobiti na osnovu kojih će moći dasagledaju pravilnost raspolaganja državnim kapitalom, pravilnost obračuna iuplata poreza i sl.

b) Banke (kao kreditori preduzeća) – zainteresovane su najviše zainformacijekojima mogu da sagledaju likvidnost i solventnost, a potom i zainformacije na osnovu kojih se može izvršiti projekcija finansijskog položaja u

budućnosti.c) Ostali poverioci (dobavljači i dr.) – zaineresovani su za informacije o

likvidnosti preduzeća, kao i za informacije koje se odnose na dugoročnurazvojnu orjentaciju preduzeća, kako bi uskladili svoju ponudu robe i uslugasa njom.

d) Statistički zavodi, privredne komore i dr .–zainteresovani su za raznovrsneinformacije iz finansijskih izveštaja koje se tiču ostvarene dobiti, uvoza,izvoza, ostvarenih zarada i sl.

e) Potencijalni investitori – zainteresovani su za finansijske izveštaje na osnovukojih će sagledati efekte svojih ulaganja u poslovne aktivnosti određenog

poslovnog subjekta i rizike koji su sa tim povezani.

Za razliku od eksternih korisnika koji se uglavnom zadovoljavaju sa globalniminformacijema, internim korisnicima stoji na raspolaganju više podataka i informacija,kako globalnih tako i detaljnih.

9 Prof. Dr Zoran Petrović: „Računovodstvo“, Univerzitet Singidunum, Beograd,2009. godina, strana 26

3

Korisnici računovodstvenih

Interni Eksterni

Vlasnici kapitala

Organi upravljanja irukovođenja

Stručne službe u preduzeću

Zaposleni

Država i njenior ani

Banke (kao kreditori preduzeća)

Ostali poverioci(dobavljači i dr.)Statistički zavodi,

komore i dr.

Potencijalniinvestitori



Grafikon10: Korisnici računovodstvenih informacija

2.3. Set najvažnijih finansijskih izveštaja

Podnošenje računa i pružanje informacija o finansijskom položaju, rentabilnosti i promenama finansijskog položaja preduzeća je osnovna svrha i cilj obelodanjivanjafinansijskih izveštaja, radi donošenja ekonomskih odluka različitih stejkholdera.

10 Prof. Dr Zoran Petrović: „Računovodstvo“, Univerzitet Singidunum, Beograd,2009. godina, str. 24

3



Prema Međunarodnim računovodstvenim standardima, cilj finansijskih izveštaja opštenamene jeste pružanje informacija o finansijskom položaju, uspešnosti i tokovinagotovine preduzeća, odnosno pružanje informacija o:

• Imovini• Obavezama• Sopstvenom kapitalu/glavnici• Prihodima i rashodima, uključujući dobitke i gubitke• Tokovima gotovine11

Kompletan set finansijskih izveštaja obuhvata sledeće komponente:12

1. Bilans stanja2. Bilans uspeha3. Izveštaj o novčanim tokovima

4. Izveštaj o promenama na kapitalu5. Napomene uz finansijski izveštaj

Bilans stanja - Izveštaj o finansijskom položaju preduzeća, koji se naziva bilansstanja je logičan početni korak u razumevanju finansijskih izveštaja. To je izveštaj ukojem se prikazuju dva aspekta posmatranja imovine preduzeća, kao aktive - sredstvai pasive – izvori finansiranja. Stanje imovine i izvora finanisiranja imovine prikazujese na određeni dan, zbog toga što se finansijski položaj preduzeća neprekidno menja

pod uticajem poslovnih transakcija i drugih poslovnih događaja. Osnovna svrha ovogizveštaja je da pruži korisnicima informacije neophodne za ocenu i procenu:

➢ likvidnosti i solventnosti, odnosno sposobnosti preduzeća da izmiri, kakokratkoročne, tako i dugoročne obaveze preduzeća na osnovu raspoloživegotovine u budućnosti;

➢ sposobnosti preduzeća da se prilagodi promenama sredine u kojoj posluje;➢ raspoloživih ekonomskih resursa, koje preduzeće kontroliše i transformiše u

nove vrednosti i➢ finansijske strukture, kao osnove za adekvatnu raspodelu dobitka i određivanje

verovatnoće mogućnosti finansiranja u budućnosti.

Osnovnim elementima nazivaju se šire kategorije, koje istovremeno predstavljajuekonomske karakteristike bilansa stanja. Osnovni elementi, kao finansijski efekti

poslovnih transakcija i drugih događaja nastalih u određenom obračunskom periodu, bilansa stanja su: sredstva, obaveze i kapital.

Sredstva preduzeća predstavljaju ekonomski resurs, koji je u vlasništvu i podkontrolom preduzeća, zatim, resurs koji je rezultat prošlih poslovnih transakcija idrugih događaja i najzad, resurs koji je osnov stvaranja ekonomskih koristi koje će

11 Prema MRS 1

12 Prof. Dr Goranka Knežević: „Ekonomsko-finansijska analiza“, interni materijal,Univerzitet Singidunum, Beograd, 2006. godina, strana 8

3



priticati u preduzeće. Buduće ekonomske koristi koje su ugrađene u sredstvo, odnosese na potencijal određenog sredstva da neposredno, kroz prodaju proizvoda ili

pružanje usluga, odnosno posredno, smanjenjem troškova, doprinosi prilivu gotovine igotovinskih ekvivalenata.

Obaveze preduzeća proističu iz prošlih poslovnih transakcija ili događaja, čijeizmirenje podrazumeva odliv sredstava namenjenih stvaranju ekonomskih koristi. Onenastaju po osnovu ugovora, zakonskih zahteva i uobičajene poslovne prakse. Da biodređena obaveza bila priznata kao elemenat bilansa stanja, važno je da prouzrokujeodliv sredstava iz preduzeća i mora da bude merena pojedinačno. Obaveze noseodređeni finansijski rizik za preduzeće, jer njihovo izmirenje značajno utiče nalikvidnost i solventnost.

Razliku između vrednosti ukupnih sredstava i ukupnih obaveza čini kapital, kao

elemenat bilansa stanja i utvrđuje se obračunski. On kao izvor finansiranja nema rok dospeća i predstavlja garantnu supstancu za poverioce, isplate vlasnicima zavise odvisine dobitka i obezbeđuje pravo upravljanja.

Usled različitog pogleda na to koja je informacija od većeg značaja, bilans uspeha semože sastavljati po principu opadajuće ili rastuće likvidnosti. Međunarodniračunovodstveni standardi, kao osnovno pravilo pri sastavljanju bilansa, nalažu

pridržavanje principa rastuće likvidnosti (MRS 1, odeljak 7, tačka 2).

Bilans uspeha - Finansijski izveštaj u kome su iskazani ostvareni prihodi i rashodi

preduzeća u određenom obračunskom periodu je bilans uspeha i predstavlja periodičniizveštaj. Osnovna svrha ovog izveštaja je da korisnicima - stejkholderima pružiinformacije u ostvarenom rezultatu poslovanja preduzeća, radi sagledavanjasposobnosti preduzeća da efikasno koristi postojeće i u budućnosti uposli dodatneresurse.Shodno tome, dva osnovna elementa bilansa uspeha su prihodi i rashodi.Utvrđivanje ostvarenog uspeha - dobitka ili gubitka konkretnog preduzeća vrši seneposrednim sučeljavanjem prihoda jednog obračunskog perioda sa njima

pripadajućim rashodima. Visinom prihoda i rashoda, određena je visina ostvarenogrezultata.

U skladu sa MRS prihodi se definišu kao „povećanje ekonomskih koristi tokomobračunskog perioda, u obliku priliva ili povećanja sredstava (imovine) ili smanjenjaobaveza, koja imaju za rezultat povećanje kapitala, koji ne predstavlja porast poosnovu ulaganja vlasnika kapitala“.13 Prihode treba odvojiti od dobitaka zbog potrebedetaljnijeg informisanja korisnika o potencijalu preduzeća da stvara buduće novčanetokove, što je i konačni cilj finansijskih izveštaja. Prihodi predstavljaju povećanjesredstava (smanjenje obaveza) koje su rezultat redovnog poslovanja preduzeća. Za

13Igor Tatić „Okvir za sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja“,„Praktična

primena MSFI u Republici Srbiji“, Savez računovođa i revizora Srbije, Beograd,2008. god, str. 13

3



razliku od njih dobici predstavljaju stavke koje zadovoljavaju kriterijume prihoda, ali proističu iz rizičnih i nepredvidivih aktivnosti preduzeća.

Rashodi, kao negativna komponenta ukupne uspešnosti preduzeća obuhvataju„gubitke kao i rashode koji se javljaju u toku redovnih aktivnosti entiteta.“14 Nastanak rashoda povezan je sa smanjenjem sredstava (zalihe, nekretnine, gotovina i sl.) ili

povečanjem obaveza. Pored poslovnih i finansijskih rashoda, preduzeće ostvaruje igubitke. Gubici predstavljaju stavke koje zadovoljavaju definiciju rashoda, ali

proističu iz nepredvidivih i neočekivanih, nepovoljnih događaja. U bilansu uspeha potrebno je odvojeno iskazati rashode i gubitke zbog toga što oni na različite načinedoprinose procjenama buduće sposobnosti preduzeća da ostvaruje novčane tokove.

Utvrđivanje rezultata preduzeća smatra se jednim od osnovnih ciljeva računovodstva.Rezultat se utvrđuje razlikom ostvarenih prihoda i rashoda u određenom obračunskom

periodu.15

Izveštaj o novčanim tokovima – Izvedeni finansijski izveštaj koji nastajerearanžiranjem pozicija bilansa stanja i bilansa uspjeha. Ciljevi sastavljanja izveštaja onovčanim tokovima sadržani su u obezbeđenju informacija koje služe korisnicima da

procene:16

➢ sposobnost preduzeća da generiše dovoljno novca kojim će finansiratisvakodnevne poslovne aktivnosti;

➢ sposobnost preduzeća da plaća glavnicu i kamatu po osnovama uzetih kredita i

dividende akcionarima;➢ sposobnost preduzeća da raste i razvija se kroz dodatna ulaganja u nekretnine,

postrojenja i opremu ili da prodaje dugoročna sredstva kako bi generisalogotovinu.

Izveštaj o novčanim tokovima prezentuje novčane prilive i odlive u obračunskom periodu, koji nastaju iz poslovnih, investicionih i finansijskih aktivnosti. Neto novčanitok iz poslovne aktivnosti korisnicima pruža značajne informacije o sposobnosti iumešnosti da se ostvari pozitivan neto novčani tok iz delatnosti kojom se bavi

preduzeće. Prilive i odlive gotovine, koji nastaju u transakcijama prodaje i nabavke

stalnih sredstava pokazuje investiciona aktivnost. Aktivnosti finansiranja prikazuju prilive gotovine od emisije akcija i uzimanja kredita, kao i odlive gotovine po osnovu plaćanja glavnice kredita i dividendi akcionarima.

14Igor Tatić „Okvir za sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja“, „Praktičnaprimena MSFI u Republici Srbiji“, Savez računovođa i revizora Srbije, Beograd,2008. god, str. 14

15 Doc. Dr Goranka Knežević: „ Analiza finansijskih izveštaja“, UniverzitetSingidunum, Beograd, 2009. god, str. 18

16 Isto, str. 23

3



Dakle, cilj sastavljanja i prezentovanja izveštaja o novčanim tokovima je dakorisnicima finansijskih izveštaja obezbedi informacije za ocenu sposobnosti

preduzeća da stvara gotovinu, kao i za predviđanje dinamike i izvesnosti stvaranjagotovine, odnosno da saznaju kako se poslovne aktivnosti finansiraju, kako se novacupošljava i kako se novac investira.

Izveštaj o promenama na kapitalu – sastavni deo seta finansijskih izveštaja koji jenamenjen vlasnicima kapitala. U njemu su prezentovane sve promene na kapitalutokom dva uzastopna perioda izveštavanja i uvažavaju sve poslovne transakcije idruge događaje koje su povezane sa sopstvenim kapitalom preduzeća. U praksi ovajizveštaj može biti prezentovan u potpunoj ili sažetoj formi. Potpuni izveštaj o

promenama na kapitalu sadrži sve promene vezane za kapital i potpuno mu odgovaranaziv izveštaj o promenama na kapitalu. Sažeta forma izveštaja o promenama nakapitalu ne obuhvata promene na kapitalu nastale po osnovu novih ulaganja ili uplatakapitala, kao i promena u vezi sa povlačenjem kapitala vlasnika. Otuda i naziv ovesažete forme izveštaja na kapitalu izveštaj o priznatim dobicima i gubicima. Osnovnasvrha ove forme izveštaja o promenama na kapitalu je prezentovanje onih prihoda irashoda, odnosno dobitaka i gubitaka koji nisu obuhvaćeni u bilansu uspeha, bilo uosnovnom obrascu, bilo u napomenama.

Vlasnici kapitala su zainteresovani za informacije o tome da li je došlo do povećanjaili smanjenja neto imovine u posmatranom periodu. Ukupna promena u neto imovinidiktirana je totalnim dobicima i gubicima proizvedenim preko aktivnosti preduzećatokom perioda.

Napomene uz finansijske izveštaje - prilozi uz osnovni set finansijkih izveštaja, kojidodatno objašnjavaju informacije date u njima. Ta objašnjenja su kvantitativne ikvalitativne prirode. Napomenama uz finansijske izveštaje treba da se:17

➢ prikažu informacije o osnovama za sastavljanje finansijskih izveštaja ispecifične računovodstvene politike koje su primenjene za procenu svihznačajnih stavki;

➢ obelodane informacije koje nisu prikazane u finansijskim izveštajima, aMRS/MSFI ih zahtevaju;

➢ pruže dodatne informacije koje doprinose vernom prikazivanju finansijskih

izveštaja.

Cenralni deo napomena čine informacije o računovodstvenim politikama. Računovodstvene politike se definišu kao specifična načela, konvencije pravila imetode koje je menadžment preduzeća usvojio prilikom sastavljanja i prikazivanjafinansijskih izveštaja. Objavljivanjem računovodstvenih politika korisnici seusmjeravaju da jasnije sagledaju određenu vrednost stavki u bilansu stanja iuspeha, odnosno omogućava bolju inerpretaciju bilansa.

17 Doc. dr Goranka Knežević: „ Analiza Finansijskih izveštaja“, UniverzitetSingidunum, Beograd, 2009 god, str. 25

2



3. FAKTORI OBELODANJIVANJA U FINANSIJSKIMIZVEŠTAJIMA

Obelodanjivanje ili transparentnost je proces koji omogućava da korisnici finansijskihizveštaja imaju uvid u finansijski položaj, uspešnost i promenu finansijskog položaja

preduzeća. Obelodanjivanje finansijskih izveštaja uslovljeno je kako klasičnim, tako irazlozima novijeg datuma.

3



3.1. Tradicionalni faktori obelodanjivanja u finansijskim izveštajima

U tradicionalne faktore obelodanjivanja finansijskih izveštaja ubrajamo:

➢ nastanak korporacija,➢ razdvajanje funkcije vlasništva od funkcije upravljanja i kontrole, odnosno

nastanak profesionalnog menadžmenta i➢ razvoj tržišta kapitala.

Priznavanje korporacije kao samostalne poslovno-finansijske i pravne celine sa javnim vlasništvom nad akcijama i sa ozakonjenim pravom na ograničenuodgovornost u razvijenim tržišnim ekonomijama, veoma je značajan faktor

podsticanja obelodanjivanja finansijskih izveštaja. Proces obelodanjivanja finansijskihizveštaja tradicionalno je bio namenjen zaštiti akcionara i poverilaca. Naime, zbogozakonjenog prava ograničene odgovornosti, poverioci su u slučaju likvidacije

preduzeća bili ograničeni samo na resurse kojima ono raspolaže. Ograničenaodgovornost preduzeća značila je za akcionare ograničavanje potencijalnih gubitakasamo na deo kapitala koji je uložen u određeno preduzeće, s jedne, a odvojenost odupravljanja istakla je potrebu za redovnim pristupom informacijama o načinu iefektima upravljanja, kao i raspoloživim kapitalom za buduću upotrebu i upravljanje,sa druge strane.

Razdvajanje vlasništva od upravljanja i kontrole omogućeno je pojavom profesionalnog menadžmenta. Profesionalni menadžment je autoritet i položajzasnivao na prenetim nadležnostima i odgovornostima od strane vlasnika kapitala i nasopstvenim upravljačkim i tehničkim sposobnostima. Treba istaći da i pored jasnograzdvajanja nadležnosti i odgovornosti između vlasnika i menadžera, u praksi suočigledni i brojni konfliktni interesi u vezi sa egzistencijom, rastom i razvojem

preduzeća. Upravo postojanje ovih konfliktnih interesa, pojačalo je potrebu zaobelodanjivanjem finansijskih izveštaja, kako bi se vlasnici kapitala uverili damenadžeri ne deluju suprotno njihovim interesima.

Porast broja i veličine, kao i složenost korporacija povećali su potrebu zafinansijskim sredstvima, bilo da se pribavljaju kroz emisiju i prodaju akcija, bilozaduživanjem. Potreba za lakšim prikupljanjem potrebnih sredstava dovela je donastanka i razvoja tržišta kapitala. Upravo pojava berzi i tržišta finansijskihinstrumenata omogućili su akcionarima da trguju akcijama i bez likvidacijekorporacija, što je olakšalo prikupljanje finansijskih sredstava i podsticalo zahteve zadodatnim obelodanjivanjima, odnosno finansijskim izveštavanjem i računovodstvom.Tržište hartija od vrednosti po svojoj prirodi nameće nove zahteve zaobelodanjivanjem informacija kroz finansijske izveštaje za koje su sadazainteresovani ne samo postojeći, već i potencijalni ulagači. U tom procesu posebno

je značajna uloga stručnih savetnika i finansijskih analitičara koji se javljaju u ulozitumača finansijskih izveštaja za privatne investitore, koji nisu mogli da ih razumeju na

3



adekvatan način. Postojeći i potencijalni investitori, a posebno finansijski analitičaristalno su vršili pritisak na menadžment korporacija da povećaju kvalitet i kvantitetinformacija u finansijskim izveštajima koje treba obelodaniti. Takvi zahtevi su čestoišli na ruku samom menadžmentu korporacija, koji je nastojao da kapital prikupi nanajracionalniji način i tako uveća vrednost korporacije. Kada se do kapitala može doćikroz zajmove od banaka ili tamo gde država igra važnu ulogu u obezbeđenju kapitalaza korporacije, potreba za javnim obelodanjivanjem je manja, jer postoji mogućnost

pristupa informacijama koje nisu javno objavljene. Takva informaciona asimetričnostizmeđu vlasnika kapitala kao „autsajdera“ i drugih finansijera korporacija, banaka idržave, osnovni je razlog isticanja zahteva za javnim obelodanjivanjem finasijskihizveštaja korporacija. Radi sprečavanja negativnih efekata, koje može da izazoveinformaciona asimetričnost uspostavljeni su standardi otkrivanja i obelodanjivanjasvih relevantnih podataka (disclosure standards) i revizije finansijskih izveštaja.

3.2. Savremeni faktori obelodanjivanja u finansijskim izveštajima

Tradicionalne potrebe za obelodanjivanjem finansijskih izveštaja bazirane su, kao štosmo istakli, na zahtevima investitora koji su bili direktni ulagači, kao što su vlasnici,

bankari, zajmodavci i poverioci. Međutim, u novije vreme se pokazalo da to nije jedina društvena grupa na koju utiču postupci preduzeća. Naime, sada postoji potrebada se finansijski izveštaji podnose znatno širem auditorijumu koji uključuje zaposlene,

sindikate, potrošače, vladine agencije i širu javnost. Ove grupe po svojim osnovnimkarakteristikama čine nefinansijsku grupu interesenata, jer nisu finansijeri preduzeća.Jačanje uloge sindikata i zaposlenih u razvijenim tržišnim ekonomijama, sa jednestrane i porast interesovanja javnosti za rad preduzeća posebno sa aspekta ekološkihzahteva i uticaja na ekonomsku i socijalnu politiku države, tzv. „društveneodgovornosti“ preduzeća, sa druge strane, dodatno su podstakli potrebu za javnimobelodanjivanjima finansijskih izveštaja, da bi se mogao nadgledati rad i uticati na

ponašanje preduzeća.

Uloga računovodstva i finansijskog izveštavanja u tim okolnostima je vrlo specifična.Tradicionalni odnosi menadžmenta i klasičnih ulagača kapitala u preduzeće sustandardizovani i podložni merenju i kontrolisanju. Međutim, priznavanje prava novojgrupi interesenata, kao nefinansijskoj grupi, na informacije o društvenim iekonomskim efektima korporacije značilo bi promenu tradicionalnih odnosa iklasičnih ciljeva određenih preduzeća. Prema mišljenju mnogih menadžera, to bimoglo da ugrozi opstanak i rast korporacije, bez obzira na jačinu uticaja nefinansijskegrupe stejkholdera. Mnoga su se preduzeća, bez obzira na delatnost kojom se bave,usprotivila formalnom priznanju uticaja ove grupe. Naime, suprotnost ciljeva

menadžera i finansijske grupe stejkholdera, sa jedne i ciljeva nefinansijske grupestejkholdera, sa druge strane, kroz povećani obim obelodanjivanja informacija u

3



finansijskim izveštajima može se shvatiti kao povećanje moći uticaja i mogućnostkritike ponašanja preduzeća. Nasuprot tome, zahtevi za obelodanjivanjimanefinansijske grupe stejkholdera nisu dovoljno istraženi, a ne postoji ni opšti dogovor o tome kako se precizno definiše odgovornost, niti su, pak, razvijene tehnike kojima

bi ona bila izmerena. Obim i kvalitet obelodanjivanja informacija o društvenimefektima preduzeća zavisi od moći nefinansijskih stejkholdera. Tako, oni sa malimuticajem ne mogu povećati obim obelodanjivanja, dok oni sa jačim uticajem mogudospeti i do informacija koje nisu javno obelodanjene i to u formi posebnih izveštaja.U Nemačkoj i Francuskoj ove informacije se dobijaju kroz tzv. „kolektivno

pregovaranje“ ili su, pak, nametnute kao zakonska obaveza obelodanjivanja.

4. KVALITET I ZNAČAJ FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA U

KOMUNIKACIJI POSLOVNOG SUBJEKTA

Računovodstvo i finansijsko izveštavanje, kao njegov produkt, kreatori suinformacione i ukupne transparentnosti ekonomskog i društvenog sistema uopšte. Tanjegova uloga se ostvaruje emitovanjem kvalitetnih informacija pripremljenih uskladu sa zahtevima međunarodne profesionalne regulative u računovodstvu, anaročito kodifikovane profesionalne etike računovođa.

3



4.1. Koncept kvaliteta finansijskih izveštaja kao presudni faktordobre komunikacije poslovnog subjekta

Aktuelne uslove poslovanja preduzeća karakterišu dinamične promene izazvane brojnim činiocima makro i mikrookruženja sa različitim intenzitetom delovanja. Od poslovnog subjekta se danas očekuje da se stalno prilagođava nastalim promenama,kako bi obezbedio kvalitetne finansijske izveštaje.18U ovakvim okolnostimaračunovodstvo, odnosno računovodstveni informacioni sistem svojim outputom trebada obezbedi računovodstvene (finansijske) izveštaje sa relevantnim informacionimsadržajima za različite eksterne i interne korisnike. Neophodnost kvalitetnogfinansijskog izveštavanja vremenom sve više dobija na značaju. Povećava se brojfinansijskih izveštaja, broj korisnika i institucija za kontrolu kvaliteta finansijskihizveštaja. Otuda potreba za uspostavljanjem koncepta kvaliteta i kontrole kvaliteta.Savremeni koncept kontrole kvaliteta podrazumeva uvođenje standarda kvalitetafinansijskog izveštavanja, zasnovanih na principima upravljanja ukupnimkvalitetom.19

Da bi informacije date u finansijskim izveštajima bile relevantne za donošenje poslovnih odluka, moraju posedovati određene kvalitativne karakteristike. Četiriglavne kvalitativne karakteristike su:20

• razumljivost• relevantnost

• pouzdanost• uporedivost

Razumljive informacije ne iziskuju mnogo vremena za tumačenje.21 One moraju biti prilagođene nivou znanja korisnika, kako bi njihov sadržaj bio namenski iskorišćen.Drugačije će se ista informacija prezentovati menadžmentu, a drugačije pojedinimstručnim službama. Razumljivost je najvažnija primarna karakteristrika informacija

prezentovana u finansijskim izveštajima i predstavlja specifični kvalitet za korisnike usmislu shvatanja njene sadržine.

18Prof. dr Ljiljana Dmitrović Šaponja: „Finansijsko izveštavanje u novojekonomiji“, Anali Ekonomskog fakulteta u Subotici, br. 18, 2007. god.

19 Dr Slobodan Malinić: „Karakteristike i kontrola kvaliteta finansijskogizveštavanja“, Festival kvaliteta, 33. Nacionalna konferencija o kvalitetu, 10-12.maj, Kragujevac, 2006 god, str. 312

20 Praktična primena međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja uRepublici Srbiji, Savez računovođa i revizora Srbije, Igor Tatić: „Okvir zasastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja“, Beograd, 2008. god, str. 6

21Prof. dr Ljiljana Dmitrović Šaponja, Đerđi Petkovič, Dejan Jakšić:„Računovodstvo“, Ekonomski fakultet Subotica, 2007. god, str. 17

2



Relevantne informacije sadržane u finansijskim izveštajima, posmatraju se sa aspekta potreba odlučivanja. Informacija je relevantna kada utiče na kvalitet poslovnih odlukanjenih korisnika, odnosno ako predstavlja dobru osnovu za ocenu efekata prošlih,

procenu efekata sadašnjih i budućih poslovnih događaja na finansijski položaj irentabilnost preduzeća.22 Iz navedenih razloga, relevantna informacija mora imatisvojstvo potvrđivanja i predviđanja. Relevantna informacija se može potvrditi, ako sena osnovu nje mogu proceniti sposobnosti preduzeća da reaguje u nepovoljnimsituacijama. Mogućnost predviđanja informacija je u osnovi prognoze finansijskesituacije i rentabilnosti preduzeća, ali i isplate dividendi, kretanja cena hartija odvrednosti, sposobnosti izmirivanja obaveza i sl. Na relevantnost informacije utičunjena priroda i značajnost tj. materijalnost. Informacija je materijalno značajna akonjeno izostavljanje ili pogrešno prikazivanje može uticati na ekonomske odlukekorisnika finansijskih izveštaja. Materijalnost zavisi od veličine stavke ili greške

procenjene u specifičnim okolnostima njenog izostavljanja ili pogrešnog prikazivanja.

Pouzdane informacije moraju biti tačne i nepristrasne. Tačni izvorni podaci čineosnovu za dobijanje tačnih i pouzdanih informacija i zavise od tačne obrade.Informacija je nepristrasna, ukoliko pri prezentaciji informacija nema pristrasnosti (ucilju sprečavanja predodređenog ishoda). Pouzdanom informacijom se smatrainformacija pripremljena bez materijalnih grešaka i predrasuda i koja verno odražavaefekte poslovnih događaja, odnosno dokazuje da postoji podudarnost ili saglasnost saonim što informacija faktički predstavlja ili se može očekivati da predstavlja.

Nepouzdana je informacija koja nije u saglasnosti sa onim što faktički predstavlja.Verno predstavljanje, isticanje suštine iznad forme, neutralnost, opreznost i potpunost

osnovna su svojstva pouzdane informacije.Upoređivanje informacija o finansijskom položaju, rentabilnosti i promenamafinansijskog položaja iz perioda u period, neophodno je radi utvrđivanja trendova

promena. Isto tako, upoređivanje je značajno radi komparacije finansijskog položaja irentabilnosti različitih preduzeća. Uporediva informacija ispunjava tri osnovna uslova.

Prvi uslov je dosledno priznavanje i merenje efekata poslovnih događaja iz perioda u period. Primena istih osnova, postupaka i tehnika priznavanja i merenja efeketa poslovnih događaja od strane drugih preduzeća je drugi uslov. Treći uslov je dakorisnici finansijskih izveštaja budu informisani o postojanju različitih osnova,

postupaka i tehnika pri priznavanju i merenju, kao i različitim efektima poslovnihdogađaja, pri njihovoj primeni u istom ili različitim preduzećima. Treba naglasiti dauporedivost ne znači istovremeno i identičnost i da ne sme biti prepreka zaunapređenje računovodstvenih standarda.

Korisnost finansijske informacije možemo prikazati i na sledeći način:

22 Prof. dr Ljiljana Dmitrović Šaponja, Sunčica Milutinović, Goran Šijan:„Kvalitativne karakteristike finansijskih izveštaja“, X internacionalni simpozijum

SymOrg „Izazovi evropskih integracija“, Fakultet Organizacionih nauka BeogradZlatibor 7-10.jun 2006.

3



Slika 123: Kvalitativne karakteristike

U literaturi i Okviru Međunarodnih računovodstvenih standarda/Međunarodnihstandarda finansijskog izveštavanja, identifikovana su određena ograničenja u

pripremi pouzdanih i relevantnih informacija, kao što su blagovremenost,uravnoteženost između koristi i troškova pripreme informacija i uravnoteženostrazličitih kvalitativnih obeležja računovodstvenih informacija.

Blagovremenost predstavlja obeležje računovodstvene informacije, koja se odnosi nadostupnost korisnicima u pravo vreme i na pravom mestu. Odnosno, informacija bitrebalo da bude na raspolaganju relevantnim korisnicima, pre nego što izgubimogućnost da utiče na odlučivanje. Strogo poštovanje principa blagovremenosti

informisanja za poslovno odlučivanje može dovesti do toga da se neke informacijeobjave i pre nego što su poznati svi efekti poslovnog događaja. Primena cost/benefit

analize pri sastavljanju finansijskih izveštaja dolazi do punog izražaja. U njenojosnovi nalazi se zahtev da koristi od informacija za izveštavanje i odlučivanje buduveće od troškova njihovog dobijanja.

23 Dr Slobodan Malinić: „Karakteristike i kontrola kvaliteta finansijskog

izveštavanja“, Festival kvaliteta, 33. Nacionalna konferencija o kvalitetu, 10-12.maj 2006. Kragujevac, str. 312

2



Grafički prikaz kvalitativnih karakteristika finansijskih informacija uz pripadajućaograničenja:24

4.2. Značajnost informacija iz finansijskih izveštaja za korisnike

Opšteprihvaćeni model međunarodnog finansijskog izveštavanja podrazumeva da sefinansijski izveštaji pripremaju i sastavljaju pod pretpostavkom da će preduzeće bitistalno u poslu, tj. da neće doći do diskontinuiteta u njegovom poslovanju. To

24 Dr Slobodan Malinić: „Karakteristike i kontrola kvaliteta finansijskogizveštavanja“, Festival kvaliteta, 33. Nacionalna konferencija o kvalitetu, 10-

12.maj 2006. Kragujevac, str. 312

3



praktično znači da preduzeće u momentu sastavljanja finansijskih izveštaja nemanameru, niti potrebu da značajno umanji obim svog poslovanja, odnosno da selikvidira. Naime, priprema i sastavljanje finansijskih izveštaja preduzeća kojeznačajno smanjuje poslovnu aktivnost ili ima nameru da se likvidira moraju biti

bazirani na drugim relevantnim pretpostavkama, koje moraju biti posebnoobelodanjene.

Poštovanje ove pretpostavke je veoma značajno zbog potrebe za praćenjem razvojafinansijskog položaja i rentabilnosti preduzeća. Osnova ispunjenosti ove pretpostavke

podrazumeva postojanje informacija o budućnosti preduzeća i to najmanje dvanaestmeseci od dana sastavljanja finansijskih izveštaja. U tom smislu informacije oraspoloživim resursima i ostvarenoj rentabilnosti smatraju se dovoljnim za baziranjefinansijskih izveštaja na ovoj pretpostavci, bez drugih analiza. Ukoliko se, pak, neraspolaže takvim informacijama, neophodno je izvršiti detaljnu analizu moguće

buduće rentabilnosti, mogućnosti plaćanja anuiteta, zamene izvora finansiranja i dr.

Tradicionalne računovodstvene informacije sadržane u osnovnim izveštajima nisu jedini izvor informacija za finansijske analitičare. U praksi, finansijski izveštaji susamo jedan, početni izvor informacija

U kontekstu finansijskih tržišta, kupci akcija i obveznica i davaoci kreditazainteresovani su za sigurnost svojih ulaganja u konkretnu kompaniju, kao i zasposobnost preduzeća da redovno servisira svoje obaveze prema njima (isplataglavnice kredita i kamate, isplata dividendi, porast cena akcija). S obzirom da sukupci akcija i obveznica (investitori) izvan preduzeća, oni znaju manje o kupljenoj

akciji i obveznici nekog preduzeća od samog emitenta te akcije ili obveznice. Ovanejednakost u količini i kvalitetu informacija koje poseduju različiti korisnici(investitori u akcije i obveznice, davaoci kredita vs. preduzeća emitenti) naziva seinformaciona asimetrija.25

Iz informacione asimetrije proizilaze dva problema:26

1. negativna selekcija i2. moralni hazard (zloupotreba).

Negativna selekcija nastaje kada investitori nemaju dovoljan obim i kvalitet

informacija, pa donose poslovne odluke (ulažu u akcije i obveznice) pogrešnih firmi. Negativna selekcija postoji pre nego što se donese odluka o investiranju. Moralni

hazard (zloupotreba) nastaje kada se već novac uloži u konkretne akcije i obveznicekompanije. Tada su investitori suočeni sa problemom da menadžeri kompanije nećeraditi u njihovom najboljem interesu, već da će rukovođeni sebičnim ciljevima raditi usopstvenom interesu. Ovde je reč o riziku da će emitent (menadžment kompanije)

preduzeti aktivnosti koje su u suprotnosti sa ciljevima investitora i kreditora, odnosno

25 Doc. dr Goranka Knežević: „ Analiza finansijskih izveštaja“, UniverzitetSingidunum Beograd, 2009. str. 26

26 Isto, str. 27

3



to su takve aktivnosti koje će ugroziti preduzeće da vrati novac investitorima u akcije(kroz dividende i porast tržišne cene akcija) i kreditorima (kroz kamate i glavnicukredita ili glavnicu duga na koji glasi obveznica).

Informaciona asimetrija se može prikazati sledećom slikom:

Slika 227: Informaciona asimetrija

Informaciona asimetrija se može smanjiti na različite načine:28

➢ postojanje finansijskih institucija (mreže dilersko brokerskih kuća, velikefinansijske kuće koje obavljaju finansijsku analizu i pružaju adekvatneinformacije o nekoj kompaniji)

➢ postojanje Komisije za hartije od vrednosti i adekvatnog seta sistemskihzakona (zakoni nebeskog plavetnila kojima se reguliše sigurnost poslovanja nafinansijskim tržištima),

➢ postojanje tržišta korporativne kontrole➢ u SAD-u je donet propis pod nazivom Full Disclosure (2001. godina) koji

zahteva da menadžeri kompanija moraju da sve informacije koje objavljuju,dostavljaju svim zainteresovanim korisnicima,

➢ unošenje restriktivnih klauzula u kreditne aranžmane i➢ donošenje računovodstvenih standarda kojima će se obezbediti transparentnost

i objektivnost informacija koje su dostupne investitorima i kreditorima.

ZAKLJUČAK

S obzirom da ne živimo sami, već sa drugim ljudima i u ličnoj i u poslovnoj sferiživota, jedna od najvažnijih sposobnosti za uspeh je sposobnost valjanogkomuniciranja sa drugima. Bez komuniciranja kao razmene informacija se malo toga

27 Doc. dr Goranka Knežević: „ Analiza finansijskih izveštaja“ UniverzitetSingidunum Beograd, 2009. god, str. 26

28 Isto, str. 27

3



može desiti. Informacije o finansijskom položaju i uspešnosti poslovnih subjekata,koje se prezentiraju u finansijskim izveštajima, oduvek su imale veliki značaj zakorisnike, budući da su one osnova za donošenje odluka o alokaciji resursa. Ipak, sasigurnošću se može tvrditi da taj značaj nikada nije bio veći. Ovde se pre svega mislina finansijske izveštaje: bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o novčanim tokovima,izveštaj o promenama na kapitalu i napomene uz finansijske izveštaje.

Kako svaki od navedenih finansijskih izveštaja nosi određene informacije, krajnjasvrha svakog finansijskog izveštaja je da bude osnova za donošenje poslovnih odlukaili za započinjanje određenih aktivnosti, što znači da onaj ko sastavlja finansijskeizveštaje snosi odgovornost za postupke svih onih koji će kasnije na osnovu tihizveštaja postupati na određen način.

Dobri finansijski izveštaji ne samo da povećavaju učinak celog poslovnog subjekta,nego i štede vreme onima koji donose poslovne odluke, a takođe povećavaju i

reputaciju i kredibilitet onoga ko sastavlja finansijski izveštaj. Iz tog razloga se posebna pažnja mora posvetiti kvalitetu finansijskih izveštaja.

Od poslovnog subjekta se zahteva da se neprestano prilagođava promenama, kako biobezbedio što kvalitetnije informacije, odnosno finansijske izveštaje, a koji će

predstavljati adekvatni izvor informacija.

Iz tog razloga, zadovoljni korisnici predstavljaju najbolju potvrdu kvalitetafinansijskih izveštaja. Moglo bi se reći da su njihovi motivi za kvalitetnimfinansijskim izveštajima definitivno i najveći, jer su uslovljeni njihovim interesima i

posledicama poslovnih odluka, koje su donete na osnovu informacija iz finansijskihizveštaja.

LITERATURA

[1]Vidaković Prof. dr Sonja: „Finansijsko izveštavanje – Osnova upravljanja biznisom“, Fakultet za uslužni biznis, Novi Sad, 2005.

[2] Vrgović Petar, Hinić Darko, Matijević Nikolina, Barać Millena: „Poslovno iorganizaciono komuniciranje“, Fakultet za poslovni menadžment, Bar, 2010.

3



[3] Dmitrović Šaponja Prof. dr Ljiljana, Petkovič Prof. dr Đerđi, Jakšić Prof. dr Dejan: „Računovodstvo“, Ekonomski fakultet Subotica, 2007.

[4]Dmitrović Šaponja Prof. dr Ljiljana: „Finansijsko izveštavanje u novoj ekonomiji“.Anali ekonomskog fakulteta u Subotici, br. 18, 2007.

[5]Dmitrović Šaponja Prof. dr Ljiljana, Milutinović Sunčica, Šijan Goran:„Kvalitativne karakteristike finansijskih izveštaja“ X intrnacionalni simpozijumSymOrg „Izazovi Evropskih integracija“, Fakultet organizacionih nauka, BeogradZlatibor 7-10. jun, 2006.

[6] Jovanović-Božinov M, Živković M., Cvetković T.:“ Organizaciono ponašanje“,Megatrend univerzitet, Beograd, 2007.

[7]Knežević dr Goranka: „Ekonomsko-finansijska analiza“, interni materijal,Univerzitet Singidunum, Beograd, 2006.

[8] Knežević dr Goranka: „Analita finansijskih izveštaja“, Univerzitet Singidunum,Beograd, 2009.

[9] Krstić Jovan: „Instrumenti finansijsko-računovodstvenog izveštavanja“,Ekonomski fakultet, Niš, 2003.

[10] Malinić dr Slobodan: „Karakteristike i kontrola kvaliteta finansijskogizveštavanja“, Festival kvaliteta, 33. Nacionalna konferencija o kvalitetu, 10-12. maj,Kragujevac, 2006.

[11] Petrović Prof. dr Zoran: „Račinovodstvo“, Univerzitet Singidunum, Beograd,2009.

[12] Tatić Igor: „Okvir za sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja“,„Praktična primena MSFI u Republici Srbiji“, Savez računovođa i revizora Srbije,Beograd, 2008.

[13] Cvetković Ljubiša: „Poslovno komuniciranje“, Ekonomski fakultet, Niš, 2008.

[14] Hajnrih Jasmina, Suljović Edin „Kvalitetno finansijsko izveštavanje kao pretpostavka funkcionisanja finansijskog tržišta“ Anali Ekonomskog fakulteta uSubotici, br. 23, 2010.

3

Documents

seminarski (2)