1) , , ПОЈАМ ПРЕДМЕТ ЗНАЧАЈ И ОСОБИНЕ САВРЕМЕНОГ САОБРАЋАЈА Саобраћај , представља временско просторно и комерцијално савлађивање удаљености између

. сировинских и производних центара и места потрошње добара Он представља , . . самосталну саобраћајну привреду тзв транспортну индустрију Савремени саобраћај

: 1) , 2) , 3) . има три основна својства економичност брзина сигурност Економичност значи остваривање . превоза на што јефтинији начин Н ајкраћи превоз није увек и .најјефтинији превоз На  висину транспортних трошкова утиче  и потреба  за

ангажовањем узгредних , услуга за превоз робе као на пример висина царина и других .фискалних дажбина Брзина у превозу је  код појединих

врста превоза од много већег значаја  од  висине транспортних . Ha трошкова јчешће ако . се ради о превозу кварљиве и скупе робе Сигурност у превозу је у посебним

. ситуацијама најзначајнија особина за превозе То је најчешће када се ради о превозу . робе великих вредности Под саобраћајним правом подразумевају се правни односи у

. саобраћају2) ИЗВОРИ САОБРАЋАЈНОГ ПРАВА , , Могу се поделити на међународне унутрашње

. 1) - аутономне Међународни извори међународни транспорт робе се најчешће  правно регулише   међународним  конвенцијама  мултилатералног  и  билатералног

каракетера: споразумИ којима се омогућује  реализовање  међународног  транспорта робе   преко   територија   разних држава потписница  конвенција, споразуми

о  регулисању сигурности у међународном саобраћају, конвенције којима се регулишу .имовински односи у међународном транспорту робе 2) - Унутрашњи извори основни

извори саобраћајног права су закони  који се  доносе у  свим областима . саобраћаја . Закони се доносе ради посебног регулисања односа у појединим гранама саобраћаја

Код нас је остварен  висок   степен   кодификације  саобраћајног  , права  нарочито пословних  односа   . у саобраћају   3) -Аутономни извори  Међународни  аутономни  извори се  најчешће  примењују ради регулисања  односа у пјединим  .земљама    3) ПРЕВОЗНЕИСПРАВЕ У САОБРАЋАЈУ , имају посебан значај у свакој грани праванарочито у међународном  .саобраћају  Наша земља  прихвата  , најсавременија схватања

али то није довољно ако исто тако не чине и друге државе јер ће се тадапојавити  разлике    у међународном  .саобраћају  У  међународном транспорту робе се

углавном издају коносмани и товарни . листови Коносман се најчешће издаје у . поморском саобраћају и делимично у речном саобраћају Товарни листови се појављују

у свим другим  гранама   , саобраћаја  а  делимично и у речном  .саобраћају   Основна разлика  између коносмана и товарног листа је у томе што коносман представља хартију

, од вредности доктоварни  лист најчешће нема то  . својство Постоје велике разлике у садржини  и  значају  товарних листова у појединим гранама међународног

. саобраћаја У пракси се најчешће праве разлике између унутрашњег и међународног . товарног листа у појединој грани саобраћаја

4) ВОЗАРИНА У УНУТРАШЊЕМИМЕЂУНАРОДНОМСАОБРАЋАЈУ се може . посматратиса економског и са правног становишта Са економског становишта

. возарина се појављује каоцена превоза Са правног становишта возарина је свота новца коју транспортеру има обавезу даисплати  његов уговорни партнер

за извршени  унутрашњи и  .међународни превоз робе  Возарина  је уговорена награда . транспортера за извршени превоз Висина возарине зависи од својства

ивредности и количине  ,робе  дужине превозног  ,пута  брзине  ,...превоза   Висина возарине . сенајчешће утврђује уговором и тарифом транспортера Посебан

значај имају тарифе транспортерау линијском  .саобраћају  Тарифе транспортера могу бити прописане од надлежног органа

: , углавном на двојак начин возарина не сме бити виша од прописане у тарифи али се . можеуговорити нижа возарина која такође не сме бити нижа од прописане у тарифи

: , Висина возаринесе може одређивати на разне начине по тежини терета по запремини, , , ,...терета паушално фиксно процентуално

5)ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ ПРИМАОЦА У УНУТРАШЊЕМ И МЕЂУНАРОДНОМ ТРАНСПОРТУ РОБЕ је сложен и зависи од тога на какав је начин одређен прималац

робе у . конкретном унутрашњем и међународном превозу робе Прималац робе може бити одређен у , уговору али и не мора јер се он може одредити и превозном исправавом

. која има својство хартије од вредности У тренутку закључења уговора прималац не . мора бити одређено лице Основна обавеза коју стиче прималац у свим гранама

саобраћаја је обавеза плаћања возарине и накнада других транспортних трошкова.транспортеру Прималац робе  може али не  мора да прихвати обавезу плаћања возарине

и  . накнаду трошкова У свим гранама саобраћаја се најчешће предвиђа да уколико не прихвати извршење своје основне обавезе у погледу плаћања возарине и накнаде, трошкова прималац не може стећи основно право на основу уговора о унутрашњем и

, . међународном превозу робе тј право да захтева предају робе од транспортера у месту.опредељења

6) ОДГОВОРНОСТ ТРАНСПОРТЕРА У МЕЂУНАРОДНОМ  ТРАНСПОРТУ РОБЕ  се посебно  регулише   међународним конвенцијама за  сваку грану  . саобраћаја Основне

врсте одговорности транспортера у међународном превозу   : робе су одговорност за , губитак пошиљке у у току превоза одговорност за оштећење пошиљке иодговорност за

. задоцњење у превозу Код ових врста одговорности у свим гранама саобраћајасупредвиђена ограничења одговорности  до  одређених  износа штете  по  јединици

. товара Одговорност транспортера се мора прилагодити специфичностима поједине . гране права Тако например у ваздушном саобраћају одговорност транспортера за

. закашњење у превозу има многовећи значај него у поморском и речном саобраћају , Једна од основних специфичности ваздушнихпревоза робе је брзина у превозу док у

поморском и речном саобраћају већи значај имају нижитранспортни трошкови и отуда различити третман одговорности транспортера за кашњење упревозу у овим гранама.саобраћаја

7) ОПШТАНАЧЕЛА О ОРГАНИЗАЦИЈА САОБРАЋАЈА- Саобреаћај је посебна привредна идруштвена делатност у  којој организација има  .изузетан значај   Без

добре  . организације појединесаобраћајне делатности се не могу обављати Основни смисао и сврха организације саобраћаја јеу томе да се омогући што успешније и боље

остваривање саобраћаја и заштита свих постојећих илегализованих интереса друштва у . саобраћају Особље превозних средстава у саобраћају морабити стручно квалификовано

. и оспособљено за сваки конкретан превоз Сигурност у саобраћајуне  обухвата  једино  правило о кретању превозних средстава у  ,саобраћају   негои правила оособљу превозних  ,средстава  правила о сигнализацији и обележавањеу превознох путева. Превозно средство у унутрашњем и међународном

. превозу робе мора бити способно за превоз утренутку утовара робе Посебну друштвену , ,проблематику представљају и због тога постоје посебни прописи за проблеме у вези

. изградње и одржавања превозних путева8) ПРАВНИ РЕЖИМПРЕВОЗНОГ СРЕДСТВА- превозно средство у међународномпревозу  . робе мора бити способно за превоз у тренутку утовара робе Способност

, превозног средства запревоз обухвата у себи низ техничких економских и правни категорија које најчешће нисуконстантне јер се могу утврђивати различитим степени

. способности Правни режим способностипревозног средства се може посматрати са , аспекта законских обавеза у циљу заштите сигурностиу саобраћају а исто тако и са

становишта уговорних обавеза учесника у спољно трговинској  .размени   Према техничким својствима превоза средства се групишу у  .класе  У појединимгранама

саобраћаја се посебним међународним споразумима регулишу правни односи у . погледунационалне припадности превозног средства Свако превозно средство у

међународном превозу  ..робе мора имати националну припадност9) МЕЂУНАРОДНЕ САОБРАЋАЈНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ углавном своју делатност

усмеравају управцу отклањања проблема у реализацији међународног транспорта робе и његовог адекватног правног 

.регулисања  Веома значајна је делатност ових организација приликом уједначењатехни . ке пословања У свим гранама саобраћаја постоји већи број међународних

. саобраћајнихорганизација Чланови  међународних саобраћајних  организација

могу  ,бити државе   националнеорганизације транспортера или поједини међународни . транспортери директно Због тога се честоговори да међународне саобраћајне

. организације могу бити владине и невладине По другомкритеријиму међународне : саобраћајне организације треба груписати у две основне групе општег и  специјалног

.карактера Међународне саобраћајне организације могу бити  ,регионалног континенталног  и светског  .карактера  Највећи значај поред општих имају и  .међународнесаобраћајне организације за поједине гране саобраћаја10) ЦАРИНСКЕ ОЛАКШИЦЕ У МЕЂУНАРОДНОМ ТРАНСПОРТУ РОБЕ - Поред међународних царинских конвенција које могу бити општег  , карактера значајне су

активности и повластице појединих држава које се дају  у облику  царинских олакшица за међународни  превоз  робе  преко   територије   . државе Царински поступак

се не спроводи  на   граничним   , прелазима  јер то ствара  непотребно задржавање  међународног , транспорта робе царински надзор и царинска контрола се организују

тада најчешће у месту утовара и у месту  истовара робе без дугог  задржавања на граничним  .прелазима  Царинске олакшице се дају за привремено увезену робу као и

.за привремени увоз транспортне амбалаже Царинске  конвенције о  привременом увозуразних  облика транспортне  амбалаже су  од највећег .значаја  Наша земља је потписала три  овакве  :конвенције1) царинску конвенцију о   2)контејнерима  царинску  конвенцију о  привременом увозу

3) амбалаже европску конвенцију о царинском поступку са палетама које се користе у међународном превозу

11) ВРСТЕ САОБРАЋАЈА У правној теорији се разликују унутрашњи и међународни.саобраћај   Међународни саобраћај се дели на  саобраћај између две државе или између

, . више држава транзитни саобраћај и погранични Унутрашњи се дели на градски  илимесни  , или локални саобраћај приградски и  међуградски или  . међумесни Саобраћај се

. може поделити на саобраћај путника и пртљага и саобраћај робе Према територији на којој се остварује саобраћај може :бити  

1) копнени2) водени, 3)  ,ваздушни  4) птт , 5) . саобраћај радио саобраћај Копнени се дели: 1) ,2) , 3) . : 1) на друмски железнички саобраћај цевоводима Саобраћај на води се дели на

2) поморски и саобраћај . унутрашњим воденим путевима Према начину организације : 1) , 2) , 3) . саобраћај се дели на линијски слободан саобраћај повремен саобраћај

12)МЕСТО И УЛОГА ШПЕДИЦИЈЕ У  САОБРАЋАЈУШпедитери су специјализовани стручњаци који пружају стручну заштиту интереса корисника услуга у саобраћају уз

. награду Поред шпедитерове услужне делатности у саобраћајној привредису  све чешће  неопходне и  друге  специјализоване  услуге као  .нпр   услуга  претовара  ,робе

, , , контроле санитарне и ветеринарске услуге стручно слагање робе у превозно средствоуслуге ,... утовара и истовара робе посебну услугу и значај у спољној трговини имају

саобраћајни центри као сабирна места и потражње свих ових услуга у саобраћајној. , ,привреди Луке пристаништа аеродроми и места у којима се ови центри налазе се

често због тога претварају и у центре спољнотрговинске   .размене   Послове чувања обављају складишна предузећа и на тај начин омогућавају савлађивање времена

.чекања у саобраћајним центрима13) ЗНАЧАЈ ТРАНСПОРТНОГ ОСИГУРАЊА У САОБРАЋАЈУ Неизвесни ризици који

треба да се осигурају посебно постоје приликом превозалица и робе и због тога . транспшортно осигурање има исткнутији значај у односу на друге обликеосигурања У

многим земљамасу поједини облици транспортног осигурања обавезни. облициосигурања Основни облици транспортног осигурања се утврђују према два

:1)основна критеријума  према осигураном објекту треба разликовати  каско осигурање  .тј  осигурање  , , . превозногсредства од карго осигурања тј осигурања товара у

. 2) превозу према гранама саобраћаја треба разликовати поједине  врсте  транспортног  :осигурања   ,поморско  осигурање у  . , унутрашњојпловидби тј речно осигурање

, . железничко друмско и ваздухопловно осигурање Све већи значајдобојају   и врсте танспортног  осигурања које се заснивају  на различитим  врстама

.полисеосигурања   Код транспортних  осигурања се појављују отписне и интегралне франшизе  . .тј проценти дела штета које дефинитивно или привремено сноси осигураник14)ПОЈАМ И КАРАКТЕРИСТИКЕ  -ПОМОРСКОГ ПРАВА  Поморско  правопредставља  скуп правних одредаба којима су регулисани одређени односи физичких и

правних лица у вези са . пловидбом на мору и поморством уопште Овако широка дефиниција поморског права односи се на режим пловидбе и превоза робе и путника

, бродом али и на велики број других послова као што  :су   уговор о  ,тегљењу уговор о поморском  . , осигурању Поморско право садржи и одредбе о статусу бродова

. . субјектима у поморском праву Поморско право припада целини саобраћајног права Каже се да је поморско право изразито аутономно право због на његове  ,самосталности

заокружености  и  . релативно слободног развоја Поморско право је познато и као . , сложена грана права Реч је о унутрашњој структури ове гране о правној природи

,појединих делова поморског права које поред  своје аутономности није могло да избегне утицај других грана права  извансаобраћајног  . права  15) ИЗВОРИПОМОРСКОГ ПРАВА . могу бити материјални и формални Материјални

извори су воља  владајуће  класе  у  једном  одређеном  , друштву а формални извори  представљају специфичност . 1) поморског права Закони се  налазе

на челу листе извора поморског права којима нацинални законодавци регулишу  одређене друштвене односе  у  .поморству 2) Обичаји - могубити  , локалног општег и  ,међународног карактера зависно од тога да ли се њихова примена  односи на једно   ,место   ширу теритирију или  . међународну заједницуОд поморских обичаја треба  , разликовати поморске узансе познатије као лучке

.3) узансе Конвенције и  -други међународни акти   међународне конвенције  којесе  јављају као  извори поморског права веома су бројне и спадају у ред најприхваћенијих

. међународних конвенција уопште Уз конвенцију поморског права треба поменути и .4) конвенције права мора која су засебна дисциплина Судска пракса и правна теорија су

предмет спора и дилеме да ли имају третман формалних извора права16) ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈА БРОДА ( ОПШТИПОЈАМБРОДА)- Брод је пловни

. објект способан за превоз људи и ствари на мору и унутрашњим водама У правно мс , мислу говори се о поморском броду или броду унутрашње пловидбе који припада

. . категорији трговачке морнарице Ратни бродови имају посебан режим Може бити од .значаја и подела на морске бродове и бродове на унутрашњим водама   Државна

припадност брода се може дефинисати као веза између брода и државе у којој јеброд  . регистрован Данас су потребна два услова да би се стекла државна припадност

. брода Од власника који желе припадност те државе за свој брод захтева се да и сами . . буду њени држављани Други услов јесте упис у одговарајући уписник бродова Име или

. назив брода представља најбитнији елемент индивидуализације брода Наши   законине  дозвољавају упис брода у  уписник акоје тајброд већ уписан у  .иностранству  То је једини случај забране уписа  .брода   Уписници  бродова представљају јавне књиге.17) СПОСОБНОСТ БРОДА ( , , утврђивање способности баждарење бродске исправе и

) књиге Утврђивање способности  брода   за   пловидбу  регулишу две врсте прописа од којих су  први посвећени проверавању конструкције брода и  ,опреме  а други броју и стручној спремно

. : сти чланова посаде Облици утврђивања способности технички надзор над градњомили  преправком  , брода   инспекцијска   ,контрола обавезан основни преглед  ,брода  редовни  и контролни преглед брода и ванредни

.преглед брода   Баждарење поморског брода је у нашем праву назив за утврђивање . бруто и нето регистарске тонаже брода Баждарење је у ствари једанод   начина  мерења

величине   бродова  који се може изразити дужним  ,метрима   .носивошћу   Бродске исправе и књиге су документи   који садрже чињенице и  доказе о  , идентитету брода

способности за пловидбу и другим својствима брода као и подацима и догађајима у току

.пловидбе  На  : брод упостоје и воде се бродске књиге међу којима су најважније бродски, , , . дневник радио дневник здравствени дневник књига терета

18) ЛУКЕИПРИСТАНИШТА- Лука односно пристаниште је водени и са водом непосредно повезани копнени  простор   са   изграђеним  и  неизграђеним  обалама,

,уређајима постројењима и  другим објектима намењеним за  , , пристајање сидрење укрцавање и искрцавање путника и  ,робе   ,производњу   ... ускладиштавање робе Све луке

: . и пристаништа могу се поделити на две основне групе трговачке и ратне Страни брод је дужан да приликом доласка у  луку преда надлежном органу  за безбедност пловидбе у

луци одређена : , документа као што су изјава о доласку брода попис посаде, . брода списак путника З абране одласка брода из луке постојаће у случајевима када то

, захтевају санитарни разлози када нису задовољени прописи , о сигурности брода или . због извршеног прекршаја Страни 2000 брод који превози више од тона уља може

улазити у домаће луке једино у случају да поседује  уверење о  осигурању  за штету проузроковану  загађивањем  . уља   19) ОПШТИПОЈАМ СТВАРНИХПРАВАНА БРОДУ- Поморско право познаје и

.детаљно проучава стварна права на броду   Брод се  , сматра покретномнепотрошном и  . сложеном ствари Правни појам  брода  као покретне ствари проистиче из његовог  општег појма да је  пловни   . објект способан за превоз људи и ствари Сматра

, се да због велике економске вредности коју брод представља ова значајна и скупа ствар . мора бити специјално евидентирана Та евиденција се своди на упис брода у један од

. уписника зависно од врсте категорије брода Брод је непотрошна ствар јер то произлази . из његове намене да се трајно бави пловидбом Брод је сложена ствар састављена од

.делова који могу бити самостални или несамостални20)СВОЈИНА НА БРОДУ (друштвена  ,својина сусвојина и заједничка ) својина

. , Друштвена својина на броду омогућава право располагања бродом Оно се стиче преноси и престаје уписом брода у  .уписник Носилац  овог права  може своје право  да

користи, пренесе на друго лице уз накнаду или без ње, да брод пренесе из друштвене , својине на носиоца права својине али само уз накнаду да стави хипотеку на брод ...

Сусвојина  , на броду је посебна заједница својине два или више субјеката права , . физичких или правних лица на основу које је одређен део сваког од њих на броду

Сувласник који намерава да продаје свој удео у броду дужан је осталим сувласницима препорученим писмом или преко надлежног редовног суда саопштити цену и остале

. услове продаје Заједничка својина на броду постоји онда када су више лица власници брода. . Бродом у заједничкој својини управља пословођа21) ХИПОТЕКАИОСТАЛА СТВАРНАПРАВАНА БРОДУ је стварно право на основу

e кога ј поверилац  овлашћен да се за своје потраживање  намири  из  продајне цене брода   . остварене принудном судском продајом Хипотека на броду представља

најпознатији облик заложног прав а . у поморству Упоредно поморско  право познаје двеврсте  хипотеке на  , броду зависно  . од начина њиховог настанка Први и чешћи облок је

, уговор а као . извор се може појавити и судска одлука Начин настанка хипотеке на броду и потпуности важии . за хипотеку на броду у градњи Тренутак настанка је везан за

.тренутак уписа у уписник бродова у градњи   Хипотека на  броду престаје брисањем из уписника , бродова продајом брода или проглашењем брода поморским пленом или

.ратним пленом намору   Привилегијама на броду се у упоредном поморском праву називају законска  заложна

. права Основни смисао овакве залоге је да се за дугове који су настали у вези са самим, - . бродом стварно правно јемство осигура на самом броду

22) УГОВОРИ ОИСКОРИШЋАВАЊУБРОДОВА Сваки од ових уговора има својих, специфичности али је за , све њих заједничко да им је предмет брод односно одређена

привредна делатност у вези са . бродом Код свих уговора се појављују лица бродар и . наручилац услуге Код најчешће врсте уговора о искоришћавању бро дова јав ља се и

. крцатељ робе Л ице које . предаје ствари на превоз бродару Код уговора о превозу ствари морем присутан је и прималац  . робе Право га дефинише као лице овлашћено да прими . ствари од бродара У овом делу поморског  права  среће се  и  термин  корисник

,превоза  као заједнички назив за  , , . крцатеља примаоца власника робе и путнока Југословенско поморско право дели уговоре о искоришћавању бродова на две врсте

: 1) уговора уговори о пловидбеном послу( : 1) обухватају неколико уговора уговор о , 2) превозу ствари морем или унутрашњим путем уговор о превозу путника морем или

, 3) , 4) унутрашњим путем уговор о тегљењу морем уговорикоји се односе на друге .пловидбене послове ) 2) . уговори о закупу брода

23)УГОВОР О ПРЕВОЗУ СТВАРИ БРОДОМ-  је такав уговор којим се бродар обавезује , да превезе ствари бродом а . наручилац преузима обавезу да за то плати возарину Битни

елементи уговора :су ствари и превоз ни пут . бродом Ако је роба предмет превоза она .мора бити одређена Превозни пут  мора бити  договорен између бродара и . наручиоца

Одреде се почетне и завршне тачке , . пута лука укрцаја и лука искрцаја Уговор о превозу ствари бродом је неформалан уговор за који се у нашем досадашњем праву није

. захтевала писмена форма Основни критеријим за класификацију уговора о превозу ,ствари бродом зависи од околности да ли се транспортује више ствари на целом броду

, . односно на делу брода или је у питању само превоз појединих ствари Према том епостоје : 1) 2) -два типа уговора бродарски уговор или чартер уговор и поморско возарски

уговор У поморском праву  се бродарски  уговор дефинише  као уговор  о превозу ствари  ,бродом   којибродар и наручилац залључују са намером да се превоз ствари обави

, целим бродом сразмерним делом  брода  или  одређеним  бродским  .простором   24) БРОДАРСКИИ  ВОЗАРСКИ УГОВОР- Б родарски уговор је уговор код кога

наручилац брода дозвољава трећем лицу да , превезе своје ствари истим бродом који му је бродар оставио на располагање . Бродарски уговор се  закључује за  превоз масовног

. терета за који се може користити цео брод или одређени бродски простор Бродар се обавезује да одређени брод или , простор на броду припреми наручиоцу затим му

оставља . довољно времена да укрца или ако се договоре сам ту робу укрца Онда долазињегова , најважнија обавеза а то је да робу превезе до луке одредишта и да је преда

,одређеном примаоцу . односно да у вези са тим извршава накнадне налоге наручиоца , Обавеза наручиоца своди се наукрцај терета на брод плаћање возарине и подмиривање

свих трошкова које бродар може имати из конкретног  .превоза   Бродарски уговор  имавише  :облика  1) бродарски уговор на  (time charter), 2)време   бродарски уговорна  (voyage charter),путовање  3) ( , subcharter), 4) -подбродарски уговор подчартер поморско

. .возарски уговор Возарина се најчешће плаћа за месец дана унапред . 25-26) , ФАЗЕ УГОВОРАПРИПРЕМЕ ЗА УКРЦАВАЊЕ  -СТВАРИ  Обавезе бродара пре  :укрцаја  1) довођење и

постављање уговореног брода .на одређено место у луци како би товар могао да се укрца 2) оспособљавање брода - б родар је дужан да оспособи брод за пловидбу, попуни

... 3) посадом пажња уредног бродара - Свака неспособност брода служила би као повод и основ за одговорност бродара и накнаду штете наручиоцу.. 4) постављање брода на . место укрцаја Довођење брода у уговорену луку. 5) . 6) постављање брода на време

. издавање писма спремности Оба : 1) везе наручиоца пре укрцаја обезбеђење места.укрцаја Наручилац  има дужност да обезбеди место у луци на коме ће брод безбедно

. 2) пристати и укрцати робу предаја робе на превоз како би се омогућило укрцавање . Наручилац дужан је да бродару преда уговорен терет .3) . давање тачних података

О , , . 4) дноси се на давање тачних података о врсти количини броду и тежини терета .поштовање прописа увези са робом   То значи да роба не буде кријумчарен а или

опасна . за брод или лица на броду27) (УКРЦАВАЊЕ СТВАРИ РОБЕ) .могао би се посматрати у два облика Шири појам би

, представљао скуп радњи наручиоца и бродара а то су предаја и . преузимање терета Ужи појам укрцавања би се односио само на обавезу бродара да терет припремљен од

наручиоца  преузме  на   .брод   Клаузуле о укрцавању робе на  :брод  1)клаузула FAS - њоме се у  уговору изражавао , сновно правило да је допремање робе обавеза наручиоца а

преузимање робе на брод обавеза . 2) FIO - бродара клаузула код ове клаузуле су , овеобавезе постављене обрнуто крцатељ и прималац прихватају дужност да сами и о

свом трошку обаве  ,укрцавање  односно .искрцавање  3) клаузула FIOS - је допуна

претходне клаузуле којом се одређује да ће крцатељ сносити чак и трошкове слагања у. 4) FIOT - FIOS броду клаузула је идентична клаузула с тим што се употребљава у другим

.приликама FIOS Док се користи код превоза паковане , FIOT робе се користи код расуте.робе 5)клаузула о тешким теретима  предвиђа обавезу крцатеља  код  ,укрцавања

, односно примаоца код искрцавања да поред трошкова тих операција сносе и ризик заробу ако тежина прелази 2000 .кг 28) ТЕРЕТНИЦА У  ПОМОРСКОЈ И  УНУТРАШЊОЈ ПЛОВИДБИ или коносман  је

хартија од вредности којом бродар потрврђује да је примио на превоз терет који је у тој исправи назначен и . обавезује се да ће га предати законитом имаоцу теретнице Она

, . може да гласи на име по наредби или на доносиоца Н ајчешће се издају теретнице које . гласе по наредби Бродар издаје наручиоцу теретницу после завршеног укрцавања

терета и то ако он .тако захтева : , Битни састојци теретнице су фирма назив и,седиште  име  и пребивалиште бродара који издаје  ,теретницу  име и други подаци о

, идентитету брода име и пребивалиште наручиоца, ,луку односно пристаниште, одредишта количину терета, , број комада тежина, запремина, врста терета и ознаке

које се , , . на њему налазе стање терета место и дан укрцаја терета и издавања теретнице . Посебну врсту чине групне теретнице То су оне које се односе на превоз терета који . припада већем броју лица

29) ПРЕВОЗ СТВАРИ од луке укрцаја до луке искрцаја представља трећу значајну фазуу . извршењу уговора о превозу на мору и у унутрашњим водама Обавезе бродара да робу

превезе из једне лук е у другу указује на његову прву дужност да се у току превоза . придржава уговореног пута Обавеза превоза робе   бродом садржи у  себи забрану

скретања са  .уговореног пута Постоје клаузуле  које  дозвољавају одступање од путање ако је неопходно да брод допуни гориво , у случају више силе и онда када брод учествује

у спасавању људи или . имовине на мору Чување робе појављује се као дужност бродара у оквиру његове основне обавезе да терет превезе из једне луке у другу . Бродар је

. дужан да у току путовања сноси све редовне и ванредне трошкове Редовни трошкови су издаци . који су предвиђени уговором или се знају на основу поморских обичаја

Ванредни трошкови су , они који су непредвидиви у тренутку закључења уговора а по својој природи су такви да их .бродар мора имати у виду када уговара возарину

30) ИСКРЦАВАЊЕИПРЕДАЈА СТВАРИПРИМАОЦУ је последња фаза у извршењу.уговора , Искрцавање терета је обавеза бродара на крају путовања која се састоји у томе

што у одредишној луци робу стручно истоварује с брода и полаже је на обалу ради .предаје примаоцу Трошкови и ризик искрцавања падају на бродара уколико није

. другачије уговорено Предаја робе  је последњи завршни акт испуњења уговора о . превозу који је двостран Предаја са једне странесадржи потврду бродара да је

, путовање завршено а са друге стране признање да је прималац примио терету  . власништво Верификација успешне предаје терета се   правно постиже тиме штосе

. бродару када изврши своју обавезу враћа натраг теретница Роба која се налази на броду ради превоза  и предаје примаоцу може послужити  и као предмет залоге у корист потраживања  .бродара  Ако бродару  нису плаћени возарина и трошкови наплату ових . . потраживања гарантује сама роба То је тзв

.право првенственог намирења или заложно правобродара на терету31)ВОЗАРИНА је цена превоза робе коју дугује наручилац услуга бродару каоизвршиоцу услуге. Утврђивање . возарине је препуштено слободи уговарања странака У

поморском праву се говори о паушалној возарини код које је сума новца за услугу превоза утврђена без обзира на количину  . робе која се превози Постоји и возарина по

. јединици терета Н ајпопуларнија је возарина на време или возарина која се утврђује појединици . времена Специфичност возарине на  време је у  томе што у  њу не  улазе

трошкови за снабдевање , . брода горивом мазивом Све ове трошкове ће наручилац сносити посебно независно од већ .плаћене возарине према јединици времена

Ако се укрца  више терета  него што је уговором предвиђено нормално је да ће се . повећати и возарина До повећања може доћи и када се путовање продужи због

. наручиоца Смањиће се када се укрца само део терета предвиђеног

бродарским  ,уговором  када бродар располаже неискоришћеним делом бродскогпростора.32) ОПШТЕ ОГРАНИЧЕЊЕОДГОВОРНОСТИ УПЛОВИДБЕНОМПРАВУ - Уколико

, . је неко лице одговорно за штету оштећени може од њега захтевати потпуну накнаду У пловидбеном праву  постоје два начина . , ограничења одговорности бродара Прво

, бродар одговара само до одређеног износа по јединици терета за оштећење мањак илигубитак терета. ,Друго   опште . ограничење одговорности бродара То је граница преко

, : које бродар не одговара без обзира на то колика је укупна штета коју би требало да, накнади да ли је оштећено једно или више лица . Штете из ове две групе сврстане су у

: 1) три категорије телесне штете које су претрпела лица која се ради превоза налазе на броду и материјалне штете на стварима које се , 2) налазе на броду телесне штете које су

претрпела лица на копну или на води и материјалне штете на стварима које се налазе ван брода 3) штете у вези са надређеним , помицањем дизањем или уништењем

, потонулог насуканог или напуштеног брода и ствари које се налазе на том броду.  33) ОДГОВОРНОСТ ПОМОРСКОГ БРОДАРА ЗА ТЕРЕТ- Основно је правило да бродар

, , одговара за свако оштећење мањак или губитак терета који прими на превоз и то одпреузимања . па до предаје терета З бог тога што је преузео обавезу да робу чува за

. време превоза П остоји и одговорност бродара по основу теретнице због тога што је издао теретницу којом се обавезао да ће предати терет примаоцу у оном стању како је

. . назначио у теретници Бродар одговара за штету на терету само ако је сам крив Н е , одговара ни за ону штету на терету за коју докаже да је настала због вишесиле ратних

, . , догађаја незгоде Што се тиче утврђивања штете прималац требада прегледа ствар коју . преузима од бродара Ако установи оштећење или делимичан губитак , ствари прималац

. мора ставити писмени приговор бродару За такав приговор у пракси се - користи израз. протест Он мора да садржи конкретне .. податке о штети која се десила Висина накнаде

за , губитак ствари одређује се према прометној вредности ствари34) УГОВОР ОПРЕВОЗУПУТНИКАИПРТЉАГАМОРЕМИУНУТРАШЊИМПЛОВНИМ –ПУТЕВИМА Уговором о превозу путника бродар се обавезује наручиоцу

да ће превести једног , или више путника а наручилац да ће платити превознику. превознину Наручилац превоза може , бити сам путник или неко друго лице туристичка

. агенција Бродар може поверити извршење . превоза путника другом бродару Тај други , , . бродар који обавља превоз у целини или делимично назива се стварни бродар Бродар је

дужан да изда путнику путну карту. Бродар је дужан да путника превезе од луке укрцаја . до лукеопредељења За врема превоза дужан је да путнику обезбеди одговарајући

,простор на броду ,... исхрану ако путовање дуже траје Путник је дужан да бродару плати. превознину Висина превознине . одређује се уговором Када је бродар закључио са наручиоцем превоза уговор о превозу путника онда је он узпутника дужан да превезе и

. , његов пртљаг Бродар одговара за оштећење мањак , или губитакпртљага као и за . закашњење у предаји пртљага

35) УГОВОР О ТЕГЉЕЊУ је уговор на основу кога се бродар једног брода обавезује датегли , други брод до одређеног места или за одређено време док се друга страна

обавезује да за то . плати тегљарину Једна странка уговора је - увек бродар брода, тегљача док се на другој страни уговора : могу наћи различита лица бродар тегљеног

, . брода као и власник и корисник било ког тегљеног објекта Битни елементи уговора су само радња , тегљења и тегљарина као цена услуга тегљења која се дугује . извршиоцу Прва обавеза бродара брода тегљача јесте да тегљеном броду стави на располагање

. . бродтегљач Тегљач има посебну обавезу да поштује правила навигације Главна обавеза бродара тегљеног брода је да као наручилац услуге плати бродарутегљача

одређену тегљарину36) УГОВОР ОПОМОРСКОЈ АГЕНЦИЈИ је уговор где се , поморски агент обавезује да

, на основу пуномоћја у име и за рачун свог - , , комитента бродара крцатеља осигурача обави послове , , заступања посредовања а друга страна прихвата обавезу да му зато

призна трошкове и исплати одређену награду. Код овог уговора постоји само  један - . 4 битан елемент предмет рада агента Постоји врсте : , агената лучки агенти агенти

, . посредници агенти терета и агенти осигурача Лучким агентом се назива онај , поморски агент који заступа и помаже бродару у луци обављајући за њега све

. административне и комерцијалне послове Агент посредник - посредовање код, купопродаје градње, у прибављању посаде за . поједине бродаре Агент терета појављује

се као заступник , . крцатеља или примаоца робе заступник власника терета Агент осигурача је физичко или правно лице које је осигурач овластило да у његово име и за

. његов рачун закључује разноврсне уговорео поморском осигурачу37)ХАВАРИЈЕ ( , )- појам подела и извори права су штете настале због губитка или

, , оштећењаброда терета који се превози бродом као и трошкова у вези са теретом и, , бродом и то ако јештета наступила за време пловидбеног подухвата а има изванредни

. , , карактер Под хаварисанимбродом или хаварисаним теретом подразумева се брод или . терет који је оштећен за времепловидбеног подухвата Хаварије могу наступити као

, последица разних природних догађања а . . могу бити проузроковане и људским радњама Хаварије могу бити заједничке и засебне

, Ако суиспуњени одређени услови штета се сматра заједничком хаваријом а ако нисузасаебном . , . хаваријом Засебне хаварије су правила а заједничке су изузетак Законске

одредбе о заједничким хаваријама примењују се на поморску пловидбу ако , - измеђустранака није друкчије уговорено а на унутрашњу пловидбу и поморске чамце

. ако је то измеђустранака изричито уговорено38) ЗАЈЕДНИЧКЕ ХАВАРИЈЕ могу постојати само ако је у питању штета која је

. проузрокована радњом човека Заједничка хаварија је сваки намеран и оправдан ,ванредан трошак и свака намерна и оправдана штета , учињена односно прузрокована

од заповедника брода или другог лица које га замењује ради спасавања имовинских . вредности учесника Заједничке хаварије су посебна врста штета које се могу десити за

. време извршења пловидбе Услови за настојање заједничке хаварије :- су разумност , - чина жртвовања постојање , - заједничког пловидбеног подухвата заједничка опасност

- .за интересе циљ радње која је преузета у тренуцима заједничке опасности Историјски посматрано најстарији облик у којем су се појавиле заједничке хаварије било је бацање

. са брода у море Као заједничка хаварија признају се штете због бацања у море делова . бродске опреме за заједнички спас брода и терет Штете од пожара не представљају

заједничку . хаварију, Међутим штете које су на проузроковане гашењем пожара могу представљати

. заједничку хаварију39) СУДАР БРОДОВА- Штете од судара бродова представљају један од најзначајнијихоблика . засебних хаварија Ш тете од судара бродова сноси оштећено лице или лице које

.је за судар одговорно Најчешће узрок судара је што нису прилагодили брзину брода , . условима видљивости или нису истакли навигациона светла Када се десио судар више

. бродова може да постоји и вишеструка кривица Кад се догодио случајни или , неизбежни судар дакле судар за који није крив ни један од сударених , бродова али ако

, не може да се установи узрок због кога је настао судар бродова сваки оштећенисноси . штету коју је претрпео Кад је судар бродова проузрокован кривицом једног од

сударенихбродова тај брод дугује накнаду штете другом броду и власнику терета који се . . налазио на томброду Накнада штете обухвата обично штету иизмаклу корист Ако је , сударом бродова проузрокована смрт или телесна повреда неког лица заштету

. одговарају солидарно бродови чијом је кривицим дпшло до судара40) СПАСАВАЊЕНАМОРУИ УНУТРАШЊИМВОДАМА- Данас се под спасавањем

подразумева свака активност која је предузета ради отклањања опасности која прети .. лицима или стварима на мору Заповедник брода који на било којиначин дозна да се

лице налази у животној опасности на мору или унутрашњим водама дужан једа им . одмах крене у помоћ највећом могућом брзином Затим је дужан да предузме њихово

. спасавање Заповедник брода није дужан да крене у помоћи да преузме спасавање у три : 1) случаја ако би то представљало озбиљну опасност за брод којим он заповеда и за

, 2) лица на броду ако дозна да је други брод изабран 3) да иде у помоћ ако одзаповедника брода или буде обавештен да помоћ више није . потребна За спасавање

брода и ствари са брода које је дало користан резултат спасиоцу припада правична. ,награда То значи да ако спасавање није успело . спасилац нема право на награду

Висина награде не може да износи више од вредности спасеног , брода односно . спасених ствари

41) -ВАЂЕЊЕПОТОНУЛИХ СТВАРИ Право на вађење потонулих ствари првенствено - . , има власник тих ствари овлашћено лице Ако то лице није познато или нема намеру да вади потонулу ствар посао вађења може преузети предузеће које је опремљено и

. регистровано за послове те врсте Стварна права овлашћеног лица на потонулимстварима 10 . гасе се по истеку година Потонула ствар на којој , постоји право својине а

10 , која није извађена у року од година од дана када је потонула постаје имовина државе. . Неовлашћено присвајање потонулих ствари представља крађу Извођач радова који

вади потонулу ствар одговара за штету коју проузрокује својим радом ако не докаже да се штета . није могла избећи употребом дужне пажње Извођач радова има право на

накнаду за извршено . вађење потонуле ствари Износ накнаде не може бити већи од .износа вредности извађене ствари

42) -ОДГОВОРНОСТ ЗА ЗАГАЂИВАЊЕМОРА УЉЕМ многи примери нам показују даје , загађивање мора изливањем уља нафте и сличних течности једна од огромних

опасности која . прети природној средини Одговорност власника брода који превози уље као расути терет је врло . строга Он неће одговарати штету само ако докаже да је

, изливање односно избацивање уља : 1) , 2) проузроковано ратом или природном појавом искључиво радњом или пропуштањем трећег , 3) лица у намери да се проузрокује штета искључиво радњом или пропуштањем лучке капетаније која се брине за безбедност

. пловидбе у вршењу те функције Ако је до изливања или избацивања уља дошло из два , брода или више бродова а није могуће утврдити изког брода је који део штете

, .проузрокован власници тих бродова одговарају солидарно за штету Брод који као терет 2000 превози више од тона уља мора имати осигурањ .е .

43) УГОВОРИ ОПРЕВОЗУ УНУТРАШЊИМВОДЕНИМПУТЕВИМА- Унутрашњапловидба , . обухвата саобраћај рекама језерима и каналима Далеко највећи привредни

значај има саобраћај  . рекама Док је саобраћај пловним рекама и језерима саобраћај поприродним , превозним путевима каналски саобраћај се не одвија на природним него навештачким . превозним путевима Речни саобраћај спада у групу копнених видова

транспорта јер се одвија по . . континенту Речни саобраћај је много јефтинији У стручниј литератури се истиче да су цене 10-15% превоза у речном саобраћају ниже за у укупним

, транспортним трошковима у односу на . цене превоза у железничком саобраћају Управо због тога речни саобраћај се користи за превоз , . масовних терета тј терета велике

, , , , ... количине а мање вредности као што су нафта жито руде угаљ камен Друга значајна предност речног саобраћаја је у лаким комбинацијама са другим врстама саобраћаја. На

тај начин се избегавају претовари  . робе из једног у друго превозно средство Код нас највећи привредни значај има речни . саобраћај Дунавом

44) ЖЕЛЕЗНИЧКИ САОБРАЋАЈ- се , заснива на превозу употребом погонске енергије по унапред изграђеним колосецима и шинским путевима, има масовне облике и

изражава константност у превозу у току . целе године Недостаци железничког саобраћаја су не прилагођавања све чешћим захтевима да се превози остварују од складишта пошаљиоца до складишта примаоца , и зградња железничких пруга је

релативно скупља од изградње савремених друмова и уредног одржавања пловности . међународних река Међународни извори : 1) права су Међународна конвенција о

2) превозу робе на железницама Међународна конвенција о превозу путника и пртљага 3) 4) на железницама Конвенција о међународним превозима железницама Споразум о

међународном железничком  5) робном саобраћају Споразум о међународном . путничком саобраћају Домаћи извор права је Закон о уговорима о превозу у

железничком саобраћају из 1995. . год45) УГОВОР ОПРЕВОЗУ РОБЕЖЕЛЕЗНИЦОМ- Овим се уговором железничкипревозилац , обавезује да робу превезе од отпремне до упутне станице а пошаљилац се

обавезује да за то . исплати железничком превозиоцу уговорену превознину

: 1) , Железнички превозилац има обавезе да робу превезе да је чува од тренутка пријемадо тренутка предаје примаоцу, да утврди тежину и број комада пошиљке, да достави

потребне вагоне и да утовари робу, да одреди превозни пут, да благовремено и уредно изврши превоз пошиљке, рок испоруке се одређује уговором. да обави потребне

, царинске и друге радње да преда робу примаоцу .Железнички превозилац је одговоран за насталу штету без обзира да ли је, може се ослободити одговорности ако докаже да је

: 1)штета наступила услед   , 2) , 3) радњи или пропуста корисника превоза својства робе . више силе Железнички превозилац : 1) , 2) има и право на превознину право на накнаду

, 3) .трошкова право ретенције и право залоге46) УГОВОР ОЖЕЛЕЗНИЧКОМПРЕВОЗУ ПУТНИКА ствара превозиоцу основну

обавезу да , уредно и на уговорен начин превезе путнике до одређеног места а путнику ствара основну обавезу да превозиоцу за извршени превоз плати одговарајућу

. превознину Код нас се под путником сматра свако лице које на основу уговора о . превозу има право на превоз Возна карта је  једино доказ да је закључен уговор о . превозу путника железницом Превозилац у железничкомсаобраћају код нас може

. једино да буде железничка транспортна организација Ред вожње се отврђује и обављаза . утврђени период унапред Превозилац је дужан да отпочне са превозом у време које

је одређено  . , редом вожње или уговором Ако превоз не почне у ово време путник може да одустане од . уговора и тада има право да захтева да му се врати превознина Путник

. најчешће плаћа превознину куповином возне карте Постоје и штете за које одговара. , железница То су штете настале услед смрти телесне повреде или душевне повреде

путник , а проузроковане , . , удесом или незгодом тј несрећним случајем у току превоза а који је настао док се путник налазио у колима.

47) УГОВОР ОЖЕЛЕЗНИЧКОМПРЕВОЗУ ПРТЉАГА ствара основну обавезу превозиоцу дапревезе пртљаг путника и то по правилу возом којим путник путује или уз

, сагласност путникадругим подесним возом а путник се обавезује да превозиоцу . исплати одговарајућу накнаду Пртљаг представљају ствари које су намењене личној

. употреби путника За примљени пртљаг напревоз на основу уговора о превозу пртљага превозилац је дужан да изда путнику потребнуписмену потврду која се назива

. . пртљажница Од пртљага треба разликовати ручни пртљаг којипутник носи са собом За . превоз ручног пртљага не издаје се пртљажница и превоз ручногпртљага је бесплатан

За губитак и оштећење ручног пртљага превозилац је одговоран ако седокаже да је до . штете дошло кривицом превозиоца Одговорност превозиоца за ручни пртљаг

2000 јеограничен до РСД по путнику под условом да штету превозилац није проузроковао намерноили крајњом непажњом

48) ОДРУМСКОМСАОБРАЋАЈУ- Најзначајније предности друмског превоза робе се огледају у омогућавању превоза робе од складишта пошиљаоцас до складишта

примаица без потребе претовара робе из једног у друго превозно средство у . саобраћајним центрима Друга значајна предност друмског транспорта робе се састоји

у много већој покретљивости од железничког и  речног саобраћаја јер друмско превозно . средство може да стигне и до најудаљенијх места Друмски превоз робе се може лако

комбиновати са другим видо . вима превоза Основни недостаци друмског превоза робе су релативно мала носивост камиона, затим знатно већа условљеност друмског

, транспорта климатским приликама у односу на железничке превозе а то се изражава . често у немогућности друмског превоза робе у току целе године Уговор о

друмскомпревозу робе је код нас регулисан Законом о уговорима о превозу у друмском 1995. . саобраћају из год Уговор о међународном друмском превозу робе је неформалан

извор који је закључен када се уговорне стране сагласе о битним елементима овогуговора - . предмет и цена превоза49) УГОВОР О ДРУМСКОМПРЕВОЗУ РОБЕ - превози лац има обавезу да ствар

, превезе од места отпреме до места опредељења и да у том месту ствар преда примаоцуа . пошаљилац се обавезује да исплати уговорену превознину за извршени превоз Битни

елементи овог уговора су предмет и . превознина Иако је неформал , ан он се у пословној пракси зак ључује у писменој форми издавањем . друмског товарног листа Обавезе

: превозиоца да робу превезе и да је чува од тренутка пријема до тренутка , предаје да , прими робу на превоз издавање , товарног листа предаја робе у . месту опредељења

Друмски превозилац је одговоран за губитак или оштећење робе , као и за штету због , закашњења у превозу осим ако докаже да је штета настала . више силе Б ез обзира да ли

је : , крив за штету превозилац има право на превознину право на накнаду нужних, трошкова

50) УГОВОР О ДРУМСКОМПРЕВОЗУ ПУТНИКА ствара основну обавезу превозиоцу , дауредно и на уговорен начин превезе путника до одређеног места а путнику ствара

. основнуобавезу да превозиоцу за извршени превоз плати одговарајућу превознину Код нас се подпутником сматра свако лице које на основу уговора о превозу има право на

. превоз Возна карта је  . једино доказ да је закључен уговор о друмском превозу путника , У друмском саобраћају јеосновно правило да возна карта гласи на доносиоца али може

. да гласи и на име Ако гласи наиме не миоже се пренети на друго лице без сагласности. превозиоца Уговор о друмском превозупутника најчешће се закључује ради превоза

. путника између места поласка и места опредељења Ред вожње се утврђује и објављује . , за утврђени период унапред Ако превоз не почне у ово време путник може да одустане . од уговора и тад има право да захтева да му се врати превознина Удрумском саобраћају

, путник има право да одустане од превоза пре него што отпочне његовоизвршење и то у , домаћем саобраћају два сата пре почетка путовања а у међународномсаобраћају

. најкасније шест сати пре почетка путовања Тада је друмски превозиоц дужан даврати , 10% . путнику превознину уз право да задржи највише од износа превознине

, Друмскипревозилац је одговоран за штету која је настала због смрти оштећења , здравља или повредепутника као и за штету због прекида путовања и закашњења у. превозу Превозилац се можеослободити од ове одговорности за штету која је настала

из ових узрока акаоа докаже да је штетанаступила и да је она проузрокована радњом , . путника или услед страног узрока који се није могаопредвидети нити отклонити

200 Одговорност друмског превозиоца је ограничена до износа од хиљада динара по путнику једино онда ако ову штету превозилац није проузроковао намерно

.илинепажњом51) УГОВОР О ДРУМСКОМПРЕВОЗУ ПРТЉАГА ствара основну обавезу превозиоцуда , превезе пртљаг путника и то по правилу истим возилом којим путник путује а путник се . обавезује да превозиоцу исплати накнаду Пртљаг су ствари које путник има право да

. понесе сасобом у току путовања За примљени пртљаг на превоз превозилац је дужан да изда путнику потврду о пријему. , Од пртљага треба разликовати ручни пртљаг који

представљају ствари које путник носиса собом и које се могу унети у возило и сместити , . на одређено место а које путник сам чува Превозилац је дужан да превезе ручни

. пртљаг без посебне накнаде Превозилац је одговоран за   ручни пртљаг путника једино . ако путник докаже да је до штете дошло кривицом превозиоца Одговорност превозиоца

, 7 за изгубљени пртљаг постоји ако у року од дана по завршетку путовања не преда , .путнику пртљаг али ако и пре истека овог рока изјави да је пртљаг изгубљен

52) О ВАЗДУШНОМСАОБРАЋАЈУ- Ваздухопловно право у најширем смислу речипредставља скуп свих правних одредаба којима су регулисани одређени односи

између физичкихи правних лица у вези са ваздушном пловидбом или ваздухопловством. уопште Изношењемнеколико карактеристика ваздухопловног права показује се

самосталност и оригиналност овогправа које га чини посебном граном у правном. систему У тражењу основних разлика полази се

, од саобраћајног пута и саобраћајног средства као битних елемената регулисања самог . предметаове дисциплине Реч је о саобраћајном путу на коме се одвија ваздушна

. пловидба у саобраћајномсредству У првом случају се ради о ваздушном простору сваке , земље као специфичном путукоји не тражи никаква људска улагања нити посебна

. одржавања Тај пут својствен самоваздушном превозу тражи велика улагања и скупа на , свом почетку и завршатку јер су аеродромии њихова техничка опремљеност услов

. безбедног полетања и слетања Други елемент предметаваздухопловног права је, , ваздухоплов као саобраћајно средство представља ствар ограниченогдомета али

.велике материјалне вредности и највеће брзине међу осталим саобраћајнимсредствима Друга специфичност ваздухопловног права је општег карактера и тиче се

. ширинењегових института и разноврсности његових одредаба Каже се да је , ваздухопловно правоизразито аутономно чиме се алудира на његову самосталност

заокруженост и релативно лободан  . развој Други епитет који се приписује . ваздухопловном праву указује на његов универзалникарактер Овог пута није реч о

његовој ширини већ о јединствености или сличности института иодредаба . ваздухопловног права у различитим земљама света На челу листе

, , ваздухопловногправа налазе се закони као најчешћи облик доношења одредаба којима национални законодавци  . регулишу одређене друштвене односе у ваздухопловству

Упоредно ваздухопловно право познајенеколико категорија држава које истим или . сличним законским критеријумима уређује својеваздухопловно право Ово нису увек

. самостални ваздухопловни закони већ најчешће трговачкизакон или законици Поред , трговачких закона међу изворима се налазе и закони јавног илиадминистративног

. : права Домаћи извори ваздухопловног права су Закон о ваздушној пловидби иЗакон о - облигационим и основним материјално правним односима у ваздушној

. , пловидбиМеђународне конвенције се јављају као извори ваздухопловног права веома . су бројне и спадајуу ред најприхваћенијих међународних конвенција Најважнија

међународна ваздухопловнаконвенција јавног права је Чикашка конвенција донета у. . Чикагу Друга значајна конвенција јеВаршавска конвенција Такође конвенција коју

. тртеба поменути је Гвадалахарска конвенција Међу изворима ваздухопловног права значајна је група кривично правних конвенција чије суодредбе посвећене борби против

. : , угрожавања безбедности цивилног ваздухопловства То су Токијска Хашка и . Монтреалска конвенција Значајно је поменути и међународне организацијекоје се баве

, проблематиком цивилног ваздухопловства и чије резолуције препоруке и друге . актепримењују државе потписнице и ваздухопловне компаније Најважнија је

ICAO. , Међународнаорганизација цивилног ваздухопловства Поред ње као универзалне , међународне имеђувладине организације постоје и регионалне међународне . организације цивилногваздухопловства То су Европска комисија за цивилно

. ваздухопловство и Стална комисија зацивилно ваздухопловство Трећу категорију . међународних организација представљају тзв професионалне привредне и непривредне

. међународне организације цивилног ваздухопловства Најзачајнија је Удружење . међународних ваздушних превозилаца Свака ваздушна пловидба мораотпочети и

. завршити се на аеродрому Аеродроми су неопходни ради полетања и. слетањаваздухоплова Под аеродромома се подразумева одређена копнена или водена

, поршина саполетно слетним и другим стазама и површинама као и објектима и , , уређајима који су намењениза безбедно кретање полетање слетање и боравак

. , ( - ). ваздухоплова Аеродромо могу бити цивилни војни и мешовити цивилно војни Цивилни аеродроми се према намени могу поделити наваздухопловна пристаништа

, , која се користе за јавне превозе спортске аеродроме школскеаеродроме и аеродроме . за сопствене потребе Ваздухоплов је свака справа изграђена иснабдевена потребним

. уређајима којима се омогућава безбедно летење Ваздухоплов може битиснабдевен . сопственим погоном или без сопственог погона Сваки ваздухоплов мора имати

. својудржавну припадност која се код нас утврђује на основу регистрације , Југословенскиваздухоплови морају носити знаке државне припадности а то су застава

YU. , СРЈ и ознака Полазећи од техничких својстава и особина као и од намене : 1) , 2) , 3) , 4) ваздухоплови се сврставају уследеће врсте авиони хидроавиони једрилице

, 5) амфибије ваздухоплов са  ( , ,ротирајућим узгонским површинама хеликоптер жиродин ), 6) ( , ), 7) , 8) жироплан ваздухоплов лакши одваздуха дирижабл слободни балон змај

. : 1) , 2) ракета Полазећи од техничких карактеристикапостоје саобраћајна категорија , 3) . општа категорија категорија ваздухоплова лакша од ваздуха Према намени

: 1) , , 2) , ваздухоплови могу бити за превоз лица ствари и поште превозексплозива, , 3) , 4)намагнетисаних радиоактивних и других опасних материја превоз животиња   рад

, 5) , 6) , 7) у пољопривреди и шумарству спортску делатност туризам обуку

, 8) , . ваздухопловногособља пружање помоћи итд Ваздухоплов се може користити само . за оне намене које су зањега означене у уверењу о пловидбености Уверење о

пловидбености се издаје и продужава са  12 роком важења од месеци од стране . , Југословенског регистра ваздухоплова За време ваздушнепловидбе у јавном превозу на

: 1) , 2) ваздухоплову се морају налазити следеће књиге и исправе уверење о регистрацији , 3) - , 4) , уверење о пловидбености дозвола за рад радио станице путнакњига ваздухоплова

5) , 6) , 7) дозволе за рад чланова посаде оперативни дневник ваздухоплова листа, 8) (cargo manifest), 9) оптерећења исправа о подацима о укрцаним стварима летачки

, 10) .ипутни приручници ваздухоплова списак опреме за случај опасности52-1) УГОВОРИ О ВАЗДУШНОМПРЕВОЗУ ( )- појам и врсте обавезује се ваздушни

превозилац да обави уговорени превоз од места поласка до места , опредељења а друга – , , уговорна страна наручилац односно путник се обавезује да за обављени превоз плати

. уговорену превознину У ваздушном саобраћају су у нашем позитивном праву регулисани и уговори о прихвату и отпреми , ( путника пртљага и ствари уговор о

), ,хендлингу уговор о посебним услугама ваздухоплова уговор о закупуваздухоплова....Н ајважнија је подела ваздушних превоза на међународне ваздушне

. превозе и ваздушне превозе унутар једне земље Од посебног је значаја подела .ваздушног превоза на превоз ствари и превоз путника и пртљага Посебну подврсту . ваздушног превоза представља ваздушни поштански превоз Поредвозарских уговора о ваздушном превозу све већи значај имају уговори о чартеру који могу битичартер на

. време и чартер на путовање Појављују се и субчартери онда када је чартер. туристичкаорганизација

53) ( )УГОВОР О ВАЗДУШНОМПРЕВОЗУ РОБЕ СТВАРИ ствара основну обавезу , , уговорномпревозиоцу да превезе робу ствари ваздухопловом а наручилац превоза се

. обавезује да ћеплатити превознину Уговор о ваздушном превозу ствари у нашем праву - је регулисан у Закону ооблигационим односима и основама својинско правних односа у

1998. . ваздушном саобраћају из год Обавезе ваздушног превозиоца на основу уговора о : 1) превозу ствари су да приликомпревоза ствари поступа пажњом уредног

, 2) , 3) привредника да прими ствари на превоз да издатоварни лист или преносиви , 4) , 5) товарни лист да изврши уговорени превоз на уговорени начин да поступа

, 6) накнадним налозима имаоца права у току ваздушног превоза да у местуопредељења . преда ствар имаоцу права Обавезе наручиоца превоза односно пошиљаоца изуговора о

: 1) превозу ствари су да ваздушном превозиоцу исплати превознину за , 2) обављениваздушни превоз ствари да надикнади ваздушном превозиоцу нужне и

, 3) корисне трошкове да превозиоцу преда ствари у амбалажи која штити ствари за , 4) . време превоза да предапревозиоцу сва потребна документа за превоз У пословној

пракси најчешће је да се за уговор оваздушном превозу ствари саставља ваздухопловни . товарни лист Ваздухопловни товарни листсаставља пошиљакац и предаје га заједно са

. 3 стварима превозиоцу Ваздухопловни товарни листсе саставља у оригинална. , , примерка Први примерак задржава превозилац други прати ствар утоку превоза а

. трећи примерак који потписује превозилац предаје се пошиљаоцу Поштопошиљалац попуњава ваздухопловни товарни лист он је одговоран за штету која јепроузрокована

. због нетачних података у товарном листу Ваздухопловни товарни лист је доказ озакључењу и садржини уговора о ваздухопловном превозу ствари и доказ о пријему

. робе напревоз Веома значајну новину у нашем позитивном праву представља могућност издавањапреносивог товарног листа у ваздушном саобраћају као хартије од вредности по наредби или на. доносиоца Преносиви товарни лист као хартија од вредности је најчешће трећи

, . . оригиналнипримерак ваздухопловног товарног листа тј примерак за пошиљаоца Преносиви товарни листиздаје се само онда када се о томе споразумевају пошиљалац и. ( превозилац Преносиви товарнилист по наредби се преноси индосаментом преношење

, . , свих права са једне менице тј товарноглиста односно неке хартије од вредности на ), друго лице тиме што се тај пренос забележи наполеђини а преносиви товарни лист се

.на доносиоца преноси предајом

54) УГОВОР О ВАЗДУШНОМПРЕВОЗУ ПУТНИКА ствара основну обавезуваздушном превозиоцу да превезе путника од места поласка до места опредељења и то

за време које је , одређено уговором или редом летења а путнику ствара обавезу да плати одговарајућу . превознину Ваздушни превозилац мора да изда појединачну или

групну путну карту која поправилу гласи на име и која се по правилу не може . преносити без пристанка превозиоца Путна карта мора да садржи податке о месту

, поласка и месту опредељења као и о времену , поласка ваздухоплова без обзира да ли је . време поласка одређено уговором или редом летења Одговорност

ваздушногпревозиоца на основу уговора о ваздушном превозу путника постоји за штету која је настала због , , смрти оштећења здравља или повреде путника за време превоза

, . као и за штету због одлагања прекида путовања или закашњења55) ВАЗДУШНИПРЕВОЗ ПРТЉАГА- ,На основу уговора о ваздушном превозу путника

свакипутник има право да унесе у ваздухоплов и да превезе без посебне накнаде свој . , ручни пртљаг окоме се сам стара Ваздушни превозилац по правилу одређује обим

димензије и тежину ручногпртљага који се може од стране путника унети у. ваздухоплов Ручним пртљагом се не могусматрати ствари које су по својој природи

обима такве да могу представљати опасност илисметњу у ваздухоплову и то како за .ваздухоплов тако и за путнике или друге ствари Превозилац   је одговоран за ручни

пртљаг због његовог оштећења или губитка једино онда ако путник докажеда је . ваздушни превозилац крив за насталу штету Одговорност превозиоца за ручни пртљаг

5500 . уоним случајевима када превозилац одговара је ограничен за динара по путнику Ако се у  ручном пртљагу налазе драгоцености путник по правилу предаје ваздушном

превозиоцу начување такав пртљаг у току ваздушног превоза уз назначење вредности истог пртљага јер ће тадаваздушни превозилац одговарати до назначене вредности

. ' ' таквог ручног пртљага Од ручногпртљага треба разликовати регистрован пртљаг који . је превозилац дужан да прими на превоз ида о томе изда потврду у писменом облику У

погледу одговорности ваздушног превозиоца за  регистровани пртљаг примењују се .општа правила о одговорности превозиоца за ваздушнипревоз ствари

56) , ПРИХВАТИ ОТПРЕМАПУТНИКА ПРТЉАГАИ СТВАРИКАО (HANDLING)- ВАЗДУШНИХПРЕВОЗА Уговори о ваздушном превозу обухватају и

, послове прихвата иотпреме путника пртљага и ствари који се обављају за време . , . превоза у ваздушном саобраћају Под пословима прихвата и отпреме тј пословима

: 1) ,хендлинга сматрају се праћење или превозпутника од једног до другог ваздухоплова 2) превоз регистрованог пртљага и ствари изпросторије одређене за пријем пртљага и

ствари из просторије одређене за пријем пртљага доваздухоплова и њихов утовар и , 3) слагање у ваздухоплов утовар регистрованог пртљага и стварииз ваздухоплова и

њихов превоз у просторију одређену за издавање пртљага путницима , 4) наваздухопловном пристаништу претовар регистрованог пртљага и ствари из једног

, 5) ваздухоплова у други на платформи ваздухопловног пристаништа старање да се , регистрованипртљаг и ствари утоварају у ваздухоплов односно истоварају из

. , . ваздухоплова премаодговарајућим документима Послове хендлинга тј послове прихвата и отпреме мораобезбедити ваздушни превозилац обављајући их сам или

закључујући одговарајући уговор саспецијализованом организацијом за обављање ови. послова Ваздушни превозилац је одговорановој специјализованој организацији ако је

, . није благовремено обавестио о опасним својствимапојединих ствари а ова спец .организација није знала нити је морала знати за таква својства

57) -ОДГОВОРНОСТ ВАЗДУШНОГ ТРАНСПОРТЕРА Одговорност међународног ваздушногтранспортера за смрт или повреду путника представља најчешће

. дискутовано питањеваздухопловног права Варшавска конвенција је са доста . прецизности предвидела одговорностмеђународног ваздушног транспортера

, Превозилац је одговоран за насталу штету у случајусмрти повреде или сваког другог , телесног оштећења које је путник претрпео кад се догађај који   је проузроковао штету

, . десио на ваздихопловуили у току свих опреација искрцавања иукрцавања У превозу 125 000 лица одговорност превозиоца према сваком путнику ограничена је наизнос од

. , , франака У случају у коме према закону суда који поступаа накнада штетеможе бити , . утврђена у облику дохотка главнице дохотка не може прећи ову границу

Ипакпосебним споразумом са превозиоцем путник може утврдити вишу границу од ове. одговорности Једно од спорних питања у примени Варшавске конвенције је и питање

. , одговорноститранспортера за закашњење путника Међународни транспорт путника и , то превоз на одређеновреме по својој пририди улази у битне елементе сагласности

- . воља странака уговорница Тодаље значи да би недолазак путника на време представљало неуредно извршење уговора опревозу што са собом повлачи одговорност

. странке која није испунила дуговану обавезу Транспоретер би дакле на основу општих правних принципа одговарао путнику зато што мууслуге превоза није тражио на начин

, . и у року како се уговором обавезао Ограниченаодговорност међународног ваздушног , , транспортера је за штету изазвану смрћу повредом изакашњењем путника заснована

. на претпостављеној кривици превозиоца транспортер сеослобађа одговорности , уколико докаже да је претпоставка о кривици код наступања штетенеоправдана односно утврди да се несрећни случај догодио изван његове кривице или изванњегове

. моћи да спречи штету Варшавска конвенција је предвидела могућност - ослобађањаваздушног превозиоца од одговорности за штету путника и то превозилац

неће одговарати акодокаже да су он и њему потчињена лица преузели све нужне мере да се штета избегне или да им  . је било немогуће да те мере предузму Варшавска

конвенција има један члан који се односи самона ослобађање од одговорности . транспортера робе Према овој одредби превозилац не мора даплати накнаду штете кад

докаже да је до штете дошло због грешке у пилотирању и управљањуавионом или због навигационе грешке под условом да су превозилац и њему потчињена лицапреузели све

. нужне мере да се штетне последице избегну Прва конвенција која је предвиделаобјективну одговорност транспортера јесте Конвенција о унификацији

неких правила у вези саштетама које проузрокују ваздухоплови трећим лицима на , земљиној површини а донета је у  . риму Према одредбама ове конвенције корисник

авина а то значи и трнспортер био је дужан далицу коме на земљи причини штету авионом или предметом избаченим из авиона исплатинакнаду без обзира на своју. 250 кривицу Накнада штете је била ограничена на франака покилограму тежине

, 600 000 ваздухоплова с тим што тако остварена сума није могла бити мања од франака 2 .нити већа од милиона франака

59) ОШПЕДИЦИЈИ- Шпедиција је стручно организовање транспорта робе од стране , . шпедитерау своје име и за рачун комитента а уз награду Шпедитер по правилу не

, обавља превоз робе онангажује транспортера и све друге неопходне услужне организације у саобраћају ради  реализовања транспорта комитентове робе у своје име

. : 1) и за ра чун комитента Основнекарактеристике савремене шпедиције су претежно , 2) , 3) међународни карактер делатности велики обим и разноврсност шпедиције

. : специјализовање шпедитерских предузећа Привреднефункције шпедиције су, , , , . просторна временска квантитативна квалитативна кредитна ипропагандна У погледу

. правних изворта шпедиције у свету се разликује неколико основнихправних система Према садржини правног регулисања шпедиције углавном се разликују три

: , . система немачки француски и англосаксонски По немачком систему шпедиција се . гегулишекао самосталан посао трговинског права Француски систем третира

. шпедицију као посебнуврсту комисионог посла По англосаксонском систему . . шпедиција је посебна врста агенције Поформи су могуће две деобе Једна полази од тога

, . да ли је шпедиција посебно регулисана у законупојединих држава или није тј да ли је у . позитивном праву уговор о шпедицији именованилибезимени уговор Друга деоба

, . долази од врсте закона који се примењују на шпедицији тј дали шпедицију регулише, . трговачки грађански законик или неки посебан закон Могућ је ивременски критеријум

. . извора права о шпедицији По овом критеријуму извора права ошпедицији По овом критеријуму изворе права о шпедицији треба поделити на оне који судонети до Првог

, , светског рата затим између два светска рата и оне који су ступили на снагупосле . Другог светског рата У погледу извора права важна је класификација држава према

.томеда ли у њој постоје национални општи услови пословања шпедитера или не постоје , У нашемтрговачком праву постоји дуалитет приликом дефинисања шпедиције а који је

. 1978. . непотребан УЗакону о облигационим односима из год одређује се појам , 1977. . унутрашње шпедиције а уЗакону о промету робе и услуга са иностранством из год

. , појам међународне шпедиције Ако се пажљиво анализирају оба ова појма увиђа се да се . они садржински не разликују Топоказује да нису потребне две правне дефиниције о

. шпедицији јер се ради о истој привреднојделатности Међународну шпедицију једино треба разликовати од унутрашње шпедиције збогтога што се у посебном правном

, положају налазе привредне организације које обављајуспољнотрговинске послове а . међународна шпедиција спада у спољнотрговинске послове Уговор о унутрашњој и . међународној шпедицији је у нашем праву неформалан У члану Општихуслова

1970. . пословања међународних шпедитера Југославије из год диспозиција комитента . , , седаје у писменом облику Диспозиција која је дата усмено телефоном телеграмом

, . треба иписмено да се потврди по могућству истог а најкасније следећег радног дана Све ово доказује да  је и по Општим условима пословања међународних шпедитера

, , Југославије уговор о шпедицијинеформалан јер се за његову пуноважност не захтева . писмени облик Осигурање шпедицијепокрива комитентове ризике које му ствара

. . одговорност шпедитера Шпедитер ово осигурањеспроводи за рачун комитента Он сме да спроведе ово осигурање само код оних осигуравајућихдруштава са којима је

. национална организација шпедитера закључила генерални уговор Када јеово .осигурање закључено издаје се одговарајућа писмена исправа о осигурању

60) УГОВОР ОШПЕДИЦИЈИ је такав уговор који обавезује једну уговорну сзрану , даорганизује отпрему ствари у своје име а по налогу и за рачун друге уговорне стране

. уз награду Уговорна страна која организује отпрему ствари зове се шпедитер или ређе, отпремник а другауговорна страна која је издала нлог и за чији рачун се организује

- , . отпрема комитент налогодавацили клијент Шпедитери су специјализоване организације за обављање шпедиције и због тогакада испуне добијени налог имају

. право на награду Уговор о шпедицији је превентивно  регулисан у нашем праву у Закону 1978. . о облигационим односима из год Такође посаошпедитера у нашем праву

делимично је регулисан и у Закону о промету робе и услуга саиностранством из1977. . год До закључења уговора о шпедицији долази у ономе тренутку када сешпедитер

. и комитент сагласе о битним елементима посла шпедиције Уговор о шпедицији унашем . праву је неформалан Треба истаћи да се уговор о шпедицији у пракси често закључује

уписменој форми и да на писменој форми инсистирају већина националних општих . : 1) условапословања шпедитера Обавезе шпедитера су да поступа као савестан и

, 2) ( , уредан привредник пре пријема ствари после закључења уговора о шпедицији а пре , пријема ствари шпедитер честоима одређене обавезе када су налози комитента , нејасни и недовољни шпедитер има обавезу да отоме обавести комитента и да од

), 3) , 4) ,5) , 6) његове затражи објашњења пријем ствари чување ствари избор трећих лица , 7) , 8) избор превозног пута и врсте транспорта закључење потребнихуговора да осигура

, 9) . : 1) , 2) , 3) ствари полаже рачуне Права шпедитера су на награду на накнадутрошкова . на средства обезбеђења уговорних захтева Основно је правило да шпедитеродговара за

. :1) своје поступке пажњом уредног привредника Посебне врсте уговора о шпедицији су , 2) , 3) самостално иступање шпедитера међушпедитер и подшпедитер фиксна

( ) , 4) ( ) . паушална шпедиција збирна скупна шпедиција Уговор о шпедицији престаје, , , испуњењем немогућношћу испуњења стечајем комитента или шпедитера опозивом

, налога од странекомитента као и опозивом налога или од стране шпедитера