Seminarski Tehnologija Obrade 2

8/12/2019 Seminarski Tehnologija Obrade 2

1/44

VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJANOVI BEOGRAD

Seminarski radMainski sistemi

- Obradni centar DAEWOO HP500 -

Student: Proe!or:De"#n I$%&'r( %nde)!#: *+,-*+.. /%0)o0%& dr Dr#1#n

Januar, 2014.


2/44

Mainski sistemi

- Obradni centar Daewoo HP500-

Uradio:

De"#n I$%&

VTNo0% Beo1r#d Strana 2


3/44

SADR/AJ

. U0od !tr#n# *

* I!tor%"!)% 2re1$ed r#30o"# !tr#n# 4

4 Pre1$ed d#n#!n"%5 re!en"# !tr#n# 6

7 Hor%3ont#$n% o'r#dn% 8ent#r D#e9oo HP ++ !tr#n# ..

4.1 Dispozicija obradnog centra !tr#n# .*

4.2 Radni sto sa steznim alatima !tr#n#.

4.3 Magacin alata !tr#n#.

4.4 Regulator pritiska !tr#n#.

4.5 Hidraulina pogonska jedinica !tr#n#.

4. !dabir alata !tr#n# *.

4." Raz#oj materijala rezni$ alata !tr#n# *

Odr3#0#n"e ;#!%n# !tr#n# 44

5.1 %re#enti#no odrza#anje !tr#n#4

5.1.1 ema vremenskog roveravan!a "idra#$i%ke !edinice i #$!a !tr#n# 4eonardo da ?in$i koristio je i jednu drskali!u a alatkuA da li je on to imislio nije "onato.

*rvi strugovi sa me#ani$kom "odrkom nastali su sredinom 1@. veka u ?elikoj Britaniji (Ja!CuesBesson, 1


7/44

Mainski sistemi


Uradio:

De"#n I$%&

VTNo0% Beo1r#d Strana "

7ajad nastao je moderni konven!ionalni strug "o$etkom 1F. veka (enr /audsla+. *rvi takvistrugovi stiu na "rimer u 7ema$ku oko 1@10. Strugovi su se kro 1F. vek dalje ravijali, da bi"o$etkom 1FD0i# u S3 nastao "rvi strug sa 7U-voenjem, tj. "ola kom"jutiirani. U 1F


8/44

Mainski sistemi


Uradio:

De"#n I$%&

VTNo0% Beo1r#d Strana )

($ika ) * "ori+onta$na g$oda$ica

Un%0er3#$ne 1$od#$%8e

oriontalne glodali!e, sa mogu'no'u akretanja udunog klia$a stola a iradu avojni lebova

Vert%)#$ne 1$od#$%8e

/ogu'nost naginjanja glavnog vretena

Ilodanje vertikalni# ru"a

=brada ravni# "ovrina sa gloda$em sa umetnutim ubima

rada u"$asti# "oluga

rada avojni# lebova, sa naginjanjem glavnog vretena i kori'enjem "odeonog

a"arata


9/44

Mainski sistemi


Uradio:

De"#n I$%&

VTNo0% Beo1r#d Strana *

($ika , * vertika$na g$oda$ica

Un%0er3#$n# #$#tn# 1$od#$%8#

Sto je obrtan u vertikalnoj ravni, oko jedne ili dve #oriontalne ose.

?ertikalni nosa$ alata je obrtan.

/oe se ukloniti vertikalni nosa$ glavnog vretena i "ostaviti #oriontalno glavno vreteno #oriontalna glodali!a.

*ostavljanje nosa$a glavnog vretena a buenje vertikalna buili!a.

*ostavljanje ureaja a rendisanje vertikalna rendisaljka.

Ko2%rn# 1$od#$%8#

&o"iranje sa modela sloenijeg oblika

va "aralelna vretena glavno vreteno (1+ i vreteno a smetaj iljka (2+

idrauli$ni i elektri$ni ko"irni ureaji


10/44

Mainski sistemi


Uradio:

De"#n I$%&

VTNo0% Beo1r#d Strana 1+

($ika 5 * koirna g$oda$ica

A1re1#tne 1$od#$%8e

Standardni agregatni elementi se "ostavljaju u rali$ite "oloaje i u rali$itom broju

jednovretena

dvovretena sa #oriontalnim i vertikalnim vretenom

#oriontalna dvovretena

$etvorovretena


11/44

Mainski sistemi


Uradio:

De"#n I$%&


4 PREGLED DANANJIH REENJA

6avijaju'i "omo'na sredstva,$ovek ravija i nji#ove sistemeu"ravljanja. Sistemi u"ravljanja treba daga amene u u"ravljanjume#animima i mainama. /aine i "ro!esi irade se tako automatiuju,$imese menja i uloga $oveka u "ro!esu "roivodnje: $ovek od ivrio!a"ostaje organiator i kontrolorradnog "ro!esa. Sve ovo omogu'ujuodreeni sistemi u"ravljanja mainama. Gime se ostvaruju "ro!esiiradedelova sa una"red adatim o"era!ijama, be u$e'a $oveka. Kovek neu"ravlja svim "okretima,svim radnjama, nego kao organiator radaadaje maini odreeni "rogram rada koji ona samostalnoobavlja. /erekoje omogu'uju da se neki "ro!es sa odreenim o"era!ijama realiujesamostalno, beu$e'a $oveka, a koji se moe "onavljati i vie "uta,odreuju ste"en automatiovanosti maina.

=dnos broja automatiovani# %unk!ija maine i uku"nog broja %unk!ija maine odreuje ste"enautomatiovanosti maine. *rema tome se vri gruba "odela automatiovanosti maine na slede'i na$in:

osnovni ili "rvi nivo automatiovanosti maine je ivravanje adati# in%orma!ija (me#ani$kiautomati, maine sa kontaktnimubadanjem kao i maine sa ko"irnim sistemom u"ravljanja+A

srednji ili drugi nivo je "renoenje i ivravanje adati#in%orma!ija (numeri$ki u"ravljanemaine koje "oredivravanja i "renose odreene in%orma!ije+A

vii ili tre'i nivo je stvaranje, "renoenje i ivravanjein%orma!ija (numeri$ki u"ravljane mainekoje imaju "ot"uno ilidelimi$no u"ravljanje u s"rei sa ra$unarom+.

U"ravljanje alatnom mainom koja je "ot"uno ili delimi$no u s"rei sa ra$unarom "omo'u una"red"ri"remljenog "rograma "onato je kaora$unarsko numeri$ko u"ravljanje (7 om"uter7umeri!alontrol+. &lasi$ne, standardne ili konven!ionalne maine alatke, kojesu do"unjenes"e!ijalnim motorima, senorima i u"ravlja$kim jedini!ama "redstavljaju numeri$ki u"ravljane mainealatke (7U/3+.

ako je "ostignut veoma visok nivo "rimene in%ormati$ki# te#nologija u"roivodnim "ro!esima kada su

u "itanju "rojektovanje "roivoda iinenjerski "rora$uni i analie, u oblasti "rojektovanja 7te#nologijakvalitet 7 "rograma jo uvek avisi u velikoj meri od nanja i iskustvainenjera. *utanjaalata se "ri obradi "rostorno sloeni# "ovrinaautomatski generie "rimenom 3L3/ sistema./eutim, a "ravilanibor vrsta obrade, redosleda o"era!ija, alata i reima obrade jo uvek

jeodgovoran inenjer, u odnosu na ono to mu nude savremeni "rogrami.Sama struktura 7 "rogramaa#teva da se te#noloki "arametride%iniu "o odreenom redosledu, a da se "okaatelji te#nolokog

"ro!esa (uku"no vreme obrade, ste"en iskori'enja obradni# !entara,iskori'enje adate "ostojanostialata, koli$ina alata, itd.+ sagledaju tekna kraju irade "rograma.

7a osnovu jedne od de%ini!ija mainske obrade koja kae da jemainska obrada "ro!es "roivodnje

kojim se dobijaju eljeni obli!imaterijala na tri na$ina:


12/44

Mainski sistemi


Uradio:

De"#n I$%&


M skidanjem materijala, odnosno reanjem ("romena a"reminematerijala+,M de%ormisanjem materijala ("romena oblika materijala+ iM nekonven!ionalnim metodama,M

sve 7U maine mogu da se "odele na:

M numeri$ki u"ravljane maine a obradu reanjem,M numeri$ki u"ravljane maine a obradu de%ormisanjem,M numeri$ki u"ravljane maine a nekonven!ionalnu obradu iM numeri$ki u"ravljane merne maineM

ananja naj$e'a reenja su obradni !entri, koji se dele "o "oloaju radnog vretena

($ika * vertika$ni obradni centar EMA /5


13/44

Mainski sistemi


Uradio:

De"#n I$%&


($ika * "ori+onta$ni obradni centar MO23 (E343


14/44

Mainski sistemi


Uradio:

De"#n I$%&


7 Hor%3ont#$n% o'r#dn% 8ent#rDae,oo H% 5++

($ika * "ori+onta$ni obradni centar Dae6oo HP 500

oriontalni obradni !entar je i dobio svoj naiv "o orijenta!iji radnog vretena kome je radni "oloaj#oriontalan, a "o mogu'nosti obrade, bog svoje mogu'nosti kori'enja vie vrsta reni# alata, se oveobradni !entar.


15/44

Mainski sistemi


Uradio:

De"#n I$%&


7(. D%!2o3%8%"# o'r#dno1 8entr# D#e9oo HP ++

($ika 7* diso+ici!a obradnog centra


16/44

Mainski sistemi


Uradio:

De"#n I$%&


/ogu'nost glavni# i "omo'ni# kretanja "o osama

($ika 10 * g$avna i omo8na kretan!a

1. N osa mogu'nost kretanja @00 mm (400 mm u "lus i 400 mm u minus+


17/44

Mainski sistemi


Uradio:

De"#n I$%&

VTNo0% Beo1r#d Strana 1"

2. O osa mogu'nost kretanja


18/44

Mainski sistemi


Uradio:

De"#n I$%&

VTNo0% Beo1r#d Strana 1)

4.2 R#dn% !to !# !te3n%; #$#t%;#

($ika 1& * obrtni sto sa ste+nim a$atom


19/44

Mainski sistemi


Uradio:

De"#n I$%&

VTNo0% Beo1r#d Strana 1*

*ojedina$na s"e!i%ika!ija maine

9abe$a 1 * seci:ikaci!a maine

($ika 1) di!agram si$a


20/44

Mainski sistemi


Uradio:

De"#n I$%&


7(4 ?#1#8%n #$#t#

1. *ojedina$no mesto a skladitenjenosa$a renog alata

2. Servo motor

. /esto sa koga se uima radni alat aslede'u o"era!iju

($ika 1, * na%in i+mene a$ata

($ika 15 * magacin i$i ar'er a$ata


21/44

Mainski sistemi


Uradio:

De"#n I$%&


Standardni nosa$ alata sa "ulerom (osigura$ "ri "ri#vatanju nosa$a sa alatom u radno vreteno+

($ika 1 * nosa% re+nog a$ata sa osig#ra%em


22/44

Mainski sistemi


Uradio:

De"#n I$%&


7(7 Re1u$#tor 2r%t%!)#($ika 1 * reg#$ator ritiska

1. 6egulator "ritisak

2. Uljni

. )ilter

4. =dvod

D. *rekida$ "ritiska


23/44

Mainski sistemi


Uradio:

De"#n I$%&


9abe$a & seci:ikaci!a


24/44

Mainski sistemi


Uradio:

De"#n I$%&


7( H%dr#u$%>n# 2o1on!)# "ed%n%8#

1. Gank

2. *um"a

. /otor

4. Ulani %ilter

D. )ilter a odvajanje

H. *ovratni %ilter


25/44

Mainski sistemi


Uradio:

De"#n I$%&


Slika 1F "lo$i!e sa "resvlakom

Slika 20 "lo$i!e be "resvlake


26/44

Mainski sistemi


Uradio:

De"#n I$%&


Slika 21 "lo$i!e sa "resvlakom

Slika 22 "lo$i!e sa *? "resvlakom


27/44

Mainski sistemi


Uradio:

De"#n I$%&


Slika 2 kerami$ke "lo$i!e

Slika 24 B7 "lo$i!e

Slika 24 B7 "lo$i!e


28/44

Mainski sistemi


Uradio:

De"#n I$%&


Slika 2D "lo$i!e sa dijamantskom "resvlakom


29/44

Mainski sistemi


Uradio:

De"#n I$%&


7(, R#30o" ;#ter%"#$# re3n%5 #$#t#

($ika &5 * e:ekti # odnos# na rod#ktivnost

Slika 2H !ementirani karbid

($ika & * mikrostr#kt#ra cementiranog karbida


30/44

Mainski sistemi


Uradio:

De"#n I$%&


Slika 2< mikrostruktura !ementiranog karbida

($ika )0 * gradientna osnova


31/44

Mainski sistemi


Uradio:

De"#n I$%&


($ika )) * #tica!i "aban!a

($ika ), * s$ika obrade

Slika 2F "lo$i!a sa "resvlakom


32/44

Mainski sistemi


Uradio:

De"#n I$%&


($ika )5 * osmak

Slika D "osmak


33/44

Mainski sistemi


Uradio:

De"#n I$%&


Slika H ra$un kretanja

Slika < linija reanja


34/44

Mainski sistemi


Uradio:

De"#n I$%&


($ika ) * istosmerno g$odan!e ($ika )7 * s#rotnosmerno g$odan!e


35/44

Mainski sistemi


Uradio:

De"#n I$%&


ODR/AVANJE ?AINA

=dravanje te#ni$ki# sistema (maina i ureaja+, odnosno sredstava a rad, kao %unk!ija i deo "ro!esa"roivodnje auima danas vano mesto u "roivodnom sistemu svake kom"anije. 7a ravoj odravanjauti!ao je br industrijski na"redak, kao i stalni "orast automatia!ije i "oveanosti sredstava a rad,atim nagli "orast %iksni# trokova u odnosu na "romenljive. =dravanje se de%inie kao stalna kontrolanad svim sredstvima a rad, kao i vrenje odreeni# "o"ravki i "reventivni# radnji, $iji je !ilj, stalno,%unk!ionalno os"osobljavanje i $uvanje "roivodne o"reme, "ostrojenja i drugi# maina i ureaja.*ojam odravanja dolai u svaki "ojam "roivodnje odreeni# dobara. Gokom vremena i u"otrebe

dolai do starenja materijala i stredstava a rad, smanjuje se te#noloka e%ikasnost, a dolai i doevidentnog te#nolokog astarevanja. Sredstva se tokom vremena troe i smanjuje im se radnas"osobnost. Sredstva a rad su "odlona kvarovima, lomovima i ote'enjima, "a se "ojavljuju "rekidi uradu. Go urokuje "ojavu trokova bog amene i "o"ravke delova, ali i trokove bog astoja u

"ro!esu "roivodnje.

=snovni !iljevi koji treba da se "ostignu "ro!esom odravanja su:

1. /inimiiranje trokova bog astoja u radu usled ne"lanirani# kvarova na sredstvimaa rad.

2. S"re$avanje, odnosno us"oravanje astarevanja sredstava a rad, koje nastaje kao"osledi!a loeg kvaliteta "roivoda i karta.

. Smanjivanje trokova rada i materijala u "roivodnji, koji nastaju usled "ove'ani#kvarova i astoja u "ro!esu rada.

4. *ruanje organiovane "omo'i svuda gde je "otrebno odravanje i u"ravljanjesredstvima a rad.

iljevi odravanja sredstava a rad u "ro!esu "roivodnje mogu se "osebno sagledati sa dva osnovnaas"ekta:

a+ Ge#ni$ko-te#noloki, koji do"rinose:

inova!ijama i usavravanju sredstava a rad,

odravanju radne s"osobnosti sredstava na "otrebnom nivou i

"ove'anju "oudanosti sredstava u "ro!esu rada,

ostvarivanju dueg radnog veka sredstava a rad,


36/44

Mainski sistemi


Uradio:

De"#n I$%&


"ostianju boljeg kvaliteta "roivoda,

ostvarivanju ravnomernijeg i breg odvijanja teku'eg "ro!esa u !elini,

ostvarivanju i "oboljanju drugi# te#ni$ko-te#noloki# svojstava, sredstava a rad i radnog"ro!esa.

b+ 5konomski koji do"rinose:

ra!ionalnom kori'enju sredstava a rad u "roivodnji,

"ove'anju "roduktivnosti rada u "roivodnji,

smanjenju trokova "roivodnje,

"ove'anju ekonomi$nosti troenja u samom "ro!esu odravanja sredstava a rad.

iljevi odravanja u "ro!esu "roivodnje u"u'uju na iroku oblast vanosti odravanja kao "ro!esa"oveanog sa "roivodnjom. ?anost odravanja sredstava a rad ogleda se u slede'em:

?anost odravanja sa ravojnog as"ekta (istraivanja "ojave velikog broja astoja nasredstvima a rad, koji rastu i bog velikog rasta broja sistema i automatia!ije "roivodni#

"ro!esa+.

?anost odravanja sa te#nolokog stanovita (bro astarevanje sredstava a rad usled brogravoja te#ni$kog i te#nolokog "ro!esa, atim astarevanje usled troenja kao te#nolokog

"ro!esa+.

;na$aj odravanja sa ekonomskog gledita ("ojava trokova usled kori'enja sredstava a rad+.

;na$aj odravanja sa so!ijalnog as"ekta (sredstva a rad u loem i nesigurnom stanju iaivajuloe stanje, odnose, "a $ak i negode kako u samoj radnoj organia!iji, tako u njenomokruenju+.

;na$aj odravanja u "ogledu $uvanja ras"oloivi# resursa u radnoj organia!iji.

;na$aj odravanja sredstava a rad u kom"anijama je veliki. =no direktno uti$e na osnovne %aktore"roivodnje i moe vrlo "ovoljno uti!ati (ako se dobro s"rovodi+ na "ostianje "oitivni# "oslovni#reultata. obro s"rovedeno odravanje direktno uti$e na smanjenje trokova "roivodnje i "oslovanja.;astoji usled neis"ravnosti i nunog vrenja remonta, naruavaju te#noloki "ro!es

"roivodnje, a isto tako uti$u i na ekonomiku "roivodnje "ro"or!ionalno sa vremenom astoja i

sredstvima uloenim a otklanjanje kvarova. ;bog toga odravanje i remont a#teva "re svegara!ionalnu organia!iju odravanja i remonta i dobro o"remljenu sredstvima i ljudima. =rgania!ija


37/44

Mainski sistemi


Uradio:

De"#n I$%&


remonta i te#ni$kog odravanja, da bi is"unjavala svoje adatke, treba da bude uvek usklaena samainskim "arkom o kome se brine, a to na$i da treba biti "odlona i $estim "romenama. 7aime, njenaorgania!ija i na$in delovanja traba da se usklauju i menjaju avisno od kvalitatativni# i kvantitativni#

"romena, koje nastaju u mainskom "arku "redue'a odnosno "ogona, atim bog "romene u karakteru"roivodnje ili neki# drugi# elemenata koji mogu biti od uti!aja. 6adi toga rad i organia!ija slube,odnosno "ogona remonta "redstavlja stalan, veoma sloen i dinami$an "roblem u uku"noj organia!iji

"roivodnje kom"anije. 6anovrsnost maina u mainskom "arku koji se odrava i remontuje, nji#ovakonstruktivna i te#noloka sloenost $ine rad inenjera te#ni$kog kadra a"oslenog u remontnoj slubivaoma sloenim i odgovornim. =va odgovornost "ostaje sve ve'a jer se u "oslednje vreme sam "ro!es

"roivodnje sve vie moderniuje i automatiuje tako da ekonomi$nost "roivodnje sve vie avisi odremonta i te#ni$kog odravanja. /eutim, jo uvek nije u dovoljnoj meri s#va'ena vanost ove slube

a us"eno %unk!ionisanje savremenog "redue'a. 7edosta!i, "ro"usti ili nee%ikasanost u organia!iji iraduove slube $esto se "ravdaju (odnosno "rikrivaju+ nedostatkom reervni# delova a sisteme koji seodravaju, atim nedavoljnom snabdaveno'u re"roduk!ionimmaterijalom i alatom, nedostatkoms"e!ialiovani# kadrova itd. "ored ti# jo uvek "ro"usta, organia!ija i rad remonta, u adnje vremedobijaju svoju teoretsku i nau$nu bau. 7a ovo je "resudan uti!aj imalo sananje o nji#ovom velikomuti!aju na ekonomiku uku"ne "roivodnje.

(. Pre0ent%0no odr@#0#n"e

*reventivno odravanje "odraumijeva brigu o sistemu i servisiranje kako bi ostao u adovoljavaju'imradnim karakteristikama, koriste'i sistemski nador, detek!iju i is"ravak "oten!ijalnog kvara "re nego

to doe do njega. *reventivno odravanje "odraumeva "reven!iju, odnosno s"re$avanje "ojave kvara.ilj je da imamo sisteme koji se nikada ne'e "okvariti, a nji# osiguravamo tako to "eriodi$no

"roveravamo svojstva i %unk!ije sistema. *reventivno odravanje se ivodi "eriodi$no, na sljede'ena$ine:

?remenski orjentisano - 7akon isteka odreenog vremena sistem se kontrolie i servisira. Gomoe biti nakon 100 sati, nakon nedelju dana, svaki# 10 dana, jednom mese$no i sli$no.

6adno orijentisano - Sistem se "regleda i servisira nakon to je radio odreen vremenski "eriod.6alika u odnosu na vremensko odravanje moe se objasniti na slede'i na$in: 7eka se mainaodrava se nakon 100 sati rada. 6e!imo da u nekom kontinualnom vremenskom "eriodu radi @0sati, i nakon jo nekog vremena odradi jo 20 sati. ?remenski je "rolo vie od 100 sati, ali je

maina uku"no radila 100 sati i tek se tada ivodi odravanje.

=dravanje "rema stanju odraumeva "ra'enje degrada!ije delova kako bi se reervni delovi"ri"remili "re otkaa kako bi se na vreme amenili

5.1.1 -ema #remenskog pro#era#anja $idraulike jedinice i ulja


38/44

Mainski sistemi


Uradio:

De"#n I$%&


($ika &1 * ema rovere "idra#$ike i #$!a

($ika && * tabe$a rovere "idra#$ike i #$!a


39/44

Mainski sistemi


Uradio:

De"#n I$%&


5.1.2 %lan pre#enti#nog odr'a#anja

($ika &) * $an reventivnog odr'avan!a o mest# i oeraci!i


40/44

Mainski sistemi


Uradio:

De"#n I$%&


($ika &, * $an reventivnog odr'avan!a o danima # mesec# na godin!em nivo#

($ika &5 * i:rarnik bro!eva +a rover#


41/44

Mainski sistemi


Uradio:

De"#n I$%&


5viden!ija "reventivnog odravanja emulije i "rovera " vrednosti u obradnom !entru

($ika & * evidenci!a reventivnog odr'avan!a em#$+i!e


42/44

Mainski sistemi


Uradio:

De"#n I$%&


(* Kore)t%0no odr@#0#n"e

U slu$aju neis"ravnog rada maineLo"reme ili "ojave "ove'ane koli$ine karta rukovala! maineobavetava "oslovodju, koji "ismeno obavetava "oslovodju odravanja o nastalom "roblemu.*oslovodja odravanja u"isuje u Qnevni list odravanjaQ identi%ika!ioni broj maine, vreme nastankakvara i kratak o"is kvara. 7akon de%ektae, "oslovodja odravanja odredjuje radnika koji 'e ivritio"ravku ili ukoliko je kvar tee "rirode, obavetava e%a odravanja o "rirodi i teini kvara, koji atim

"reduima neo"#odne korake a vra'anje maineLo"reme u radno stanje. *o avrenoj o"era!ijikorektivnog odravanja u Qnevni listQ odravanja u"isuje se trajanje otkaa, o"is o"era!ija i broj

trebovanja ukoliko su kori'eni neki reervni delovi. 7a osnovu dnevni# listi odravanja "oslovodjaodravanja do"unjava Q&arton o o"isu otkaaQ.


43/44

Mainski sistemi


Uradio:

De"#n I$%&


< =AKLJUAK

;aklju$ak koji se jasno name'e i ovor rada je da sadanje maine, tj obradni !entri, nisu vie veani asamo jednu vrstu obrade, na "rimer, samo struganje ili glodanje, ili bruenje. Sada se obrada ne veuje

"o o"era!iji ili maini, ve' se obrada bira "o gabaritima obratka. Sadanji obradni !entri se u sutinidele samo "o "oloaju radnog vretena, #oriontalno ili vertikalno. &od stariji# maina, ako je u "itanjure!imo obrada s"oljnog "re$nika, gde se trai toleran!ija u re!imo 0.1mm, morali bi raditi obradu na

dve maine, "rvo struganje a atim bruenje. Sada je to mogu'e ivesti na jednoj maini i u jednom"ri#vatanju, koje 'e u "ot"unosti is"uniti traene a#teve.


44/44

Mainski sistemi


Uradio:

De"#n I$%&


, LITERATURA

1. imos >ivni!a &ikinda

2. 7umeri$ki u"ravljane alatne maine 3/ sistemi

. Ge#ni$ki sistemi uan 6egodi' Beograd 2011

4. EEE.mas%ak.ni.a!.rsLsitegeniusLarti!le.

D. EEE.rg%.bg.a!.rsL"redmetL6=LsemestarL5ks"loata!ija odravanje gasovodni# sistemaL*redavanjaL5=IasSR4."d%

H. S37?& - &oromant

Documents

Seminarski Tehnologija Obrade 2