SAOBRACAJNO PRAVO.doc

7/17/2019 SAOBRACAJNO PRAVO.doc

http://slidepdf.com/reader/full/saobracajno-pravodoc 1/51

1. POJAM I PODELA SAOBRAĆAJNOG PRAVA

Saobraćajno pravo reguliše društveno-ekonomske odnose koji nastaju saobraćaju kao specifčnoj aktivnosti ljudskog društva. Saobraćajno pravo ove odnosputem pravnih normi pretvara u pravne odnose.

Predmet regulisanja saobraćajnog prava su durštveno-ekonomski odnosi oblasti saobraćaja. Saobraćajno pravo može se podeliti na: transportno pravo i prav

komunikacija dok svaka grana transpotnog prava ima svoj poseban i specifčapredmet. !ransportno pravo deli se na: pomorsko pravo pravo unutrašnje plovidb

žele"ničko pravo drumsko pravo va"duhoplovno pravo.Pravo komunikacija deli se na: pravo P!! saobraćaja i pravo radiodi#u"ije i !

saobraćaja. !ransportna prava uobičajeno se dele i grupišu u dve grane saglasno nekimmedjusobnim karakteristikama. !o se pre svega odnosi na plovidbeno pravo čiji pojamobuhvata pomorsko pravo i pravo unutrašnje plovidbe. %oguće je tim pojmoobuhvatiti i va"dušnu plovidbu. & našoj "emlji pojam plovidbenog prava je prihvaćedonošenjem 'akona o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi ()**. godine. 'a ove gran

karakteristično da se obavljanje saobraćaja odvija po prirodnim putevima.+rugu granu transportnih prava po medjusobnoj sličnosti čine: žele"ničkodrumsko pravo. ,ihove "ajedničke karakteristike sastoje se u tome što je "a obe gransaobraćaja potrebno graditi vrlo skupe saobraćajne puteve.

%oderne grane saobraćajnog prava su pomorsko i žele"ničko pravo. Sve ostagrane saobraćajnog prava ravnaju se prema njima. !endencija modernog saobraćajnoprava jeste u sve većem medjusobnom približavanju pa i i"jednačavanju pravninormi i pravnih instituta medju pojedinim granama saobraćaja.

2. POJAM POMORSKOG PRAVA

Pomorsko pravo je grana prava koja obuhvata i reguliše pravni status mora kaosve odnose koji nastaju u ve"i sa privrednim ali i svim drugim aktivnostima na moruu ve"i sa morem.Pomorstvo je u suštini trgovačka delatnost jer je od davnina osnovna svrha plovidbmorem prevo" ljudi i stvari u cilju ostvarivanja dobiti. Plovidba morem pove"ana je i smnogim incidentnim situacijama koje su u našem "akonu obuhvaćene jedinstvenimna"ivom pomorske ne"gode pa se vremenom čak i #ormiralo pravo "a rešavanjtakvih situacija.

Postoje odredjene karakteristike i specifčnosti pomorskog prava a to suniver"alnost partikularnost i autonomnost.

Univerzalno! odlikuje pomorsko pravo jer se ono ra"vijalo preko društvenihekonomskih odnosa koji su nastajali usled jedinstvenosti morskog prostora ka"ajedničkog puta i dobra svih naroda koje je spajao i navodio na me/usobnkomunikaciju i saradnju. 0vako shvaćena univer"alnost je uslovila visok stepesličnosti pa čak i istovetnosti normi pomorskog prava kod ra"ličitih pomorskih naroda

Par!i"#larno! pomorskog prava ve"ana je "a specifčnost ra"voja te granprava. 1a"voj je "apočeo u starom veku da bi se u srednjem veku oblikovao u pravnnorme i institute. ,eki od tih instituta postoje i danas.



A#!ono$no! pomorskog prava se odnosi na to da se ono i"dvaja u posebncelinu kako sa stanovišta "akonskog regulisanja tako i njenog proučavanja kaposebne pravne nauke.

%. I&VORI SAOBRAĆAJNOG PRAVA

0snovna podela i"vora saobraćajnog prava je na medjunarodne i domaće i"vore+omaći i"vori saobraćajnog prava su "akoni pod"akonski akti običasistemati"ovani u u"anse opšti uslovi poslovanja u pojedinim granama saobraćajaodnosno pojedinih grupacija ili "ajednica transportera. & našoj pravnoj teoriji posebne 2indirektne3 i"vore saobraćajnog prava spadaju sudska praksa i pravnnauka. Specifčnost domaćih i"vora saobraćajnog prava su tari#e i opšti usloposlovanja kao posebni i"vori. !ari#e i opšti uslovi poslovanja regulišu materiju koja jpredmet ugovaranja me/u strankama učesnicama u saobraćaju.

0snovni me/unarodni i"vori saobraćajnog prava su medjunarodne konvencijeautonomni me/unarodni i"vori saobraćajnog prava uglavnom nedržavnog karakterali i brojni spora"umi me/u državama bilateralnog ili multilateralnog karaktera.

%edjunarodni i"vori su mnogobrojni i dele se na opšte koji se odnose na saobraćajnpravo u celini na i"vore koji na jednobra"an način regulišu pitanja i" me/unarodnosaobraćaja i na i"vore ve"ane "a pojedine grane me/unarodnog saobraćajnog prava.

'načajni dokumenti su: 4onvencija i Statut o slobodi tran"ita koji su doneti 5arseloni +eklaracija o slobodnom pristupu moru državama koje nemaju morskobalu 4onvencija i Statut o medjunarodnom režimu morskih luka 4onvencija &, me/unarodnom multimodalnom prevo"u robe itd.

'. I&VORI POMORSKOG PRAVA I PRAVA UNU(RA)NJE PLOVIDBE

Do$a*i izvori pomorskog prava 6 ,akon "avršetka 77 svetskog rata pravnregulisanje pomorskog saobraćaja "apočeto je donošenjem "akona "a ovu oblas&tvr/ena je komisija čiji je rad trajao skoro osam godina i koji je "avršen ()**. godinkada je donet 'akon o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi. 0vaj "akon se primenjivao svdo raspada 8ugoslavije. Srbija je ())9. godine donela 'akon o unutrašnjoj plovidbi.

Me+#naro,ni izvori pomorskog prava 6 !okom celog svog ra"voja pomorskpravo se ra"vijalo kao medjunarodno i u svom javno-pravnom delu smatrano jpravom svih naroda 2ius gentium3 a u privatno-pravnom pravom trgovaca svnaroda 2le mercatoria3.Poslu unifkacije pomorskog prava pristupilo se delovanjem odre/enih me/unarodniorgani"acija. (;)*. godine o#ormljeno je glavno me/unarodno nevladino udruženje "

unifkaciju privatnog pomorskog prava 6 %edjunarodni pomorski odbor 2 <%73.,akon 77 svetskog rata osnivanjem &, njihove specijali"ovane me/unarodne pomorskorgani"acije 27%03 preu"imaju "načajne poslove i" oblasti unifkacije pomorskog pravaprvenstveno u oblasti be"bednosti plovidbe i "aštite mora od "aga/enja.

,aj"načajnija medjunarodna konvencija i" oblasti be"bednosti plovidbe j4onvencija o "aštiti ljudskih života na moru po"nata kao S0=>S konvencija i" ()?)godine. +anas je na sna"i S0=>S konvencija i" ()*@. godine.



& okviru 7%0-a donete su konvencije u oblasti pomorskog privatnog prava4onvencija o prevo"u putnika i njihovih prtljaga morem 4onvencija o spašavanju4onvencija o pomorskim privilegijama i hipotekama.

-. MEDJUNARODNE ORGANI&AIJE POMORSKOG SAOBRAĆAJA$odeća medjunarodna organi"acija u oblasti pomorskog saobraćaja j

specijali"ovana organi"acija &, "a pomorstvo i pomorski saobraćaj 27%03 koja imnadeležnosti kod svih aspekata be"bednosti pomorske plovidbe konstrukcije brodovanjihove opreme stabilnosti brodova i utvr/ivanja linije krcanja radio komunikacionpropisa traganja i spasavanja na moru prevo"a opasnih tereta "aštite mora o"aga/enja itd. 'načajna je uloga 7%0-a u tehničkoj pomoći koju pruža družavamčlanicama a kojih trenutno ima preko (@9. 0d drugih "načajnih organi"acija trebspomenuti %e/unarodnu organi"aciju rada 27=03 koja je donela brojne konvencij2preko A93 u oblasti "aštite životnih i radnih uslova pomopraca na brodovima.

& pomorstvu i pomorskom saobraćaju postoje i nevladine organi"acije i privatnpomorske organi"acije. 0d privatnih pomorskih organi"acija treba istaći j%e/unarodnu brodarsku komoru 27<S3. ,aj"načajnija nevladina organi"acija jasocijacija brodovlasnika - 57%<0.

/. POMORSKI I UNU(RA)NJI PLOVNI PU(EVI

Svi okeani i mora na svetu čine pomorske puteve dok unutrašnjie plovne putevčine plovne reke i je"era kao prirodni plovni putevi i kanali kao veštački plovni putev4anali mogu biti kako na moru tako i vrsta unutrašnjih plovnih puteva. Pod pojmom

plovnog puta u pomorstvu podra"umeva se morski pojas dovoljno dubok i širok ppotrebi i obeležen radi be"bedne plovidbe.Plovidba otvorenim morem slobodna je "a sve brodove 2"a sve "astave sveta

%edjutim postoje ograničenja sa stanovišta medjunarodnog prava. &koliko npomorskom brodu na otvorenom moru ne bi bila istaknuta "astava ni jedne države 2tukoliko ne bi posedovao potrebna dokumenta "a legitimaciju3 onda ratni brod svakdržave ima pravo na otvorenom moru da "austavi takav brod i i"vrši pregled.

!eritorijalne vode svake države u načelu su slobodne "a plovidbu trgovačkbrodova drugih "emalja ali takva plovidba mora da bude neškodljiva. 'a strane ratneribarske brodove postoje posebni propisi o pravu plovidbe kro" teritorijalno more bikoje države

&nutrašnje morske vode su re"ervisane samo "a plovidbu brodova nacionaln"astave me/utim strani trgovački brodovi mogu da uplovljavaju i isplovljavaju radulaska tj i"laska u luke otvorene "a me/unarodni saobraćaj putevima koji su "a todre/eni. Plovidba unutrašnjim plovnim putevima vrši se po onim rekama i je"erimakanalima koji imaju dovoljan ga" da je plovidba brodova i drugih plovila moguća.ovde postoji podela na medjunarodne reke i je"era i na unutrašnje plovne putevnacionalnog karaktera. & Bvropi najveća plovna me/unarodna reka je +unav.



0. LUKE I PRIS(ANI)(A POJAM I PODELA

=uke su saobraćajna središta u pomorskom saobraćaju a pristaništa unutrašnjoj plovidbi mada se pojam luka sve više koristi i u ovoj drugoj vrsti plovidbe

0snovna podela luka i pristaništa je na me/unarodne i nacionalne. +ruga podelluka i pristaništa je na prirodne i veštačke. Prema "akonskoj defniciji kao pomorskluka i pristanište o"načava se vodeni prostor i sa vodom neposredno pove"ani kopnen

prostor sa i"gra/enim i nei"gra/enim obalama lukobranima prostorijama i drugimobjektima namenjenim "a pristajanje sidrenje i "aštitu pomorskih brodova jahtičamaca ukrcavanje i iskrcavanje putnika i robe.

8oš jedna bitna podela je podela na trgovačke i ratne luke. !rgovačke luke smogu podeliti na luke otvorene "a sve vrste saobraćaja i luke "a posebne namene.

3. POMORSKI BROD POJAM I PODELA

Postoje teškoće prilikom odre/enja pomorskog broda jednom opštom sveobuhvatnom defnicijom. ,aš 'akon defniše brod kao plovni objekat koji j

osposobljen "a plovidbu morem i koji učestvuje u plovidbi s tim što traži da se radi brodu koji je registrovan "a plovidbu morem i čija baždarska dužina i"nosi (?m registarska "apremina 2tonaža3 najmanje (C 51!. Postoje plovni objekti koji nisnamenjeni "a plovidbu u svrhu prevo"a već im je namena obavljanje nekih drug"adataka na moru 2tehnički radovi na moru3. 5rodovi u užem smislu su pre svegabrodovi "a prevo" robe i putnika morem ali i drugi brodovi čija je osnovna namenplovidba.

5rodovi koji se upotrebljavaju u komercijalne su - teretni i putnički brodovimešoviti brodovi koji služe "a obe namene 2putničko-teretni brodovi3. & brodove koji skoriste u nekomercijalne svrhe spadaju policijski carinski i brodovi "a potrebpomorskih upravnih vlasti kao i poštanski i bolnički brodovi. 5rodovi-jahte imaj

poseban pravni status i spadaju u brodove "a sport i ra"onodu.

4. SPOSOBNOS( BE&BEDNOS( BRODA &A PLOVIDBU

+a bi se jedan pomorski brod smatrao brodom u pravnom i plovidbenom smisluon mora da odgovara utvrdjenim me/unardonim pravilima o njegovoj be"bednosti 2dbude sposoban "a plovidbu3. & tehničkom pogledu brod je sposoban "a plovidbu akispunjava uslove koje je postavila me/unarodna konvencija o be"bednosti ljudskiživota na moru. S0=>S konvencije sadrže propise o načinu gradnje broda kako bi bičvrsti i nepropusni. !ako/e u saglasnosti sa ovim konvencijama brod mora b

snabdeven i svom potrebnom opremom koja obe"be/uje be"bednost putnika teretabrodske posade 2radari čamci oprema "a spasavanje putnika i posada itd.3.'a utvr/ivanje sposobnosti brodova "a plovidbu prilikom gradnje ili pregled

postoje klasifkovani "avodi ili registri brodova. ,ajpo"natiji i najveći klasifkacio"avod na svetu je engleski klasifkacioni "avod =08+ 1BD7S!>1.

4ada se utvrdi ispunjenost tehničkih uslova brodu se dodeljuje klasa tdokument koji potvr/uje konstrukciju i tehničku ispravnost trupa broda i celokupnnjegove opreme.



Pored klase broda "načajan propis kojim se utvr/uje sposobnost broda "plovidbu je obave"a da trgovčki brodovi obave"no imaju do"voljenu liniju krcanjaPomoću nje se utvr/uje do"voljeni stepen utovarivanja pomorskog broda u vodu.

15. INDIVIDUALI&AIJA POMORSKOG BRODA

Svaki pomorski brod i brod unutrašnje plovidbe ima posebna obeležja po kojimse ra"likuje od svakog drugog broda. !a obeležja su o"nake 2"naci3 individualnosbroda. ,ajvažnije o"nake individualnosti su: ime broda luka pripadnosti 2upis brodadržava pripadnosti broda klasa broda baždarski podaci broda i "nak raspo"navanjsaglasno me/unarodnom signalnom kodeksu.7me broda bira njegov vlasnik. 0no se dodeljuje kada je brod potpuno i"gra/en i noga "auvek s tim što je moguća promena 2usled promene vlasnika3. 7me brodobave"no se ispisuje na vidnom mestu na brodu i to sa obe strane na pramcu i na krmbroda. 5rodovlasnik koji želi da da ime svom novosagra/enom ili kupljenom brodudužan je da podnese predlog nadležnom državnom organu "a poslove pomorstva kome predlaže tri imena "a svoj brod a organ prihvata jedno i donosi rešenje

odre/ivanju imena broda.Luka pripadnosti broda se poklapa sa lukom upisa ali u uporednom pravu ovnije uvek slučaj. & mestu koje je o"načeno kao luka pripadnosti 2"avičajna lukaobavljaju se administrativno-pravni i imovinsko-pravni poslovi i radnje ve"ane "a brod=uka pripadnosti 2upisa3 broda obave"no se ispisuje na krmi broda ispod imena broda

Svaka država pa i ona koja nema morsku obalu ima pravo da svojim brodovimdaje svoju nacionalnu pripadnost kao i da odredi mesto na svojoj teritoriji koje će biluka pripadnosti toga broda. Spoljno obeležje državne pripadnosti je "astava koju brovije 4lasa broda se utvr/uje prilikom kontrole broda i upisuje se u odgovarajuregistar. Pod registarskom tonažom broda podra"umeva se veličina trgovačkog brodi"ražena njegovom "apreminom. Postupak utvr/ivanja težine broda na"iva s

baždarenje broda. Podaci o baždarenju sadržani su u svedočanstvu o baždarenju kojmora da ima svaki brod. ,a osnovu re"ultata baždarenja brodovi se ra"vrstavaju kategorije po veličini. 'nak raspo"navanja po %edjunarodnom signalnom kodeksu kombinaciji od @ slova moraju da imaju svi brodovi veći od (99 51! kao i brodovsnabdeveni radio-ure/ajem. Prava ? slova o"načavaju državu kojoj brod pripada druga dva ime broda.

11. UPIS UPISNII BRODA

&pisnici brodova imaju dvostruki karakter. S jedne strane to su javno-prav

registri u kojima se vodi evidencija svih brodova a s druge strane to su stvarno-pravregistri poput "emljišnih knjiga u kojima se upisom stiču i evidentiraju stvarna prava.'a upis pomorskih brodova postoje sledeći upisnici: upisnik pomorsk

trgovačkih brodova upisnik ribarskih brodova i upisnik pomorskih javnih brodovaPostoji i upisnik brodova u gradnji.&pisnik pomorskih trgovačkih brodova je najširi jer se u njega se upisuju svpomorska plovila osim ribarskih i javnih brodova i čamaca "a koje postoje posebnupisnici.



& upisnik ribarskih brodova upisuju se pomorski brodovi namenjeni ribolovu privredne svrhe. & upisnik javnih brodova sve one kategorije koje su tako o"načeneuključujući i brodove-jahte. &pisnici brodova su javne knjige koje svako ima pravo dpregleda u" plaćanje naknade. &pisnik brodova ima glavnu knjigu i "birku isprava.

Brian6e 7ro,ova iz #8ini"a - 1ešenje o brisanju broda donosi sud. 1edovuslovi "a brisanje broda su: ako je brod propao ili da se smatra da je propao 2ako jproteklo duže od A meseca od prijema poslednje vesti o brodu3 ako se brod trajn

povuče i" pomorske plovidbe i ako brod više ne ispunjava uslove tj. ako je i"gubiuslove koji se traže "a upis u upisnik brodova i sticanje državne pripadnosti "emljupisnika.

12. BRODSKE ISPRAVE I KNJIGE

Svaki brod je po "akonu dužan da vodi brodske knjige i poseduje odgovarajućisprave. 0snovna i najvaženija brodska knjiga je brodski dnevnik. ,ju vodi "apovednibroda i odgovara "a njenu tačnost. 5rodski dnevnik ima svoju levu i desnu stranu. ,levoj strani upisuju se svi podaci o navigaciji broda. ,a desnoj strani knjige upisuju s

"načajni dnevni dogadjaji na brodu. 5rodski dnevnik je javna knjiga i vapretpostavka o tačnosti podataka dok se ne dokaže suprotno.Pored brodarskog dnevnika na brodu se vode i druge knjige kao što je dnevnbrodske mašine radio-dnevnik i "dravstveni dnevnik.

Svaki brod mora da vodi spisak svoje posade da ga preda lučkim vlastimprilikom uplovljavanja u luku a prilikom isplovaljavanja da prijavi svaku eventualnpromenu koja je na tom spisku nastala.



1. PREDU&E(NII POMORSKOG SAOBRAĆAJA

0snovni predu"etnik pomorsko plovidbenih aktivnosti i aktivnosti u unutrašnjplovidbi je 510+>1. Po "akonskoj defniciji brodar je f"ičko ili pravno lice koje je kadržalac broda nosilac plovidbenog poduhvata a pretpostavlja se 2dok se suprotno ndokaže3 da je brodar lice koje je u upisnik brodova upisan kao vlasnik broda. uporednom pravu koristi se kako i"ra" brodovlasnik tako i i"ra" operator.

!ermin BRODAR bio je opšte prihvaćen u jugoslovenskim pomorskim krugovim jer je pogodovao činjenici da su brodovi kod nas bili u društvenoj svojini "bog čeg

i"ra" brodovlasnik nije bio najpogodniji. ,ovina u pomorskom predu"etništvu jestosnivanje brodarskih menadžment kompanija. 0ve kompanije preu"imaju ulogbrodara vlasnička #unkcija ostaje be" pomorsko plovidbenog angažovanja.

Pomorski AGENTI su naročito "načajni punomoćnici u pomorskom transportuPostoje dve vrste tih agenata: lučki ili brodski agent i agent posrednik. Brodski agent jpunomoćnik brodovlasnika u mestu i"van njegovog sedišta u svetskm pomorskimlukama pri obavljanju komercijalnih administrativnih i drugih poslova na račun brodomorski agent posrednik se bavi "akljucivanjem pomorsko prevo"nih i drugih ugovoru pomorstvu.

& predu"etnike pmorskog saobraćaja ubrajamo i !EDITERE. ,jima se vrlo čestpoverava organi"acija celokupne prevo"ne operacije u kojoj se oni staraju o

preu"imanja robe organi"acije ukrcavanja robe pa sve do uspešnog "avršetkoperacije prevo"a tereta. Posao lučke špedicije nije posebno regulisan. 'akonom obligacionim odnosima regulisan je ugovor o špedociji kao posao privrednog prava tspada i lučka špedicija.

2. &AKONSKA ODGOVORNOS( BRODOVLASNIKA

'a sve vrste šteta koje brodu mogu da se pričine u me/unarodnom i uporednompravu osnovni nosilac pomorsko pravne odgovornosti je vlasnik broda-brodovlasni



0n je nosilac kako ugovorne tako i vanugovorne odgovornosti. Prva odgovornopostoji najpre u slučaju nei"vršenja ili neurednog i"vršenja ugovora o prevo"u stvamorem ali i "a neurdno i"vršenje odnosno nei"vršenje ugovora o prevo"u putnikugovora o tegljenju itd. 5rod je tehničko plovidbeno sredstvo koje svojom aktivnošćmože da pričini i brojne vanugovorne štete 2sudari se sa drugim brodom i tako pričiveću ili manju štetuE boraveći u luci može da pričini ra"ne štete dokovima lučkopremiE da "agadi okolinu itd. 'a svoje ugovorne delatnosti brodovlasnk odgovara p

osnovu krivice po pravilu pretpostavljene. & slučajevima vanugovorne odgovornostpo pravilu odgovara na osnovu objektivne odgovornosti. & nekim slučajevima kao np"a štete koje pričini luci može odgovarati i strože pa se odgovornosti može oslobodisamo ako uspe da dokaže da je nastalu štetu skrivila luka.

%. S(VARNA PRAVA NA BRODU

0snovna karakteristika trgovačkih brodova sa imovinsko-pravnog aspekta je dsu to stvari u prometu. 5rodovi spadaju u pokretne individualno odre/ene nepotrošne stvari. 7ako je pokretna stvar brod se u svom stvarno-pravnom režim

upodobljava sa nepokretnostima. !ako je predvi/eno vo/enje evidencije nad njima nisti našin kao kod nepokretnosti upisom u javne knjige.Stvarna prava na brodu taksativno su odredjena u "akonom. !o je klasičn

podela stvarnih prava na pravo svojine pravo "aloge i pravo službenosti. Specifčnstvarno pravo su t"v. pomorske privilegije. Stvarna prava na brodu regulisana sodgovarajućim konvencijama. Prva 4onvencija o i"jednačavanju nekih pravila materiji pomorske hipoteke i privilegija doneta je ()F? da bi ista matrija biregulisana još dva puta ()*F. i ())A. S ob"irom na to da se brod u materiji stvarniprava i"jednačava sa nepokretnostima onda je ra"umljivo da se stvarno prav"asnovano ugovorom ili sudskom odlukom na"iva hipoteka.

'. KARAK(RIS(IKE BRODA KAO S(VARI U PRAVU

5rod kao stvar u pravu spada u pokretne individuaalno odre/ene nepotrošnesložene stvari.

5rod je u tehničkom pogledu po svojoj osnovnoj nameni pokretna st"ar pa gpravo kao takvog posmatra i reguliše. 4ada se radi o sticanju i gubitku stvarnih pravna brodu na brod se primenjuje pravni režim koji je predvi/en "a nepokretnost0vakva praksa opšte je usvojena u svetu. 0vakav stav o brodovima se objašnjava timšto brodovi iako po svojoj prirodi predstavljaju pokretne stvari imaju i sve one bitnosobine koje su bile odlučne "a uvo/enje posebnog pravnog režima.

5rod je indi"idualno odredjena st"ar . 7movinsko pravna individuali"acija i"vodi si" elemenata sadržanih u upisniku brodova a koji se obave"no veže "a njegove spoljno"nake. 7ndividualna odre/enost broda ima poseban "načaj kod ugovora o kupoprodabroda i kod ugovora o iskorišćavanju pomorskih brodova. S ob"irom na to da jindividualno odredjen brod se kod i"vršenja ovih ugovora pojavljuje kao ne"amenjljivstvar tako da je brodovlasnik dužan da drugoj strani preda ugovoreni brod jer se suprotnom ugovor raskida na njegovu štetu.

5rod je nepotro#na st"ar . 0vo je bitna činjenica kada se brod daje u "alog jetada on garantuje celokupnom svojom vrednošću sve dok "aložno pravo na tom brod



traje ili kada se daje u "akup u tom slučaju postoji obave"a da se brod vrati onakvom stanju u kakvom je i predat "akupcu.

5rod je slo$ena st"ar . 0snovni sastavni delovi broda kao složene stvari su trubroda i njegova mašina. 5rod je u pogledu odnosa njegovog trupa i mašine potpuninkorporisana stvar pa se ne mogu "asnivati odvojeno stvarna prava na trupu posebno na mašini. !ako/e brod je glavna stvar u odnosu na t"v. pripatkke broda kopredstavljaju sporednie stvari i koji kao takvi dele njegovu pravnu i ekonomsk

sudbinu. Pripatci broda su f"ički samostalne stvari koje su namenjene brodu i trajnslu"e njegovoj upotrebi 2brodski čamci sidra radar kompas sredstva "a spasavanjitd.3. +ele se na brodsku opremu i pribor. 0vo ra"likovanje je od "načaja koutvr/ivanja sposobnosti broda "a plovidbu.

-. SVOJINA NA BRODU I NA9INI S(IANJA

5rodovi su u 8ugoslaviji bili u društvenoj svojini. Privatna svojina f"ičkih gradjansko pravnih lica bila je ograničena na male brodove 2do C9 tona nosivosti kod putničkih na brodove sa pravom prevo"a C9 lica3. Sadašnje "akonodavstvo n

sadrži takava ograničenja. 4od nas i pravna i f"ička lica nemaju više nikakvograničenja u sticanju svojine na pomorske brodove i brodove unutrašnje plovidbe beob"ira na njihovu veličinu ili broj.

Svojina na pomorskim brodovima može se sticati po svim osnovima koji su inačpo"nati i do"voljeni "a sticanje prava svojine. >li pomorsko pravo po"naje i nekspecifčne oblike sticanja prava svojine: "aplena broda i prenos broda u koriosiguratelja po"nat kao napuštanje ili abandon broda. 1edovni nacin sticanja pravsvojine je kupovina broda i njegova i"gradnja. 5rod se kupuje "aključenjem ugovora kupoprodaji. &govor se smatra "aključenim kada se kupac i prodavac spora"umeju bitnim elementima ugovora a to je predmet kupoprodaje i cena. ,aš "akon predvi/pismenu #ormu ugovora ne sadrži odredbe o samoj kupoprodaji nego je to regulisan

u materiji obligacionog prava. Sticanje svojine gradnjom broda regulisano je 'akonomo pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi. Predvi/eno je da ugovor o gradnji mora biti sacinjeu pisanoj #ormi pod sankcijom nistavosti. &koliko ugovorom nije drugacije odre/enobrod dok je u gradnji pripada brodograditelju. & toku i"gradnje broda naručilagradnje ima pravo nad"ora i to putem stručnih lica: inspektora gradnje. Propisano jda brodograditelj snosi odgovornost kako "a i"vršene radove tako i "a nabavljendelove koje ugra/uje u brod osim ako ne uspe da dokaže da propuste nije mogao duoči ni upotrebom dužne pažnje. &običajeno je da brodograditelj nabavlja materijel "gradnju ali mo"e se ugovoriti da materijal nabavlja i naručilac.

Posebna pažnja kod ugovora o gradnji broda poklanja se ceni i"gradnje i načinplacanja. Sve se to reguliše pažljivo ugovorom. 'akon sa svoje strane odredjuje d

kad troškovi i"gradnje broda a posle "akljucenja ugovora"bog nepredvidjenokolnosti vanredno porastu brodograditelj može da "ahteva povećanje ugovorne cenbroda sra"merno stvarnom povećanju cena.

Po "akonu brodograditelj odgovara "a skrivene nedostatke na brodu u tok jedne godine nakon predaje broda naručiocu pod uslovom da ga naručilac pismenobavesti o tim nedostacima čim ih primeti. ,akon toga brodograditelj u roku ogodinu dana treba da otkloni takve skivene mane. 0va odredba u našem pravu jprinudno pravne prirode 2ne mo"e se iskljuciti ugovorom o gradnji3 kao sto je



odredba da postoji pravo i obave"a ovlašćenog pravnog lica da vrši nad"or nagradnjom broda radi utvr/ivanja njegove sposobnosti "a plovidbu.

/. SUSVOJINA NA BRODU

& našem pravu susvojina na brodu utvr/ena je na idealne delove što "ači da j

kod susvojinskog odnosa svaki suvlasnik broda istovremeno prema veličini svosusvojinskog dela suvlasnik na celom brodu i njegovo pravo se prote"e na sve delovbroda i njegove pripatke.

& našem pravu i brod u gradnji može da bude u susvojini. Postoji specifčainstitut susvojine na brodu u %editeranu po"nat kao susvojina na karate. 4arati sunapred odre/eni suvlasnički delovi broda pa se svojina na brodovima sticala adanas se stiče u "emljama koje taj sistem po"naju na ba"i suvlasništva na karatimaSaglasno tradiciji mediteranskog prava brod se deli na ?@ karata i tu ustanovpo"navalo je jugoslovensko pravo pre +rugog svetskog rata. 1egulisanje susvojine nbrodu na karate "načajno je jer su karati u slobodnom pravnom prometu f"ički delovbroda pa tako jedan karatista mo"e svoj karat da proda da ga optereti hipotekom i s

be" potrebe da "a to traži saglasnost od ostalih karatista. 'a naše pravo bi bilo ointeresa da se još jednom ra"motri odredba o suvlasnistvu i ponovo uvede susvojinna karate. Susvojinska "ajednica je specifčna ekonomska i pravna kategorija kojoj se pojedinim državama pri"naje čak i status pravnog lica.

0. &ALO:NA PRAVA NA BRODU 8o6a$ i vr!e

1a"likuju se dve vrste "aložnih prava na brodu: privilegije na brodu i brodskhipoteka.0snivanjem "aložnog prava na brodu "aložena stvar 2pomorski brod3 ne prela"i u ruk"aložnog poverioca. Gipoteka na brodu redovno nastaje ugovorom ali može s"asnovati i na osnovu sudske odluke kao sredstvo obe"be/enja u toku i"vršnopostupka. Privilegije na brodu nastaju samo na osnovu "akona.

3. UNI;IKAIJA &ALO:NI< PRAVA NA BRODU

Posle osnivanja %e/unarodnog pomorskog odbora 2<%7-a3 "apočeo je rad nunifkaciji "aložnih prava i "avršen je ()?F. godine kada je usvojena %e/unarodnkonvencija o i"jednačavanju nekih pravila o pomorskim privilegijama i hipotekama.Potrebu me/unarodne konvencije uslovila su dva odlucujuća momenta:

- Prvi koji je bio da se obe"bede hipoteke od "ahvata privilegija prema brodu št"nači da je ovako obe"be/enje diktiralo potrebe "a dugoročnim pomorskikreditom.

1



- +rugi momenat je bio saglasan grupama i sistemima pomorskog prava koji jpredstavljao želju da se u svim pravima pojedinih "emalja me/usobno ujednačibroj i vrsta privilegija.,aravno tu je postojala i ra"lika koja je bila i"medju privilegija u kontinentalnim

dr"avama 2koje su uvek pri"navale ugovorna potra"ivanja3 i privilegija anglosaksonskog pravnog sistema 2 sastojale su se i" deliktnih i ugovornih potraživanjauvek su deliktna imala prednost kako po broju tako i po redosledu u odnosu n

ugovorna3.4onvenciju i" ()?F god. su u najvećem broju prihvatile mediteranske države ostale države u veoma malom broju pa je "bog toga donesena nova 4onvencija ()Fgod. 4ako su i ovu konvenciju prihvatile samo skandinavske države ())A. god. ponov je doneta me/unarodna konvencija od strane &jedinjenih ,acija.

4. PRIVILEGIJE NA BRODU o8=!i 8o6a$ i oo7ine

!o su specifčna stvarna prava u pomorkom pravu koja terete brod. Privilegije nbrodu se danas smatraju "aložnim pravom na brodu. & našem pravu nije defnisan

pravna priroda privilegija.,aš 'P&P ih defniše kao "akonsko "aložno pravo na brodu. 'akonodavac je i"begavada upotrebi usvojeni na"iv "a ovu vrstu "aložnih prava na brodu tj. 5rodske privilegije

Stvarno 6 pravni karakter privilegija na brodu i"ražen je jos 4onvencijom i" ()?Privilegije su "akonska "aložna prava i po se po tome ra"likuju od hipoteke jer nastajsamo na osnovu "akona i "a njihovo postojanje ne traži se upis u upisnik brodova. 'atse brodske privilegije o"načavaju kao hipoteka be" upisa. Privilegije na brodu sogranicenog vremenskog trajanja i dok traju imaju stvarno-pravni dejstvo deluju ergomnes. Privilegije mogu takodje postojati i na brodovima u gradnji.

Sve privilegije na brodu svrstane su u pet redovai u svakom od njh je grupisanpo nekoliko potraživanja. & me/usobnom rangu privilegovanih potraživanja posto

nekoliko specifčnih pravila pa se tako primenjuju princip isključivosti 6 i"me/pojedinih redova privilegija i princip sra"mernog namirenja - i"me/u privilegija u okviristog reda. Prvi princip "nači da neće biti isplaćeno nijedno potraživanje i" narednoreda dok se u potpunosti ne i"mire sva potraživanja i" prethodnog reda. +rugi pric"nači da će se ako u okviru jednog reda koji je došao na red "a namirenje ne buddovoljno sredstava "a naplatu svih potaživanja u celosti prijavljena potraživanja će snamirivati sra"merno njhovim visinama i raspoloživim sredstvima.

,aplate privilegija na brodu se pored broda protežu i na pripatke broda kaona vo"arinu tegljarinu onog putovanja u toku kojeg je privilegovano potraživannastalo na premije i subvencije na koje bi brodovlasnik imao pravo.

Privilegije prestaju prestankom privilegovanog potraživanja prinudno

prodajom broda u i"vršnom postupku istekom godine dana od dana nastankprivilegovanog potraživanja proglašenjem broda "a pomorski plen. +o prestankprivilegovanog potraživanja me/utim dola"i najčešće njegovom isplatomSpecifčnost ovih potraživanja je u tome što "astarevaju nasuprot opštoj karaktarististvarnih prava da ne "astarevaju. >li kao i "a sva stvarna prava i "a privilegije jkarakteristično pravo sledovanja jer prelaskom broda na drugo lice one ne prestajuveć slede brod. Pošto se ne upisuju u javne registre novi vlasnik je dužan da upu javni po"iv na koji su privilegovani poverioci dužni da se prijave u odre/enom roku ako to ne učine privilegie prestaju da postoje.



15. VRS(E I ME>USOBNI RANG PRIVILEGIJA

Prema 4onvenciji i" ()?F. postoji pet redova privilegovanih potraživanja:(. prvi red čine potraživanja prema brodu "a sudske take i troškove nastale priliko

sudske prodaje broda radi namirenja poverilaca potra"ivanja "a lučke

pomorske naknade potraživanja "a neplaćene doprinose "a socijalno osiguranjposade broda?. drugi red čine potraživanja "apovednika i ostalih članova posade i" radno

odnosa na brodu. 0vo potraživanje mo"e se na"vati i tradicionalnimprivilegovanim potraživanjem.

A. treći red čine potraživanja i" naslova "a spasavanje i pružanje pomoci na moru'ajednička ba"a ovim potraživanjima predstavlja uspešan spas broda. $isinovih potraživanja odre/uje se saglasno pravnim pravilima koja regulišu pravnodnos u materiji spasavanja i pružanja pomoći na moru.

@. četvrti red čine tri grupe potraživanja:- naknada štete "bog sudara brodova kao i štete nanesene uredjajima i objektim

luka- naknada štete "bog telesnih povreda putnika i posade- naknada štete "bog gubitka ili oštecenja tereta i prtljaga.

Htete koje se pri"naju u ovom redu su kako deliktnog tako i ugovornog karakteraC. peti red čine potraživanja i" ugovora ili poslova koje je "apovednik broda sačin

u cilju da se brod sačuva i nastavi putovanje.

7"medju pojedinih redova privilegija primenjuje se princip isklju%i"osti a i"medjprivilegija u okviru istog reda princip sra$mernog namirenja&

11. <IPO(EKA NA BRODU o8=!i 8o6a$ i oo7ine

Gipoteka na brodu je stvarno pravo na osnovu kojeg je poverilac ovlašćen da snamiri i" vrednosti broda prinudnom prodajom u slučaju da mu dužnik ne isplati nvreme potraživanje obe"be/eno hipotekom. Gipotekarni poverilac ima pravo da snamiri i" celokupne vrednosti broda i to pre običnih hirogra#ernih poverilaca.

Gipoteka na brodu "asniva se upisom u upisnik brodova a upis ima konstitutivakarakter. 0na može biti ugovorna kada se "asniva spora"umom stranaka i sluisključivo "a obe"be/enje pomorskih kredita i sudska koja služi kao sredstvobe"be/enja u postupku prinudne prodaje broda. %ože biti "asnovana na celom brodili na pojedinim suvlasničkim idealnim delovima. ,a jednom brodu može biti upisan

više hipoteka. !ada se hipoteke me/usobno rangiraju. Gipotekarni poverilac čije jpravo ranije upisano ima prema pravilu prior tempore potior iure' prednost u naplacelokupnog i"nosa potraživanja u odnosu na kasnije upisane hipotekarne poverioce%oguće je i "asnivanje $ajedni%ke (ipoteke kada se "a jedno isto potraživanje upišhipoteka na dva ili više brodova. !ada hipotekarni poverilac ima pravo da tranamirenje celokupnog potraživanja po svom i"boru i" svakog broda opterećenohipotekom. Gipoteka kao stvarno pravo na brodu može se "aložiti u kom slučajnastaje nadhipoteka. 0vakvo "alaganje hipoteke na"iva se ugovornim pod"aložnim

1



pravom. Promena svojine na brodu ne utiče na hipoteku jer ona kao stvarno pravdeluje erga omnes prati stvar.

Gipoteka na brodu može prestati brisanjem prodajom broda u i"vršnom stečajnom postupku i proglašenjem broda "a pomorski plen. 'a ra"liku od prva dvnačina prestanka hipoteke koji se "asnivaju na opštim načelima imovinskog pravatreći predstavlja specifčnost pomorskog prava.

12. VRS(E? RANG I NA9IN &ASNIVANJA BRODSKE <IPO(EKE

Gipoteka na brodu je stvarno pravo na osnovu kojeg je poverilac ovlašćen da snamiri i" vrednosti broda prinudnom prodajom u slučaju da mu dužnik ne isplati nvreme potraživanje obe"be/eno hipotekom. Gipotekarni poverilac ima pravo da snamiri i" celokupne vrednosti broda i to pre običnih hirogra#ernih poverilaca.

Gipoteka na brodu "asniva se upisom u upisnik brodova a upis ima konstitutivakarakter. 0na može biti ugo"orna kada se "asniva spora"umom stranaka i sluisključivo "a obe"be/enje pomorskih kredita i sudska koja služi kao sredstvobe"be/enja u postupku prinudne prodaje broda. %ože biti "asnovana na celom brod

ili na pojedinim suvlasničkim idealnim delovima. ,a jednom brodu može biti upisanviše hipoteka. !ada se hipoteke me/usobno rangiraju. Gipotekarni poverilac čije jpravo ranije upisano ima prema pravilu prior tempore potior iure' prednost u naplacelokupnog i"nosa potraživanja u odnosu na kasnije upisane hipotekarne poverioce%oguće je i "asnivanje $ajedni%ke (ipoteke kada se "a jedno isto potraživanje upišhipoteka na dva ili više brodova. !ada hipotekarni poverilac ima pravo da tranamirenje celokupnog potraživanja po svom i"boru i" svakog broda opterećenohipotekom. Gipoteka kao stvarno pravo na brodu može se "aložiti u kom slučajnastaje nadhipoteka. 0vakvo "alaganje hipoteke na"iva se ugovornim pod"aložnimpravom. Promena svojine na brodu ne utiče na hipoteku jer ona kao stvarno pravdeluje erga omnes prati stvar ma kod koga se ona našla.

1. UGOVORI O ISKORI)9AVANJU POMORSKI< BRODOVA

Svi ugovori o iskorišćavanju pomorskih brodova dele se na: ugovor o "akupbroda i ugovore o pomorskim plovidbenim poslovima. 0vakva podela je re"ultashvatanja u pravnoj teoriji o ra"likovanju i"me/u ugovora o "akupu kada je predmeugovora sam brod i ugovora o delu kada je predmet ugovora odre/ena uslugbrodom. & pomorske plovidbene poslove spadaju svi ugovori koji se po svojoj prirodsmatraju ugovorima o delu. 0ni se dele na: (3 ugovor o prevo"u stvari morem ?

1



ugovor o prevo"u putnika A3 ugovor o tegljenju i @3 ugovore koji se odnose na drugplovidbene poslove.

Svi ugovori o prevo"u stvari morem dele se na brodarske ugovore i pomorskovo"arske ugovore. 5rodarske ugovore "akonodavac deli na brodarske ugovore nputovanje i bodarske ugovore na vreme i sve ih tretira kao prevo"ne ugovore. 0bvrste ugovora imaju jedinstveni subjekt kao nosioca pomorsko plovidbene i prevo"ndelatnosti a to je pomorski brodar. 5rodar je nosilac kako kod brodarskih tako i k

pomorsko-vo"arskih ugovora. Svetska pomorska praksa po"naje samo dva tipa čistprevo"nih ugovora i to: pomorsko-vo"arski ugovor i brodarski ugovor na putovanja.

2. POMORSKO@VO&ARSKI UGOVOR

&govor se "aključuje prijemom robe na prevo" i njenim ukrcavanjem na brod+okument koji se i"daje u ve"i sa tim jeste teretnica a može da bude i tovarni list.

Nain za"l6#en6a. 'a svaki prijavljeni teret "a ukrcavanje na brod i njegoprevo" predstavnik linijskog brodara i"daje krcatelju 5ooking note kao potvrdu re"ervaciji prostora na brodu "a prijavljeni teret "a ukrcaj. Posle "avršenog bukiranj

tereta a pre dolaska broda u luku krcatelj predaje vo"aru dispo"iciju ukrcaja u kojse unose podaci o količini vrsti i o"nakama tereta "a čiju tačnost na taj način krcatepostaje odgovoran vo"aru. ,akon prihvatanja dispo"icije vo"ar upućuje "ahtev svomagentu da krcatelju i"da nalog ukcaja koji prdstavlja nalog "a "apovednika broda dprimi na prevo" teret na"načen u nalogu. Posle "avršenog ukrcaja prvi ofcir brodi"daje potvrdu ukrcaja čime je "avršen postupak koji prethodi i"davanju teretnice0va tri dokumenta koja prethode i"davalju teretnice po"nata su u poslovnoj pomorskpraksi pod na"ivom triptih. Potvrda je neprenosiva iako se potpuno poklapa ssadržajem teretnice. !eretnica je hartija od vrednosti po samom 'akonu tako da jsvaki "akoniti imalac teretnice vlasnik robe koja je u njoj o"načena. & praksi teretnicnajčešće i"daje brodski agent nakon što mu je brod dostavio urednu potvrdu o ukrcaj

tereta na brod. >gent mora da vodi računa da teretnicu i"da u ime i "a račun brodara jer će inače i sam postati odgovoran po teretnici.Ulovi 8revoza. &krcaj se vrši prema linijskim uslovima pod kojima s

podra"umeva da su celokupni troškovi ukrcaja tereta na brod njegovog slaganja brod i iskrcaj sa broda uključeni u vo"arinu.

&a,ravan6e 7ro,a. & linijskoj plovidbi brod se "adržava u pojedinim lukamsaglasno unapred odre/enom vremenu i pravilo je da ukrcatelj pravilnimdostavljanjem tereta pod brod omogući njegov blagovremeni ukrcaj be" nepotrebno"adržavanja preko odre/enog vremena.

Vozarina. $o"arina u linijskoj plovidbu odre/ena je tari#ama linijskih brodara. Ppravilu se plaća unapred.

%. BRODARSKI UGOVOR NA PU(OVANJE

0vom vrstom ugovora se po pravilu ugovara prevo" t"v. rasutih tereta celimbrodom. 0snovna obave"a jeste da se teret 2 po pravilu "a celi brod 3 preve"e nodre/enoj relaciji tj. da se i"vrši odre/eno putovanje. Iarter ugovor na putovanje j

1



ne#ormalni ugovor sa punom slobodom ugovaranja. & našem pravu "a ra"liku osvetske prakse ugovor "a više putovanja mora da se "aključi u pisanom obliku popretnjom ništavosti.

5itni elementi ovog ugovora su teret koji treba da se preve"e brod i relacija nkojoj se prevo" vrši. Sva tri elementa treba da budu dovoljno preci"no odre/ena kakbi ugovor mogao da se "aključi i i"vrši. !eret treba da bude o"načen po vrsti i količin1elacija na kojoj će se prevo" i"všiti odre/uje se ugovaranjem ukrcajne i iskrcajne luk

Iarter ugovor na putovanje je #orma ugovora koja se upotrebaljava kod svih vrstrasutih tereta a to su u pomorskoj trgovini naj"načajniji prevo"i tereta morem.& svetskoj poslovnoj praksi i"ra/en je veliki broj #ormulara koji se upotrebljavaj

"a pojedine vrste takvih prevo"a. Smatra se da je svetska trgovačko-pomorska praksstvorila preko (99 #ormularnih čarter ugovora na putovanje. 7pak osnovnostandarnom #ormom ovog ugovora smatra se DB,<0,. !o je čarter ugovor opšteg tipkoji je donet "a prevo" svih vrsta tereta u slobodnoj plovidbi a "a koje ne postojspecijalne #orme ugovora. 4lau"ule ovih ugovora sadrže celokupnu materiju pravnrelevantnu "a ovu vrstu pomorskog prevo"a.

'. I&VR)ENJE BRODARSKOG UGOVORA NA PU(OVANJE O,re+ivan6e 7ro,a. Sa stanovišta ovog ugovora "načajno je da brodovladni

brodar mora da da brod koji je sposoban "a plovidbu dakle ispravan i da se na"načukrcajni kapacitet broda odnosno njegova nosivost. 0va odre/enja se po pravismatraju dovoljnim. 1i"ik i"vršenja ugovora i troškovi u ve"i sa i"vršenjem idu potpunna teret brodovlasnika.

UCovaran6e #"ra6ne i i"ra6ne l#"e. &krcajna i iskrcajna luka mogu dbudu poimenično odre/ene ali će biti dovoljno i ako su samo odredive. !o moraju bit"v. sigurne luke. Pod sigurnom lukom podra"umeva se luka koja je sigurna navigacionom političkom i "dravstvenom pogledu& =uka je sigurna u na"igacionom

pogledu ukoliko je "aštićena od dejstva nevremena i ima dovoljan ga" "a brodovodre/ene veličine. oliti%ka sigurnost luke u prvom redu podra"umeva da luka nij"ahvaćena ratom ili štrajkom ali i svi drugi nemiri neredi kao i politički doga/aji komogu da ugro"e sigurnost broda i tereta takvu luku čine nesigurnom. )dra"st"ensigurnost podra"umeva da odre/ena luka nije "ahvaćena epidemijom "ara"nih bolest

Dolaza" 7ro,a # l#"#. $reme dolaska broda u luku ugovara se tako što se samom ugovoru na"načava očekivano vreme kada će brod biti spreman da krca&govor sadrži jednu važnu klau"ulu t"v. brisovnu klau"ulu prema kojoj ukoliko brone može da bude spreman da krca ni u roku od narednih (9 dana naručilac ima pravda otkaže taj brod. ,aručilac ima pravo da se o tome i"jasni u roku od @; sati pristeka roka posle čega stiče pravo da kanceluje ugovoreni brod.

4ada brod do/e u luku dužan je da naručiocu preda pismo spremnosti. Pismspremnosti "apovednik može da preda nakon što je od lučkih vlasti dobio slobodasaobraćaj. +obijanje slobodnoh saobračaja "nači da u obavljene sve #ormalnosti slučkim vlastima carinske policijske i "dravstvene prirode tako da nema smetnji dbrod odnosno njegova posada može da komunicira sa obalom. 4od ugovora nputovanje u slodobnoj plovidbi mesto na kome brod treba da pristane odre/ujnaručilac odnosno krcatelj tereta.

& pogledu ispunjenja obave"e urednog dolaska broda u luku postoje dve vrstčartera partijaE t"v. port* 2 lučka3 čarter partija i bert( čarter partija. Saglasn

1



našem "akonu kod port čarter partije smatra se da je brod došao na vreme ako jdošao na jedno od lučkin sidrišta. 4od berth čarter partije brod je ispunio svojobave"u tek onda ako je pristao na mesto koje mu je odredio naručilac dake ako jpristao na odre/eni JJdokJJ.

U"ra6 !ere!a # 7ro,. &krcaj tereta na brod je "ajednički posao krcateljabrodara. 4rcateljeva obave"a je da dopremi teret pod brod u stanju pripremljenom "ukrcaj kako u tehičkom tako i u pravnom pogledu. Pre ukrcaja robe vrši se merenj

tereta a utoku ukrcaja brojanje komadnog tereta itd. Prema našem "akonu brodaprima teret ispod čekrka 2 brodske di"alice3. %ože biti ugovoreno i da celokupni ukrcavrši krcatelj. ,aše pravo "abranjuje da se na prevo" primi teret čiji je uvo" prevo" ii"vo" "abranjen ili se radi o krijumčarenom teretu a postoji i obave"a obaveštavanjbrodara u slučajevima kada se radi o ukrcaju opasnog tereta u brod. +a bi uopštmogao da "apočne ukrcaj brodar mora da pristane na mesto odere/eno "a ukrcaj.

(ro="ovi #"ra6a i i"ra6a. 4od čartera na putovanje uobičajeno troškoukrcaja i iskrcaja tereta nisu uključeni u vo"arinu već se posebno plaćaju i teretkrcatelja odnosno primaoca. !o se postiže unošenjem t"v. JJK.7.0JJ klau"ule u ovaugovor. 0va klau"ula "anči da troškove ukrcaja i iskrcaja ne snosi brodovlasnik venaručilac odnosno krcatelj i primalac tereta. 0bave"a pravilnog slaganja odnosn

poravnanja tereta je obave"a koje se brodar kao stručno lice "a taj posao ne možosloboditi. Pored ovih klau"ula kod ukrcaja i iskrcaja t"v. teških tereta u redovnoj jupotrebi klau"ula o teškim teretima. &nošenjem ove klau"ule u ugovor o prevo"reguliše se kako snošenje troškova "a ukrcaj i iskrcaj teških tereta tako i snošenjri"ika "a eventualno oštećenje ili uništenje teških tereta u toku ukrcajno-iskrcajnioperacija. Shodno ovoj klau"uli brodar prima teret i "a njega snosi ri"ik od momentkada teret bude položen u brodsko skladište. +o tada i troškove i ri"ik snosi krcatelj.

O8oo7l6avan6e 7ro,a za izvr=en6e 8#!ovan6a. & pomorskom pravu ovobave"a nametnuta je pomorskom vo"aru 2brodaru3 %e/unarodnom konvencijom i"jednačavanju nekih pravila u materiji teretnice i" ()?@. godine. Prema njoj vo"ar jdužan da pre i na početku putovanja uloži dužnu pažnju da brod osposobi "a plovidbu

0sposobljavanje vo"ar mora da i"vrši sa dužnom pažnjom ali i ako pored toga broostane u nečemu nesposoban vo"ar neće odgovarati. !o "nači da se radi o relativnoa ne apsolutnoj obave"i vo"ara. 5itne su još dve stvari: prvo brod mora da budosposobljen dužnom pažnjom na početku putovanja a "a nesposobnost nastalu u tokputovanja vo"ar ne odgovara i drugo ako se putovanje sastoji i" više #a"a onda ovobave"a postoji "a svaku #a"u putovanja posebno.

Izvr=en6e 8#!ovan6a 8ravo na ,evi6ai6#. ,aše pravo odre/uje da je brodadužan da putovanje i"vrši u ugovorenom roku a ako taj rok nije odre/en onda primerenom roku. 7"vršenj putovanja kod ugovora o čarteru broda na putovanje pomorskoj praksi je obave"a ali i pravo brodovlasnika. 'bog toga brodovlasnik kroklau"ulu o pravu na devijaciju pribavlja potpunu slobodu i"vršenja putovanja.

Vozarina. 4od čarter ugovora na putovanje vo"arina se utvr/uje ugovoromPostoje dva načina: paušalno ili po jedinici tereta. Paušalna je ona vo"arina kod koje ji"nos utvr/en be" ob"ira na količinu meru ili težinu tereta. $o"arina po jedinici teretmože da se ugovori tako što će se u"eti bilo težinska ili prostorna jedinica a i"u"etnovo"arina se može odrediti i po komadu. 4od čartera na putovanje vo"arina se plaća gotovini be" ikakvih odbitaka prilikom predaje tereta primaocu. 4ada se "a teret i"dajteretnica onda se plaćanje vo"arine vrši na ba"i i"date teretnice. S druge strane svteretnice u sebi sadrže klau"ulu o plaćanju vo"arine unapred.

1



O,Covorno! za !ere!. Po načelima opšteg pomorskog prava brodovlasnik ulo"i vo"ara "a uredno i"vršenje prevo"a morem njihovo čuvanje i sl. snosi t"apsolutnu odgo"ornost' koja najpre podra"umeva da brod bude sposoban "a plovidbu !a apsolutna vo"areva odgovornost "natno je umanjena usavajanjem 5riselskkonvencije o teternici ()?@. godine prema kojoj vo"ar snosi odgovornost "a teret asamo u slučajevima da se taj teret vrši po teretnici. !o "nači da u domenu slobodničarter-prevo"a i dalje važi načelo o slobodi ugovaranja. 4oristeći se ovim načelom

Dencon čarter partiju uneta je klau"ula o brodovlasnikovoj odgovornosti "a štetegubitak na teretu kao i "bog štete prilikom predaje tereta koja se ba"ira nbrodovlasnikovoj dužnoj pažnji da brod osposobi "a plovidbu. %e/utim njegovodgovornost "a sami gubitak ili oštećenje tereta ograničena je samo na nepravilnonemarno slaganje tereta "a vreme trajanja putovanja. 'bog svega toga može se rećda je brodovlasnikova odgovornost u ovom ugovoru manja i uža nego prema 5riselskkonveciji.

Pre,a6a !ere!a 8ri$ao# i zalono 8ravo na !ere!#. 5rodar na odredištpredaje teret primaocu o"načenom u ugovoru ili primaocu koji se uredno legitimišteretnicom. &koliko se primalac ne pojavi brodar predaje teret javnom skladišt5rodovlasnik ima "aložno pravo na teretu "a svoja potraživanja što "nači da ima prav

"adržavanja tog tereta 2retencije3 dok suprotna strana ne i"miri svoje obave"e.Dr#Ce "la#zale # GENON@#.+lau$ula o generalnoj (a"ariji& 0va klau"ula predvi/a da ukoliko se u toku i"vršenjugovora dogodi slučaj generalne havarije da će se ista rešavati saglasno Lor>ntverpenskim pravililma.+lau$ula o agencijama& 0va klau"ula predvi/a pravo brodovlasnika da imenuje svobrokera ili agenta kako u luci ukrcaja tako i u iskrcajnoj luci. 4lau"ula o brokerimpredvi/a to pravo i naglašava da se visina provi"ije treba preci"irati u samom ugovoru+lau$ula o ratu i #trajku& >ko je do štrajka ili rata došlo u ukrcajnoj luci onda se takvluka smatra nesigurnom pa brod nije dužan da u takve luke ide i to samo po sebi ppravilu dovodi do raskida ugovora. >ko se radi o iskrcajnoj luci potrbno je da ugovo

bude priveden do kraja da bude i"vršen. & takvim situacijama prvenstvo odlučivanjima naručilac a ako se teretnica nala"i u rukama primaoca onda primalac.+lau$ula o ledu& 'a brodove u redovnoj plovidbi led čini odre/enu luku nesigurnom"apovednik broda ima pravo da i"begava te luke. !u on ima široka ovlašćenja i možuopšte da ne uplovi u takvu luku. Hto se tiče konačnog i"vršenja ugovora brod ć"atražiti da mu bude odre/ena luka sigurna "a iskrcaj a ukoliko primalac takvu luku nodredi "apovednik će sam i"abrati sigurnu luku i u njoj iskrcati teret.+lau$ula o arbitraži& 0va klau"ula redovno predvi/a poveravanje eventualnog sporpomorskoj arbitraži u =ondonu ili ,jujorku ali stranke mogu da i"aberu i bilo kojdrugu čija će odluka biti konačna "a stranka u sporu.

Pre!ana" #Covora. Svi slučajevi prestanka ugovora u načelu se rešavaj

saglasno opštim propisima o prestanku ugovora. 0snovni uslov "a trajan prestanaugovora jeste trajno nemogućnost delovanjem više sile. Pored ovoga 'akon predvi/apravo stranka da odustanu od ugovora. 4od brodarskog ugovora celim brodom 'akodaje pravo naručiocu da odustane od ugovora do "avršetka ukrcaja tereta u" uslov dplati polovinu ugovorene vo"arine eventualnu naknadu "a prekostojnice ako ih je biloi druge troškove koji nisu uneti u vo"arinu. ,a kraju se ističe da svaki naručilac možda odustane od ugovora pre početka ukrcaja pod uslovom da plati celu ugovorenvo"arinu i druge eventualne troškove ako ih je bilo. 4ada je u slučajevima odustajanj

1



i"data teretnica naručilac može da odustane od ugovora ako vrati brodaru svprimerke teretnice ili mu pruži obe"be/enje "a štetu.

-. S(OJNIE I PREKOS(OJNIE

Stojnice predstavljaju vreme koje se u skadu sa ugovorom o prevo"u dajkrcatelju da može da ukrca teret a primaocu da može da ga iskrca. Prekostojnice sdodatno vreme koje se odobrava "akonom ugovorom ili običajima luke da se tereukrca i posle isteka stojnica. 1a"lika i"me/u ova dva vremenska roka se sastoji u tomšto je vreme stojnica uključeno u vo"arinu pa se ono posebno ne plaća prekostojnice su vreme "a ukrcaj tereta koje se daje u" ugovoreno plaćanje.

,aše pravo predvi/a obračun stojnica po radnim danima pri čemu se u jedaradni dan računaju ?@ tekuća sata. &koliko do/e do "astoja na strani natupa prekistojnica i to vreme se ne uračunava u stojnice. 1adno vreme računa se prema radnomvremenu odnosne luke. ,tojnice se mogu ugovoriti i tako što se ugovara jedn

jedinstveno vreme kako "a stojnice u luci ukrcaja tako i "a one u luci iskrcaja pa sonda upotrebljeno vreme prebija. Postoje i drugi načini računanja saglasno ukrcajnomkapacitetu broda po dnevnim normama krcanja koje važe u odre/enoj luci a nakoistaka tog vremena brod bi ula"io u prekostojnice.

,a prekostojnice se ima pravo sem ukoliko nisu ugovorom isključene. 4od njinema nikakvih prekida u računanju. Prema "akonu brodar je dužan da be" ob"ira nistek stojnica i prekostojnica ukoliko ih je bilo ukrca onaj teret koji je u me/uvremendove"en pod bok broda pa tek onda stiče pravo da isplovi.

,aš "akon po"naje i t"v. "anredne prekostojnice. 5rodar je dužan da be" ob"irna istek stojnica i prekostojnica ukrca onaj teret koji je u me/uvremenu dov"en pobok broda pa tek onda ima pravo da isplovi. $anredne prekostojnice se plaćaju

dvostrukom i"nosu u odnosu na prekostojnice.

/. ODGOVORNOS( BRODARA VO&ARA &A (ERE( PRIMLJEN NA PREVO&

Subjekt odgovornosti "a uredno i"vršenje ugovora o prevo"u tereta morem jpomorski vo"ar. ,aš "akon ne po"naje pojam vo"ara već ovu odgovornost isključivve"uje "a pomorskog brodara. 5rodovlasnik takvu odgovornost ne snosi ukoliko ujednpreu"ima i ulogu vo"ara a to "anči da on u svoje ime i "a svoj račun komercijalneksploatiše brod.

& američkom Senatu je (;)A. godine po prvi put u svetu donet 'akon po"na

pod na"ivom Garter >ct koji je regulisao brodarevu odgovornost "a teret. ,akon ovogna me/unarodnom planu došlo je do inicijative "a unifkaciju brodareve odgovornos"a teret. Prvo je udruženje "a me/unarodno pravo na 4on#erenciji u Gagu septembr()?(. godine usvojilo model teretnice 6 na"van Gaška pravila da bi ?C. avgust()?@. godine bila doneta %e/unarodna konvencija o i"jednačavanju pravila u materteretnice. 0va 4onvencija u me/unarodnim krugovima i dalje je po"natija kao Gaškpravila a i pod skraćenim na"ivom 5riselska konvencija o teretnici. & okvir&jedinjenih nacija ()*;. godine usvojena je 4onvencija &jedinjenih nacija o prevo"

1



robe morem koja je po"natija pod na"ivom Gamburška pravila. 0va 4onvencijstupila je na snagu ())?. godine.

Onovne "ara"!eri!i"e 8ravnoC rei$a Konveni6e iz 142'. i Pro!o"oliz 14/3. Co,ine. Pod pojmom vo"ar obuhvaćeni su vlasnik broda i naručilaprevo"a koji sklapa ugovor o prevo"u s krcateljemE pod ugovor o prevo"upodra"umeva se samo onaj ugovor kod koga je i"data teretnica ili slična isprava kojdaje pravni osnov na prevo" robe morem uključujući i one teretnice ili slične isprav

koje su i"date na osnovu čarter ugovora. 0snovna načela 4onvencije su:(3 odgovornost na osnovu pretpostavljene kriviceE?3 taksativno nabrojani slučajevi isključenja odgovornostiEA3 ograničenje te odgovornostiE@3 "abrana ugovaranja na štetu korisnika prevo"a.

Prva i osnovna obave"a vo"ara po 4onvenciji je da vrši osposobljavanje broda "plovidbu odnosno da da brod sposoban "a plovidbu. Sledeća obave"a je da ukrcaslaganje prevo" i iskrcaj tereta i"vrši na način kako to pravila njegove struk"ahtevaju. !reća obave"a bila bi da se prevo" i"vrši na vreme be" neopravdanoskretanja broda s puta. ,a kraju postoji obave"a vo"ara da posle preu"imanja robe n

prevo" on lično ili "apovednik ili njegov agent i"daju krcatelju na njegov "ahteteretnicu.4ada nastane vo"areva obave"a da nastalu štetu nadoknadi vo"ar ima pravo d

primenom 4onvencije svoju odgovornost ograniči do najvišeg propisanog i"nosa p jedinici tereta odnosno koletu. Shodno pravilu da se svaki prevo" mora i"vršiti nvreme be" neopravdanog skretanja sa ugovorenog puta i"vodi se "aključak da vo"apo 4onvenciji snosi odgovornost "a kašnjenje. ,aše pravo o ovome sadrži i"ričitodredbu.

4ada do/e do gubitka ili oštećenja tereta u luci iskrcaja onda je primalac dužada o nastalim gubicima ili oštećenjima da pismeno obaveštenje vo"aru ili njegovomagentu odmah prilikom prijema robe jer će se u suprotnom smatrati da je vo"a

predao robu onakvu kakva je opisana u teretnici. >ko gubici ili oštećenja nisu biodmah uočljivi obaveštenje se mora dati u roku od tri dana od predaje. 4onvencijdalje odre/uje da će se vo"ar u svakom slučaju osloboditi ove odgovornosti ako stužba ne podigne u roku od jedne godine računajući od preu"imanja tereta odnosnod dana kada je trebalo da bude predat.

O,Covorno! za !ere! # na=e$ 8rav#.& našem pravu se odgovornost "teret primljen na prevo" ne ve"uje "a i"davanje teretnice čime se pravni režim5riselske konvencije proteže na sve prevo"e. Sledeća specifčnost jeste uvo/enjodgovornosti brodara "a teret od njegovog preu"imanja pa do predaje primaocu a nkako to 4onvencija odre/uje od ukrcaja do iskrcaja. & slučaju odgovornosti ""akašnjenje i odgovornosti od preu"imanja do predaje tereta naše pravo dopušta d

menja u svoju korist ugovara blažu ili da isključuje svoju odgovornost u slučajprevo"a živih životinja ili tereta na palubi. ,aš "akon reguliše i odgovornost brodarunutrašnje plovidbe koja se jedino ra"likuje u odnosu na odgovornost u pomorskompravu po tome što ne po"naje isključenje odgovornosti "a nautičku grešku.

<a$7#r="a 8ravila. ,ajveća i"mena u režimu odgovornosti usvojena ovimpravilima jeste napuštanje načela da se pomorski vo"ar može u celosti osloboditi svojodgovornosti "a gubitak ili oštećenje tereta ukoliko je do toga došlo usled grašak"apovednika i brodske posade u navigaciji i upravljanju brodom. Gamburška pravila sprimenjuju na sve ugovore o prevo"u i"u"ev na čarter partije. 0va pravila i"ričit

1



predvi/aju odgovornost "a "akašnjenja a primenjuju se kako na prevo" živih životinjatako i na prevo" tereta na palubi.

0. (ER(NIA I (OVARNI LIS(

Teretnica

Po6a$ i "ara"!eri!i"e. !eretnica je isprava koja se redovno i"daje pomorskom prevo"u robe a može se i i"davati i u unutrašnjoj plovidbi. 7"davanjemteretnice brodar potvr/uje da je primio na prevo" robu koja je o"načena u toj ispravda se obave"ao da tu robu preve"e u odredišnu luku i preda ovlašćenom primaocu. našoj pravnoj teoriji "a teretnicu se upotrebljava i na"iv konosman.

;#n"i6e !ere!nie. !eretnica ima tri osnovne #unkcije i to:a3 !eretnica predstavlja ispravu koja je doka" o postojanju i uslovima prevo"aEb3 !eretnica služi kao potvrda da je teret ukrcan na brod. ,akon što je tere

primio na prevo" brodar koji ima #unkciju vo"ara na "ahtev krcatelja i"daje teretnickojom potvr/uje da je teret opisan u teretnici primio i ukrcao na brod. & teretnicu sunosi vrsta količina i stanje tereta primljenog na prevo". Postoji pretpostavka da j

teret u ispravnom stanju.c3 !eretnica je hartija od vrednosti koja njenom imaocu daje prava na teretu "koji je i"data i čijim prenosom se ta prava mogu preneti na treća lica. Spada stvarnopravne hartije od vrednosti što "nači da njenom "akonitom imaocu daje pravsvojine. %ože se i"davati na tri načina i to na ime po naredbi i na donosioca. >ko si"daje na ime po pravilu je neprenosiv dokument. !eretnica po naredbi prenosi se ndrugo lice indosamentom. %ože i"davati i na donosioca ali to je vrlo redak slučaj ob"irom na to da stvara pravnu nesigurnost.

Sa,ina !ere!nie. Svi veliki svetski brodari imaju svoje teretnice sna"nakom frme odnosno na"iva i sedišta brodarske kompanije koja je teretnicu i"dal !o je prvi element sadržine teretnice koji se "ahteva i u našem pravu. !eretnica treb

da sadrži ime odnosno druge podatke o identitetu brodaE frmu odnosno na"ivsedište ime i prebivalište krcatelja ime i prebivalište primaoca luku količinu vrstustanje tereta odredbe o vo"arini vreme i mesto ukrcaja tereta i i"davanje teretnice !eretnica može sadržati i druge podatke.

Do"azna naCa !ere!nie. 0 ispravnom stanju tereta brodar treba da se uveprilikom prijema tereta i njegovog ukrcaja. >ko postoji sumnja da podaci koje je navekrcatelj o teretu nisu tačni brodar pomorskog broda ima pravo da u teretnicu unesobra"ložene primedbe o tome. !eretnica koja u sebi ne sadrži nikakve primedbpo"nata je kao čista teretnica. %e/utim ako brodar stavi bilo koju primedbu onda jon i"vršio t"v. $at"aranje teretnice i ta teretnica više nije čista pa samim tim nepogodna "a trgovački promet.

Vr!e !ere!nia. 'avisno od potrebe naručioca prevo"a na njegov "ahtev možda do/e do i"davanja teretnice od momenta kada je on predao teret brodaru radprevo"a u njegovu kustodiju ali pre nego što je teret ukrcan na brod. !akva teretnic je po"nata kao teretnica -primljeno $a ukrcaj*. +anas je po"naje i naše "akonodavstv 8ednu odre/enu prevo"nu operaciju može da vrši i više brodara sa više brodova kom slu"čaju se radi o t"v. direktnim prevo"ima pa se toj vrsti prevo"a i"daje direktna teretnica. &vo/enjem kompjutera u komercijalno poslovanje nastaje i novvrsta teretnice - t"v. elektronska teretnica.

2



Tovarni list !ovarni list je isprava koja se i"daje u jednom primerku i prati robu u prevo"u

"ajedno sa njom se predaje primaocu na odredištu. 7"daje se samo u originaluneprenosiv je. 4ao i teretnica predstavlja doka" o "aključenom ugovoru o prevo"u'akon odre/uje da tovarni list mora da sadrži: mesto i dan njegovog i"davanjapreu"imanja teretaE na"iv ime i adresu brodara i krcatelja mesto iskrcavanjaE na"ivime i adresu primaoca i opis tereta. !ovarni list potpisuju brodar i krcatelj.

3. BRODARSKI UGOVOR NA VREME &A EO BROD

Po6a$ i oo7ine !a6$ ar!era. !ajm čarter je specifčan ugovor i"najmljivanju 2najmu3 celog broda. 5rodovlasnik 2brodar3 u stvari i"najmljujcelokupne plovidbene usluge svog broda naručiocu i u tom delu je odgovoran "i"vršenje ugovora. 5rodovlasnik naručiocu prepušta komercijalno iskorišćavanje brodprema njegovom sopstvenom naho/enju a i proft od takvog iskorišćavanja pripadnaručiocu. 5rodovlasnik ostvaruje fksnu vo"arinu a sve što se ostvari preko toga ka"arada od prevo"a prippada naručiocu. & svetskoj poslovnoj praksi ovaj ugovor spad

u ne#ormalne. & našem pravu me/utim ovaj ugovor je #ormalan. !raži se strog"akonska #orma u pisanom obliku koja ako se ne poštuje vodi ništavosti ugovora.5itni elementi ugovora o tajm-čarteru su: ugovaranje poimeničnog broda vrem

na koje se ugovor "aključuje ugovaranje vremenske vo"arine i konačno obave"postupanja "apovednika broda po nalo"ima naručioca. Pored navedenih bitnelemenata moraju se ispoštovati i odre/eni uslovi po"nati pod na"ivom Marranties0ni su bitni "ato što se brod daje naručiocu sa pravom da on dok ugovor traje dajnaloge koje će terete brod da prevo"i i na kojim će relacijama da plovi.

;or$#lari #Covora o !a6$ ar!er#. Osnovne tri standardne #orme ugovora ta čatreru su: (3 5altime KormE ?3 ,eN Lork Produce Bchange i A3 >sbatime.

UCovaran6e 7ro,a. 4od "aključenja ugovora o tjm-čarteru ugovara sodre/eni brod i u principu ne odola"i u ob"ir "amenjivost broda. 4oje će osobine imabrod vrlo je važno je "a ovaj ugovor pa se pored imena broda ugovara njegovdržavna pripadnost 2"astava broda3 kapacitet bruto i neto tonaža i nosivost brodasnaga brodskih mašina. 5rodovlasnik je dužan da da tačne podatke i ta obave"po"nata je kao representation a pogrešno davanje podataka jmissrepresentation. Povreda ovih obave"a daje pravo na raskid ugovora. &govorose utvr/uju br"ina broda i potrošnja goriva pa čak i vrsta goriva koje brod troši. 7 ovpodaci ukoliko ne bi bili tačni mogu da dovedu do raskida ugovora ili do obave"e nnaknadu štete.

Pre,a6a i vra*an6e 7ro,a. &govorom se preci"no odre/uje vreme i mest

predaje broda. &rednim dolaskom broda u ugovorenu luku "apočinje da teče vreme nkoje je ugovor "aključen. Prilikom predaje broda sastavlja se "apisnik odnosno potvrdo predaji. !ako/e prilikom predaje se vrši i pregled broda da se utvdi njegovsposobnost "a plovidbu. 5rod mora da stigne u ugovorenu luku radi predaje tačno nvreme.

O,ravan6e 8lovi,7ene 8oo7no!i 7ro,a. 5rodovlasnik je sa svoje strandužan da da brod sposoban "a plovidbu i da ga takvim održava "a sve vreme trajanjugovora. 'a ovu obave"u brodovlasnik odgovara subjektivno odnosno njegovobave"a sastoji se u obave"i upotrebe dužne pažnje ili saglasno našem pravu

2



obave"i da pažnjom urednog brodara osposobi brod "a plovidbu "a sve vreme trajanjugovora.(ra6an6e #Covora. !rajanje ugovora o tajm-čarteru unapred se ugovara. 0 tome i na"akon sadrži odgovarajuću odredbu.

Vozarina. 0snovna obave"a naručioca jeste da brodaru plaća ugovorennaknadu "a korišćenje broda 6 vo"arinu. Po pravilu vo"arina se plaća unapred jednakim vremenskim intervalima. $isina način vreme i eventalno drugi modalite

preci"no se regulišu ugovorom. Pored vo"arine koja je karakteristična "a ugovor o tajčarteru naš "akon po"naje i vremensku vo"arinu i kod brodarskog ugovora nputovanje. Po njemu vo"arinu plaća naručilac u jednakim mesečnim ratama unapredali brodaru pripada vo"arina samo "a period kada je i"vršavao ugovor. 'bog toganeisplata i samo jedne rate brodovlasniku daje pravo na raskid ugovora. 4lau"ule #ormularnim ugovorima često odre/uju da se plaćanje vrši u gotovom novcu.

O,Covorno! za !ere!. ,aručilac je odgovoran "a štete koje stvarima mogu dse dogode u toku prevo"a jer on saglasno ovom ugovoru preu"ima ulogu vo"ara7"u"etak je samo kad dola"i do i"davanja teretnice koju potpisuje "apovednik broda psamim tim obave"uje i brodovlasnika.

Vra*an6e 7ro,a. ,akon isteka ugovora naručilac je dužan da vrati brod

ugovorenu luku u isto takvom dobrom stanju kao što ga je i primio. Pravo nproduženje odnosno prekoračenje ugovorenog vremena proi"ila"i i" načiniskorišćavanja broda kod ove vrste ugovora. & toku trajanja ugovora po pravilu trebda se i"vrši više putovanja pa je "ato u momentu kada se ugovor "aključuje praktičnteško odrediti kada će se tačno "avršiti poslednje putovanje. 'ato se toleroše da se tposlednje putovanje i"vrši ako je došlo do ra"umnog prekoračenja ugovorenog roka.

Pre!ana" #Covora. 7 kod ugovora o tajm čarteru dola"i do njegovog prestankako je u"rok nemogućnosti i"vršenja viša sila. &govor prestaje i usled propasti broda%oguće je da ugovor prestane i "bog preteranog "akašnjenja u njegovom i"vršenjupreteranog produženja ugovorenog vremena prekidu u i"vršavanju u toku trajanjugovora usled nastanka prekomernih fnansijskih gubitaka i konačno usled dejstv

rata štrajka ili leda u pojedinim svetskim lukama.Davan6e 7ro,a # 8o,ar!er. !o je ugovor kojim naručilac čarteruje dalje bropodnaručiocu. Pravilo je da se ima pravo na podčarterovanje be" posebne saglasnosvlasnika s tim što naručilac ostaje odgovoran vlasniku broda "a uredno i"vršenjobave"a i" originalnog ugovora.

4. I&VR)ENJE BRODARSKOG UGOVORA NA VREME

,aručilac "a vreme trajanja ugovora "aključuje pojedinačne ugovore čatrerovanju broda ili iskorišćava brod kao linijski a brodovlasnik je preko svoj

službenika dužan da i"vršava ugovor saglasno takvim potrebama i nalo"imnaručioca.Me+#o7no no=en6e !ro="ova. 4od ugovora o tajm čarteru vo"arinom nis

pokriveni troškovi komercijalne eksploatacije broda. 'bog toga je odre/eno dbrodovlasnik snosi troškove snabdevanja broda hranom i "alihama troškove platpomoraca osiguranja i sve redovne troškove održavanja broda. ,aručilac snotroškove "a gorivo koje brod koristi lučke troškove kanalske troškove troškovprive"a kon"ularne troškove kao i troškove ukrcaja i iskrcaja tereta i sve drugtroškove ve"ane "a to troškove de"in#ekcije broda itd.

2



Poloa6 za8ove,ni"a 7ro,a. ,aš "akon odre/uje da "apovednik broda morda i"vršava naloge naručioca u granicama ugovora i prema nameni broda. ,aručilane može da odredi putovanje koje bi i"ložilo brod ili posadu broda opasnosti koja se vreme sklapanja ugovora nije mogla predvideti a ni putovanju "a koje se ne možočekivati da se obavi be" "natnijeg prekoračenja vremena "a koje je ugovor sklopljen5rodovlasnik ne odgovara naručiocu "a obave"e koje je "apovednik broda preu"eo i"vršenju posebnih naloga naručioca. +a bi se ispravno tomačila ova klau"ula potrebn

je voditi računa o odre/enim stavovima sudke prakse: (3 naručilac je dužan dobešteti brodara samo "a štetne posledice koje su komercijalne prirodeE ?obeštećenje nije ograničeno samo na slučajeve koji proističu i" davanja teretnice negi na drugu štetu koja se usled i"vršenja pogrešnih naloga pričini brodovlasnikuE Apravo na obeštećenje ne stiče se automatski već je brodovlasnik dužan da dokaže dpostoji u"ročna ve"a i"medju štete i postupanja "apovednika broda prema konkretnimuputstvima naručioca i @3 obave"a na obeštećenje "a štete po i"datoj teretnici nsvodi se samo na klasičnu obave"u odgovornosti "a štete na teretu. ,aručilac jodgovoran i "a sadržinu teretnice kada je ona i"data prema njegovim nalo"ima.

Kran6e i i"ravan6e !ere!a. Prema odredbama skoro svih standardnih #ormovog ugovora naručilac je taj koji je odgovoran "a krcanje slaganje i ravnanje tereta

brod. 0ve svoje obave"e može da se oslobodi samo unošenjem posebne klau"ule ugovor o tajm čarteru.NeiC#rne l#"e i ne,ozvol6ena #8o!re7a 7ro,a. 4od ugovora o tajm čarter

sve luke u koje se brod šalje odnosno dola"i u toku i"vršenja ugovora moraju da budsigurne. Slanje broda u nesigurne luke može da dovede do raskida ugovora o tajmčarteru i"u"ev u slučaju kada je nesigurna luka iskrcajna luka. !ada će "apovednbroda "atražiti od naručioca nalog "a upućivanje broda u sigurnu luku radi iskrcaja ako takav nalog ne dobije onda će sam doneti odluku i iskrcati teret u sigurnu luku,edo"voljena upotreba broda postoji onda ako naručilac daje naloge da se brodompreve"e "akonom "abranjeni tereti ili tereti koji nisu u skladu sa namenom broda. takvim slučajevima "apovednik ima pravo da odbije naloge naručioca a mogu

nespora"um može da dovede do raskida ugovora.O7aveza #re,noC izvr=en6a 8o6e,ini 8#!ovan6a. 4od prevo"nih ugovorpostoji brodareva obave"a da prevo" i"vrši na vreme. 4od oba #ormulara ugovor2 5altime i ,LPB3 postoji ista klau"ula u kojoj se kaže da će "apovednik brodi"vršavati putovanje najvećom mogućom br"inom. 0bave"a se sastoji u pravilnomekonomičnom iskoriščavanju broda be" nepotrebnih "astoja i skretanja sa ugovorenoputa.

Pravo nar#ioa na o7#!av# vozarine. $o"arina se u toku trajanja ugovorneće plaćati ako je ugovorom i"ričito isključena kad se vo"arina ne plaća ako brodaprekrši svoje ugovorne obave"e i ako nastupe okolnosti koje su ra"log "a raskugovora. +o prekida plaćanja vo"arine ne dola"i "ato što je brodar bio kriv ili što on

njegovi ljudi mogu da se okrive "a nei"vršenje ugovora.

15. UGOVOR O PREVO&U PU(NIKA I PR(LJAGA

%e/unarodnopravni dokumenti o ugovoru o prevo"u putnika i prtljaga s%e/unarodna konvencija o i"jednačavanju nekih pravila o prevo"u putnika morem ()F(. godine i >tinska konvencija o prevo"u pitnika i njihovog prtljaga i" ()*@.

2



& našem pravu ugovor o prevo"u putnika defniše se kao ugovor kojim se brodaobave"uje naručiocu da če prevesti jednog ili više putnika a naručilac da će platiprevo"ninu. $isina prevo"nine se odre/uje ugovorom. Stranke u ovom ugovoru sbrodar naručilac i putnik. %e/utim "akon uvodi još jednu stranku t"v. stvarnobrodara kao lice ra"ličito od brodara a koje na osnovu "aključenog ugovora stvarnvrši prevo" putnika na celokupnoj ugovorenoj relaciji ili na jednom delu. &govor jne#ormalan jer "akon ne "ahteva obave"no i"davanje putne karte. +ve vrste prevo"

koje su danas najviše u upotrebi kao putnički prevo"i su prevo" u turističke svrhe nkružnim putovanjima i t"v. trajektni prevo" kao prevo" na kraćim rastojanjima koji svrši po pravilu sa jedne morske obale na drugu. Pored ovih prevo"a postoji i lokalnprevo".

Putna karta se i"daje na donosioca i na ime. & obalnoj plovidbi ako karta glana donosioca putnik ima pravo da odustane od putovanja na jedan sat pre početkputovanja a brodar je dužan da mu vrati prevo"ninu umanjenu "a (9 O. >ko putniodustane od putovanja kod domaćeg prevo"a a karta glasi na ime on to može dučini F časova pre početka putovanja. 7 u jednom i u drugom slučaju brodar ima pravda "adrži (9 O prevo"ne cene.

O,Covorno! za $r! i !elene 8ovre,e 8#!ni"a. 0va odgovornost

pomorskom pravu "asnovana je na principu krivice brodara ili lica koja rade "brodara. =ice koje traži nadoknadu štete mora da dokaže da se doga/aj koji jprou"rokovao štetu dogodio u toku prevo"a kao i visinu štete. 4rivica brodara spretpostavlja dok se suprotno ne dokaže ako su smrt ili telesna povreda putniknastali "bog brodoloma sudara nasukanja eksplo"ije požara ili mana broda. 4ada sradi o visini obeštećenja ono je u našem pravu ograničeno na i"nos od ?9 999. Iakukoliko se naknada dosu/uje u obliku rente kapitali"irani i"nos rente ne može dpremaši ovako utvr/eni i"nos.

Prevoz 8r!l6aCa. 'akon odre/uje da je prtljag svaka stvar uključujući i vo"ikoje se prevo"i na osnovu ugovora o prevo"u. 'a prtljag dat na prevo" i primljen nčuvanje od strane brodara brodar je dužan da na "ahtev putnika i"da prtljažnicu

Prtljažnica mora da sadrži vrstu prtljaga i broj koleta prtljaga. 'akonska jpretpostavka da su podaci u njoj istiniti dok se suprotno ne dokaže. 'a prtljag primljena prevo" brodar odgovara na osnovu doka"ne krivice me/utim ako je štetea nprtljagu posledica nekog doga/aja koji je štetu i"a"vao u toku plovidbe onda se krivicbrodara pretpostavlja. Suprotno ako brodar uspe da dokaže da su smrt ili telesnpovreda putnika manjak ili gubitak prtljaga ili "akašnjenje u predaji u prou"rokovakrivicom putnika sud može potpuno da isključi pravo na naknadu štete odnosno dublaži odgovornost brodara.

11. UGOVOR O (EGLJENJU

&govorom o tegljenju brodar tegljača obave"uje se da svojim brodom tegli broili drugi plovni objekat do odre/enog mesta ili "a odre/eno vreme a brodar tegljenobroda odnosno objekta obave"uje se da "a to plati tegljarinu. $isina tegljarinodre/uje se ugovorom me/u strankama a vrlo često i tario#om. ,a moru najčešće jt"v. lu%ko tegljenje kada brodovi tegljači uvode ili i"vode brod i" luke i to tegljenjpo"nato je kao tegljenje radi i"vo/enja odre/enog manevra.

Po pravilu tegljenje je operacija kratkog trajanja i "bog toga "akon preci"nodre/uje kad tegljenje "apočinje a kada se "avršava. Postoje odredbe i o tome kako s

2



postupa sa brodom koji nema posadu. & pomorskom pravu teško je "amisliti da tegljategli plovni objekat koji nema posadu a u unutrašnjoj plovidbi brodar tegljača kou"ima u tegljenje brod be" posade mora da se brine "a očuvanje tereta na tegljenomobjektu.

Postoje dva "načajna pravila kod ovog ugovora. Prvo je da tegljenjem upravljtegljeni brod. +rugo pravilo je pravilo o odgovornosti "a naknadu štete koja nastansudarom brodova učesnika u tegljenju pa se odre/uje da se u tom slučaju primenjuj

odredbe o nakndi štete "bog sudara brodova. &koliko "a vreme tegljenja do/e dgubitka tegljenog broda brodar broda tegljača ima pravo na tegljarinu ako dokaže dnije kriv "a neuspeh tegljenja.

12. UGOVOR O &AKUPU BRODA

Po6a$ i 7i!ne "ara"!eri!i"e #Covora. &govor o "akupu broda u našempravu "aključuje se i"me/u "akupodavca i "akupoprimca. 'akupodavac daj"akupoprimcu brod na upotrebu "a vršenje plovidbene delatnosti u" plaćanje naknad2"akupnine3. 'akupodavac je vlasnik broda. 'akupoprimac je f"ičko ili pravno lice koj

ima potrebu "a brodom odnosno brodovima koje želi da upotrebljava u komercijalnplovidbene svrhe. Postoje dva bitna obeležja ovog ugovora. Prvo "aključenjeugovora o "akupu svojstvo brodara prenosi se sa "akupodavca na "akupoprimca$lasniku broda nakon prenosa ostaje samo gola svojina na brodu u" pravo n"akupninu i pravo na povraćaj broda nakon isteka ugovora. +rugo "akupodavac jdužan da preda "akupoprimcu brod u takvom stanju da se može iskorišćavati premugovorenoj ili uobičajenoj nameni. 5rod kao premet ugovora mora da se preda stanju sposobnom "a plovidbu i to je minimum obave"e.

;or$a i a,rina #Covora. & našem pravu ugovor o "akupu broda je strog#ormalan. 0n mora da bude "aključen u pisanom obliku jer u suprotnom nećproi"voditi pravno dejstvo. !o "nači da se radi o #ormi ad solemnitatem pa od #orm

"avisi i postojanje ugovora.0snovna obave"a "akupodavca u ovom ugovoru je da "akupoprimcu preda brokoji je osposobljen "a plovidbu i "a namenu odre/enu ugovorom ili "a uobičajennamenu. Pored obave"e da uredno plaća "akupninu osnovna obave"a "akupoprimc je da brod iskorišćava saglasno ugovoru. 1a"lika i"me/u ovog i ugovora o tajm čartetsastoji se u tome što postoji i"ričita "akonska odredba da "akupoprimac ne može da dbrod u pod"akup be" saglasnosti "akupodavca odnosno ako to nije posebnugovoreno. $isina "akupnine odre/uje se ugovorom o "akupu i plaća se mesečnunapred.

(ra6an6e i 8re!ana" #Covora o za"#8#. $reme na koje se "aključuje ugovoo "akupu broda odre/uje se ugovorom. >ko ugovorom nije odre/eno vreme na koje s

"akup sklapa smatra se da je "aključen ugovor o "akupu broda na neodre/eno vreme&govor prestaje istekom ugovorenog roka otka"om usled više sile i drugih ra"logkoje onemogućavaju njegovo i"vršenje. &govor može pestati i odustankom jedne ougovornih strana u kom slučaju de postavlja pitanje odgovornosti ugovornih strana "raskid ugovora i eventualnu naknadu štete "bog toga.

2



1. POMORSKE <AVARIJE

Pomorske havarije obuhvataju sve vrste šteta koje mogu da pretrpe učesnipomorskog poduhvata. Pravila o havarijama primenjuju se i na identične slucajeve unutrasnjoj plovidbi. 0snovna ra"lika je to da se u pomorskoj plovidbi pravila generalnoj havariji ne primenjuju samo ako su i"ricito iskljucena dok u unutrasnjoplovidbi dola"i do primene ovih pravila samo ako su i"ricito ugovorena medjstrankama.

& pomorske havarije 'akon o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi ubraja: sudabrodova nasukanje potonuće brodolom i sl. 0ve ne"gode mogu da budu posledicopasnosti mora 2vetrovi talasi3 ali brojnosti pomorskih havarija doprinosi i ljuds

2



#aktor kao što su na primer propusti "apovednika ofcira i članova posade i sl. 'natnstavku pomorskih havarija čine troškovi spasavanja ugrožene imovine na moru paproučavanje instituta spasavanja spada u materiju koja je u ve"i sa pomorskihavarijama.

.rste (a"arija0snovna podela havarija je na Ceneralne i 8ar!i"#larneGeneralna - postoji samo u slucaju kada se odredjena pomorska havarija mo"

podvesti pod preci"na medjunaraodna pravila i uslove postavljene nacionalni"akonima.Par!i"#larne - su sve ostale havarije koje ne ispunjavaju uslove "a generaln

havariju. %edju njima su naj"načajnije: sudar brodova nasukanje požar potonućbroad i brodolom.Sve pomorske havarije moguce je podeliti i na havarije stete i havarije troskove.

2. GENERALNA <AVARIJA

Suština generalne havarije sastoji se u ideji pravednosti koja namerne i ra"umn

stete učinjene "a "ajednicki spas u momentu opasnosti raspore/uje na sve učesnikpomorskog poduhvata.,as 'P&P odredjuje da je čin "ajednicke havarije svaki nameran i ra"ua

vanredni trošak i svaka namerna i ra"umna šteta učinjena odnosno prou"rokovana o"apovednika broda i drugog lica koje ga "amenjuje predu"ete radi spasavanjimovinskih vrednosti učesnika u istom pomorskom poduhvatu od stvarne opasnoskoja im "ajednicki preti.

'a postojanje generalne havarije traži se ispunjenje C osnovnih elemenata:1. Postojanje zajednickog pomorskog poduhvata 6 u komercijalnom smispomorska plovodba predstavlja "ajednicu broda tereta i vo"arine. Potrebno je da konkretnom slucaju budu ugro"ena najmanje dva od tri ova interesa da bi se smatra

da postoji "ajednicki pomorski poduhvat. 0na najcesce postoji ako su ugroženi brodteret ali ponekad može postojati i i"medju broda i vo"arine.'ajednicki poduhvat postoji sve od ukrcavanja tereta na brod pa sve do njegovoiskrcaja. &koliko u toku plovidbe postoji vise ukrcavanja odnda "ajednicu broda i teretčine brod i samo onaj teret koji se nala"io na brodu u momentu nastanka DQ2generalna havarija3.

'ajednica pomorske imovine "asniva se ugovorom i"medju brodovlasnika vlasnika tereta i čini je samo ona imovina koja je uneta u ugovor. Sva druga koja jneprijavljena usla na brod ne ula"i u DQ>.2. Zajednička opasnost - predstavlja neki neočekivan i vanredan doga/aj u tokpomorskog poduhvata. +oga/aj mora da bude vanredan. 1edovne doga/aje 2veta

talasi3 pa makar i jačeg inten"iteta posada je du"na da savlada. +o čina generalnhavarije dovode vanredni dogadjaji ali ni oni ne dovode do DQ> ukoliko npredstavljaju opasnost "a brod i "a teret odnosno "a najmanje dva elementa.3. Vanrednost čina 2žrtve ili troška3 - čin generalne havarije koji se predu"ima u vesa vanrednim doga/ajem predstavlja odre/eno žrtvovanje - gubitak ili oštećenjbroda tereta vo"arine. $anrednost čina je odre/eno predu"imanje mera kopreva"ila"e granice normalnog postupka jer se one mogu otrkloniti redovnipostupkom.

2



4. amernost i razumnost čina - žrtvovanje ili podnošenje troškova podra"umevljudsku radnju kao čin volje da se takva žrtva ili trošak predu"mu. 'apovednik broda jpunomoćnik i vlasnika broad i vlasnika tereta pa je on lice koje je ovlašćeno dpredu"me radnje koje pretpostavljaju čin "ajedničke havarije.,aše pravo pored "apovednika broda to pravo daje i drugim licima. 5e" ob"ira nširinu kruga lica nesporno je da to mora biti voljna radnja jednog ili vise lica 2ako jdogovoreno u" konsultacije3. 'načajan kriterijum jeste i 1>'&%,0S!. +a li j

"apovednik delovao ra"ummno ili ne najbolje se vidi po re"ultatima predu"etodelovanja. 'a "apovednika se pretpostavlja da se radi o kvalifkovanom i dobrobucenom "apovedniku ali be" ob"ira na ukupne okolnosti postoji mogućnost greške.!. Zajednicki spas - prema defniciji i" pravila > 2L-> pravila3 generalna havarijpostoji samo onda kada je namerno i ra"umno žrtvovanje učinjeno "a "ajednički spasa ciljem da se sačuva od opasnosti imovina obuhvaćena u "ajedničkom pomorskompoduhvatu.

%. JORKAN(VERPENSKA PRAVILA

Sredinom RR veka problem generalne havarije postao je vrlo i"ra"it "bonesaglasnosti njenog regulisanja u $elikoj 5ritaniji i na kontinentu pa se otpočelo straženjem prihvatljivog medjunarodnog resenja. Posle nekoliko medjunarodnkon#erencija na kojima su učestvovali predstavnici komora vodećih pomorskih "emaljna kon#erencijama u Lork-u (;F@. i >ntverpenu (;**. doneta su pravila o generalnhavariji.

0va pravila nisu medjunarodna konvencija vec su to pravila doneta od strannedržavnih organi"acija. Primenjuju se iskljucivo po principu dobrovoljnosti. +primene 8>P-a dola"i samo u slučajevima kada su strane ugovorile njihovu primenu. praksi ona je skoro redovna i be" i"u"etka.Pravila su podeljena u A osnovna dela. & pravila i" ()C9. uvedeno je pravi

tumačenja. Pravila i" ())@. dobila su još jedno pravilo koje se na"iva vrhovno pravilo0vo pravilo uvedeno je na insistiranje američke delegacije i glasi ni u kom slucajnece se pri"nati žrtva ili i"datak u DQ> osim ako su bili učinjeni ili podneti ra"umno0stala pravila sadrže opšte odredbe o generalnoj havariji.-Pravilo> - sadrži defniciju generalne havarije-pravilo 5 - regulisanje nekih slučajeva koji mogu da se pokažu kao sporni-pravilo < - koji se gubici i troskovi pri"naju odnosno nadokna/uju u genralnoj havariji-pravilo + - da se gen. havarija rešava nen"avisno od toga da li je neka od stranucesnika skrivila odredjene gubitke-pravilo B - raspored tereta doka"ivanja u postupku pri"navanja odre/enih štetatroškova u generalnu havariju kao i rok od godinu dana do kad stranke mogu d

pokreću takve "ahteve- pravilo K - regulisanje pri"navanja u generalnu havariju t"v. supsituirajucih troškova-pravilo D - koje reguliše postupak prekrcavanja tereta na drugi brod nakon pretrpljengeneralne havarije i njegovu dopremu do konačnog odredista.

2



'. PAR(IKULARNE <AVARIJE

Partikularne havarije su sve one pomorske ne"gode koje se ne ispunjavauslove "a generalnu havariju. 4od ovakvih havarija nema namernog žrtvovanja vene"gode nastaju slučajno usled delovanja više sile ili greškom posade. ,jih nijmoguće taksativno pobrojati ali bi se ipak moglo reći da su naj"acajnije:-nasukanje broda 6 nasedanje broda delom ili u celini na morsko dno. ,asukanje n

postoji ako brod samo kraći vremenski period dotakne morsko dno i onda nastavplovidbu.- potonuce broda - pomorska ne"goda kada "bog prodora vode u brod on i"gubi daljsposobnost plutanja i uroni u vodu pa se na/e na morskom dnu.- požar na brodu - česta havarija koja mo"e dovesti do potpunog gubitka broda i tereta-brodolom - dovodi do trajnog gubitka sposobnosti broda "a plovidbu

-. POJEDINI SLUAJEVI GENERALNI< <AVARIJA

Petnaest slučajeva generalnih havarija u osnovi su raspore/eni u dve grupe i t

su generalne havarije stete i generalne havarije troskovi."avarije #tete - prvo pravilo sadr"i odredbu o pri"navanju u generalnu havarijtereta koji se namerno i ra"umno radi "ajednickog spasa baci u more. 0vo je jedno oprvih i najstarijih slucajeva generalne havarije.%edjutim nikakvo bacanje tereta u more nece se pri"nati kao gen. havarija ukolikteret nije prevožen u skladu sa pri"natim trgovačkim običajima. ,ece se pri"nati terekoji se ukrcava na palubu broda osim ako "a odredjeni teret nije uobicajeno da se takprevo"i.

Sledece pravilo koje spada medju havarije stete jeste namerno nasukanje broda>ko je brod slucajno nasukan takve štete se tretiraju kao partikularna havarijmedjutim ako "apovednik broda namerno i ra"umno nasuče brod da bi i"begao već

štetu onda se ona pri"naje kao "ajednička havrija.& havarije stete pri"naju se i one štete koje budu pričinjene brodu koji jnasukan i nala"i se u opasnom položaju a "apovednik broda donese ra"umnu namernu odluku da upotrebljavajući brodsku mašinu odsuče brod.

Lork-antverpenska pravila pri"naju jos jedno pravilo. ,jime se teret brodskstvari i "alihe upotrebljeni kao pogonsko gorivo a radi uspešnog "avršetka "apočetoputovanja i dolaska u luku pri"naju kao generalna havarija.

"avarije troskovi - u ovu grupu spada više havarija i"a"vanih ra"niokolnostima i potrebama radi "ajedničkog spasa broda i tereta a iska"uje se potrebda se podnese neki trošak. ,a prvom mestu je svakako nagrada $a spasa"anjetro#ko"i spasa"anja koji se uvek pri"naju u generalnu havariju kada je došlo d

spasavanja broda i tereta.Pored nagrade i troškova spasavanja tro#ko"i luke $akloni#ta su najvažniji deo onslučajeva gen. havarije koji spadaju u havarije troškove.

Pored toga to su još i stalne popravke broda. Specifčan trošak jeste gubitavo"arine ukoliko "bog gubitka tereta do/e i do gubitka vo"arine "a taj teret onda seona pri"naje u gen. havariju ipak ovo je i"u"etak jer je pravilo da se vo"arinnaplaćuje unapred.

2



/. LIKVIDAIJA GENERALNE <AVARIJE

Deneralna havarija likvidira se nakon "avršetka pomorskog poduhvata u tokkojeg se dogodila. !o je luka odredišta u kojoj se teret predaje primaocu ili luka u kojo je prekinuto putovanje jer nije moglo da se nastavi. =ikvidaciju vrše "a to stručna lica

likvidatori generalnih havarija a dokument o likvidaciji najviše je po"nat pod na"ivomdispaša.=ikvidator kada primi celokupnu dokumentaciju pristupa likvidaciji tako što vr

utvr/ivanje dve mase ve"ano "a potrebu likvidacije: dužni%ke mase koju predstavljajvrednost broda i tereta i eventualno vo"arine u odredišnoj luci gde je "avršepomorski poduhvat nakon generalne havarije i utvrdjivanje po"erila%ke mase koja ssastoji i" i"nosa pretrpljenih gubitaka kako na brodu tako i na teretu ali i pri"navanja podnetih troškova koji se pri"naju kao generlna havarija i u tom delredovno najčešći trosak predstavlja nagrada "a spasavanje broda.

,akon utvr/ivanja vrednosti du"ničke i poverilačke mase likvidator vrši obračugeneralne havarije tako što poverilačku masu deli sa dužničkom masom i dola"i d

koefcienta generalne havarije. &tvr/enim koefcijentom množi utvr/ene dužničkmase broda tereta i eventualno vo"arine i tako dola"i do i"nosa koji svaki od oviinteresa mora da plati da bi se nadoknadile štete i troškovi koji su pri"nati kageneralna havarija.

0. SUDAR BRODOVA 8o6a$ i izvori 8rava

Sudar brodova defniše se kao nasilan dodir dva ili vise brodova pod uslovom ddo/e do štete barem na jednom od brodova učesnika u sudaru ili na stvarima nbrodu odnosno brodovima. Prilikom sudara brodova mo"e doci i do gubitka ljudsk

"ivota i povreda ali ova materija nije pokrivena pravnim i"vorima koji regulisimovinsko-pravnu odgovornost "a sudare brodova.7pak "a gubitke ljudskih "ivota i povrede pored krivične snosi se i materijaln

odgovornost. 1egulisanje ove materije dola"i do i"ražaja u okviru insituta ograničenodgovornosti vlasnika pomorskih brodova. & oblasti imovinske odgovornosti šteta nbrodovima i stvarima na tim brodovima ograničena je vrednošću te imovine. >li štet"a gubitak ili povrede ljudskih života nema ograničenja i do ogranicenja mo"e docsamo pod uslovom "a brodovlasnik iskoristi pravo da ograniči svoju odgovornost okviru #onda ograničene odgovornosti.

0va defnicija sudara brodova odnosi se na t"v. direktne sudare kod kojih morda do/e do f"ičkog dodira i"me/u brodova učesnika u sudaru. Pored direktnog posto

i indirektni sudar kod koga ne dola"i do f". dodira vec je to u slučaju kada jedan brokršeći propise o be"bednoj plovidbi i"a"ove npr. neprilagodjenom br"inom veliktalase pa tako prični štetu drugim brodovima čamcima itd.

'a postojanje sudara nije odlučujuce da oba broda budu u pokretu već jdovoljno da bude samo jedan od njih. 0va pravila se odnose i na ratne brodove i npodmornice. &koliko dodje do sudara brodova i nepokretkog objekta na moru onda sradi o udaru.

$zvori - sve i"vore mo"emo podeliti na medjunarodne i nacionalne E i upravneimovinskopravne propise.

3



/pra"nopra"nim i"vorima predvi/ena su pravila o i"begavanju sudara na moru0va pravila prvo su postojala u vidu običajnog prava da bi (;@;. bio "aključespora"um i"medju Krancuske i Bngleske o regulisanju upotrebe svetala na brodovimaradi i"begavanja sudara na moru. 4asnije je pokrenuta me/unarodna inicijativa "donošenje 4onvencije o "aštiti ljudskih žrtava na moru koja je po"nata pod na"ivomS0=>S a kojoj su kasnije pridodata Pravila o i"begavanju sudara na moru.& imo"inskopra"nom delu postoji odgovarajuca medjunarodna regulativa i nacionaln

"akonodavrstvo pojedinih država koje se oslanja na me/unarone konvencije.& materiji sudara rano je došlo do donošenja odgovarajuće me/unarodnkonvencije - %edjunarona konvencija "a i"jednačenje nekih pravila o sudaru brodovna moru ()(9. ,ju je ratifkovala 8ugoslavija i unela u svoje domaće "akonodavstv'akonom o pomorskoj i unutrašnjoj plovodbi i" ()**. ,a nei"menjen način materija sraguliše istim "akonom i" ());.

0d "načaja su i procesno-pravna pitanja kojima se reguliše nadležnost prekršajnoj i krivičnoj odgovornosti ve"anoj "a sudar. 0vi sporovi najčešće se rešavajputem arbitraže. & krivičnim i prekršajnim stvarima sude nacionlni sudovi odgovarajuća me/unarodna konvncija upućuje na sud "emlje koji je nadležan "vo/enje postupka.

3. PODELA SUDARA PO OSNOVU KRIVIE

8oš u rimskom pravu bilo je prihvaćeno da se kod sudara brodova na morodgovornost učesnika raspravlja po principima koji su ba"irani na po"natom =e aTuilna osnovu utvr/ene krivice.

Sa stanovišta utvr/ivanja činjenice da li je neki brod učesnik u sudaru kriv "sudar ili nije sve sudare možemo podeliti na neskrivljene i skrivljene.

& teoriji se radi dodatnog ra"likovanja uvodi i pojam sumnjivih sudara tj. onikod kojih nije moguće utvrditi krivicu ili koji su prou"rokovani objektivnim 2viša sila3

ne subjektivnim okolnostima. 0ni čine grupu neskrivljenih sudara. 7pak u praksi snajčešće doga/aju skrivljeni sudari dok su neskrivljeni i"u"eci.Skrivljene sudare je moguće ra"likovati u "avisnosti od toga da li je do sudara došlkrivicom jednog ili oba broda učesnika.

0ednostrano skri"ljeni sudari - ukoliko činjenice uka"uju da je samo jedan obrodova (99O kriv "a sudar onda je on dužan da drugom brodu ili brodovimnadoknadi celokupnu štetu. S ob"irom da su brodovi osigurani u odnosu na svojodgovornost "a sudar eventualna stopostotna krivica "a nastale štete predstavlja t"vmaksimalnu mogucu odgovornost osiguratelja i" jednog ugovora o osiguranju broda0n je u tom slučaju pored obave"e da nadoknadi štetu na brodu koji je osigurao dužada nadoknadi štetu i brodovima kojima je šteta u"rokovana.

D"ostrano skri"ljeni sudari - u postupku doka"ivanja krivice skoro uvek sispostavi da su se oba broda ogrešila o pravila o i"begavanju sudara na moru. 'a štetse odgovara sra"merno krivici npr. C9:C9 E A9:@9 itd.

4. NADOKNADA )(E(E PROU&ROKOVANE SUDAROM

3



4ada se ustanovi krivica broda učesnika pristupa se utvrdjivanju visine nastastete. 4od postojanja obostrane krivice nadokna/uje se šteta na oba broda kao i nteretima koji su se nala"ili na tim brodovima.

!roskovi su sledeci:- troškovi popravke broda- gubitak "arade- troškovi pregleda štete troškovi klasifkacionog "avoda troškovi nad"ora na

popravkama- drugi troškovi kao sto su: troškovi doka lučki troškovi troškovi tegljača- drugi gubici i troškovi prema okolnostima slučajaHtete koje su nastale i" sudara nadoknadjuju se po obimu i visini u celost

sra"merno utvr/enoj visini odgovornosti broda učesnika u sudaru.

15. SPASAVANJE NA MORU 8o6a$? vr!e i izvori 8rava

Spasavanje na moru je pomorsko-pravni institut "asnovan na etičkom shvatanjpotrebe me/usobnog pomaganja me/u učesnicima plovidbe. 0n ima svoja dv

aspekta upravno-pravni i imovinsko-pravni. &pravno pravo regulise aspeobave"nosti spasavanja ljudskih života na moru. 7movinsko-pravni deo je dobrovoljana pod uslovom da je spasavanje dalo re"ultat spasioci imaju pravo na nagradu.

Izvori 8rava 6 postoje dve vrste i"vora u ovoj materiji:/pra"ni propisi kako na medjunarodnom tako i nacionalnom nivou regulis

obave"nost spasavanja i pru"anja pomoći na moru. 0snovni medjunarodni dokumenkoji reguliše ovu obave"u je %edjunarodna konvencija o "astiti ljudksih "ivota na mor2S0=>S konvencija3.

Imo"insko1pra"ni deo spasavanja - regulisan je %edjunarodnom konvencijom "i"jednačenje pravila o pružanju i spasavanju na moru i" ()(9. u 5riselu. +anas važeckonvencija doneta je U;) u =ondonu. 0na menja pristup spasavanja na taj način st

poboljšava položaj spasioca i posebno reguliše pitanje "aštite mora i morske okoline o"aga/ivanja do kojih eventualno dola"i tokom spasavanja. Propisuje se da će koutvr/ivanja nagrade "a spasavanje posebno u"eti u ob"ir uloženi napori u sprečavanili smanjenju štete pričinjene morskoj okolini prilikom spasavanja.

11. NAGRADA &A SPASAVANJE #!vr+ivan6e viine i 8o,ela naCra,e

Spasavanje imovine na moru vrši se u" naknadu. 0na se na"iva nagrada "spasavanje. Pravo na nagradu spasilac ima i kada ona nije ugovorena. & slučaju kadnije ugovorena mo"e je odrediti sud odnosno arbitraža.

$isina nagrade- konvencija i "akonodavstvo pojedinih "emalja govore o pravicnonagradi. Pravicnost pretpostavlja nužnost postojanja sra"mere i"me/u uspeha spasavanju i pri"nate nagrade.& tom pogledu ugovorena nagrada se može smanjitodnosno povecati.

Blementi koji se u"imaju u ob"ir prilikom utvrdjivanja nagrade su:- vrednost spasenog broda i druge imovine- veština i napori koji su uloženi u spasavanje- stepen uspeha- priroda i stepen opasnosti

3



- utrošeno vreme troškovi gubici- ri"ik kojem se spasilac i"ložio- br"ina kojom je usluga pružena,agradom su obuhvaceni i troskovi spasavanja. & praksi na visinu utiče ukupnvrednost imovine koja se spasava.

Dornja granica nagrade je visina vrednosti spasene imovine i ona se mo"dodeliti samo kod potpuno napuštene imovine na moru koja bi drugacije sigurn

propala. ,agradu su dužni da plate vlasnici spašene imovine a u nekim slučajevima"akupac broda.Podela nagrade - nagrada se deli i"me/u vlasnika broda spasioca i posade to

broda. & našem pravu ne postoji propis o podeli nagrade već je to prepuštenautonomnim aktima svakog pojedinog brodovlasnika. & svakom slucaju posada impravo na podelu odredjenog dela t"v. ciste nagrade novčane sume koja preostannakon odbitka troškova spasavanja. Spasilac nema pravo da se odrekne dela nagrad"a spasavanje koje pripada članovima posade.

12. VA>ENJE PO(ONULI< S(VARI

Pod va/enjem potonulih stvari podra"umeva se bilo dobrovoljno ili obave"nva/enje stvari i" mora najčešće broda i tereta. $a/enje mo"e da bude dobrovoljno"bog ličnog interesa da se stvar spasi ili va/enje tu/e stvari radi dobijanja nagrade.

5rod i teret se vade obave"no po nalogu lučkih vlasti kada predstavljaju smetnjna plovnom putu ili predstavljaju opasnost da se i"livanjem sadržaja u more i"vr"aga/enje mora ili morske okoline.

Potonulim stvarima u moru smatraju se brodovi čamci va"duhoplovi kao i svdruge stvari koje su potonule u moru.

3



1. I&VORI :ELE&NI9KOG PRAVA $e+#naro,ni i ,o$a*i

5ernska konvencija i" (;)9. god. je prva me/unarodna konvencijme/unarodnog žele"ničkog prava. Iesto je menjana i dopunjavana. 0dnosi se nprevo" robe žele"nicom. Po"nata je i kao <7%-konvencija. !ako/e u 5ernu ()?@. gdoneta je %edjunarodna konvencija o prevo"u putnika i prtljaga na žele"nicama 2<7$

konvencija3. & materiji prevo"a robe putnika i prtljaga u me/unarodom žele"ničkosaobraćaju doneta je ();9. g. jedinstvena 4onvencija koja obuhvata robni i putničkprevo" pod na"ivom 4onvencija o me/unarodnom žele"ničkom prevo"u 2<0!7konvencija3. %edjutim Sovjetski Save" nije prihvato ove dve konvencije već je iniciradonošenje posebnog spora"uma o me/unarodnom teretnom saobraćaju - S%Dspora"um kome su pristupile "emlje istočnog bloka. 0ne su imale i poseban spora"umu oblasti me/unarodnog putničkog žele"ničkog saobraćaja 6 S%PS spora"um.

+omaći i"vori žele"ničkog prava su: 'akon o be"bednosti u žele"ničkomsaobraćaju i 'akon o ugovorima o prevo"u u žele"ničkom saobraćaju. 'atim državčlanice S15 i <D donele su svoje "akone o žele"nici ())(. g. ?99C. godine donet jnovi 'akon o žele"nici.

2. :ELE&NI9KI SOBRAĆAJNI PU( Clavne "ara"!eri!i"e

Sobraćajni putevi su odre/eni ograničeni deo prostora koji služi kretansobraćajnih sredstava. +ele se na : prirodne i vestacke medjunarodne i nacionalnePod žele"ničkim saobraćajnim putevima podra"umevamo žele"ničke pruge uključujui stanice i stajališta. 'ele"nicke pruge se dele na glavne i sporedne 2u "avisnosti oobima saobraćaja i"ačaja koji pruga ima u domaćem i mežunarodnom saobraćaju3 kai na pruge normalnog sirokog i uskog koloseka 2prema širirni koloseka3. !ako/e prugse me/usobno ra"likuju i prema nosivosti.

0pšte prihvaćeno je pravilo u cilju nesmetanog odvijanja žele"ničkosaobraćaja pravo ulaska i prola"a žele"ničkih vo"ila jedne države na teritoriju druge0sobenost žele"ničkog saobraćaja je u tome što prelaskom žele"ničkog vo"ila jedndržave na teritoriju druge sa njima ne prela"i osoblje već brigu o vo"ilu preu"imžele"ničko osoblje domaće države. +omaća država ima pravo dakontrolišme/unarodni saobraćaj na svojim prugama u pogledu kako svojih nacionalnih takome/unarodnih propisa carinskog i sanitarnog karaktera.

5e"bednost žele"ničkih puteva postiže se postavljanjem signali"acije dužele"ničkih pruga "abranom ukrštanja sa drugim žele"ničkim ili tramvajskim prugamkao i putevima drumskog saobraćaja. Pored toga propisima je odre/en JJpružni pojas

3



koji predstavlja prostor u kome je "abranjeno gra/enje drugih objekata osižele"ničkih. JJ'aštitni pružni pojasJJ je prostor u kome je do"voljeno graditi gra/evinski druge objekte ali se moraju poštovati mere obe"be/enja sigurnosti ljudi i saobraćaja

Sa stanovišta svojinskih odnosa žele"nički saobraćajni putevi pripadajžele"nici a žele"nica je ujedno i vlasnik i celog "emljišnog pojasa u" prugu. 0snovnkarakteristika žele"ničkog "emljišta je da je to stvar van prometa. Vele"nica nempravo raspolaganja "emljištem u smislu otu/enja ali ima isključivo pravo korišćenja

upravljanja.

%. :ELE&NI9KA VO&ILA 8o6a$? vr!e i oo7ine

Pojam žele"ničkih saobraćajnih sredstava reguliše 'akon o osnovambe"bednosti u žele"ničkom saobraćaju. Vele"nička vo"ila su lokomotive motornaputnička i teretna kola i vo"ila "a posebne namere. 0na moraju da odgovarajtehničkim standardima koje ovaj 'akon odredjuje kao i da ispunjavaju uslove koji sutvr/eni me/unarodnim konvencijama i spora"umima. 1adi nesmetanog odvijanjme/unarodnog žele"ničkog saobraćaja važi pravo tran"ita 2ulaska i prola"a

"ele"nickih vo"ila jedne države na teritoriju druge. Pri tom lokomotive i osoblje s"adržavaju na nacionalnim prugama a brigu o vo"ilima koja su prešla državne granicpreu"ima osoblje domaće države.

Vele"nica ima obave"u da održava vo"ila u ispravnom stanju. $o"ila moraju dodgovaraju i proflu i uslovima "a pruge na kojima cirkulišu. 5e"bednost se obe"be/uji tako što se i"ričito "abranjuje gradjenje objekata u bli"ini žele"ničkih kolovo"a pružni pojas.

7ndividuali"acija žala"ničkih vo"ila vrši se najpre utvr/ivanjem pripadništvodre/enoj žele"nici. Vele"nička vo"ila se "a ra"liku od va"duhoplovnih i pomorskih nupisuju u javne registre niti se registuju poput vo"ila drumskog saobraćaj7ndividuali"acija žele"ničkih vo"ila ima "a cilj da omogući u"ajamno korišćenje tu/i

vo"ila od strane žele"nica ra"nih država. 'a obeležavanje lokomotiva se koriste slovabojevi. 5rojevima se vrši individuali"acija locomotive a slova se odnose na osnovntehnička svojstva lokomotive.

Vele"nička vo"ila imaju karakter telesnih pokretnih složenih i nedeljivih stvarVele"nička vo"ila su stvari u prometu. Vele"nička vo"ila ne moraju da budu isključivom prometu i"me/u žele"ničkih organi"acija jer pravo svojine na ovimvo"ilima mogu da imaju i druge organi"acije.

'. UGOVOR O PREVO&U ROBE :ELE&NIOM 8rava i o7aveze #Covorni!rana

&govor o prevo"u stvari žele"nicom jeste athe"ioni teretan i realan ugovo&govorne strane su: prevo"ilac posiljalac i primalac. Prevo"ilac je uvek žele"nica pošiljalac i primalac može biti svako f"ičko ili pravno lice. &govor se smatr"aključenim kada prevo"ilac primi na prevo" stvari sa tovarnim listom 2i" čega s"aključuje da se radi orealnoj #ormi ugovora3 a prestaje ispunjenjem ili otka"om'akon ne "ahteva pisanu #ormu ugovora već ona služi samo kao doka" da je ugovo"aključen.

3



5itni elementi ovog ugovora su obave"a i"vršenja prevo"a na vreme i cena kojse plaća "a i"vršeni prevo" 2prevo"nina3.

&govorom o prevo"u robe žele"nicom prevo"ilac se obave"uje da stvar primljenna prevo" preve"e do uputne stanice i da je preda primaocu a pošiljalac se obave"ujda prevo"iocu "a to isplati prevo"ninu. Prevo"nina se u žele"ničkom saobraćaju nugovara već je njena visina odre/ena žele"ničkom tari#om.

0snovne obave"e žele"nice su: i"vršenje prevo"a u utvrdjenom prevo"nom rok

čuvanje stvari u toku prevo"a i predaja stvari o"načenom primaocu na tovarnom listu0bave"a pošiljaoca je plaćanje prevo"nine i utovar stvari u ugovorenom rok. & slučajprekoračenja žele"nica ima pravo na naknadu 2ležarinu3.

-. :ELE&NI9KI (OVARNI LIS( vr!e i oo7ine

!ovarni list je #ormalna prevo"na isprvava koja se i"daje kod žele"ničkog prevo"stvari. 7"daje ga prevo"ilac- žele"nica u jednom primerku. !aj primerak ostaje kožele"nice i prati robu u prevo"u. Posiljaocu prilikom "aključenja ugovora o prevo"žele"nica i"daje još jedan primerak 6 duplikat tovarnog lista. +uplikat tovarnog list

nema važnost tovarnog lista koji prati pošiljku što "nači da se na osnovu tog duplikatne mo"e vršiti prijem iste robe. !ovarni list mora da sadrži mesto i datum sastavljanja na"načenje uputn

stanice ime i pre"ime ili na"iv primaoca i njegovu adresu na"nacenje vrste i težinstvari itd.

!ovarni list slu"i kao doka" o "aključenom ugovoru o prevo"u stvari žele"nicomkao potvrda da su stvari primljene na prevo". ,ema osobinu hartije od vrednosti ve je njegova osnovna namena da prati robu u transportu i da "ajedno sa robom budpredat primaocu.

%e/utim naš novi 'akon o ugovorima o prevo"u u žele"ničkom saobracajpredvidja i mogućnot i"davanja prenosivog tovarnog lista ako se o tome pošiljalac

prevo"ilac posebno spora"umeju. 7"daje se u dva primerka. 8edan primerak se predajposiljaocu i na njemu mora biti i"ričito na"načeno da se radi o prenosivom tovarnomlistu a na primerku koji prati stvari u prevo"u mora biti na"načeno da je i"dat prenositovarni list. Prenosivi tovarni list po naredbi prenosi se indosamentom a ukoliko je ndonosica prenosi se predajom. & domacem "akonodavstvu prenosivi tovarni list imkarakter dvostranog pravnog posla i punovažan je samo ako ga potpišu prevo"ilacposiljalac. %ogućnost i"davanja prenosivog tovarnog lista u našem žele"ničkom prav je jedna velika i "načajna novina koja još u potpunosti nije prihvaćena odgovarajućim me/unarodnim dokumentima a ne po"naju je ni "akonodavstva većindrugih "emalja.

/. UGOVOR O PREVO&U PU(NIKA :ELE&NIOM

&govorom o prevo"u putnika žle"nicom "ele"nica se kao prevo"ilac obave"ujda putnika preve"e do odredjenog mesta a putnik se obave"uje da žele"nici plaodgovarajuću prevo"ninu. &govor se smatra ne#ormalnim iako je obave"a putnika dpre "apocetog putovanja kupi kartu. Putna karta se smatra kao doka" o "akljucenomugovoru a njegovo postojanje se mo"e doka"ivati i drugim doka"nim sredstvim

3



Putnik ne mo"e da utiče na uslove ugovora o prevo"u pa ovaj ugovor spada athe"ione ugovore.

0snovna obave"a žele"nice je da i"vrši prevo" putnika do uputne stanicugovorenom vrstom i ra"redom vo"a i da putniku obe"bedi o"naceno mesto odredjenom vo"u. 0bave"a putnika je da kupi vo"nu kartu "a odredjenu relaciju da su toku vo"nje pristojno ponaša da ne smeta drugim putnicima. Putnik ima pravo dodustane od ugovora pre nego "apočne sa i"vršenjem putovanja.

Vele"nica odgovara "a štetu nastalu usled smrti oštećenja "dravlja ili povredputnika kao i štetu "bog "akašnjenja ili prekida putovanja. 0dgovornost žele"nice jobjektivna pa se može isključiti jedino ako se dokaže da je nastala isključivomkrivicom putnika ili višom silom. 0dgovornost žele"nice je ograničena do odre/enoi"nosa ali ukoliko je žele"nica štetu prou"rokovana namerno ili krajnjom nepažnjomonda nema pravo na ovo ograničenje odgovornosti. 0dgovornost "bog "akašnjenja prekida putovanja se "asniva na krivici. Vele"nica će odgovarati samo u slučaju da j"akašnjenje ili prekid i"a"vala namerno ili krajnjom nepažnjom.&govor prestaje ispunjenjem odustankom putnika od putovanja smrcu jednostranimraskidom. &govor traje od ukrcaja do iskrcaja putnika.

0. ME>UNARODNI PREVO& :ELE&NIOM onovne "ara"!eri!i"e

%e/unarodni žele"nički prevo" je prevo" koji se i"vršava i"me/u teritorija najmanjdveju država. %e/unarodne konvencije kojima se regulišu me/unarodni prevožele"nicom su <7% konvencija koja reguliše prevo" robe i <7$ konvencija kojom jregulisan prevo" putnika i prtljaga. ,aše pravo se oslanja na ove dve konvencije me/unarodno pravo direktno se primenjuje u svim onim slučajevima kada se ra"likujod našeg.

3. ME>UNARODNI :ELE&NI9KI PREVO& S(VARI

%e/unarodni žele"nicki prevo" je onaj prevo" koji se i"vrsava i"medju teritorijnajmanje dveju država. %e/unarodni žele"niški prevo" stvari regulisan je <7konvencijom 25ernska konvencija o prevo"u robe žele"nicom od (;)9. god.3

%edjunarodni prevo"i se dela na: sporovo"ne br"ovo"ne i ekspresne prevo"stvari.

Posebna karakteristika me/unarodnog žele"ničkog prevo"a se sastoji u i"davanjme/unarodnog žele"ničkog tovarnog lista. Htampa se u najmanje dva primerka i mo"biti na više je"ika. Prema <7% konvenciji list mora da bude na #rancuskom nemackomili italijanskom je"iku. %ora biti "akljucen i u #ormi predvi/enoj ovom konvencijom št

"nači da mora doći do i"davanja medjunarodnog "ele"nickog tovarnog lista kako bi sna ugovorni odnos primenjivala pravila kovencije.%e/unarodni dokument kojim je regulisan me/unarodni prevo" robe žele"nicom

je <7% konvencija koja je (;)9. god. doneta u 5ernu. <ilj njenog donošenja je bunapre/enje me/unarodne trgovine donošenjem jedinstvene pravne regulative. ();9god. usvojena je nova konvencija čiji je skraćeni na"iv <0!7K koja je "amenila <7%<7$ konvencije. 8edna od naj"načajnijih i"mena je da žele"nica u me/unarodno prevo"nema više obave"u da prima denčenu robu već se ta obave"a ograničava na kolsk

3



pošiljke. 0vom konvencijom nije opšte usvojena mogućnost i"davanja prenosivotovarnog lista.

4. ORGANI&AIJE :ELE&NI9KOG SAOBRAĆAJA $e+#naro,ne i ,o$a*e

%edjunarodne žele"ničke organi"acije dele se na vladine i nevladin

organi"acije. ,ajvažnije vladine organi"acije su: 5ernski save" koji je osnovan (;)9. g,jegove članice su ujedno i one države koje su pristupile <7% i <7$ konvencijama danas <0!7K konvenciji. 7 druga vladina organi"acija od "načaja je 0rgani"acija "žele"ničku saradnju čiji je cilj unapre/enje me/unarodnog žele"ničkog saobraćaj,aj"načajnija nevladina organi"acija je osnovana ()??. g. sa sedištem u Pari"u. !o j%e/unarodna žele"nička unija 6 &7< koja je osnovana u oblasti žele"ničkotransporta. <0!7K konvencijom je osnovana %edjunarodna organi"acija "a prevo"ele"nicom 6 0!7K koja je "amenila 5ernski save".

& 8ugoslaviji organi"acija žele"nickog saobraćaja je bila ure/ena 'akonom udruživanju u 'ajednicu jugoslovenskih žele"nica po kome je udruživanje u 'ajednicbilo obave"no. 4asnije sa raspadom države stvaraju se Vele"ničko transportn

predu"eće Srbije i V!P <rne Dore.

15. ODGOVORNOS( :ELE&NI9KOG PREVO&IOA

Vele"nica je dužna da prevo" i"vrši uredno i na vreme kao i da u toku trajanjprevo"a čuva stvari koje su joj date na prevo" i da ih u neoštećenom stanju predprimaocu u uputnoj stanici. Prema 'akonu o ugovorima u žele"ničkom prevo"užele"nica odgovara "a štetu nastalu u toku prevo"a "bog potpunog ili delimičnogubitka ili oštećenja stvari. 0dgovornost traje od prijema stvari na pevo" pa dnjihove predaje primaocu.

Vele"nica odgovara "a štetu nastalu usled smrti oštećenja "dravlja ili povredputnika kao i štetu "bog "akašnjenja ili prekida putovanja. 0dgovornost žele"nice jobjektivna pa se može isključiti jedino ako se dokaže da je nastala isključivomkrivicom putnika ili višom silom. 0dgovornost žele"nice je ograničena do odre/enoi"nosa ali ukoliko je žele"nica štetu prou"rokovana namerno ili krajnjom nepažnjomonda nema pravo na ovo ograničenje odgovornosti. 0dgovornost "bog "akašnjenja prekida putovanja se "asniva na krivici. Vele"nica će odgovarati samo u slučaju da j"akašnjenje ili prekid i"a"vala namerno ili krajnjom nepažnjom.

3



1. I&VORI DRUMSKOG PRAVA $e+#naro,ni i ,o$a*i

& oblasti medjunarodnog drumskog prava donete su mnoge konvencije o be"bednosdrumskog saobraćaja. 8edna od njih je i ona koja je ()@*. doneta u Venevi a koju j()C*. ratifkovala i 8ugoslavija. & oblasti be"bednosti doneto je više protokoladeklaracija i spora"uma. ,eki od njih su: Protokol o drumskoj signali"aciji i" ()@)+eklaracia o i"gradnji velikih puteva "a me/unarodni robni saobraćaj i" ()C9Spora"um o održavanju gradilišta na putevima ()CC Bvropski spora"um o putnimo"nakama ()C*. & oblasti be"bednosti drumskog saobraćaja doneto je visme/unarodnih konvencija fskalnog i me/unarodnog kraktera kao sto su: !71konvencija doneta ()CF. u Venevi 2<arinska konvencija o me/unarodnom prevo"roba na osnovu karneta !713 a koja je još po"natija pod skraćenicom <%1 - konvenciji koja je jos uvek u primeni. & 5eču je ()F;. doneta 4onvencija o saobraćaju nputevima koja je široko prihvaćena a od strane 8ugoslavija je ratifkovana ()*;. !iste ()F;. u" nju je doneta i 4onvencija o signali"aciji na putevima.

3



4ada je reč o domaćim i"vorima u oblasti be"benosti drumskog saobraćaja doneto jviše "akona. 8edan od njih je i 'akon o osnovama be"bednosti saobraćaja na putevimi" ()*@. a poslednja njegova i"mena je bila ())?. Srbija ima svoje "akone be"bednosti saobraćaja na putevima koji su trpeli i"mene i dopune. & oblasimovinskopravnih odnosa u drumskom saobraćaju ova materija je prvo bila regulisan'akonom o ugovorima o prevo"u u drumskom saobraćaju i" ()*@ dok je sada važeć"akon i" ())C. ()*@ donet je 'akon o medjunarodnom prevo"u u drumsko

saobracaju koji je inoviran ());. $ažan je i 'akon o položaju i ovlašćenjima >uto-motsave"a 8ugoslavije koji je donet ()*; a koji je istrpeo promene ())C.

2. DRUMSKI SAOBRAĆAJNI PU( vr!e i oo7ine

'akonom o osnovama be"bednosti saobracaja na putevima se kod nas utvrdjuje pojamdrumskog saobracajnog puta. & skladu sa "akonom put je i svaka druga površina nkojoj se saobraćaj vrši. 8avni put je svaka i"gra/ena površina od opšteg "načaja "saobraćaj koju svako mo"e da koristi pod uslovima koji su "akonom odre/eni.Svi javni putevi dele se na 6 magistralne regionalne i lokalne. 2agistralni put j

medjunarodni javni put koji pove"uje glavne gradove ili važnija privredna područjrepublika ili pokrajna tj. dr"ava članica. Regionalni put je onaj put koji pove"ujprivredna područja jedne republike ili autonomne pokrajine i koji je od posebno"načaja "a tu republiku tj. pokrajinu. Lokalni pute"i pove"uju sela i naselja na teritorodre/ene opštine i od "načaja su "a saobraćaj na toj opštini. 0ni nekad mogu imatisamo jednu saobraćajnu traku. Auto1put je javni put koji je posebno i"gra/en namenjen isključivo sa saobraćaj motornih vo"la koji je o"načen posebnisaobraćajnim "nakom koji ima dve me/usobno odvojene kolovo"ne trake "a saobraćai" suprotnih smerova koji se ne ukršta sa poprečnim putevima niti sa žele"ničkimtramvajsim prugama.Svojinu na javnim putevima ima država a putevi su stvari van prometa. 'a ra"liku o

žele"ničkog prava ovde nema jedinstva subjekata koji bi ta prava ostvarivali kakprema javnim putevima tako i prema sredstvima saobraćaja. 'ato može doći duspostavljanja me/usobnih pravnih odnosa "a kojima nema potrebe u žele"ničkompravu. ,aj"načajnije je pitanje naknade eventualne štete. ,aknadu štete dugujučesnici u saobraćaju "a oštećenje javnih puteva a u slučaju neispravnosti javnoputa štetu koju usled toga pretrpe učesnici u saobraćaju snose nosioci pravupravljanja putem.

%. ELEMEN(I BE&BEDNOS(I DRUMSKOG SAOBRAĆAJA

5e"bednost drumskog saobraćaja utvr/ena je 'akonom o osnovama be"bednossaobraćaja na putevima. 0vim "akonom su ure/eni propisi u ve"i sa putevima pravilsaobraćaja na njima propisi o tehničkoj ispravnosti vo"ila. Svi učesnici u saobraćaju sdužni da poštuju pravila o pravilnom odvojanju saobraćaja saobraćajne "nake kaonaredbe koje im daju ovlašćena lica.Postoje dva elementa be"bednosti drumakog odnosno javnog saobraćaja konstrukciona i #unkcionalna be"bednost. Preduslov "a konstrukcionu be$bedno javnih puteva jeste da su oni tako be"bednosno i"gra/eni da u svemu ispunjavajpropisane tehničke normative. 0vo pravilo je strogo postvaljeno. !i normativi su ve"a

4



"a njihovu širinu debljinu nagib sposobnost podnošenja opterećenj itd. ,aravnopostoji i obave"a održavanja javnih puteva obe"be/enja područja oko njega u tomsmislu što je "abranjeno podi"anje objekata kojima bi se smanjila preglednost putaPredu"eća koja obavljaju radove na javnim putevima moraju da obeleže mesta nkojima su radovi u toku. >ko dodje do nekih okolnosti koji ote"avaju saobraćaj 2popusmetova kli"anja terena poledice3 moraju se odmh predu"eti potrebne merotklanjanja istih. 8avni putevi i"van naselja moraju da imaju i "austavnu traku koj

slu"i "a odmor vo"aca. 3unkcionalni element be"bednosti javnog puta sastoji se obave"i da ti putevi budu obeleženi propisanim saobraćajnim "nacima koji služe dupo"ore vo"ače na opasnost na putu ili da im stavi do "nanja neka ograničenja"abrane ili obave"e. Poštovanjem pravila o kretanju na javnim putevima se postižveća be"bednost "a sve učesnike u saobraćaju.

'. UGOVOR O PREVO&U ROBE DRUMOM

Po nasem "akonu ugovor o prevo"u stvari je- ugovor kojim se prevo"ilac obave"uje dstvar preve"e u odredjeno mesto i da je u tom mestu preda primaocu ili drugom

ovlascenom licu koje primalac odredi dok se posiljalc obave"uje da prevo"iocu isplaugovorenu prevo"nu cenu 2prevo"ninu3. Strane u ovom ugovoru su prevo"ilac posiljalac kao i primalac 2koji ujedno mo"e da bude i posiljalac ili drugo ogovoroo"naceno lice3. & drumskom prevo"u postoji mnogo vise predu"etnika koji se bavovom vrstom prevo"a "a ra"liku od "ele"nickog pa je time i veca konkurencija i nemmonopola. Posiljalac mo"e da bude svako pravno ili f"icko lice koje sa prevo"iocem"akljuci ugovor o prevo"u stvari drumom. 0vakav ugovor je ne#ormalan a u "akonstoji da mo"e da se "akljuci na bilo koji nacin. 0n je takodje i dvostran komuniitativai teretan. Posebnost je ta da se stvar mora prevesti posebnim ugovorenim vo"ilom vo"ilom koje ima odredjen svojstva kao i to da drumski prevo"ilac nije obave"an dprima robu svih posiljalaca na prevo" vec samo onih sa kojima postigne spora"um

i"vrsenju prevo"a. $o"ac se po samom "aposlenju smatra ovlascenim da sklapugovore o prevo"u.

-. DRUMSKI (OVARNI LIS(

+rumski tovarni list je prevo"na isprava koja se i"daje u ve"i sa i"vršenjem ugovora prevo"u stvari drumom i služi kao doka" da je roba primljena na prevo" u" obećanjda će se prevo" uredno i na vreme i"vršiti i da će stvar biti predata primaocu. 0n jujedno i doka" o "aključenom ugovoru i njegovim uslovima. 7"daje prilikom prijemstvari na prevo" i to u tri primerka. & drumskom tranportu ne postoji obave"

i"davanja tovarnog lista a do njegovog i"davanja dola"i samo ako to "ahtevajprevo"ilac ili pošiljalac. >ko se stvari prevo"e ra"ličitim vo"ilima onda se mož"ahtevati da se "a svako vo"ilo i"da poseban tovarni list.,eki od obave"nih "akonskih elemenata drumskog tovarnog lista su:(. datum i mesto i"davanja drumskog tovarnog lista?. ime ili na"iv i adresa posiljaocaA. ime ili na"iv prevo"ioca@. registarski broj vo"ilaC. datum i mesto utovara stvari

4



F. ime ili na"iv primaoca i mesto istovara*. troskovi u ve"i sa prevo"om stvariPored ovih obave"nih podataka tovarni list mo"e da sadr"i i neke druge neobave"n2podatke o "abrani vrsenja pretovaraW3. ,ije preci"no naglašeno ko je dužan da i"dtovarni list pa je "aključak da je to "ajednička pravna radnja prevo"ioca i pošiljaocaPostoji i i"davanje prenosivog tovarnog lista kojem predhodi saglasnost pošaljiocaprevo"ioca. & drumskom prevo"u postoji i "aključnica koja predstavlja pismenu #orm

"a "aključenje ugovora o prevo"u stvari. 0na prethodi samom ugovoru tako d"aključnica i tovarni list treba da se poklapaju po svojim elementima a ako to nijslučaj onda važe odredbe tovarnog lista.

/. UGOVOR O PREVO&U PU(NIKA DRUMOM

&govorom o prevo"u putnika drumom prevo"ilac se obave"uje da putnike preve"e dodre/enog mesta a putnik da prevo"iocu plati odgovarajuću prevo"ninu. Prevoputnika možemo da podelimo na: prevo" u gradskom prigradskom i me/unarodnomsaobraćaju kao i na me/unarodni prevo" putnika drumom. 0vaj ugovor se najčešć

"akljičuje i"me/u putnika i prevo"ioca ali može da bude "aključen i i"me/prevo"ioca i naručioca prevo"a što je slučaj sa pružanjem turističkih usluga pa jonda to ugo"or o t$"& posebnim "ožnjama. 0 takvom "aključenju ugovora "akon nsadrži posebne odredbe. 0n se ra"likuje i od linijskog pre"o$a kod kojeg je drumsprevo"ilac u ulo"i javnog prevo"ioca. >ko se drumski prevo" vrši i"van linijskoprevo"a "a posebne potrebe sa naručiocem prevo"a onda se i"me/u prevo"iocanaručioca "aključuju t"v. %arter ugo"ori.Postoji "akonska obave"a i"davanja vo"ne karte koja u drumskom prevo"u može bii"data i na ime i koja se u tom slučaju ne mo"e preneti na drugo lice be" saglasnosprevo"ioca. >ko je ugovor o prevo"u putnika "aključen sa naručiocem prevo"a onda sputnicima po pravilu ne i"daje vo"na karta. Svi ugovori o prevo"u putnika u drumskom

saobraćaju su ne#ormalnog karaktera i na sve vrste prevo"a i ugovora se primenju"akonski propisi be" i"u"etka. ,aravno postoji i pravo putnika na odustanak ali domaćem saobraćaju to može da bude najkasnije dva sata pre početka putovanja akse želi povratak celokupne prevo"nine dok je u me/unarodnom taj rok od šest satPostoji i odgovornost prevo"ioca ukoliko do/e do smrti oštećenja "dravlja ili povredputnika tako da je najveći i"nos koji se može naplatiti i"nos od ?99.999 dinara pputniku. 0dgovornost prevo"ioca je objektivne prirode.

0. MEDJUNARODNI DRUMSKI PREVO& @ OSNOVNE KARAK(ERIS(IKE

<%1 konvencija reguliše me/unarodni drumski prevo" robe i kaže da se pod njimpodra"umeva prevo" u kome se mesto pru"imanja robe i mesto odredišta nala"e ra"ličitim državama. 'a primenu te 4onvencije potrebnao je da je barem jedna od tidržava 4onvenciju usvojila. ,e postoji poseban uslov i"davanja tovarnog lista ali ipaprevo" mora da bude u" naplatu. 0va 4onvencija se primenjuje na sve vrste prevo"alinijske slobodne i na prevo" "a sopstvene potrebe dok se ne primenjuje na prevore"ervisane pošte posmrtnih ostataka selidbu nameštaja i na pogranične prevo"e. 7 me/unarodnom drumskom prevo"u dola"i do i"davanja me/unarodnog drumskotovarnog lista koji služi kao potvrda o "aključenom ugovoru o prevo"u koji j

4



ne#ormalan i koji se sastavlja u A primerka. ,e postoji obave"ni jedinstveme/unarodni tovarni list pa ga svaki me/unarodni drumski transporter mo"samostalno utvrditi ali se može koristiti i jedinstveni me/unarodni obra"ac drumskotovarnog lista koji je i"dala %e/unarodna unija "a drumski saobraćaj. %e/unarodndrumski prevo"i se najčešce vrše na osnovu karneta !71 koji predstavlja carinsdokument tako da prevo" koji se vrši na ovakav način olakšava carinske #ormalnost jer je prevo"iocima do"voljeno da preko graničnih prela"a pojednih država prela"e be

carinskog pregleda.%e/unarodni prevo" putnika drumom regulisan je 4onvencijom o ugovoru me/unarodnom prevo"u putnika i prtljaga drumom. 0va konvencija svoju primenve"uje "a pro#esionalno obavljanje prevo"a u me/unarodnom drumskom putničkomsaobraćaju. 0vaj ugovor je ne#ormalan. 'a ra"liku od našeg prava prema 4onvenciji sodgovornost prevo"ioca "a smrt i telesne povrede putnika "asniva na pretpostavljenokrivici. 0dgovornost prevo"ioca je ograničena na i"nos od ?C9.999 #ranaka po jednomputniku.

3. POJAM ME)OVI(I< PREVO&A U SAOBRAĆAJU

%ešoviti prevo" je vrsta prevo"a kod kojeg učestvuje najmanje dva ili višprevo"ilaca ali tako da u toku i"vršenja prevo"a dola"i do kombinovanja pojedinivrsta prevo"a 2npr. pomorski i žele"nički ili drumski i pomorski itd.3. & današnje vremprevo" stvari sa više prevo"ilaca javlja se kao sve "načajnija vrsta prevo"a.

Posmatrano u pravnim okvirima ovde se javlaju dva elmenta koja su od "načajaustanovljavanje jedinstvene prevo"ne isprave "a prevo" sa više prevo"ilaca utvrdjivanje jedinstvene odgovornosti kog tih vrsta pevo"a. & našem pravu ne posto jedinstveni pravni i"vor već je ova materija regulisana pojedinačnim "akonima.

,aj"načajniji mećunarodni dokument koji reguliše ovu oblast je 4onvencij&jedinjenih nacija o multimodalnom prevo"u robe. 4onvencijom je propisan

obave"nost njene primene uvek kada dola"i do "aključenja ugovora o multimodalnomprevo"u kada je država pošiljaoca ili primaoca članica 6 ugovornica 4onvencije. +a bse 4onvencija mogla primeniti potrebno je da kumulativno budu ispunjena tri uslovada se transport robe vrši pomoću najmanje dva ra"ličita načina prevo"a da se mestpreu"imanja i isporuke robe nala"e u dve ra"ličite države i da se prevo" vrši nosnovu ugovora o multimodalnom prevo"u.

4onvencija se bavi i utvr/ivanjem pojma ugovora o multimodalnom prevo"uisprave multimodalnog prevo"a pošiljaoca i primaoca robe itd. & 4onvenciji sprevi/a da se može i"dati kako prenosiva tako i neprenosiva isprava o multimodalnomprevo"u. Prenosiva isprava može da glasi po naredbi ili na donosioca. 4ada glasi pnaredbi isprava se prenosi indosamentom a ako je naslovljena na donosioca preno

se običnom predajom i" ruke u ruku. ,eprenosiva isprava se i"daje na ime primaoca4onvencijom je predvi/en i sadržaj isprave. 7sprava stvara pretpostavku o tome da jpredu"etnik multimodalnog prevo"a preu"eo robu kako je opisana u ispravi sve dok ssuprotno ne dokaže.

Prema 4onvenciji predu"etnik multimodalnog prevo"a odgovara na bapretpostavljene krivice kako "a gubitak ili oštećenje robe tako i "a "akašnjenje isporuci. Predu"etnik odgovara "a robu od momenta preu"imanja robe do momentnjene isporuke. 4onvencijom se uvodi i načelo odgovornosti "a drugog pa predu"etni

4



odgovara kako "a svoje tako i "a radnje i propuste svojih podre/enih ukoliko odeluju u granicama svoje službe. 4od multimodalnog prevo"a predu"etnik ne može da se koristi svojim pravom nograničenje odgovornosti ako se dokaže da su nedostaci nastali usled krajnjnepažnje njega ili lica kojima se u poslovanju služi.4onvencija predvi/a i odgovornost pošiljaoca "a štetu koju je pretrpeo predu"etnik ak je takva šteta nastala njegovom greškom ili nemogućnošću.

0va 4onvencija &, nije prihvaćena od dovoljnog broja država da bi njene odredbe bišire prihvaćene u poslovnoj praksi. ,ajširu praktičnu primenu kao ispravmultimodalnog prevo"a ima K5= teretnica koju je usvojilo &druženje me/unarodnšpeditera.

4. ORGANI&AIJE DRUMSKOG SAOBRAĆAJA ME>UNARODNE I DOMAĆE

8edna od najvažnijih organi"acija u me/unarodnom drumskom saobraćaju jMe+#naro,na #ni6a za ,r#$"i !ran8or!. Sedište ove organi"acije je u Venevi u nju su učlačnjena nacionalna udruženja drumskog saobrćaja. <ilj njenog postojanja j

"astupanje interesa njenih članica kao i predlaganje odredjenih poboljšanja unapre/enja u okviru drumskog saobraćaja. 8oš jedna važna me/unarodnorgani"acija je Me+#naro,na #ni6a za 6avni ao7ra*a6 čiji je "adatak bavljenjpitanjima gradskih saobraćajnih predu"eća. Evro8"a orCanizai6a za ,r#$"!ran8or! rala,ne ro7e je specijali"ovana organi"acija čiji je osnovni cilj da sbavi propisivanjem uslova "a i"radu kamiona-hladnjača i i"davanje potvrda o tomePored ovih postoje još i stalno %e/unarodno predu"eće kongresa "a puteve %e/unarodna drumska #ederacija. ,jihov "adatak je unapre/ivanje putne privrede.

4ada je reč o organi"aciji domaćeg drumskog saobraćaja ra"likujemo dve vrstorgani"acija: 1 !ran8or!ne koje se bave prevo"om putnika i robe i 2 organi"acijkoje se bave t"v. 8#!no$ 8rivre,o$ - upravljanjem održavanjem i rekonstrukcijom

puteva. ,aročito važnu ulogu u organi"aciji poslova drumske privrede imaj8rivre,ne "o$ore? koje bi u nedostatku specijali"ovanih organi"acija trebalo da sbave i poslovima koordiniranja drumskog saobraćaja sa ostalim vidovima saobraćaja.

15. ODGOVORNOS( DRUMSKOG PREVO&IOA

%ože se reći da odgovornost drumskog prevo"ioca ima najviše sličnosti sodgovornošću prevo"ioca u žele"ničkom saobraćaju. Prevo"ilac odgovara od časpreu"imanja stvari na prevo" do predaje tih stvari primaocu a njegova odgovornost jobjektivne prirode. 0dgovornost "a prevo"ioca utvr/uje se "a gubitak ili oštećenj

stvari ali i "a štetu nastalu "bog "akašnjenja u pevo"u i predaji stvari primaocu0dgovornost prevo"ioca može se u potpunosti isključiti ukoliko nastanu odre/enokolnosti i ukoliko prevo"ilac uspe da dokaže njihovo postojanje. !e okolnosti mogu ssvrstati u pet grupa: (3upotrebe otvorenih i nepokrivenih vo"ila ako je upotreba takvvo"ila i"ričito ugovorena i na"načena u tovarnom listu ?3 nedostatka ili lošeg stanjambalaže "a stvari koje su po svojoj prirodi podložne oštećenju ako nisu upakovane inisu uredno upakovane A3 prirode stvari koje su po svojim svojstvima i"loženpotpunom ili delimičnom gubitku ili oštećenju @3 utovara istovara slaganja stvari o

4



strane pošiljaoca odnosno primaoca ili lica koja su radila na timposlovima po njihovomnalogu

0dgovornost kod drumskog prevo"a stvari ograničena je do odre/enog i"nosštete. Prevo"ilac odgovara najviše do i"nosa od ?99 dinara po kilogramu bruto težini"gubljene ili oštećene robe. 4od odgovornosti "bog "akašnjenja prevo"ilac je dužada plati (Q(9 prevo"nine "a svaki dan "akašnjenja a najviše do (QA ukupnprevo"nine. Prevo"ilac će biti dužan i da plati naknadu štete ako imalac prava dokaž

da je "bog "akašnjenja pretrpeo stvarnu štetu ali neće odgovarati i "a i"gubljendobit.0dgovornost prevo"ioca kod ugovora u drumskom prevo"u putnika regulisana j

na isti način kao i kod žele"ničkog prevo"a. & slučaju smrti oštećenja "dravlja ipovrede putnika prevo"ilac odgovara po osnovu objektivne odgovornosti. 0dre/en jeme/utim najviši i"nos koji se može isplatiti 6 ?99.999 dinara po putniku. & slučajpostojanja štete "bog "akašnjenja ili prekida putovanja putniku je dovoljno da dokažobičnu krivicu prevo"ioca. 0dgovornost "a ovu vrstu štete ograničena je do visindvostrukog i"nosa vo"arine.

0dgovornost prevo"ioca traje kako "a vreme dok se putnik nala"io u vo"ilu taki "a vreme kada je putnik i"la"io ili ula"io u vo"ilo.

4



1. JAVNO@PRAVNO REGULISANJE VA&DU)NOG SAOBRAĆAJA

,ajvažnija konvencija koja se odnosi na organi"aciju i be"bednost civilno

va"dušnog saobraćaja u materiji javnog prava je je Iikaška konvencija i" ()@@godine. 5itni spora"umi u" nju su: Spora"um o dve slobode koji se odnosi na tran"me/unarodnih va"dušnih linija i Spora"um o pet sloboda koji se odnosi nme/unarodni prevo". 0 Iikaškoj konvenciji donet je protokol o autentičnomčetvoroje"ičnom tekstu ove konvencije potpisan u %ontrealu. 'načajna je i <arinskkonvencija privremenom uvo"u i"letničkih plovila i va"duhoplova "a privatnu upotrebudoneta u VeneviE "atim $aršavska konvencija Gaški Dvatemalski i %ontrealsprotokol koji su po"nati kao $aršavski sistem. !ako/e su bitne !okijska Gaška %ontrealska konvencija i" ())(. !reba pomenuti i konvenciju koja se odnosi nme/unarodno pri"navanje stvarnih prava na va"duhoplovima koja je doneta u Veneva revidirana u %ontrealu.

8ugoslavija je većinu ovih konvencija ratifkovala a u donošenju unutrašnj"akona pridržavala se skoro svih novodonetih konvencija i protokola be" ob"ira nratifkaciju pa to u celini važi i "a Srbiju i <rnu Doru. Hto se tiče va"dušne plovidbe konas postoje ? osnovna "akona: 'akon o va"dušnoj plovidbi koji se odnosi nbe"bednost va"dušnog saobraćaja i 'akon o obligacionim odnosima i osnovamsvojinskopravnih osnosa u va"dušnom saobraćaju i" ());. Pored ovih "akona važan j još i 'akon o va"duhoplovnim pristaništima.

2. PU(EVI VA&DU)NOG SAOBRAĆAJA 8ravni !a!# i reC#lian6e

Po "akonu o va"dušnoj plovidbi va"dušni saobraćajni put predstavlja deva"dušnog prostora odre/ene širine visine i pravca koji je odredjen "a va"dušnplovidbu i o"načen radio-navigacionim uredjajima na "emlji. $a"dušni put se nala"i okviru va"dušnog prostora koji je teritorijalno ograničen. Svaka država ima svva"dušni prostor koji se nala"i nad njenom kopnenom i vodenom teritorijom na kojoona ima suverenitet. Princip ulaska u va"dušni prostor neke "emlje "asnovan je nprethodnom odobrenju. Povredom va"dušnog prosotora se smatra svaki ula"ak a"dušni prostor be" odobrenja. Posebni elementi koji utiču na odre/ivanje va"dušnputeva su odre/ene "one "abrana koje se moraju i"begavati u toku va"dušne plovidbePored toga postoje i opasne "one a to je deo va"dušnog prostora u kome se odre/enom vremenskom periodu odvija aktivnost opasna "a va"dušnu plovidbu.

Pitanje me/unarodnog va"dušnog saobraćaja regulisano je Iikaškokonvencijom i" ()@@. 1ežim sletanja i preletanja regulisan je na ba"i prethodndo"vola.%e/unarodni va"dušni saobraćaj koji se odvija nad drugim državama može bredovan i vanredan. Redo"ni saobra4aj je unapred predvi/jen ni" letova koji sobavljaju preko va"dušnog prostora dve ili više država. !o su linijski letovi - letovi svrhu prevo"a putnika robe i poštanskih pošiljki. Neredo"ni saobra4aj predstavljajslobodni 2čarter3 letovi mogu se obavljati be" prethodne do"vole. Iikaška konvencij"ahteva "a obavljanje redovnog saobraćaja do"volu države na koju se sleće ili čija s

4



teritorija preleće. 4ako bi se olakšao saobraćaj ovoj konvenciji su dodata dvspora"uma spora"um o dve slobode i spora"um o pet sloboda.

Spora"um o dve slobode odnosi se na regulisanje tran"ita u me/unarodnva"dušnoj plovidbi. Prava država potpisnica čiji va"duhoplovi održavaju redovne linijsu: pravo preletanja teritorije država ugovornica be" sletanja i pravo sletanja nekomercijalne svrhe tj. svako sletanje osim u svrhu ukrcaja i iskrcaja putnika robe pošte.

Spora"um o pet sloboda pri"naje pra"o preletanja svoje teritorije be" sletanja nnju pra"o sletanja u nekomercijalne svrhe pra"o iskrca"anja putnika i robe koji sukrcani na teritoriji države pripadnosti va"duhoplova pra"o ukrcaja putnika i robnamenjenih "a državu pripadnosti va"duhoplova ukrcaji i iskrcaji koji pripadaju bikojoj potpisnici spora"uma. Srbija je potpisnica Iikaške konvencije i ova ? spora"uma

%. POJAM VA&DU<OPLOVA

$a"duhoplov je sredstvo va"dušnog saobraćaja. Po 'akonu o va"dušnoj plovidbva"duhoplov je svaka naprava koja može da se kreće ili održava u va"duhu i koj

ispunjava uslove "a be"bednu va"dušnu plovidbu. $a"duhoplovi se dele na avionehelikoptere i jedrilice.>vion je va"duhoplov koji je teži od va"duha koga pokreće snaga motor

prou"rokujući u"letanje dejstvom reakcije va"duha na njegovu površinu.Gelikopter je tako/e va"duhoplov teži od va"duha čije se u"letanje postiž

reakcijom va"duha na rotore koji se okreću oko vertikalnih osovina. 8edrilica je va"duhoplov teži od va"duha koji nema sopstvenu pokretačku snag

7 čije se u"letanje postiže aerodinamičnim reakcjama va"duha na njegove površine.Po svojoj nameni va"duhoplovi se dele na civilne vojne carinske

va"duhoplove organa unutrašnjih poslova. Po 'akonu o va"dušnoj plovidbi civilva"duhoplov je svaki koji nije vojni carinski i va"duhoplov organa unutrašnjih poslova

,aj"načajniji va"duhoplovi su oni koji služe "a prevo" putnika i robe. &verenjem plovidbenosti va"duhoplova se odre/uje vrsta namena i kategorija va"duhoplova. PIikaškoj konvenciji u državne va"duhoplove spadaju policijski carinski i vojni dok sostali smatraju civilnim. 7 naše pravo usvaja ovu podelu ali direktno uka"uje na vrstdržavnih va"duhoplova.

'. PRIVILEGIJE NA VA&DU<OPLOVU

Privilegija tj. privilegovano potraživanje u va"duhoplovnom pravu je "akonsk"aložno pravo na va"duhoplovima. 0snovna karakteristika je što privilegovan

potraživanja imaju prvenstvo naplate u odnosu na ostala potraživanja čak i onim kojsu obe"be/ena hipotekom. Privilegije prate predmet na kome su "asnovane beob"ira kod koga se va"duhoplov nala"i tj. Postoji pravo sledovanja. Privilegije nva"duhoplovu kod nas su uvedene 'akonom o obligacionim i osnovnim materijalnopravnim odnosima u va"dušnoj plovidbi. Po ovom "akonu one postoje "a sudsktroškove u "ajedničkom interesu čuvanja va"duhoplova plaćanja "a traganje spašavanje va"duhoplova i "a vanredne troškove "a čuvanje va"duhoplova. ,amirujse prema redu prvenstva tako što se naredno potraživanje ne namiruje dok sprethodno ne namiri u potpunosti. Potraživanja u istom redu su ravnopravna a ako n

4



mogu u potpunosti da se namire onda se namiruju po principu sra"mernosti. $ažiprincip da kasnije potraživanje ima prednost u odnosu na ranije a ako postoji sumnjasmatra se da su nastala istovremeno. Privilegije "astarevaju u roku od )9 dana odana nastanka privilegije s tim da rok može biti i duži ako se pre isteka tog roka od )dana potraživanje "abeleži u registar u koji je va"duhoplov upisan. Privilegije mogprestati i prodajom u i"vršnom i strečajnom postupku. ,ije potreban upis odgovarajući registar jer privilegije postoje na osnovu "akona. 7 kod privilegija kao

kod hipoteke važi načelo eksten"ivnosti da bi bilo sigurnije namirenje privilegovanpoverioca. Privilegije na va"duhoplovu se protežu i na njegove pripatke i naknade kojduguje naručilac posebne usluge. 'akonom je utvr/eno da privilegije na va"duhoplovne prestaju njegovim brisanjem i" registra va"duhoplova. !ako/e "akon odre/uje dprestankom privilegovanog potraživanja ne prestaje i samo potraživanje koje je biobe"be/eno tim pravom.

-. <IPO(EKA NA VA&DU<OPLOVU

0snovno "aložno pravo na va"duhoplovu je hipoteka. !o je stvarno pravo p

kome poverilac može da se namiri i" vrednosti va"duhoplova koja je ostvarensudskom prodajom ako njegovo potraživanje ne bude isplaćeno u predvi/enom roku%e/utim hipotekarni poverilac može tražiti isplatu celog duga i pre dospelostreali"ovanjem hipoteke ukoliko va"duhoplov pretrpi oštećenja ili bude u takvom stanjda hipoteka više ne predstavlja dovoljno jemstvo "a namirenje potraživanja. $anačelo eksten"ivnosti jer se hipoteka proteže i na pripatke va"duhoplova. &koliko nijdrugačije ugovoreno hipoteka se ne odnosi na prevo"ninu naknade "a posebnusluge nagrade "a i"vršeno traganje "a va"duhoplovom njegovo spasavanje "akupninu. Gipoteka se odnosi i na naknadu koja i" osiguranja va"duhoplova pripadnosiocu prava osiguranja tj. vlasniku va"duhoplova. %e/utim ovo pravo se možisključiti prilikom "asnivanja hipoteke. +a bi se i"begle nepovoljnosti po hipotekarno

poverioca vrši se vinkulacija polise osiguranja va"duhoplova opterećenog hipotekom korist hipotekatnog poverioca. 4ao i u imovinskom pravu uopšte može postojatinathipoteka. !ada dužnik može da namiri dug prema poveriocu tj. nosiocu hipotekesamo ako to do"voli nathipotekarni poverilac ili ako se isplata duga i"vrši polaganjemdugovanog i"nosa u sudski depo"it kod nadležnog suda. &koliko se ne ponaša na ovanačin može doći u situaciju da ? puta isplaćuje isti dug.

Gipoteka se može "asnovati i na idealnom suvlasničkom delu va"duhoplova !ada je potreban pristanak suvlasnika koji imaju većinu suvlasničkih delova. ,akoprodaje oni mogu namiriti svoja potraživanja samo i" dela prodajne cene koji nije bopterećen hipotekom. Gipoteka se stiče upisom u registar va"duhoplova. &pis jkonstitututivnog karaktera što "nači da hipoteka postoji sve dok se ne i"briše i

registra a ne namirenjem potraživanja obe"be/enog hipotekom. Pored brisanja registra hipoteka može prestati i prodajom va"duhoplova u i"vršnom ili stečajnompostupku. Predvidjena je mogućnost da se hipoteka upisuje i dok se va"duhoplonala"i u gradnji. !ada se upisuje u registar o gradnji va"duhoplova.

/. UGOVOR O PREVO&U ROBE VA&DU<OM

4



& "akonu o obligacionim i osnovnim materijalno-pravnim odnosima u va"dušnoplovidbi ugovor o va"dušnom prevo"u stvari predstavlja ugovor kojim se ugovornprevo"ilac obave"uje naručiocu prevo"a da će prevesti stvar a naručilac da će platiprevo"ninu. Postoje dve vrste prevo"ioca: ugovorni 2koji je "aključio ugovor3 i stvar2koji nije ugovorni prevo"ilac ali i"vršava prevo"3. 0stale ugovorne strane su pošiljala2u čije ime se stvari primaju na prevo"3 primalac 2prima stvari predate na prevo"imalac prava 2lice koje na osnovu ugovora o prevo"u ima "ahtev prema va"dušnom

prevo"iocu3. &govor o va"dušnomprevo"u stvari može se "aključiti kao ugovor "i"vršenje jednog ili više prevo"a ili kao ugovor o prevo"u na odredjeno vreme i može sodnositi na ceo kapacitet va"duhoplova ili njegov deo na odredjenu količinu stvari na pojedinu stvar. Postoje dva načina i"vršenja prevo"a - linijski i slobodni prevo". Psvojoj pravnoj prirodi ovi ugovori predstavljaju ugovore o delu.

Posebna vrsta ugovora je ugovor o "akupu va"duhoplova t"v. čarter ugovor.&govor o prevo"u stvari va"duhoplovom je ne#ormalan ali kada se radi

ugovoru o prevo"u stvari va"duhoplovom na odredjeno vreme ili "a više prevo"a ondnaš "akon odredjuje da se ti ugovori moraju "aključivati pismeno jer u suprotnom nproi"vode pravno dejstvo.

0. UGOVOR O PREVO&U PU(NIKA VA&DU<OM

Prevo" putnika u va"dušnom saobraćaju je najvažniji deo poslovne delatnosva"dušnih prevo"nika. Postoje dva načina "aključenja ovog ugovora. Prema "akonu obligacionim i osnovnim materijalno-pravnim odnosima u va"dušnoj plovidbi ugovor s"aključuje ili i"me/u va"dušnog prevo"ioca i putnika direktno ili i"me/u prevo"iocanaručioca prevo"a. 0vim drugim načinom se u stvari sklapa jedan od mogućih čarteugovora o va"dušnom prevo"u putnika. 0blici ugovora i"medju va"dušnog prevo"iocanaručioca su: ugovor o prevo"u putnika "a jedno ili više putovanja ili na odredjenvreme celim va"duhoplovom ili delom kapaciteta va"duhoplova. &govori na vreme

putovanje mogu da se "aključuju "a jednog ili više putnika u pisanoj #ormi ali u slučajnedostatka ne čine ugovor ništavim što "nači da se radi o #ormi ad probationem. 4ougovora o tajm čarteru u u va"dušnoj plovidbi specifčnost je da prevo"ilac može draspolaže i sa neiskorišćenim kapacitetom va"duhoplova ali mu je potreban pristananaručioca prevo"a.

Prevo"ilac je dužan da putniku i"da putnu kartu ali ona nema karakter ugovora prevo"u već samo suži kao doka" njegovog postojanja što "nači da se postojanjugovora može doka"ivati i drugim sredstvima.

Putnik ima pravo da odustane od prevo"a i ugovora pre nego što "apočnnjegovo i"vršenje. >ko se putnikuredno prijavio "a putovanje a prevo"ilac ga npreve"e putnik može odustati od ugovora i "ahteveti da mu se vrati prevo"nin

uvećana "a ?CO. Specifčnost va"dušnog prevo"a je i u tome što prevo"ilac koji j"aključio ugovor sa putnikom može poveriti prevo" putnika drugom prevo"iocu akobe"bedi iste ili slične uslove. 4od ugovora o tajm čarteru takva mogućnost postosamo ako je u ugovoru i"ričito predvi/ena.

Prevo"ilac u va"dušnom saobraćaju odgovara smrt oštećenje "dravlja i telesnpovrede putnika kao i "a "akašnjnje odlaganje i prekid putovanja. Prevo"ilac "a štetodgovara po osnovu pretpostavljene krivice. Prevo"ilac se može oslobododgovornosti ako dokaže da su on ili lica koja su radila po njegovom nalogu predu"esve mere da do štete ne do/e ili ako dokaže da takve mere nije bilo moguće predu"et

4



0dgovornost po putniku se ograničava na i"nos od A99.999 dinara a "a nei"vršenje"akašnjenje prekid ili odlaganje na dvostruki i"nos prevo"nine. Pravo na ograničenjodgovornosti ne postoji ako je šteta prou"rokovana namerno ili krajnjom nepažnjomprevo"ioca ili lica kojima se on u poslovanju služi.

3. VANUGOVORNA ODGOVORNOS( VA&DU)NOG PREVO&IOA

,a me/unarodnom planu vanugovorna odgovornost va"dušnog prevo"ioca "štete koje može da pričini ljudima i predmetima na "emlji padom va"duhoplovispadanjem predmeta i" njega ili nepropisnim letenjem regulisana je 1imskokonvencijom. 0na je objektivne prirode i prevo"ilac se može osloboditi obave"e dnaknadi štetu ako dokaže da je šteta nastala radnjom oštećenog lica ili lica koje jradilo po nalogu i "a račun oštećenog. !akodje se oslobadja odgovornosti usleprotivpravnog iskorišćavanja va"duhoplova od strane drugog lica uprkos predu"etimmerama da do toga ne dodje 2npr. va"dušno piratstvo3. & tom slučaju lica koja sprisvojila va"duhoplov. $anugovorna odgovornost može da bude i podeljena i"medjoštećenog i va"dušnog prevo"ioca. 0dgovornost va"dušnog prevo"ioca se smanjuje

sra"meri u kojoj je to lice svojim činjenjem ili nečinjenjem doprinelo nastanku štete>ko postoji podeljena odgovornost i"me/u lica koja su prisvojila va"duhoplov prevo"ioca onda solidarno odgovaraju trećim licima. %aksimalno ograničenodgovornosti je do visine vrednosti novog va"duhoplova. 'a prou"rokovanje smrttelesne povrede i sl odgovornost prevo"ioca je ograničena do C99.999 #ranaka posobi.

4. VA&DU<OPLOVNI (OVARNI LIS(

!ovarni list predstavlja ispravu koja služi kao potvrda da su stvari primljene n

prevo". Prevo"ilac ima pravo da ga traži od pošiljaoca dok pošiljalac ima pravo dtraži od prevo"ioca da primi tu ispravu. ,orme o i"davanju tovarnog lista su kogentneali ukoliko ni jedna strana ne bude "ahtevala i"davanje tovarnog lista prevo" se možuspešno i"vršiti i be" njegovog i"davanja. 7"davanje tovarnog lista ne utiče ni npostojanje ni na punovažnost ugovora o prevo"u stvari va"duhoplovom. 7"daje se u tprimerka koji se predaju prevo"iocu "ajedno sa stvarima. 8edan potpisuje pošiljalacdrugi pošiljalac i prevo"ilac a treći samo prevo"ilac. Prvi "adržava prevo"ilacE drugprati stvariE a treći prevo"ilac predaje pošiljaocu pošto ga potpiše i tada je "aključeugovor. 7"davanje tovarnog lista ima dejstvo "aključenja ugovora o prevo"u. 0bave"nelementi tovarnog lista su: mesto i datum i"davanja mesto polaska i dolaska ime ina"iv pošiljaoca ime ili na"iv i adresa primaoca vrsta i količina stvari i spisak isprav

koje se prilažu u" tovarni list. !ako/e može da sadrži i vrednost pošiljke rok isporukitd. !ovarni list nije hartija od vrednosti ali može biti ugovoreno da treći primerak kopripada pošiljaocu bude i"dat kao hartija od vrednosti koja može da glasi po naredbi na donosioca.

15. ODGOVORNOS( VA&DU)NOG PREVO&IOA

5



Prevo"ilac u va"duhoplovnom prevo"u odgovara "a (3 smrt oštećenje "dravljatelesne povrede putnikaE ?3 "akašnjenje odlaganje i prekid putovanja.

Prevo"ilac u va"dušnom saobraćaju odgovara smrt oštećenje "dravlja i telesnpovrede putnika kao i "a "akašnjnje odlaganje i prekid putovanja. Prevo"ilac "a štetodgovara po osnovu pretpostavljene krivice. Prevo"ilac se može oslobododgovornosti ako dokaže da su on ili lica koja su radila po njegovom nalogu predu"esve mere da do štete ne do/e ili ako dokaže da takve mere nije bilo moguće predu"et

Prevo"ilac neće odgovarati ako je do štete došlo isključivom krivicom putnika a ukolik je putnik doprineo nastanku štete onda će se odgovornost prevo"ioca smanjsra"merno u onoj meri u kojoj je putnik doprineo nastanku štete.

0dgovornost po putniku se ograničava na i"nos od A99.999 dinara a "nei"vršenje "akašnjenje prekid ili odlaganje na dvostruki i"nos prevo"nine. Pravo nograničenje odgovornosti ne postoji ako je šteta prou"rokovana namerno ili krajnjomnepažnjom prevo"ioca ili lica kojima se on u poslovanju služi.

Documents

SAOBRACAJNO PRAVO.doc