Zakonska zatita softvera

Internacionalni univerzitet Brko

Pravni fakultetBosna i Hercegovina

BRKO DISTRIKT

BOSNE I HERCEGOVINE

Internacionalni univerzitet Brko

Osnovne akademske studije

- Zakonska zatita softvera - (Seminarski rad)Predmet: Autorsko pravoMentor:

Student:

___________________

Dedei AnelaBrko, 2013.

Sadraj

31.Uvod

32.Osnovi intelektualne svojine

42.1.Patenti

52.2.Trgovake marke

52.3.Dizajn

52.4.Autorsko pravo

62.5.igovi

73.Krenje autorskih prava softvera

83.1.Softverska piraterija

103.2.Softver i razliita prava intelektualne svojine

104.Zatita softvera

104.1.Meunarodna zatita softvera pravima intelektualne svojine

124.1.1.WIPO

124.2.Softverski patenti - problemi

135.Patentni sistem u Srbiji, Sjedinjenim Amerikim Dravama, zemljama Evropske unije i Kini

135.1.Regulativa u Srbiji

6.Zakljuak147.Literatura15

1. Uvod

U ovom radu se govori o zloupotrebi softvera, kao i njegovoj zatiti pravima intelektualne svojine, prvenstveno patentima i autorskim pravima. Cilj ovog rada je da ukratko prikae ova dva sistema zatite softvera, da ukae na njihove slinosti i razlike, kao i na njihove potencijalne smerove razvoja u budunosti. U drugoj glavi se uopteno govori o intelektualnoj svojini i osnovnim oblastima intelektualne svojine, tj. o patentima, autorskom pravu, trgovakim markama dizajnui igu. Trea glava govori o krenju autorskih prava softvera, softverskoj pirateriji i njenim kategorijama. O meunarodnoj zatiti softvera i njenim problemima se govori u etvrtoj glavi. A u petoj je dat uporedni pregled sistema zatite softvera, a posebno zatite softvera patentima u Srbiji, Sjedinjenim Amerikim Dravama, zemljama Evropske unije i Kini. U prilozima su data dva sluaja zloupotrebe softvera.2. Osnovi intelektualne svojineSkoro svaki korisnik je i potencijalni stvaralac intelektualne svojine. Njena zatita, preko sistema nacionalnih i meunarodnih pravila, koja se zovu prava intelektualne svojine, neophodna je radi sticanja i finansiranja inovacija i kreativnosti, koje za uzvrat, vode ka ekonomskom, kulturnom i socijalnom napretku. Zatita intelektualne svojine takoe podstie proizvodnju i irenje znanja i irokog asortimana kvalitetnih proizvoda i usluga. Prava na intelektualnu svojinu stvaraju dodatnu vrednost za potroae i mogu da budu garancija za poreklo i kvalitet.

Zatita intelektualne svojine doprinosi ekonomskom rastu kako u razvijenim, tako i u zemljama u razvoju tako to podstie inovacije, kulturnu raznolikost i tehniki razvoj kao deo ireg politikog okvira. Ukoliko se pravilno koriste, prava na intelektualnu svojinu takoe mogu predstavljati kljuna sredstva za iskorenjivanje siromatva putem trgovine.

Intelektualna svojina, poznatija kao IP (Intellectual Property) obuhvata oblasti patenata, robnih marki, igova, modela, uzoraka, geografskih oznaka, porekla, topografije intergrisanih kola, zatite od kopiranja, poslovnih tajni, autorsko i srodna prava.

Pet osnovnih oblasti, koje se vezuju za intelektualnu svojinu su:1) Patenti

2) Trgovake marke

3) Dizajn

4) Autorska prava5) igovi2.1. Patenti

Patent je novi ili poboljani proizvodi ili procesi koji se mogu primeniti u industriji. Patent dozvoljava pronalazau, da odreeni vremenski period, odluuje kome e dati odobrenje za proizvodnju, prodaju i upotrebu tog proizvoda. Da bi proizvod bio registrovan kao patent, mora da ispunjava specijalne uslove. Veina patenata je napravljena da bi se primenjivala na poznatoj tehnologiji. Tehnologija patenata ne mora da bude kompleksna. Prava patenata su teritorijalna, razliita su od drave do drave a i zavise i od oblasti nauke u kojoj se mogu primeniti. Iako su retko gde prava dobro formulisana, patent moe da bude od velike vrednosti za pronalazaa, a neretko moe da bude od koristi i drugima. Preko ostvarivanja prava na licencu, drugi mogu koristiti patent. Takoe, moe se nauiti dosta iz tehnologije tuih patenata. Postoje brojne pravne institucije koje pokuavaju da zatite intelektualno vlasnitvo. Patenti se veoma cesto koriste kao zatita u takvim sluajevima.

Prema Zakonu i patentima (lan 8.) pronalazak je nov ako nije obuhvaen stanjem tehnike. Pod stanjem tehnike podrazumeva se sve to je uinjeno dostupnim javnosti u svetu pismenim ili usmenim putem, upotrebom ili na bilo koji drugi nain pre datuma podnoenja prijave patenta. Smatra se da pronalazak ima inventivni nivo ako reenje odreenog problema za strunjaka iz odgovarajue oblasti na oigledan nain ne proizlazi iz stanja tehnike. Smatra se da je pronalazak industrijski primjenljiv ako je predmet pronalaska tehniki izvodljiv i ako se moe proizvesti ili upotrebiti u bilo kojoj oblasti industrije i u poljoprivredi.[22]Patent garantuje nosiocu patenta sledea iskljuiva prava: ako je predmet patenta proizvod: zabranu treim licima da bez njegove dozvole izrauju, upotrebljavaju, nude na prodaju, prodaju ili za te namene uvoze zatieni proizvod,

ako je predmet patenta postupak: da zabrani treim licima da bez njegove dozvole upotrebljavaju postupak, nude na prodaju, prodaju ili za te namene uvoze takav proizvod koji je dobijen direktno tim postupkom.

Nosioci patenata imaju pravo da putem ugovora ili nasleivanjem prenose prava i zakljuuju ugovore o licenci. Patent, odnosno, patent sa skraenim trajanjem, stie se na osnovu reenja o priznanju i upisom u odgovarajui registar. Obim prava koja se stiu patentom, odnosno patentom sa skraenim trajanjem, odreen je sadrajem patentnih zahteva koji su konano prihvaeni u postupku za priznanje patenta, s tim to se opis i crtei pronalaska koriste za tumaenje tih zahteva. Ako je predmet patenta postupak, prava iz tog patenta odnose se i na proizvode neposredno dobijene tim postupkom.

Na isti pronalazak se ne moe primeniti i pravilo patenta i poslovna tajna i jedan i drugi pojam su ekskluzivni. Kada je patent jednom odobren, biva objavljen tako da ceo svet sazna za njega, tako da nita u izdatom patentu, po definiciji, ne moe da bude poslovna tajna. Od kada se podnese prijava kancelariji koja odobrava patente, do momenta kada ista odobri patent, mora da proe period razmatranja koji podrazumeva odreen vremenski period. U toku razmatranja proizvod podlee pravilu poslovne tajne i

nikakve informacije vezane za njega nee biti dosupne javnosti. To se deava jer uvek postoji mogunost da patent nee biti odobren. Pronalaza moe da odlui da ne eli patent i da e se osloniti na zakone vezane za poslovne tajne. Sve u svemu, u ovakvim situacijama izbor je ili ili.2.2. Trgovake marke

Trgovaka marka je pojam vezan za identitet brendova, koristi se za robe i usluge da bi napravila razliku meu razliitim proizvoaima. Trgovaka marka moe biti re, dizajn ili njihova kombinacija koju koristi proizvoa da bi svoj proizvod ili uslugu uinio prepoznatljivim. Iako postoji poseban pojam marka usluge, retko se koristi. Trgovake marke su pravno zatiene, ali se prvenstveno koriste da bi se izdvojio brend koji tradicionalno obeava visok kvalitet proizvoda i usluge. Oekivaemo da automobil koji nosi marku Rolls Royce biti superiorniji od onog koji nosi oznaku Yugo. Moe se upotrebiti bilo kakav simbol ili ime da bi se identifikovao proizvod.Dva simbola vezana za trgovaku marku (simbol trgovake marke) i (simbol registrovane trgovake marke) predstavljaju status marke i nivo zatite. Dok se moe koristiti za bilo koju optu zakonsku upotrebu marke, znak moe da koristi samo vlasnik registrovane marke sa relevantnim nacionalnim nadlenostima.2.3. Dizajn

Dizajn je pojam vezan za izgled proizvoda, primenjuje se na izgled celog ili dela proizvoda. Dizajn podrazumeva boje, font, teksturu materijala, konture i oblik proizvoda kao i njegovu ornamentaciju.

2.4. Autorsko pravo

Autorsko pravo je pojam vezan za zatitu. Autorskim pravom se tite knjievna dela (romani, pesme i dr.), pozorina dela, prirunici, novine, raunarski programi, baze podataka, filmovi, muzika dela, koreografska dela, dela slikarstva, grafike, fotografije i skulpture, arhitekture, primenjenih umetnosti, kartografska dela, tehniki crtei i dr.. Meutim, autorska prava ne mogu zatiti ideje, naslove ili imena. Izvorni stvaraoci dela zatienih autorskim pravom i njihovi naslednici imaju odreena prava u odnosu na sva trea lica. Oni imaju iskljuivo pravo da koriste ili odobre drugima korienje dela pod ugovorenim uslovima. Simbol copyright-a "" koristi se kako bi se ukazalo da je neko delo zatieno autorskim pravom.Stvaralac dela moe dati dozvolu ili zabraniti: Umnoavanje dela u razliitim oblicima,

Javno izvoenje dela,

Snimanje dela na trajne podloge,

Emitovanje dela putem radija, kabla ili satelita,

Prevod dela na druge jezike ili druge adaptacije dela.

Autorsko pravo moe da se podeli na:

Materijalno autorsko pravo. Autorska prava omoguuju stvaraocu ekonomsku zatitu u smislu da samo on ima pravo da raspolae svojim delom kad hoe i koliko hoe. Ostali moraju da dobiju odobrenje autora, to podrazumeva novanu nadoknadu. U dravama sa zdravom ekonomijom i pravosuem, vlasnik autorskih prava moe da tui svakoga ko neovlaeno koristi ili promovie njegovo delo. Moralno autorsko pravo. Pored toga autorsko pravo omoguava i moralnu satisfakciju da ime stvaraoca uvek bude uz proizvod. Moralna prava autora obuhvataju: pravo prvog objavljivanja, pravo na priznanje autorstva, pravo na potovanje autorskog dela i ast ili ugled autora i pravo pokajanja. S druge strane, materijal za koji su specifina autorska prava, posebno raunarski softver, moe i mora da bude zatien i autorskim pravima i poslovnim tajnama. U nekim zemljama je ovaj problem premoen tako to su obezbeene su posebne dozvole za ovakve dualne naine zatite. Materijal koji ne podlee zakonima o autorskim pravima moe biti zatien poslovnom tajnom, tako to e se umanjena koliina informacija biti prijavljena kancelariji koja se bavi autorskim pravima. Poslovne tajne i trgovake marke su nasledno eksluzivni u odnosu jedan na drugog. Svrha trgovake marke je da pobolja prepoznavanje proizvoda ili kompanije, nasuprot poslovnoj tajni kojoj je cilj da dri neke informacije to dalje od potroaa. [1]2.5. igovi

ig je prvno ztien znk kojim fiziko i prvno lice obelev svoje robe i usluge u prometu, kko bi potroi mogli d ih rzlikuju od istovrsnih ili slinih rob i uslug koje n tritu nudi neko drugo fiziko ili prvno lice.[2]Individulni ig je prvno ztien znk koji u prometu koristi nosilc, odnosno vlsnik ig. Nosilc individulnog ig je fiziko ili prvno lice, n ije ime je ig registrovn u Zvodu z intelektulnu svojinu. Kolektivni ig pored nosioc ig koriste i drug lic koj je nosilc ig svojim optim ktom n to ovlstio. ig grncije je ig koji koristi vie privrednih drutv pod ndzorom nosioc ig, koji slui ko grncij kvlitet, geogrfskog porekl, nin proizvodnje ili drugih zjednikih obelej robe ili uslug tih privrednih drutv.[3]Prvn ztit znk kojim se u prometu obelevju robe ili usluge nije zkonsk obvez, ve je odluk o njegovoj prvnoj ztiti preputen slobodnoj volji onog koji znk koristi. Privredni subjekt koji koristi svoj znk u prometu, nee trpeti nikkve prvne snkcije zbog tog to g nije ztitio igom. P ipk, prvn ztit znk igom uvek je dobrodol, jer nudi brojne koristi z njegovog vlsnik. Pored ostlih, i sledee:

) iskljuivo prvo vlsnik d igom obelev svoje robe i usluge u prometu n teritoriji zemlje u kojoj je ztit priznt.

b) iskljuivo prvo vlsnik d svim drugim licim zbrni neovleno korienje istog ili slinog znk z obelevnje sline ili istovrsne robe i uslug u prometu n teritoriji zemlje u kojoj je ztit priznt.

v) lko dokzivnje pred sudom, ili nekim drugim drvnim orgnom, vlsnitv nd igom g) ig je znjno orue z: ekskluzivnost vlsnik ig, budue investicije, finnsijski dobitk od licenci, frnizing i prenos prv. [4]3. Krenje autorskih prava softveraKrenje autorskih prava, u kontekstu softvera, je, u sutini, pokretanje, kopiranje, menjanje ili distribuiranje raunarskih programa, osim u sluajevima:

kada to radi sam vlasik tog programa, ili

kada se poseduje licenca (dozvola) vlasnika prava na program. Ugovor o licenciranju mora da sadri sta se sme a ta ne.Postoje razne vrste zloupotrebe softvera. Najee vrste povreda su sledee:

potpuna nelincencirana upotreba: na primer, kopiranje softvera od prijatelja ili preko interneta, gde licenca za softver ekspilcitno ne dozvoljava ovo; prekomerna upotreba: na primer: kupovina softvera koji je linceniran za jedan raunar, a njeno instaliranje na dva;

ako se poseduje ve dodeljena licenca softveru: ako se kupujen polovan hardver, on ne mora da prenese sve licencirane softvere i potrebno je da se preuzmu sve mere da se osigura da je upotreba zakonita; zloupotreba erovanja: gde je softver lincenciran ,,za odreene svrhe i slino, to je krenje autorskih prava koji prevazilazi ove uslove;

pribavljanje softvera na prevaru: na primer, kupovina softvera za snizenu cenu pretvarajui se da radite u obrazovnoj instituciji;

,,warez krenje autorskih prava: ,,warez je sajt na Internetu koji omoguava ljudima da preuzmu ilegalne kopije softvera. Softver e obino imati svoja ,,oteena digitalna prava, pa se ona nazivaju ,,warez kopijama ili ,,hakovanim kopijama. Ljudi koji prave warez kopije, ljudi koji vode warez sajtove i ljudi koji preuzimaju te kopije i koriste ih su prekrioci autorskih prava. nezakonite ,,specijalne ponude od hardverskog prodavca: hardver prodavac prodaje kompjuter sa instaliranim softverom, ali to je softver bez licence.

pravljenje nazakonite kopije softvera na CD-ovima, ili neimu slinom, radi davalja nekom drugom.

falsifikovanje: pravljenje nazakonite kopije softvera na CD-ovima, ili neimu slinom, za komercijalnu svrhu, i prodavanje istih pod izgovorom da su to zakonite kopije. Ako je softver koji se prodaje na znatno snienoj ceni, mogue je da je falsifikovan. [5]3.1. Softverska piraterijaTermin "softerska piraterija" pokriva razliite aktivnosti: nelegalno kopiranje programa, falsifikovanje i distribuciju softvera - ak i razmenu programa sa prijateljima. Iako veina korisnika danas shvata da je ovo pogreno, mnogi se ne obaziru na to jer ne shvataju vanost injenice da je taj isti softver vredna intelektualna svojina. Obino se to radi postizanja neke koristi (naroito komercijalne), te se preprodaju, ugrauju u proizvode koje prodaju ili, ak, menjaju, prilagoavajui ih svojim ili tuim potrebama. Modaliteti izvravanja postaju sve raznovrsniji i brojnji.Pirateriju ine pojedinci i organizacije, a nekad ak ni uprava, pa ni mnoge drave ne uspevaju da odole izazovu besplatnog korienja programa i pogotovo punjenju hard diskova softverom i programima.

Softverska piraterija je postala kontraverzno pitanje jo kada je Internet prvi put stekao popularnost. to se vie poveavao broj korisnika, uporedo sa njim je neovlaeno kopiranje poelo da biva sve vei problem. Ovo se deava zbog vrlo lakog pristupa ve ukradenim delima i zbog neverovatno niske cene reprodukcije.[1]Internet piraterija podrazumeva upotrebu Interneta za ilegalno kopiranje i distribuciju neautorizovanog softvera. Internet moe da se koristi za sve ili samo za neke operacije, ukljuujui reklamiranje, ponudu, nabavku i distribuciju piratizovanog softvera.

Business Software Alliance (BSA), meunarodna organizacija vodeih proizvoaa i prodavaca softvera, procenjuje da postoji 840,000 Internet sajtova koji prodaju nelegalni softver. Mnogi korisnici koji kupe softver preko Interneta zapravo nikakda i ne dobiju robu koju su platili. Drugi, opet, ne mogu da povrate uloeni novac nakon to su otkrili da je softver koji su kupili falsifikovan. Nepotene Internet firme esto munjevito nestaju, ostavljajui za sobom stotine nezadovoljnih muterija.

Web je znaajno uticao na porast softverske piraterije, jer naizgled legitimne firme veoma lako kreiraju Web sajtove na kojima reklamiraju i distribuiraju piratizovani softver. Povrh toga, eksplozivni razvoj elektronske trgovine u kombinaciji sa anonimnou i neogranienim prostorom uinile su online prodaju falsifikovanog softvera jo lakom. [6]Dva najea oblika softverske piraterije su:

Kopije krajnjih korisnika: prijatelji pozajmljuju diskove jedni drugima, ili organizacije prijavljuju manji broj instaliranog softvera.

Falsifikovanje: razni naini dupliranja i distribuiranja nelegalno kopiranog softvera. [7]Softverska piraterija se moe podeliti u sledee kategorije:

Piraterija krajnjeg korisnika

Klijent-Server overuse Internet piraterija

Hard-disk loading

Softver counterfeitingKrajnji korisnik je konani korisnik raunarskog sistema ili proizvoda. Piraterija krajnjeg korisnika se pojavljuje kada pojedinac ili kompanija, neovlaeno koriste ili reprodukuju softver. Ovo obuhvata, kako korienje jednog licencnog proizvoda za instaliranje na vie raunara, kopiranje diska za dalju distribuciju, tako i upotrebu ogranienog, akademskog softvera u komercijalne svrhe.

Klijent-Server overuse je je kada broj korisnika sa mogunou pristupa serveru prekorauje broj u ugovoru sklopljenom pri kupovini licence.

Danas, postoje hiljade piratskih sajtova na Internetu, na kojima se virtuelno nalazi svaki softverski proizvod koji se moe nai u slobodnoj prodaji. Dakle, Internet piraterija predstavlja najveu pretnju. Ove Internet lokacije omoguavaju i upload i download piratskog softvera.

Hard-disk loading je piraterija u kojoj prodavac raunara, odnosno hardvera prodaje hard diskove na koje instalira nelegelne kopije softvera.

Counterfeiting je situacija kada se dupliciranje softvera sprovede tako da se direktno imitira proizvod koji je zatien autorskim pravima. [1]Stopa softverske piraterije u Srbiji je tokom 2008. godine iznosila 74% i medju najviim je u regionu centralne i istone Evrope. Najniu stopu piraterije u regionu imaju eka (38 odsto), Maarska (42), Slovaka (43), Slovenija (47) i Hrvatska (54). Smanjenje stope piraterije je i jedan od preduslova ulaska Srbije u Evropsku uniju.[21]3.2. Softver i razliita prava intelektualne svojineTokom 70-ih i 80-ih godina prolog veka se raspravljalo da li autorska prava ili softverski sistem treba da obezbedi zatitu raunarskih softvera. U okviru Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO) ove rasprave su rezultirale u opte prihvaen princip po kojem kompjuterski programi treba da budu zatieni autorskim pravom, dok bi postupci korieni u rainarskim softverima ili izumi u vezi softvera trebalo da budu zatieni patentom. [8]Zakon o patentima i autorskom pravu pruaju razliite vrste zatite.

Autorsko pravo

titi originalnu implementaciju i nain prikaza neke ideje, a ne samu ideju, moe se zatititi izvorni i izvrni kd, uputstva i dokumentacija u digitalnom ili pisanom obliku, ne titi algoritme, metode i matematike postupke koriene u realizaciji softvera. titi od neovlaenog kopiranja ili oponaanja koda, ali ne titi od konkurencije koja samostalno i nezavisno (bez uvida u izvorni kd konkurencije) razvija slian softver.Patent

Za razliku od autorskog prava koje titi prezentaciju ideje i oblik izraavanja, patent titi samu ideju. Dakle, patent titi ideje, algoritme i matematike postupke koriene u programu, a ne sam kd.

zabranjuje objavu bilo kakvog slinog rada pa makar bio i nezavisno razvijen. [9]4. Zatita softvera4.1. Meunarodna zatita softvera pravima intelektualne svojineZatita autorskog prava kompjuterskog softvera je utvrena u veini zemalja i usaglaena meunarodnim ugovorima. Zakon koji se odnosi na patentibilnost softvera jo uvek nije usklaen na meunarodnom planu, ali neke zemlje su prihvatie patentibilnost kompjuterskog softvera, dok su druge usvojile pristupe koji priznaju pronalaske stvorene uz pomoc kompjuterskog softvera.

Meunarodna zatita autorskog prava regulisana je Bernskom konvencijom koja je doneta jo 1886.godine. i vie puta je revidirana. Ovom konvencijom se tite literarna i umetnika dela, uz uslov da su originalna. Mada lista dela koja se mogu tititi autorskim pravom ne sadri eksplicitno programe raunara, dolo se do generalnog stava da su programi raunara proizvodi intelektualne kreativnosti i da se kao takvi smatraju delima u smislu ove konvencije. Osim toga i prema TRIPS-u (Agreement on Trade-Related Aspects of Intellectual Property, prev. Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine) predvieno je da se programi raunara bilo da su u izvornom ili izvrnom kodu tite kao literarna dela prema pomenutoj Bernskoj konvenciji. Za tvorce programa je znaajno da autorsko pravo ne zahteva otkrivanje dela, odnosno u ovom sluaju ne zahteva otkrivanje programa u izvornom kodu. Na taj nain, za razliku od programa u izvrnom kodu koji se plasira na tritu, izvorni kod programa ostaje poslovna tajna to takoe predstavlja jo jedan oblik intelektualne svojine. Prema Bernskoj konvenciji dela su zatiena samim inom svog stvaranja, odnosno nije potrebno vriti njihovu registraciju kod nekog nadlenog organa, to vai i za softver. Prema TRIPS sporazumu zatita softvera autorskim pravom traje za ivota autora i jo 70 godina posle njegove smrti.U sluaju patenta stvari stoje sasvim drugaije. Naime, patentna prava se ne stiu automatski, samim nastankom pronalaska ili obavetavanjem javnosti o tome. Ova prava se stiu tek posle sprovedenog postupka za priznanje patenta koji se pokree podnoenjem prijave patenta. Pomenuta prava vae od datuma podnoenja prijave patenta instituciji koja je nadlena za priznavanje patentnih prava. Patent se izdaje samo onda kada pronalazak zadovoljava definisane uslove patentibilnosti. Da bi mogao biti zatien patentom pronalazak mora predstavljati tehniko reenje odreenog problema koje je novo, koje predstavlja rezultat stvaralakog rada i koje je primenljivo. Prvi od navedenih uslova znai da pronalazak mora biti tehnike prirode za razliku od tvorevina, odnosno dela koje se tite autorskim pravom. to se tie novosti, potrebno je da pronalazak ne bude identian onim tehnikim reenjima koja su bila dostupna javnosti u pismenom ili usmenom obliku, upotrebom ili na neki drugi nain. Dalje, pronalazak predstavlja rezultat stvaralakog rada ako nije nastao prostim kombinovanjem dva ili vie pronalazaka koji su bili dostupni javnosti.

Konano, pronalazak se smatra primenljivim ako ga je mogue upotrebiti ili proizvesti, to se obino mogue utvrditi na prvi pogled. Meutim, postoje odreena izuzea od zatite patentom, odnosno pronalasci koji se ne mogu tititi patentom. Jedno od takvih izuzea se odnosi na programe raunara i primenjuje se u skoro svim zemljama sveta, ukljuujui i nau. Uprkos tome to je patent ogranien vremenski, jer moe da traje najvie 20 godina od dana podnoenja prijave, zatim to je ogranien teritorijalno, odnosno vai samo na teritoriji zemlje ijem nadlenom organu je podneta prijava patenta i to se od pronalazaa zahteva otkrivanje pronalaska javnosti, to bi u sluaju softvera znailo otkrivanje izvornog koda, poto se zatita patentom u praksi pokazala kao najefikasniji nain za zatitu pronalazaka, ve od pojave prvih kompjuterskih programa bilo je zahteva da se omogui njihova zatita patentom, ali to zbog napred navedenih razloga nije bilo mogue. Ipak, posle ogromnog razvoja informacionih tehnologija i njihovog prodora u sve aspekte savremenog ivota ovi pritisci su poeli da daju prve rezultate koji se ogledaju u promeni regulative i prakse pojedinih zemalja, sa perspektivnom znaajne promene sadanje situacije. [10]4.1.1. WIPOWIPO (World Intellectual Property Organization) promovie zatitu intelektualnog vlasnitva irom sveta i administrira nekoliko ugovora o intelektualnom vlasnitvu. WIPO je agencija Ujedinjenih nacija. Osnovna aktivnost WIPO organizacije je razvoj meunarodnih normativa i standarda. Organizacija administrira ugovore koji uspostavljaju meunarodno priznata prava i zajednike standarde za njihovu zatitu.

WIPO sarauje sa Svetskom trgovinskom organizacijom (World Trade Organization -WTO) na zatiti prava intelektualne svojine.TRIPS je sporazum izmeu svih lanica WTO koje zahtevaju zatitu i primenu prava intelektualne svojine. Efektivan od 1. januara 1995. godine, TRIPS predstavlja najsveobuhvatniji sporazum o intelektualnoj svojini do danas. TRIPS pokriva prava kopiranja i srodna prava kao to su izvoaka prava i prava muzikih producenata i medijskih organizacija.

Zemlje lanice WTO nastavljaju sa implementacijom TRIPS sporazuma razmatrajui nove provizije koje e na bolji nain prilagoditi TRIPS digitalnoj ekonomiji. Microsoft podrava integraciju WIPO WCT(WIPO Copyright Treaty, prev. Ugovor o autorskom pravu) i WIPO WPPT (WIPO Performances and Phonograms Treaty, prev. Ugovor o interpretacijama i fonogramima) dokumenata u TRIPS. [11]4.2. Softverski patenti - problemiKod softverskih patenata postoji mnogo problema. Iako je za veinu dela, patentirati ih najbolja zatita, za softver nije. Glavni razlog je to to nakon podnoenja prijave za objavljivanje patenta, do njegovog objavljivanja, moe da proe i nekoliko godina. Pored toga, objavljivanje patenta podrazumeva i objavljivanje tajnih informacija. Takoe je problem i injenica da ne moe svaki softver biti patentiran. Ako bi sadrao bar jedan algoritam koji je ve objavljen, ne bi se smatrao inovacijom, a samim tim ni patentom.

Patenti mogu da uspore, pa ak i da spree nove izume. Ovaj fenomen je poznat pod nazivom hold-up problem. Pojavljuje se kada pronalaza koji upravo eli da objavi patent, sazna da njegov proizvod ugroava postojei patent. Slian je i problem tragedy of the anticommon. Kod ovog problema se pojavljuje situacija u kojoj svaki stvaralac ima potrebu da se raferie na vie priznatih patenata, a da pri tome ne zna koliko e ga vlasnici istih blokirati ili popularno hladiti. Ipak, patentiranje softvera moe da pomogne malim kompanijama (kompanijama u osnivanju), da zatiti svoje programe od gigantskih i ve priznatih firmi, koje se u ovakvim situacijama ponaaju kao predatori.

Patentiranje, takoe i podie cenu softvera: treba istraiti postojee patente, treba sastaviti i podneti prijavu, treba platiti dabine. U ovakvim uslovima opstaju samo velike kompanije, koje mogu da kompenzuju te trokove obilaznim putevima, a ne direktno preko cene samog softvera. Oigledno je da e se dalja inovacija i proizvodnja platiti bez hitne intervencije. [1]5. Patentni sistem u Srbiji, Sjedinjenim Amerikim Dravama, zemljama Evropske unije i Kini5.1. Regulativa u SrbijiU nadlenosi Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije su poslovi koji se odnose na prava industrijske svojine kao i autorska i srodna prava. Od 2010. je u pripremi novi Zakon o patentima. Od 1. oktobra 2010. Srbija postaje punopravna lanica Evropske patentne organizacije. Oblast pronalazaka i patenata regulie Zakon o patentima. [22]U Srbiji se godinje odobri nekoliko patenata za softver, i to uglavnom domaim pronalazaima. U skladu sa osnovnim naelima Konvencije o evropskom patentu, iji temelj predstavlja tenja ka ojaavanju saradnje izmeu drava Evrope sa ciljem zatite svih pronalazaa, bilo da su to nezavisni pojedinci ili velike IT kompanije, moe se zakljuiti da se u Srbiji primenjuje savremena praksa EPO (European Patent Organisation), to je veoma znaajno imajui u vidu da Zavod pristupa Evropskoj patentnoj organizaciji i da se strane prijave patenata za nau zemlju masovno prijavljuju preko EPO. esto se deava da se prijave direktno podnose u EPO i USPTO (United States Patent and Trademark Office), posebno za one koje dolaze sa univerziteta i instituta, preko sestrinskih firmi.U Tabeli 2 je prikazan broj svih autorskih dela deponovanih u Zavodu od 2008. godine do danas, pri emu je posebno naveden broj deponovanih softvera.GodinaAutorska delaSoftver

2008.74164

2009.31638

2010.(do 1.oktobra)24219

TABELA 1: Deponovana autorska dela u Srbiji [12]6. Zakljuak

U ovom trenutku u svetu su prisutna dva razliita sistema zatite softvera. Prvi od njih tradicionalno predstavlja autorsko pravo i prisutan je jo od pojave prvih kompjuterskih programa. Drugi od njih, koji se naknadno pojavio predstavlja zatita softvera patentima. Softverski patenti su prisutni u svim veim zemljama, ali obimi zatite se razlikuju od nadlenosti do nadlenosti.Srbija polako postaje vaan izvoznik softvera. Zakon i praksa u Srbiji su potpuno usklaeni sa Evropskom praksom i Evropskom patentnom konvencijom iz 2 glavna razloga:

lanstvo Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije u EPO, Prihvatanje smernica i preporuka EPO vezanih za kompjuterski implementirane pronalaske.

U definisanju koncepta kao to je patentibilni predmetni pronalazak i njegove povezanosti sa zatitom autorskih prava, ovde ipak dominiraju tehnika sutina, uslovi patentibilnosti naroito inventivni nivo, stvari koje su pod dinaminim razvojem i evolucijom digitalne tehnologije i koje mogu doneti nove pristupe u budunosti. Znaajno je i vidljivo smanjivanje razlika u praksi izmeu US i Evropske unije vezani za ovu problematiku.7. Literatura

[1]. Rastko Ili, Osnovi intelektualne svojine, http://www.cet.rs/cetcitaliste/CitalisteTekstovi/1064.pdf, maj 2011.[2]. http://www.zis.gov.rs/sr/zigovi/zigovi_pitanja_1.html, maj 2011

[3]. http://www.zis.gov.rs/sr/zigovi/zigovi_pitanja_2.html, maj 2011

[4]. http://www.zis.gov.rs/sr/zigovi/zigovi_pitanja_3.html, maj 2011 [5]. Software Copyright, http://www.innovaccess.eu/documents/softwareCopyright_0000001105_00.xml.html, maj 2011[6]. http://www.microsoft.com/scg/piracy/internet.mspx, maj 2011[7]. http://www.microsoft.com/scg/piracy/falsifikovanje.mspx, maj 2011[8]. http://www.wipo.int/copyright/en/faq/faqs.htm, maj 2011[9]. Sigurnost raunarskih mrea, http://nmacek.110mb.com/materijali_za_studente/vets_srm/srm_ch14.pdf, maj 2011 "Slubeni list SCG" br.32/2004 - 2.7. 2004.godine

2