Revizija Demokratije Ivan Ninic

Ivan Nini}

REVIZIJA DEMOKRATIJE

Srpska radikalna stranka Beograd 2009.

Ivan Nini}

Revizija demokratijeRecenzenti Dr Vojislav [e{eq, Boris Aleksi} Direktor izdava~kog sektora Ogwen Mihajlovi} Redakcija Ivana Borac, Qubinka Boòvi}, Vesna Zobenica, Vesna Mari}, Lazar Macura, Qiqana Mihajlovi}, BiqanaOlui}, Severin Popovi}, Marina Risti}, Zlatija Sevi}, Brankica Terzi}, Dragica Tomi}, Milica [e{eq Izdava~ Srpska radikalna stranka Trg pobede 3, Zemun Za izdava~a Dr Vojislav [e{eq [tampa [tamparija DOO Dragi}, Zrewanin Za {tampariju Mom~ilo Dragi} Tira` 500 primeraka

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 33(497.11) NINI], Ivan, 1988Revizija demokratije / Ivan Nini}. Beograd (t. j.) Zemun : Srpska radikalna stranka, 2009 (Zrewanin : Dragi}). - 312 - str. : 25. cm Tira` 500. - Str. 3-5: Predgovor / Boris Aleksi}. - Napomene i bibliografske reference uz tekst.m ISBN 978-86-7886-064-5 Ekonomske prilike COBISS.SR-ID 171007244

Ivan Nini}

Predgovor...Odmah }ete razumeti moje re~i ako pomislite na qude koji su nekada stanovali u potkrovqu, a danas se voze ko~ijama i bludni~e sa biv{im markizama. Kad gledamo kako se zakonodavci narodni razme}u porocima i rasipni{tvom nekada{wih dvorana... prire|uju rasko{ne gozbe, drè poslugu, nose skupocena odela, s pravom se moèmo upitati jesu li oni opqa~kali narod? Mislim da nema potrebe dodavati jo{ neke crte portretima koje sam naslikao. Oni su ve} zavr{eni. Nema sporazuma, nema primirja sa qudima koji su mislili samo kako da opqa~kaju narod, nadaju}i se da }e to pqa~kawe ostati neka`weno! Nema sporazuma, nema primirja sa qudima kojima republika predstavqa {pekulaciju, a revolucija zanat! Robespjerov govor u jakobinskom klubu iz Dantonove smrti Korupcija je prisutna u qudskom dru{tvu od samog po~etka. Nepodeqeno je mi{qewe u svetu da velika koli~ina mo}i moè lako da korumpira. Lord Ekton je povodom proklamovane papine nepogre{ivosti izjavio da svaka vlast teì tome da kvari, a apsolutna vlast apsolutno kvari. I zaista, neke qude, ~im dobiju malo vlasti, kao da ne moèmo vi{e da prepoznamo. Od skromnih, smirenih i qubaznih oni postaju gordi, sujetni i samodovoqni. Ovo isku{ewe pre ili kasnije mora da zadesi svakog politi~ara, funkcionera, ali i sve one sa diskrecionim ovla{}ewima. Izloèn korupciji, deo politi~ara i javnih funkcionera postaje, od zastupnika op{teg dobra i idealista, ~uvar svojih privatnih interesa. Oni halapqivo grabe materijalna dobra, gomilaju ih i brane kao da im ìvoti od toga zavise. Iskvareni tom poùdom, ne shvataju da ponavqaju staru matricu jer se umesto Bogu klawaju Mamonu. Moral kod takvih qudi postaje nebitna stavka, koja ih se}a na vreme kada su ìveli od vazduha i qubavi. Kada takve osobe postaju najuticajnije i do|u na vlast, dràva pada u kanye nekih izopa~enih oblika vladavine. Oligarhija, kleptokratija, plutokratija itd. razaraju vladavinu prava i demokratiju. Republika postaje wihov plen. Na putu svog boga}ewa i pusto{ewa zemqe oni ne èle da otvore o~i i shvate da zarad svog lagodnog ìvota otimaju od najugroènijih slojeva stanovni{tva, od dece, siroma{nih, bolesnih, od najslabijih. U staroj Gr~koj qudi su se delili na politikose one koji se staraju o op{tem dobru i idiotes, one koji gledaju iskqu~ivo svoje uske privatne interese. Ukoliko pogledamo oko sebe, vide}emo da su se godinama unazad qudi na funkcijama bogatili dok je dràva siroma{ila. Dràvne institucije nisu3

Revizija demokratije imale priliku da se razviju jer korumpiranim politi~arima na vlasti one nisu ni potrebne. Jake institucije spre~avaju korupciju, a tada pojedinci na vlasti ne mogu da se bogate. Upravo je iz tog razloga sada{wi reìm ukinuo podelu vlasti u Srbiji, gde vlada kontroli{e rad parlamenta i sudstva. Ove grane vlasti vi{e nisu nezavisne i ne funkcioni{u po sistemu ko~nica i ravnoteà, ve} prema voqi izvr{ne vlasti. Takva vlada je izopa~ena i ne moè ni{ta dobro da donese gra|anima. Dono{ewem Zakona o sudijama reìm je ukinuo stalnost sudijske funkcije garantovanu Ustavom. U ustavni sud jo{ uvek nisu izabrani svi ~lanovi, {to wegov rad ~ini podlo`nim uticaju vlade. Demokratska stranka u svom radu najvi{e ra~una na pravnike poput biv{ih otpora{a Slobodana Homena, Nece Konstantinovi}a i Bo{ka Risti}a. U sporovima koje vode, oni se vi{e oslawaju na svoje partijske kwiìce nego na struku. Oni ne znaju razliku izme|u obavezuju}eg akta kakav je odluka i neobavezuju}eg kakvo je mi{qewe, ali im je povereno da rukovode skup{tinskim odborima. Neki od funkcionera sada{weg reìma, poput Boìdara \eli}a, su od siroma{nih podstanara stigli do bankara koji raspolaù imovinom od 11 miliona evra u akcijama. Drugi, poput Dragana \ilasa, su od skromnih prodavaca biùterije postali vlasnici 16 firmi koje im obezbe|uju mese~ni profit od preko 200 hiqada evra. Mla|an Dinki} je uni{tio srpsko bankarstvo i prepustio ga zapadnim bankama, ~iji je jedini ciq da {to vi{e deviza iznesu iz Srbije. Krediti u Srbiji su najskupqi u Evropi a spoqwi dug zemqe je ve}i od duga SFRJ. Samo {to Srbija ima tri puta mawe stanovnika od stare Jugoslavije. Bojan Pajti} je od osobe koja je poku{avala da pokaè svoju mudrost i stru~nost citiraju}i latinske poslovice, dodu{e sa uàsnim izgovorom, postao feudalac u Vojvodini gde ja~aju separatisti~ke te`we. Ministar odbrane Dragan [utanovac je od vlasnika kafi}a postao bogata{ i jedna od kqu~nih figura NATO pakta u Srbiji. Na korupciju nisu bili imuni ni pojedinci iz opozicije, jer upravo opozicija predstavqa pretwu poziciji, odnosno reìmu, te stoga postaje ciq wegovog koruptivnog delovawa. Dvojica doskora{wih visokih funkcionera Srpske radikalne stranke, Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i} od skromnih qudi koji teè bilo povratku na selo iz gwilanskog zatvora, bilo u~estvovawu u odbrani Srpstva, postaju saradnici Stanka Suboti}a i Mila \ukanovi}a, {efova duvanske mafije i eksponenti tajkuna Miroslava Mi{kovi}a i Milana Beka. Nikoli} je javno, nakon wegovih sastanaka sa Borisom Tadi}em, predloìo stvarawe dvopartijskog sistema u Srbiji po ugledu na SAD. Za{to ne kao u Nema~koj ili Velikoj Britaniji? Zato {to bi te dve partije kao i u Sjediwenom dràvama bile kontrolisane iz istog centra. U Srbiji to su Demokratska stranka i novoformirana Srpska napredna stranka. Wihovi sponzori, mentori i nalogodavci iz inostranstva su ve} sada isti. Bez obzira na luksuzne stanove, opremqene jo{ luksuznijim name{tajem, tajkunski novac je Nikoli}u i Vu~i}u isprao mozak i proizveo evroatlantsku percepciju stvarnosti. Po~eli su da zidaju ku}e sa vinskim podru4

Ivan Nini} mima, da konzumiraju hrvatsko vino dobijeno od vinove loze koja raste na zemqi natopqenoj krvqu nevinih srpskih `rtava. Zaboravili su na Srpstvo, pa se sada smeju svima koji su se borili za Republiku Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku. Kaù da to nikad nije bilo srpsko. Kada }e to da izjave i za Kosovo i Metohiju? Mo`da je to ve} i u~iweno prilikom Vu~i}eve posete Va{ingtonu. I zaista, pogled sa terase luksuznog stana u novobeogradskoj Crvenkapi je druga~iji od onog koji omogu}uje raniji skromni porodi~ni kutak. Estetske operacije, diploma tzv. Fakulteta za menayment poklowena pred Tominu penziju, skakutawe na estradi nije od wih na~inilo boqe qude samo ih je svrstalo u uì krug za izbor naj{arenijeg estradnog politi~ara. Poznato je da Zapad ipak ima najboqu {minku. Jedan od najboqih na~ina borbe protiv koruptivnog delovawa pored kvalitetne zakonske regulative jeste izgradwa sna`nih institucija i wegovo brzo raskrinkavawe. Mladi stru~wak iz redova Srpske radikalne stranke Ivan Nini} ve} godinama ide tim putem. Skroman i stru~an, on se uhvatio u ko{tac sa qudima koji imaju veliku mo}. Na prvi pogled mnogi bi pomislili da }e izgubiti tu borbu. Me|utim, on je, raskrinkavaju}i korupciju u dràvnom aparatu na najvi{em nivou dokazao suprotno. Obi~an ~ovek svojim predanim i kvalitetnim radom moè da pobedi tu neman. Nini} je sa svojih {esnaest godina otkrio i uspe{no razobli~io aferu sa nezakonitim otimawem novca od sredwo{kolaca koji su stanovali u u~eni~kim domovima u Beogradu. Danas, u svojoj dvadeset i prvoj godini, Nini} do tan~ina javnosti i gra|anima Srbije predstavqa ~iwenice o pusto{ewu i pqa~kawu buyeta Republike Srbije koje sprovodi reìm, koji personifikuju Demokratska stranka i G17 plus. Autor svojim o{trim perom iznosi podatke koji ukazuju na sve vidove zloupotrebe dràvnog buyeta i korupciju u najvi{im organima izvr{ne, zakonodavne i sudske grane vlasti u dràvi. Ovim ~iwenicama dopuwuju se nepoznati segmenti politi~ke biografije poznatih me{etara: Mla|ana Dinki}a, Tomice Milosavqevi}a, Dragoquba Mi}unovi}a, Prvoslava Davini}a, Du{ana Mihajlovi}a, Nenada Bogdanovi}a, Dragana \ilasa, Du{ana Petrovi}a i dr. Wegova kwiga Revizija demokratije je svojevrsni vodi~ za borbu protiv korupcije u Srbiji. Ujedno, to je priru~nik za kvalitetne rasprave o materiji buyetskih rashoda najvi{ih dràvnih organa, organa lokalne samouprave, javnih preduze}a i ustanova. Kao takva, Revizija demokratije predstavqa veliko bogatstvo za svaku budu}u vlast koja teì izgradwi i ja~awu dràvnih institucija i boqitku gra|ana. Kwiga Ivana Nini}a zasluùje posebnu pa`wu i postavqa smernice za budu}i stru~ni rad policije, javnog tuìoca i drugih pravosudnih organa. Tako|e, autor svojim delom pokazuje mladim generacijama kako da se bore protiv korupcije od sredwe {kole pa na daqe, a svojim primerom svedo~i da je za moralnog, hrabrog i stru~nog ~oveka ta bitka unapred dobijena. Boris Aleksi}5

Ivan Nini}

(1) Ra~un bez kr~mara i milijarde bez kontroleSedam pojedina~nih zavr{nih ra~una buyeta Republike Srbije, od 2001. godini do danas, nikada se nisu na{li na dnevnom redu sednice Narodne skup{tine, niti su bili predmet eksterne revizije kako to eksplicitno propisuju Ustav Republike Srbije i Zakon o buyetskom sistemu. Da bi predlog Zakona o zavr{nom ra~unu buyeta Republike uop{te i mogao da bude predmet rasprave u parlamentu, neophodno je da pro|e eksternu reviziju od strane Dràvne revizorske institucije, ~ije funkcionisawe demokratski reìm sabotira pune ~etiri godine. Tako namerno izazvani vakum, Ministarstvo finansija koristi za brisawe i korigovawe podataka iz zavr{nog ra~una za 2008. godinu, dok Vlada Republike Srbije, niti po{tuje zakonske rokove iz buyetskog kalendara, niti za to snosi odgovornost. Na ovaj na~in demokratski reìm gra|anima Srbije i javnosti {aqe veoma jasnu poruku da je iznad Ustava i zakona kada je re~ o tro{ewu novca iz dràvne kase. ***

Demokratsko kr{ewe Ustava i zakona Srbije Uspostavqawe vandalske, a pre svega nezakonite prakse svih demokratskih vlada u Srbiji od 2001. godine do danas, prema kojoj Narodna skup{tina ne usvaja godi{we, zavr{ne ra~une o izvr{ewu buyeta Republike Srbije1), proizvelo je nesagledive posledice po buyetski sistem na{e dràve. Ove posledice se pre svega ispoqavaju kao jedna~ina sa dve nepoznate i to kroz: (1) sistem upravqawa javnim finansijama i (2) sistem kontrole, odnosno revizije upravqawa javnim finansijama. Jednostavno re~eno, onemogu}avawe punih 7 godina da se pred Narodnom skup{tinom, kao najvi{im zakonodavnim telom i jednim od tri stuba vlasti1) Zavr{ni ra~un buyeta Republike se donosi u formi zakona, pa tako odredba ~lana 2, stav 1, ta~ka 56 Zakona o buyetskom sistemu (Sl. glasnik RS, br. 54/09) propisuje da je Zakon o zavr{nom ra~unu buyeta Republike Srbije akt kojim Narodna skup{tina za svaku buyetsku godinu utvr|uje ukupno ostvarene prihode i primawa i rashode i izdatke (ukqu~uju}i sopstvene prihode i rashode iz sopstvenih prihoda korisnika sredstava buyeta Republike Srbije), finansijski rezultat buyeta Republike Srbije (buyetski deficit ili suficit) i ra~un finansirawa. 7

Revizija demokratije u na{oj dràvi, koji crpi najve}i legitimitet narodne voqe iskazane na izborima, otvori rasprava o tro{ewu novca poreskih obveznika i gra|ana Srbije, najboqe svedo~i o tome kako reìm ne dopu{ta predstavnicima naroda da politi~ki, stru~no i argumentovano revidiraju ceh jalove demokratije. O ~emu se zapravo radi, autor }e poku{ati da prikaè u ovoj analizi. Naime, nadle`nost i obaveza Narodne skup{tine Republike Srbije da razmatra i usvaja zavr{ni ra~un buyeta Republike Srbije, proizilaze iz Ustava Republike Srbije i Zakona o buyetskom sistemu. Tako je odredbom ~lanom 99, ta~ka 11, Ustava Republike Srbije, kojom se utvr|uje nadle`nost Narodne skup{tine Republike Srbije, propisano da Narodna skup{tina usvaja buyet i zavr{ni ra~un Republike Srbije, na predlog Vlade. îwenica je da ova nadle`nost proizilazi iz novog ustava koji je na snazi od oktobra 2006. godine, ali je ona samo prepisana iz prethodnog ustava koji je bio na snazi od 1990. godine do oktobra 2006. godine. Tako je odredbom ~lana 73, ta~ka 3 prethodnog ustava Republike Srbije, bila utvr|ena nadle`nost Narodne skup{tine da donosi plan razvoja, prostorni plan, buyet i zavr{ni ra~un. Me|utim, potpunim ignorisawem ove ustavnopravne obaveze, demokratski reìm u Srbiji nije dopu{tao da Narodna skup{tina razmotri i da eventualno usvoji posledwih 7 pojedina~nih zavr{nih ra~una buyeta Republike Srbije. Ina~e, ove ustavne norme koje se odnose na obavezu razmatrawa i usvajawa zavr{nog ra~una buyeta Republike, bliè su razra|ene Zakonom o buyetskom sistemu koji, izme|u ostalog, detaqno ure|uje i materiju buyetskog finansirawa i izve{tavawa direktnih i indirektnih korisnika buyetskih sredstava u na{oj dràvi. Od februara 2002. godine kada je donet, Zakon o buyetskom sistemu je 3 puta pretrpeo izmene i dopune i to u decembru 2002. godine, u junu 2005. godine i u septembru 2006. godine2), da bi novi zakon o buyetskom sistemu bio donet u julu 2009. godine3). Odredbom ~lana 63 Zakona o buyetskom sistemu iz februara 2002. godine, a koja je bila na snazi sve do juna 2009. godine, bilo je propisano da Vlada dostavqa predlog zavr{nog ra~una buyeta Narodnoj skup{tini. Daqe, odredbom ~lana 64 istog zakona, bio je definisan buyetski kalendar za podno{ewe zavr{nih ra~una, pa je tako odre|en 15. jun kao krajwi rok po kome je Ministarstvo finansija u obavezi da pripremi nacrt zakona o zavr{nom ra~unu buyeta Republike i da ga podnese Vladi. Sa druge strane, 15. jul je bio definisan kao krajwi rok prema kome je Vlada u obavezi da Narodnoj skup{tini dostavi predlog Zakona o zavr{nom ra~unu buyeta Republike, ukqu~uju}i i odluke o zavr{nim ra~unima finansijskih planova organizacija obaveznog socijalnog osigurawa. Kako demokratski reìm u Srbiji shvata ove obaveze koje su proizilazile iz Ustava i zakona, pokaza}e daqa analiza.2) Zakon o buyetskom sistemu (Sl. glasnik RS, br. 9/02, 87/02, 66/05 i 85/06). 3) Zakon o buyetskom sistemu (Sl. glasnik RS, br. 54/09). 8

Ivan Nini}

Rasipawe buyeta bez eksterne revizijeOno {to je posebno karakteristi~no kada se govori o zavr{nom ra~unu buyeta Republike, jeste obaveza koja proizilazi iz odredbe ~lana 92 Ustava Republike Srbije iz oktobra 2006. godine, a kojom je propisano da Narodna skup{tina razmatra predlog zavr{nog ra~una buyeta po pribavqenom mi{qewu Dràvne revizorske institucije. Dakle, nakon {to Ministarstvo finansija izradi nacrt zavr{nog ra~una buyeta Republike, a Vlada Srbije ga usvoji u formi predloga zakona i prosledi Narodnoj skup{tini na daqe razmatrawe i usvajawe, postoji ustavna obaveza, ali i zakonski osnov da zavr{ni ra~un buyeta Republike pro|e kroz eksternu reviziju. Me|utim, ova obaveza nije novina u pravnom sistemu na{e dràve koja je ustanovqena samo Ustavom iz oktobra 2006. godine, ve} je pravni osnov za tako ne{to sadràn i u odredbi ~lana 71 Zakona o buyetskom sistemu iz 2002. godine, kojom je bilo propisano da zavr{ni ra~un buyeta Republike, buyeta lokalne vlasti i finansijski planovi organizacija obaveznog socijalnog osigurawa podleù eksternoj reviziji. Koliko god, na prvi pogled, izgledalo da je re~ o idealnom formalnopravnom ambijentu koji pruà mogu}nost nadzora i kontrole tro{ewa buyetskog novca, praksa demokratskog reìma u Srbiji je u potpunosti druga~ija. Da je od 2001. godine do sada bilo koji zavr{ni ra~un buyeta Republike pro{ao eksternu reviziju, taj ozbiqan zadatak bi verovatno, po politi~kom kqu~u, bio poveren privatnim revizorskim firmama koje su na neki na~in povezane sa Boìdarom \eli}em (DS), Mla|anom Dinki}em (G17 plus) Aleksandrom Vlahovi}em (DS) i dr. Ipak, to se do sada nije dogodilo, jer je demokratski reìm znao da se pred poslanicima Skup{tine Srbije uop{te ne}e na}i nijedan zavr{ni ra~un buyeta Republike, pa eksterna revizija tog dokumenta, kao ustavna i zakonska obaveza, uop{te nije izvr{ena. Ne{to kasnije, tek u novembru 2005. godine, demokratski reìm je materiju eksterne revizije zavr{nog ra~una buyeta Republike uredio na jedan, pune 4 godine, neostvariv na~in i to dono{ewem prvog Zakona o dràvnoj revizorskoj instituciji4). Tako je odredbom ~lana 35 ovog zakona propisano da }e Dràvna revizorska institucija (u daqoj analizi: DRI) svake godine donositi program revizije za narednu godinu, koji obavezno izme|u ostalog obuhvata i buyet Republike Srbije. Daqe, odredbama ~lana 43 i 47 Zakona je propisano da }e DRI izve{tavati Narodnu skup{tinu, i to podno{ewem izve{taja o reviziji zavr{nog ra~una buyeta Republike. Me|utim, demokratski reìm u Srbiji smatra da ovako ozbiqan posao, pored dràvnog organa, moè da radi i bilo koji drugi privatni subjekt, pa je takva ideja i ugra|ena u zakon. Autori Zakona o dràvnoj revizorskoj instituciji su fleksibilnom pravnom normom ostavili dovoqno prostora da se, i pored toga {to je predvi|eno da DRI vr{i reviziju zavr{nog ra~una buyeta Republike, taj posao moè poveriti i privatnom sektoru. Tako je odredbom ~lana 64, stav 1 Zako4) Zakon o dràvnoj revizorskoj instituciji (Sl. glasnik RS, br 101/05) je donet 14. 11. 2005. godine, a na pravnu snagu je stupio 29. 11. 2005. godine. 9

Revizija demokratije na propisano da Savet DRI moè da angaùje konsultante koji bi u skladu sa donetim programom i planom revizorske obuke obavqali obuku dràvnih revizora, dok je stavom 2 propisano da isti konsultanti mogu obavqati i reviziju zavr{nog ra~una buyeta Republike i reviziju poslovawa drugih subjekata u ime DRI. Ovakvo zakonsko re{ewe je vi{e nego skandalozno i nedopustivo, pre svega zato {to ne postoje garancije da }e revizori (konsultanti) iz privatnog sektora biti nepristrasni i objektivni, a osim toga poreski obveznici, odnosno gra|ani Srbije }e novcem iz buyeta pla}ati astronomske usluge privatnim firmama koje je reìm angaòvao da taj isti reìm kontroli{u. Uostalom, gra|ani Srbije }e na ovaj na~in istovremeno finansirati i dràvne i privatne revizore, bez imalo nade da }e u~inak i jednih i drugih biti efektan i da }e javnost dobiti odgovor na pitawe kako demokratski reìm raspolaè milijardama iz buyeta Republike.

DRI institucija koja funkcioni{e na papiruIako je DRI zakonom ustanovqena u novembru 2005. godine, ona do danas (avgust 2009) nije izvr{ila nijednu reviziju finansijskog poslovawa dràvnih organa, a kamoli reviziju zavr{nog ra~una Republike. Tako Srbija skoro 4 godine samo na papiru ima jedan fikus i skelet bez mi{i}a za koji se kaè da je nezavisna institucija, ~iji bi osnovi zadatak trebalo da bude kontrola javnih finansija, odnosno kontrola tro{ewa novca koji se sliva i koji oti~e iz buyeta. Prema mrtvom slovu zakona propisano je da kontroli dràvnih revizora podleù svi direktni i indirektni korisnici buyetskih sredstava Republike Srbije, a wih, prema javno dostupnim podacima, ukupno ima oko 8.300. Drugim re~ima, revizori iz DRI su nadle`ni za ~e{qawe finansija organa autonomne i lokalne vlasti, organizacija obaveznog socijalnog osigurawa, buyetskih fondova, Narodne banke Srbije, javnih preduze}a, privrednih dru{tva (~iji je osniva~ dràva, odnosno u kojima dràva ima u~e{}e u kapitalu), politi~kih stranaka, korisnika sredstava iz fondova EU i dr. Kao krajwi rok za izbor ~lanova Saveta DRI, koji je ina~e najvi{i organ DRI, zakon je propisivao mesec maj 2006. godine, ali je demokratski reìm namerno odugovla~io sa ovom obavezom. Skup{tina Srbije je petoro ~lanova Saveta DRI izabrala tek 24. septembra 2007. godine, i to po partijskom kqu~u, tako {to su sve vladaju}e stranke predloìle svoje kandidate. Nakon toga javili su se problemi finansijske, tehni~ke i kadrovske prirode koji su u startu obezglavili rad ove institucije. A koje kriv za to? Vlada je krivac {to Srbija jo{ nema reviziju javnih finansija. Ona je po zakonu obavezna da nam obezbedi uslove prostor, opremu i sredstva za rad5), re~i su Radoslava Sretenovi}a, predsednika Saveta DRI. Ovaj problem je re{en tek u avgustu 2009. godine, kada je kona~no DRI dobila 10 kancelarija u Mekenzijevoj ulici u Beogradu, ali samo kao privremeno re{ewe. Ovaj prostor svakako nije dovoqan za rad dvadesetak qudi koliko je trenutno zaposleno u DRI, a utoliko gore {to je u toku konkurs za prijem jo{ 44 revizo5) Izvor: List Politika, (http://www.politika.rs/) od 13. 1. 2009. godine. 10

Ivan Nini} ra. O~ekujemo da u dogledno vreme dobijemo odgovaraju}e prostorije na trajno kori{}ewe, gde }e mo}i da se smesti 129 qudi, koliko treba da zapo{qava DRI6), re~i su Radoslava Sretenovi}a. Dakle, o~igledno je da izvr{na vlast, odnosno Vlada koju oli~ava reìm Borisa Tadi}a, na ovakav na~in namerno sabotira rad DRI i gu{i wene nadle`nosti.

Korekcije zavr{nog ra~una po meri demokratskog reìmaZbog nefunkcionisawa DRI u punom kapacitetu, revizija 7 pojedina~nih zavr{nih ra~una buyeta Republike od 2001. godine je neizvesna. Iz ove institucije postoji najava da }e do kraja oktobra, ili po~etkom novembra biti ura|ena revizija zavr{nog ra~una buyeta Republike za 2008. godinu7). Ukoliko to zaista bude u~iweno, revizori bi u svom izve{taju trebalo da konstatuju da li su buyetski prihodi i rashodi objektivno prikazani u zavr{nom ra~unu i da li je bilo probijawa buyeta. Drugim re~ima, revizori bi morali da daju odgovor na pitawe da li je i u kojim slu~ajevima je reìm Borisa Tadi}a pravio prekora~ewa u pogledu izvr{ewa aproprijacija koje su bile utvr|ene Zakonom o buyetu Republike Srbije za 2008. godinu. To je posebno va`no, imaju}i u vidu manipulacije nacrtom Zavr{nog ra~una buyeta Republike za 2008. godinu, koje je u februaru 2009. godine javnosti priredilo nadle`no Ministarstvo finansija. Naime, tada je iz prvobitno prikazanog izve{taja koji je obelodawen na veb sajtu Ministarstva finansija, proiza{la ~iwenica da je u 2008. godini planirani buyetski deficit probijen za ~ak 9 milijardi dinara. Rebalans buyeta je predvi|ao da dràvna kasa u 2008. godini ostvari prihode od 650,2 milijarde dinara, rashode od 695,9 milijardi dinara, dok je buyetski deficit planiran u visini od 45,8 milijardi dinara. Me|utim, dràva je u 2008. godini ostvarila prihode od 649,2 milijarde dinara, rashode od 703,9 milijardi dinara, pa je tako napravqen deficit (mawak) od 54,7 milijardi dinara, a {to je bilo 9 milijardi vi{e od planiranog i odobrenog8). Potpuno neo~ekivano, Ministarstvo finansija je sa svog veb sajta na neko vreme povuklo ovaj izve{taj, i javnosti je omogu}en internet pristup uz obja{wewe da je sajt u rekonstrukciji. Zatim je prikazan novi Izve{taj o prihodima i rashodima dràve za 2008. godinu, prema kome dràva ne samo da nije probila planirani deficit za 9 milijardi, ve} je potro{ila 2.200.000 dinara mawe od planiranog. Ovakvu korekciju su u Ministarstvu finansija pravdali obja{wewem da je u pitawu primena razli~ite metodologije i da je u drugom slu~aju izrade izve{taja primewena metodologija MMF-a9). [to se ti~e zavr{nog ra~una buyeta Republike Srbije za 2007. godinu, ako se ima u vidu da je Ustavom propisano da Narodna skup{tina razmatra predlog zavr{nog ra~una buyeta po pribavqenom mi{qewu Dràvne revizorske institucije i da ga nakon toga usvaja, onda izvesno da parlament ne6) 7) 8) 9) Izvor: Agencija Beta, od 13. 8. 2009. godine. Izvor: List Politika, (http://www.politika.rs/) od 27. 7. 2009. godine. Izvor: Agencija Beta, od 16. 1. 2009. godine. Izvor: TV B92, (http://www.b92.net/), od 19. 2. 2009. godine. 11

Revizija demokratije }e u skorije vreme razmatrati, niti }e usvojiti ovaj zavr{ni ra~un. Izme|u ostalog, za wegovo usvajawe odavno je protekao zakonom utvr|eni rok iz buyetskog kalendara. Rok je probila i Vlada Republike Srbije, koja je tek 31. jula 2008. godine usvojila predlog Zakona o zavr{nom ra~unu buyeta Republike Srbije za 2007. godinu. Me|utim, da je Srbija dràva u kojoj je vladavina prava i zakona izvan vladavine vandalizma i pravnog nasiqa, onaj ko je odgovoran zbog toga {to nije ispo{tovan buyetski kalendar koji propisuje zakon, te predlog zavr{nog ra~una nije usvojen do 15. jula, svakako da bi morao da podlegne nekoj vrsti odgovornosti. Naàlost, ~ak i da je neko zbog ovoga snosio odgovornost onako kako to zakon propisuje, onda bi to bilo rugawe svim gra|anima Srbije, jer je odredbom ~lana 74, ta~ka 7 tada{weg zakona o buyetskom sistemu, bilo propisano da }e se prekr{ajno, nov~anom kaznom u rasponu od 5.000 do 50.000 dinara, kazniti odgovorno lice ako ne po{tuje rokove koje zakon defini{e, a koji se odnose na izradu i usvajawe zavr{nog ra~una. Dakle, ovde se radi o simboli~noj kazni, pri tom nema ni govora o politi~koj, niti krivi~noj odgovornosti premijera, ministra finansija ili bilo kog drugog ~lana Vlade. Na kraju ove analize, va`no je ista}i zna~aj zavr{nog ra~una buyeta Republike, kako bi se boqe shvatilo koliko je va`no da se on na|e pred narodnim poslanicima. Jednostavno, zna~aj ovog dokumenta proizilazi iz wegove sadrìne, te tako ovaj akt koji ima snagu zakona ~ine: 1) bilans stawa; 2) bilans prihoda i rashoda; 3) izve{taj o kapitalnim rashodima i finansirawu; 4) izve{taj o nov~anim tokovima; 5) izve{taj o izvr{ewu buyeta, sa~iwen tako da prikazuje razliku izme|u odobrenih sredstava i izvr{ewa; 6) obja{wewa velikih odstupawa izme|u odobrenih sredstava i izvr{ewa buyeta; 7) izve{taj o primqenim donacijama i kreditima, doma}im i inostranim, i izvr{enim otplatama dugova; 8) izve{taj o kori{}ewu sredstava iz teku}e buyetske rezerve; 9) izve{taj o garancijama datim u toku fiskalne godine; i 10) izve{taj eksterne revizije o finansijskim izve{tajima (navedenim od ta~ke 1 do ta~ke 9). Dakle, na bazi podataka iz ovog jednog (integralnog) dokumenta koji se sastoji iz 10 zasebnih dokumenata, mogu}e je, koliko-toliko, izvr{iti analizu tokova buyetskog novca koji prolazi kroz ruke ~elnim qudima reìma Borisa Tadi}a.

12

Ivan Nini}

(2) Tenderom do plenaKada jedan sistemski zakon koji je donet s namerom da se oja~aju konkurencija i privatni sektor, za{titi dràvni novac od nenamenskog rasipawa i pqa~kawa, suzbije korupcija i omogu}i brì pristup u EU, postane upravo instrument za tajkunizaciju, pqa~ku, kriminal i pusto{ewe dràve, onda se javqa ozbiqan problem erozije pravnog i dru{tvenog poretka jedne zemqe. Upravo takav slu~aj je prisutan u na{oj dràvi kada se govori o Zakonu o javnim nabavkama. U sistemu javnih nabavki u Srbiji, refleksija korupcije je nekontrolisana zbog ~iwenice da se u uzajamnoj vezi ponude i potra`we nalazi 80.000 ponu|a~a i 12.000 naru~ilaca koji godi{we zakqu~e oko 250.000 ugovora o javnim nabavkama. Za sedam godina wegovog sprovo|ewa u praksi, stvorena je {iroka lepeza mogu}nosti zloupotreba koje na prvi pogled izgledaju kao proceduralne gre{ke, a zapravo re~ je o perfidnim mehanizmima {timovawa tendera i pqa~kawa buyeta. Zbog krize autoriteta nadle`nih institucija i zbog izostanka kaznene politike koju reìm ne èli da obezbedi, Zakon o javnim nabavkama se permanentno zloupotrebqava i kr{i na sve mogu}e na~ine, {to onima koji su zaduèni za wegovu primenu obezbe|uje lako i brzo boga}ewe na ra~un gra|ana Srbije. ***

Javne nabavke: javna korupcija i virtuelna u{tedaKada je u junu 2002. godine oblast javnih nabavki u Srbiji dobila svoje pravne okvire, javnost je bila ube|ena da je Zakon o javnim nabavkama10) pravo sistemsko re{ewe i prvi antikorupcijski zakon koji je usvojila tada{wa dosmanlijska vlast. Me|utim, da je ovo bilo samo obe}awe ludom radovawe svi su se veoma brzo uverili, uvidev{i da su najve}e afere, pqa~ke dràvne kase i korupcija upravo posledica ovog zakona koji je sistemski omogu}io lako i brzo boga}ewe tada{wem (i sada{wem) demokratskom reìmu. Zbog toga svako zavaravawe gra|ana i javnosti od strane nadle`nih u Ministarstvu finansija, koji tvrde da je od 2002. do 2006. godine ostvaren pozitivan razvoj u oblasti javnih nabavki i u{teda od 300 miliona dolara11), predstavqa zamenu teza i ~istu la`. Jednostavno, ovakvo marketin{ko i politi~ko samoreklamirawe koje nije ~iweni~no potkrepqeno, nije prihvatqivo iz dva razloga. Prvi razlog je taj {to prakti~na primena Zakona o javnim nabavkama najboqe oslikava koliko novca i pomo}u kojih sve mehanizama se sliva u10) Prvi Zakon o javnim nabavkama (Slu`beni glasnik RS, br. 39/02) na pravnu snagu je stupio 13. 7. 2002. godine, a od tada je mewan 3 puta (Slu`beni glasnik RS, br. 43/03, 55/04 i 101/05), da bi od januara 2009. godine u primeni bio novi zakon (Sl. glasnik RS, br. 116/08). 11) Ministarstvo finansija je ovaj podatak iznelo na javnoj raspravi koja je povodom novog nacrta Zakona o javnim nabavkama odràna 26-28. 9. 2007. godine. 13

Revizija demokratije yepove onih dràvnih funkcionera koji uslovno re~eno rade na wegovom sprovo|ewu. Drugi razlog zbog kog se ne moè prihvatiti tvrdwa o buyetskoj u{tedi od 300 miliona dolara je taj {to Uprava za javne nabavke ovu u{tedu ra~una samo na osnovu raspoloìvih projekcija. Tako iz {turo dostavqenih godi{wih izve{taja od strane naru~ioca, Uprava pravi uporedni prikaz planirane (procewene) vrednosti godi{we nabavke i ostvarenih (realizovanih) tro{kova javnih nabavki. Na bazi tako uo~ene razlike izme|u plana i realizacije, dobija se projekcija u{tede koja nije prikaz pravog ~iweni~nog stawa. Ovome ide u prilog i podatak Uprave za javne nabavke da u{tede u javnim preduze}ima beleè negativnu tendenciju, i da su u periodu od 2005. do 2007. godine bile ispod proseka, {to je zabriwavaju}e, jer se udeo javnih preduze}a kre}e od polovine do ~ak dve tre}ine ukupne vrednosti javnih nabavki u Srbiji12). Dakle, pravo pitawe je da li se pod ovakvim okolnostima i sa ovakvom vla{}u u Srbiji uop{te i moè re}i da postoji bilo kakva u{teda u buyetu zahvaquju}i Zakonu o javnim nabavkama. îwenica je da danas udeo javnih nabavki u BDP-u Srbije iznosi gotovo 15 odsto i da se celokupni sistem javnih nabavki realizuje na jedan kriminalan, i za reìm veoma profitabilan na~in.

Tenderi obr}u milijarde iz buyetaPrema dostupnim procenama dràvnih organa, u Srbiji je trenutno ukupna vrednost javnih nabavki procewena na 4 milijarde evra godi{we, od ~ega je zvani~no registrovan promet od svega 2,4 milijarde evra13), dok su javne nabavke finansirane sa preostalih 2 milijarde evra izostavqene iz regularne procedure koja je ustanovqena Zakonom o javnim nabavkama. Razlog za tako ne{to je o~igledan, a krije se u ~iwenici da dràva nije u stawu da prekontroli{e i evidentira celokupni promet finansijskih transakcija koje nastaju po osnovu vi{e od 1.000 ugovora o javnim nabavkama, koliko se u Srbiji svakodnevno zakqu~i. Ovi podaci, kao i podaci iz kojih proizilazi da u Srbiji trenutno postoji 12.000 naru~ilaca i 80.000 ponu|a~a koji godi{we zakqu~e oko 250.000 ugovora o javnim nabavkama,14) nesumwivo ukazuju na to da se korupcija najvi{e reflektuje upravo u sferi javne potro{we novca poreskih obveznika kroz sistem javnih nabavki. Ako je verovati gruboj proceni koju je u medijima izneo dr Predrag Jovanovi}, direktor Uprave za javne nabavke, buyet Srbije kroz korupciju u javnim nabavkama godi{we izgubi oko 800 miliona evra15). Koliko sve ovo moè da bude ozbiqno, o~igledno je ako sa napravi osvrt samo na neke gigante koji su tokom 2007. godine u Srbiji bili najve}i naru12) Izve{taj o dodeqenim ugovorima o javnim nabavkama u Republici Srbiji u 2007. godini, koji je sa~inila Uprava za javne nabavke RS, preuzet je sa zvani~nog veb sajta Uprave: http:(//www.ujn.sr.gov.yu/ ) 13) Izvor: List Danas, (http://www.danas.rs/), od 31. 3. 2009. godine. 14) Izvor: List Blic, (http://www.blic.rs/), od 20. 12. 2008. godine. 15) Izvor: List Blic, (http://www.blic.rs/), od 29. 11. 2008. godine. 14

Ivan Nini} ~ioci dobara, usluga i radova16). Primera radi, na lestvici od 30 naru~ioca predwa~e: JP Telekom Srbija sa zakqu~enih 2.230 ugovora, ukupne vrednosti 19,5 milijardi dinara; JP Eelektroprivreda Srbije sa zakqu~enih 103 ugovora vrednosti 10,1 milijarda dinara; Grad Beograd Gradska uprava sa zakqu~enih 276 ugovora vrednosti 8,8 milijardi dinara; TE Nikola Tesla sa zakqu~enih 817 ugovora vrednosti 8,2 milijarde dinara; Direkcija za gra|evinskog zemqi{te i izgradwu Beograda sa zakqu~enih 343 ugovora vrednosti 6,4 milijardi dinara; Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe sa zakqu~enih 1620 ugovora vrednosti 5,6 milijardi dinara; JP Beograd-put sa zakqu~enih 100 ugovora vrednosti 5,8 milijardi dinara; JKP Beogradske elektrane sa zakqu~enih 530 ugovora vrednosti 5,1 milijarda dinara; Ministarstvo odbrane sa zakqu~enih 383 ugovora vrednosti 4,6 milijardi; JP Rudarski basen Kolubara sa zakqu~enih 1240 ugovora vrednosti 4,6 milijardi dinara, itd. Dakle, kada je re~ o javnim nabavkama, upravo u ovako velikim sistemima se najvi{e proizvodi korupcija i najlak{e se pqa~ka dràva. Zbog toga se me|u reìmskim politi~kim partijama i vodi velika borba kome }e pripasti koja direktorska foteqa u raspodeli dràvnih resursa, odnosno u raspodeli javnih preduze}a koja se tretiraju kao strana~ki plen.

Male tenderske cake, a velike mu}keUkoliko se napravi osvrt na dosada{wu praksu sprovo|ewa javnih nabavki u Srbiji, me{etarewe i prakti~ni problemi postoje apsolutno u svakom segmentu realizacije zakonske procedure za javne nabavke, bez obzira na wihovu nov~anu vrednost, koli~inu i na to koja ustanova ih sprovodi. Zakonodavac je propisao da se javnom nabavkom smatra svaka nabavka dobara, usluga ili radova od strane dràvnih organa, ustanova i organizacija, a koja se finansira javnim sredstvima. Zakonodavac je propisao da se Zakon o javnim nabavkama primewuje na gotovo sve dràvne institucije koje u potpunosti ili delimi~no raspolaù javnim sredstvima17) (ministarstva, op{tine, {kole, bolnice, fondovi, direkcije, zavodi, javna preduze}a...), a ~iwenica je zapravo da novcem ovih organa raspolaù politi~ki eksponenti koje reìm imenuje, odnosno postavi na funkciju. Naj~e{}i primeri kr{ewa Zakona o javnim nabavkama tokom 2006. godine, sa kojima se suo~avala Komisija za za{titu prava,18) i danas su aktuelni, jer su to zapravo standardni obrasci pona{awa onih kojima su povereni poslovi sprovo|ewa javnih nabavki.16) Izvor: Uprava za javne nabavke Republike Srbije, (http://www.ujn.sr.gov.yu/). 17) Prema definiciji iz ~lana 2, stav 1, ta~ka 4 Zakona o buyetskom sistemu (Slu`beni glasnik RS, br. 54/09), javna sredstva su sredstva na raspolagawu i pod kontrolom Republike Srbije, lokalne vlasti i organizacija za obavezno socijalno osigurawe. 18) Komisija za za{titu prava, odnosno Republi~ka komisija za za{titu prava, prema Zakonu o javnim nabavkama (Sl. glasnik RS, br. 116/08) ima nadle`nost za{tite prava ponu|a~a i javnog interesa u svim fazama postupka za dodelu ugovora o javnim nabavkama. Prvobitna komisija je osnovana 24. 4. 2003. godine, ali nikada nije po~ela sa radom, pa je tek 26. 12. 2003. godine osnovana nova komisija za za{titu prava ponu|a~a. 15

Revizija demokratije Prema navodima iz Izve{taja o radu Komisije za za{titu prava u 2006. godini19), {to zbog nepoznavawa propisa, a {to zbog {timovawa tendera mimo zakonske procedure, u Srbiji se obi~no kr{ewe Zakona o javnim nabavkama javqa u dva segmenta i to: 1) nezakonitosti u pripremi konkursne dokumentacije i 2) nezakonitosti u stru~noj oceni ponuda. Ukoliko se dokaè prvi slu~aj, tender se poni{tava u celosti, dok se u drugom slu~aju tender poni{tava delimi~no, te se nakon toga vr{i ponovno ocewivawe prispelih ponuda. Kada je re~ o nezakonitim radwama kojima naru~ioci nabavki pribegavaju, tu se prvi problem javqa kod izrade tenderske dokumentacije. Uo~eno kr{ewe zakona u ovom segmentu je: 1) nepostojawe konkursne dokumentacije koja bi trebalo da sadrì sva uputstva potrebna za sastavqawe i dostavqawe ponude; 2) odre|ewe roka za podno{ewe ponuda u javnom pozivu i u konkursnoj dokumentaciji koji je kra}i od rokova odre|enih Zakonom o javnim nabavkama, ~ime se ponu|a~i spre~avaju da pripreme kompletne, odnosno ispravne ponude sa svim traènim dokazima i sa adekvatno analiziranim i ponu|enim uslovima za realizaciju konkretnog ugovora; 3) neprecizno odre|ewe mesta podno{ewa ponuda, kao i datuma i mesta wihovog otvarawa; i 4) previsok iznos za otkup konkursne dokumentacije na osnovu koje se jedino i moè sastaviti ponuda, {to ujedno i jeste razlog zbog kojih pojedini ponu|a~i moraju da odustanu od konkretne javne nabavke i time budu diskriminisani. Konkursna dokumentacija, tako|e, vrlo ~esto sadrì i diskriminatorske uslove kako bi se favorizovali odre|eni ponu|a~i. Komisija za za{titu prava ponu|a~a identifikovala je 5 naj~e{}ih diskriminatorskih uslova, i to: 1) kada bi naru~ilac kao uslov za u~e{}e u postupku neopravdano zahtevao, primera radi, dostavqawe sertifikata ta~no odre|ene institucije, iako je sasvim odgovaraju}i i sertifikat koji izdaju i druge ustanove; 2) zahtev naru~ioca da ponu|a~i, kao referentne, imaju realizovane nabavke odre|ene visoke vrednosti, {to je u slu~aju da je procewena vrednost konkretne javne nabavke znatno nià od tog traènog iznosa, potpuno neopravdano; 3) od ponu|a~a je traèno da su u odre|enom periodu realizovali nabavke dobara, usluga ili radova koji nisu u logi~koj vezi sa predmetom konkretne javne nabavke. Tako, na primer, za izvo|ewe sasvim jednostavnih gra|evinskih radova traè se realizovane reference na veoma sloènim i velikim objektima; 4) kada naru~ilac u tehni~kim specifikacijama prepi{e tehni~ke karakteristike i dimenzije ta~no odre|enog ure|aja koji je predmet javne nabavke; i 5) zahtevawe odre|enog porekla dobra ili usluge, kao npr. insistirawe da dobro mora da bude s odre|enog geografskog podru~ja.

Bodovi za izmi{qene kriterijumeJedan od ~estih primera kr{ewa zakona u postupku javne nabavke javqa se i prilikom odre|ivawa kriterijuma i wihovih elemenata, na osnovu kojih se ponude ocewuju i rangiraju i tako ~esto, umesto da ponu|a~ bude dis19) Izve{taj je objavqen na veb sajtu Komisije za za{titu prava: (http://www.komisija.ujn.sr.gov.yu ). 16

Ivan Nini} kvalifikovan, wemu se dodequju bodovi. Sa nekim od takvih primera susrela se i Komisija za za{titu prava: 1) vrednovawe sa velikim brojem pondera (bodova) odre|enih sertifikata kvaliteta koje poseduju samo odre|eni ponu|a~i, a koji su u su{tini nepotrebni sa stanovi{ta predmeta konkretne javne nabavke (predstavqa diskriminaciju onih ponu|a~a koji ih ne poseduju); 2) vrednovawe odre|enih stru~nih referenci koje po svojoj prirodi nisu od zna~aja za zadovoqewe konkretnih potreba naru~ioca (za pruàwe usluge obuke iz stranih jezika, traì se da ponu|a~ ima i reference kao {kola ra~unara); 3) ukoliko nije opisan na~in primene elemenata kriterijuma, odnosno metodologija ocewivawa ponuda koja }e omogu}iti naknadnu objektivnu proveru, ve} se ta metodologija formira tek kada se vidi sadrìna ponuda, pa se onda pode{ava prema favoritima; 4) naru~ioci ~esto zloupotrebqavaju kvalitet kao element kriterijuma, jer odre|uju da }e se ponude (u pogledu kriterijuma) ocewivati na osnovu subjektivne ocene ~lanova komisije naru~ioca, pa tako neretko odre|uju da }e kvalitet donositi i preko 50, od potencijalnih 100 bodova; i 6) pored kvaliteta koji nije opisan, ~esto se zloupotrebqavaju i dosada{wa iskustva kroz koja naru~ilac moè da favorizuje one ponu|a~e sa kojima ve} duè vreme posluje i time spre~ava druge koji bi bili povoqniji da budu izabrani, kao i posebne pogodnosti kod kojih naru~ilac uzima u obzir razli~ite beneficije koje nude ponu|a~i, koje u svojoj su{tini nemaju nikakve veze sa predmetom konkretne javne nabavke (nude se studijska putovawa, kao i besplatne obuke iz oblasti koja nema veze sa konkretnom uslugom, itd). U fazi stru~ne ocene ponuda, Zakon o javnim nabavkama se tako|e kr{i tendenciozno i smi{qeno. Ukoliko se utvrdi da je to za ciq imalo favorizaciju odre|enih ponu|a~a, tender se delimi~no poni{tava. Tako je Komisija za za{titu prava, svojim odlukama, delimi~no poni{tavala pojedine tendere zbog pogre{ne ocene ispravnosti prispelih ponuda, i to: 1) ukoliko je ponuda ponu|a~a koji zahteva za{titu svojih prava neosnovano odbijena od strane naru~ioca, jer navodno nema neki dokaz koji je traèn, a taj dokaz se ipak nalazi u dokumentaciji dostavqenoj Komisiji od strane naru~ioca; i 2) ukoliko je ponuda izabranog ponu|a~a progla{ena za najpovoqniju, iako je trebalo da bude odbijena jer nema neki od dokaza koji potvr|uje da je taj ponu|a~ ispunio uslove za u~estvovawe (nije priloèn dokaz o registraciji, pla}enom porezu, ili potrebna licenca za izvo|ewe gra|evinskih radova). îwenica je da pogre{no ocewene ponude u praksi dovode i do pogre{nog rangirawa ponuda, pa tako prema oceni Komisije za za{titu prava, izabrana najboqa ponuda ~esto bude u stvari nepovoqna, i to u slede}im situacijama: 1) kada naru~ilac uvodi nove elemente kriterijuma ili potkriterijume, koje nije predvideo konkursnom dokumentacijom, pa je o~igledno da uvodi nova merila za ocenu ponuda koja ponu|a~ima (osim favorizovanim) do tada nisu bila poznata; 2) kada naru~ilac ponu|a~ima dostavi samo tabelarni pregled bodovawa ponuda iz koga se ne moè se zakqu~iti na koji na~in je izvr{io bodovawe (jer bude dat samo kona~ni pregled, a ne i na~in obra~una bodova po svakom od utvr|enih elemenata kriterijuma); 3) ka17

Revizija demokratije da naru~ilac ne izabere odre|enog ponu|a~a i pored ~iwenice da je prvorangirani po ukupnom broju bodova koje je dobila wegova ponuda, ve} izabere nekog ko ima mawi broj bodova, uz obrazloèwe da je wegova ponuda prema saznawima wegovog stru~nog osobqa boqa; i 4) kada naru~ilac zainteresovanom ponu|a~u nije omogu}io uvid u ponude konkurenata kako bi se taj ponu|a~ uverio da li je zaista ponu|eno ono {to je naru~ilac uzeo u obzir prilikom izbora najpovoqnije ponude.

Nemo} dràve i mo} tenderskih me{etaraSve ove nepravilnosti koje Komisija za za{titu prava u postupku po àlbi u~esnika na tenderu utvrdi, sankcionisane su Zakonom o javnim nabavkama. Sankcija je usmerena u dva pravca. Odlukom Komisije, javna nabavka (tender) moè potpuno ili delimi~no biti poni{tena, a tako|e moè biti pokrenut i prekr{ajni postupak za utvr|ivawe prekr{ajne odgovornosti. Naàlost, zahvaquju}i reìmu, u Srbiji ne funkcioni{e ni jedan ni drugi mehanizam sankcionisawa na adekvatan na~in. Komisija za za{titu prava je tokom 2006. godine, re{avaju}i u àlbenom postupku, donela 253 odluke u korist ponu|a~a i naloèno je da se ~ak 175 postupaka javne nabavke poni{ti u celosti. Od svog osnivawa u decembru 2003. godine, Komisija je odlu~ivala o vi{e od 1.800 àlbi ponu|a~a, nakon ~ega je u vi{e od 50 odsto slu~ajeva, zbog ozbiqnih nepravilnosti, potpuno ili delimi~no naloìla poni{tavawe tendera. Me|utim, sve ovo je bilo uzalud, jer Komisija nema povratne informacije da li su i u koliko slu~ajeva naru~ioci javne nabavke postupili po wenim odlukama. Najboqi primer koji ilustruje razmeru kriminala u sferi javnih nabavki i nemo} Komisije za za{titu prava, jeste grad Zrewanin ~iji je gradona~elnik Goran Kneèvi}, ina~e funkcioner Demokratske stranke, uhap{en zbog korupcije. Bilo je nekoliko àlbi upu}enih Komisiji za za{titu prava. Komisija je poni{tila tendere, ali kasnije smo iz sredstava javnog informisawa saznali da su ti poslovi ipak zakqu~eni, uprkos poni{tavawu zbog neregularnosti, izjavio je povodom kriminala u Zrewaninu dr Predrag Jovanovi}, direktor Uprave za javne nabavke20). Ina~e, policija tereti Kneèvi}a da je organizovao kriminalnu grupu koja je zloupotrebama slu`benog poloàja, falsifikovawem isprava i primawem i davawem mita o{tetila buyet Zrewanina i tako protivpravno pribavila za sebe ~ak 3,5 miliona evra.

Sistem javnih nabavki Gorana Kneèvi}a (DS)Kako je u Gradskoj upravi Zrewanina doskora{wi gradona~elnik Goran Kneèvi} iz Demokratske stranke, razradio sistem pqa~kawa op{tinskog buyeta kroz javne nabavke, javnost u Srbiji je imala priliku da pro~ita u medijima. Prema navodima lista Blic 21), kriminal kre}e tako {to op{tina raspisuje tender za poslove fizi~ko-tehni~kog obezbe|ewa i na tender se dostavqaju falsifikovane ponude, od kojih je samo jedna prava i koja }e na20) Izvor: TV B92, (http://www.b92.net/) od 3. 10. 2008. godine. 21) Izvor: List Blic, (http://www.blic.rs/), od 2. 10. 2008. godine. 18

Ivan Nini} kraju pobediti. Prema dugoj {emi, svoje ponude na tender dostave kompanije sa kojima favorizovana firma (Agencija Gvozden) sara|uje. Time se ispuni uslov postojawa vi{e ponu|a~a, ali je javno nadmetawe u stvari unapred izreìrano time {to konkurentske ponude sluè samo da bi obarale cenu, jer prema dogovoru, konkurencija ima skupqu ponudu od ponude pobednika. List Blic daqe pi{e da, ukoliko se dogodi da se na tender, sa najpovoqnijom ponudom, javi neka firma koja nije u~esnik celokupne prevare, tender bi bio poni{ten uz obrazloèwe o navodnim nepravilnostima. Na ponovqenom tenderu, posao bi naravno dobila Agencija Gvozden kao najpovoqnija. Tako je Kneèvi} u posledwe dve godine, za svaki doga|aj u Zrewaninu, bilo da je re~ o gradskom manifestaciji ili poslovima ~uvawa op{tinskih objekata, raspisivao tendere za usluge obezbe|ewa. Prema navodima Blica, na kraju posla op{tina bi novac upla}ivala na ra~un Agencije Gvozden, a potom bi ta sredstva delili svi u~esnici pqa~ke. O kojim svotama novca je re~, to bi trebalo da utvrde pravosudni organi. Dakle, ovo je prava slika sprovo|ewa tendera u Srbiji, u reìji kadrova Demokratske stranke i reìma Borisa Tadi}a.

Kaznena politika poraàvaju}aKada je re~ o kaznenoj politici u sferi javnih nabavki u Srbiji, prekr{ajne sankcije su propisane u vidu nov~anih kazni za pravna lica, odnosno za naru~ioce i ponu|a~e, ali i za odgovorna lica u pravnim licima. Shodno kaznenim odredbama aktuelnog zakona o javnim nabavkama, kazne za pravna lica (naru~ioce i ponu|a~e) kre}u se u rasponu od 100.000 do 1.000.000 dinara, dok se kazne za odgovorna lica u pravnim licima kre}u u rasponu od 20.000 do 50.000 dinara. Prema podacima koje je od Ministarstva pravde dobila NVO Transparentnost Srbija, u 2006. godini, zbog kr{ewe odredaba Zakona o javnim nabavkama i Zakona o buyetskom sistemu, izre~eno je svega 28 prekr{ajnih kazni odgovornim licima. Od ovog broja ka`wenih, 25 kazni je izre~eno u visini do 10.000 dinara, odnosno ~ak 13 kazni je je izre~eno do 5.000 dinara, a 17 lica je ka`weno u rasponu od 5.000 do 10.000 dinara. Nimalo boqa situacija nije bila ni sa pravnim licima (naru~iocima) koji su dobili samo 27 kazni, a od toga je wih 17 ka`weno simboli~no do 10.000 dinara. Najvi{om nov~anom kaznom, preko 10.000 dinara, ka`weno je svega 3 fizi~ka lica u Beogradu, dok je jedno pravno lice u Vaqevu ka`weno u rasponu od 50.000 do 100.000 dinara22). [to se ti~e krivi~nih sankcija, kada je re~ o kr{ewu odredaba Zakona o javnim nabavkama, one Krivi~nim zakonikom Republike Srbije nisu eksplicitno propisane. Eventualno me{etarewe u javnim nabavkama se moè podvesti pod krivi~na dela koja propisuje Krivi~ni zakonik, i to zloupotreba slu`benog poloàja ili nesavestan rad u slu`bi. U svom autorskom tekstu, u listu Politika, novinarka Vesna Jela~i} kaè da je 2006. godine okru`ni tuìlac razmatrao {est slu~ajeva potencijalnih zloupotreba u javnim nabavkama, ali da nijedan slu~aj nije stigao pred okru`ni sud23).22) Izvor: NVO Transparentnost Srbija, (http://www.transparentnost.org.yu/). 23) Izvor: List Politika, (http://www.politika.rs/), od 28. 12. 2008. godine. 19

Revizija demokratije

Kriza autoriteta institucijaKada je re~ o inicirawu prekr{ajne odgovornosti za one koji kr{e Zakon o javnim nabavkama, Uprava za javne nabavke Republike Srbije gotovo i da nema nikakav autoritet. Mi smo za ozbiqne prekr{aje podnosili prijave, ali su sankcije izostale. Recimo, bila je jedna ozbiqna nabavka od oko 20 miliona dinara, a firma je ka`wena samo opomenom. Sudija je obrazloìo da bi nov~ana kazna bila tro{ak za dràvni buyet jer se radi o dràvnoj firmi. Kao da lo{a nabavka nije tro{ak za buyet, re~i su dr Predraga Jovanovi}a, direktora Uprave za javne nabavke24). Dakle, potpuno odsustvo autoriteta institucija i kaznene politike u Srbiji ostavqa me{etare da bez sankcija kr{e zakon, stavqaju}i na taj na~in milione buyetskih sredstava u svoje duboke yepove. Pri tom, kada je re~ o autoritetu Uprave za javne nabavke, dovoqno govori podatak da je ovaj organ uspeo da, od 12.000 naru~ilaca u Srbiji, pribavi svega 2.100 izve{taja o sprovedenim javnim nabavkama tokom 2007. godine. Istovremeno su gra|ani Srbije, odnosno poreski obveznici u periodu od 2003. do 2007. godine, iz svog yepa finansirali rad Uprave za javne nabavke i Komisije za za{titu prava sa 163,5 miliona dinara. Ukqu~uju}i buyetsko izdvajawe od 58 miliona dinara u 2009. godini, ovaj organ }e do kraja 2009. godine ukupno ko{tati gra|ane Srbije 221,5 miliona dinara. Znatno jeftinije bi bilo da reìm u Srbiji nije formirao Upravu za javne nabavke, kao jo{ jednog bespotrebnog buyetskog parazita, ve} da su poslovi Uprave povereni na nadle`nost jednom sektoru ili odeqewu u Ministarstvu finansija. Da stvar bude gora, Ministarstvo finansija, u okviru svoje sistematizacije i organizacije poslova, u sklopu Sektora za pripremu propisa koji nisu u delokrugu rada sektora, ve} ima Grupu za sistem javnih nabavki25). Ovo prakti~no zna~i bespotrebno gomilawe dràvnog aparata i preklapawe nadle`nosti i poslova Uprave za javne nabavke i Ministarstva finansija, a {to se finansira na teret gra|ana Srbije. Dakle, upravo iz svih razloga koji su izneti u ovoj analizi26), Zakon o javnim nabavkama je danas u potpunosti izgubio svoj smisao, a korisno je podsetiti da je on donet s ciqevima: 1) u{tede i racionalne upotrebe buyetskih sredstava; 2) ja~awa antikorupcijskih mehanizama; 3) ja~awa konkurencije; 4) ja~awa privatnog sektora i 5) brèg pristupawa EU. Naàlost, ovaj propis je postao instrument enormnog, brzog i lakog boga}ewa demokratskog reìma u Srbiji i pojedinaca bliskih tom reìmu.

24) Izvor: List Blic, (http://www.blic.rs/), od 20.12.2007. godine. 25) Izvor: Ministarstvo finansija Republike Srbije, (http://www.mfin.sr.gov.yu/) 26) Autor je analizu identi~nog sadràja objavio u listu SRS Velika Srbija, broj: 3270, iz meseca novembra 2008. godine. 20

Ivan Nini}

(3) I Dinki} stvori Kri{ta (1)Za fenomen Kri{to, koji je u dràvni aparat instalirala stranka Mla|ana Dinki}a, slobodno se moè re}i da je reprezentativan uzorak kadrovske i ekonomske politike demokratskog reìma koji od 5. oktobra 2000. godine pusto{i sve resurse Srbije. Iz nalaza buyetske inspekcije, jasno proizilazi zakqu~ak da je odmah po dolasku na funkciju direktora u JP Aerodrom Nikola Tesla Bojan Kri{to po~eo da radi na stvarawu normativno-pravnog ambijenta u kome }e postati najpla}eniji funkcioner u Srbiji. Promenio je op{ta akta o unutra{woj organizaciji i radu preduze}a, sebi je pro{irio direktorska ovla{}ewa i izmislio je, odnosno propisao je astronomske stimulacije za redovne poslove, za koje je ve} dobijao astronomsku platu. Kroz stimulacije od 8,4 miliona dinara za 10 meseci, Kri{to je perfidno potkupio lojalnost svih 9 saradnika koji su zajedno sa wim ~inili menayment preduze}a. Iako su Kri{to i Dinki} tvrdili da ovakvom pqa~kom buyeta Aerodroma, nije prekr{en Program poslovawa tog preduze}a za 2008. godinu koji je usvojila Vlada Republike Srbije, buyetski inspektor je upravo utvrdio suprotno. Dokazano je da je isplatom astronomskih stimulacija, Kri{to probio Program poslovawa i nezakonito o{tetio buyet Aerodroma za ~ak 6,3 miliona dinara. ***

Slu~aj u~enika Kri{ta i wegovog mentora Dinki}aPo saznawu da menayer Bojan Kri{to27), kadar stranke G17 plus, u JP Aerodrom Nikola Tesla u Beogradu sprovodi vi{emese~nu akciju spektakularne pqa~ke, i to u momentu kada gra|ani Srbije jedva krpe kraj s krajem, srpski radikali su re{ili da takvom bezakowu stanu na put. Krajem novembra 2008. godine, poslanici Srpske radikalne stranke u Narodnoj skup{tini Republike Srbije, danima su vr{ili snaàn i argumentovan politi~ki pritisak, zahtevaju}i od reìma Borisa Tadi}a da momentalno razre{i Kri{ta funkcije direktora, kao i da se prekontroli{e poslovawe JP Aerodrom Nikola Tesla. Videv{i da radikali dve nedeqe ne popu{taju u27) Bojan Kri{to je ~lan stranke G17 plus sa kojom je u prvi du`ni~ko-poverila~ki odnos u{ao sa 21 godinu, ta~nije 1997. godine, kad je bio |ak [kole ekonomske politike koju je tada organizovala NVO G17 plus. Bio je angaòvan kao konsultant Svetske banke, od 2000. godine radio je u kabinetu potpredsednika Savezne vlade SRJ M. Labusa (G17 plus), a nakon toga prelazi u Labusov potpredsedni~ki kabinet u Republi~koj vladi. Radio je i u dràvnoj firmi Dunav osigurawe, gde ga je prema informacijama D. Todorovi}a (SRS) zaposlila Olivera Labus, supruga M. Labusa. Jedno vreme, Kri{to je na predlog stranke G17 plus bio predsednik UO dràvnog preduze}a Galenika, a 2004. godine je od strane Vlade imenovan na funkciju direktora Dràvne lutrije Srbije. U novembru 2007. godine Vlada je Kri{ta imenovala na funkciju direktora JP Aerodnom Nikola Tesla, gde se zadrào sve do kraja novembra 2008. godine. 21

Revizija demokratije svojim zahtevima i da je Bojan Kri{to jedina ta~ka dnevnog reda teku}e sednice parlamenta, ministarka finansija Diana Dragutinovi} je bila primorana da buyetskoj inspekciji izda nalog za hitnu i vanrednu kontrolu u JP Aerodrom Nikola Tesla. Kri{to nije do~ekao dolazak inspektora, niti je dopustio da bude smewen, ve} je samoinicijativno podneo ostavku. Istovremeno, on se u svojstvu `rtve pismom obratio javnosti i na kraju pobegao iz Srbije. Sa àqewem konstatujem da je deo na{e javnosti bio obmanut pri~om da se bilo {ta na Aerodromu radilo protiv zakona. Sve je ura|eno po zakonu, ali je i ~iwenica da su ispla}ene nagrade za na{e uslove zna~ajne, zbog ~ega smo odlu~ili da vratimo u buyet Aerodroma sve {to je ispla}eno28) naveo je menayer Kri{to u svom pismu kojim je obrazloìo razloge za podno{ewe ostavke. Od svog mentora i strana~kog {efa Mla|ana Dinki}a, Kri{to je dobio otvorenu i veoma sna`nu podr{ku, {to se moglo i o~ekivati, jer Dinki}i, {tite}i Kri{ta, zapravo {titi sebe. On je napravio gre{ku {to nije smawio te bonuse u uslovima ove krize. Me|utim, te bonuse, kada sam pogledao listinge, nije ispla}ivao u jednom mesecu. Wemu je plata bila oko 350.000 dinara mese~no u proseku, a u proseku bonusi 150.000 dinara29) rekao je Dinki} brane}i svoj proizvod, Bojana Kri{ta. Nedugo zatim, buyetsku kontrolu obra~una i isplata plata i drugih primawa za 2008. godinu u JP Aerodrom Nikola Tesla Beograd, izvr{ila je gospo|a Jovanka U{qebrka, buyetski inspektor Ministarstva finansija. O tome je sastavqen i zapisnik (nalaz) koji je u Ministarstvu finansija zaveden pod slu`benim brojem: 401-00-1353/2008-09, od 14. januara 2009. godine. Ukoliko se samo napravi pore|ewe Kri{tovih i Dinki}evih tvrdwi i izjava sa ~iwenicama koje su sadràne u zvani~nom inspekcijskom nalazu, jasno je da su obojica lagali i obmawivali javnost i gra|ane Srbije. Niti je Kri{to radio po zakonu, niti je u buyet Aerodroma vra}en sav novac od napumpanih bonusa, niti su bonusi jedini greh ovog Mla|inog menayera. Zbog toga }e autor u ovoj analizi veoma sistemati~no obraditi su{tinu me{etarewa Bojana Kri{ta i javnosti prezentovati zvani~ne podatke koje je otkrila buyetska inspekcija u kontroli Aerodroma Nikola Tesla.

Kri{to idejni autor svih stimulacija i bonusaOdgovorna lica po predmetu kontrole, kako se navodi u inspekcijskom nalazu, bili su Bojan Kri{to, generalni direktor, i Velimir Radosavqevi}30), zamenik generalnog direktora u JP Aerodrom Nikola Tesla. Kada je re~ o nov~anim tokovima, verovali ili ne, Aerodrom je svoje finan28) Izvor: TV B92, (http://www.b92.net/), od 26. 11. 2008. godine. 29) Izvor: TV B92, (http://www.b92.net/), od 1. 12. 2008. godine. 30) Velimir Radosavqevi} je potpredsednik Gradskog odbora G17 plus, a osim {to je u JP Aerodnom Nikola Tesla obavqao funkciju zamenika direktora, Kri{to ga je po ugovoru o delu angaòvao za usluge savetovawa, koordinirawa i pomagawa u rukovo|ewu preduze}em. Prvi ugovor o delu od 5. 12. 2007. godine Radosavqevi}u je doneo zaradu od 378.000 dinara, a drugi ugovor o delu od 26. 12. 2007. godine, zaradu od 160.000 dinara. 22

Ivan Nini} sijsko poslovawe obavqao preko ~ak 23 ra~una u poslovnim bankama, od kojih je 9 dinarskih i 14 deviznih! Unutra{wu organizaciju i funkcinisawe ovog preduze}a, osmislio je i uredio sam menayer Kri{to, i to na na~in koji mu je najvi{e odgovarao, grabe}i za sebe {iroka ovla{}ewa i ve}u koncentraciju nadle`nosti, {to je, ispostavi}e se kasnije, bio jedan od preduslova uspe{ne pqa~ke. Naime, Kri{to je po dolasku na funkciju direktora Aerodroma (1. novembar 2007.), izdejstvovao kod Upravnog odbora dono{ewe izmena i dopuna Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova, i to ve} 17. decembra 2007. godine. Dakle, to je u~inio samo mesec i po dana po dolasku u fotequ, a odmah zatim i izvr{io drugu izmenu 17. januara 2008. godine, tre}u izmenu 8. februara 2008. godine i ~etvrtu izmenu 30. oktobra 2008. godine31). Isto tako, u vi{e navrata tokom 2008. godine, Kri{to je vr{io izmene i dopune Pravilnika o radu, i to prvi put 17. januara 2008. godine, drugi put 27. maja 2008. godine, tre}i put 20. juna 2008. godine i ~etvrti put 3. oktobra 2008. godine32). U tom pogledu, buyetski inspektor u svom nalazu konstatuje da novim pravilnikom (iz januara i maja) u odnosu na prethodni, ure|eno je druga~ije utvr|ivawe zarada i data su ve}a ovla{}ewa generalnom direktoru. Prva krupna izmena se odnosila na novi na~in utvr|ivawa zarada zaposlenih za obavqeni rad i vreme provedeno na radu, tako {to se vi{e ne}e primewivati dotada{wi koeficijenti, ve} se prelazi na cenu rada u nominalnom iznosu koju utvr|uje generalni direktor, a koja se unosi u ugovor o radu zaposlenog! Tako je Kri{to, pored osnovne zarade, svojim novim pravilnikom propisao i mogu}nost uve}ane zarade i to kroz: 1) periodi~ne stimulacije; 2) godi{we stimulacije i 3) stimulacije za uve}awe vrednosti preduze}a. [to se ti~e periodi~nih stimulacija, one se utvr|uju mese~no i kvartalno i daju se zaposlenima na osnovu angaòvawa na radu. Zatim, godi{we stimulacije se mogu dodeliti na godi{wem nivou, a na osnovu doprinosa u radu preduze}a, i to: a) smawewe tro{kova; b) pove}awe prihoda; v) unapre|ewe kvaliteta pruènih usluga; i g) ispuwewe konkretnih radnih zadataka. Novim pravilnikom je utvr|eno da se ovaj vid stimulisawa moè ugovoriti i na po~etku godine, s tim da isplata bude vezana za ispuwewe odre|enih ciqeva i zadataka, pa u tom slu~aju nije neophodno donositi odluku o visini godi{we stimulacije! Definisano je i to da sredstva ukupne godi{we stimulacije na nivou preduze}a iznose 10 odsto od planirane dobiti i 15 odsto na razliku izme|u planirane i ostvarene dobiti preduze}a. I na kraju, Kri{to je propisao da se stimulacija za uve}awe vrednosti preduze}a utvr|uje na osnovu skoka akcija preduze}a na berzi, odnosno na osnovu31) Izmene i dopune Pravnilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova JP Aerodrom Nikola Tesla su zavedene pod brojevima: 18310/1, od 17. 12. 2007. godine; 660/3, od 17. 1. 2008. godine; 2200/2, od 8. 2. 2008. godine; i 13600/14-2, od 30. 10. 2008. godine. 32) Izmene i dopune Pravnilnika o radu su zavedene pod brojevima: 18440/9, od 24. 12. 2007. godine; 660, od 17. 1. 2008. godine; 4370/10, od 27. 5. 2008. godine; i 7770/21, od 20. 6. 2008. godine. 23

Revizija demokratije razlike u procewenoj vrednosti kapitala preduze}a. Ova stimulacije se utvr|uje ugovorom o radu, i to u procentualnom iznosu.

Stimuli{e i obra~unava li~no direktor Kri{toKada je re~ o dono{ewu odluka o visini sve tri prethodno navedene vrste stimulacija, Pravilnikom je bilo propisano da wih za zaposlene donosi neposredni rukovodilac (direktor odre|ene delatnosti). S druge strane, iste odluke za zaposlene u svom kabinetu i poslovodstvu preduze}a (za 10 direktora odre|enih delatnosti) donosi generalni direktor, u ovom slu~aju Bojan Kri{to. Dakle, Kri{to kao generalni direktor sam za sebe donosi odluke o visini stimulacija, jer je tako ure|eno odredbama novog pravilnika ~ije inovacije je li~no on osmislio i legalizovao kroz Upravni odbor preduze}a. Drugi primer alavosti i bahatosti Bojana Kri{ta jeste izmena i dopuna Pravilnika o radu, i to u pogledu odredbe koja je do tada regulisala obra~un i isplatu mese~nih primawa zaposlenih u dva dela. Propisan je novi obra~un i isplata zarada, i to po pravilu jedanput (15-og u mesecu) za prethodni mesec! Tako|e, u pogledu obra~una i visine zarada u JP Aerodrom Nikola Tesla, novim pravilnikom je propisano da zarada predstavqa poslovnu tajnu, {to je bilo potpuno apsurdno i nezakonito sa stanovi{ta pristupa informacijama od javnog zna~aja, imaju}i u vidu da je re~ o javnom preduze}u ~iji je osniva~ dràva. Jo{ jedan primer Kri{tovog bahatog pona{awa i alavosti na novac se moè sagledati kroz izmene i dopune Pravilnika o radu od 3. oktobra 2008. godine. Tada je Kri{to odlu~io da obra~un zarada u preduze}u vi{e ne}e vr{iti Sektor finansijske operative u delatnosti finansija, ve} je ovaj posao prisvojio sebi, odnosno organizacionom delu Kabinet generalnog direktora.

Izmi{qeno pravo na bonus i do 40.000 evraKada je u normativno-pravnom pogledu stvorio osnovu i paravan za pqa~ku kase Aerodroma, Bojan Kri{to je sa svojim saradnicima krenuo u razbojni~ki pohod. Tako ugovorom o radu33) sebi obezbedio platu u nominalnom iznosu od 3.600 evra (neto) na dan obra~una po sredwem kursu NBS. Istim ugovorom sebi je propisao pravo na periodi~nu, ali i godi{wu stimulaciju u visini od 1 odsto od razlike izme|u planirane i ostvarene godi{we dobiti Aerodroma. Kri{tov zamenik Velimir Radosavqevi} je imao zakqu~en ugovor o radu34) kojim je bila definisana visina plate od 4.500 evra (neto), a zatim 3.500 evra (neto)! Tako|e, Radosavqevi} je kao zamenik generalnog direktora imao ugovorenu stimulaciju u visini od 0,6 odsto razlike izme|u planirane i ostvarene godi{we dobiti Aerodroma, odnosno godi{we do 15.000 evra. Zoran Ili}35), koji se nalazio na funkciji direktora33) Ugovor o radu je zaveden pod brojem: 1520/1, od 26. 3. 2008. godine i Aneks 1 broj: 1582/1, od 4. 11. 2008. godine. 34) Ugovor o radu je zaveden pod brojem: 1524/1, od 5. 4. 2008. godine i Aneks 1 broj: 1371/2008-1, od 3. 11. 2008. godine. 35) Re~ je o bratu Vladimira Ili}a, visokog funkcionera stranke G17 plus. 24

Ivan Nini} Delatnosti strate{kog razvoja, imao je ugovorenu36) zaradu od 4.000 evra (neto), kao i mogu}nost da mu se zarada po osnovu radnog u~inka uve}a do 30 odsto. Dragan Ne{torovi}, direktor Delatnosti saobra}aja, u yep je stavqao mese~no 3.000 evra (neto), a ugovorom o radu37) mu je bila omogu}ena godi{wa stimulacija od 0,2 odsto, koja nije smela da pre|e skromnih 30.000 evra! Isti slu~aj je bio i sa Violetom Jovanovi}38), direktorkom Delatnosti komercijalnih poslova, koja je mese~no zara|ivala 3.000 evra (neto), plus godi{wu stimulaciju koja je bila ugovorena39) u visini od 0,2 odsto, a koja je smela da dostigne 20.000 evra! Daqe posmatrano, Qiqana Simonovi}, direktorka Delatnosti finansija u ovom preduze}u, je imala ugovorenu40) mese~nu zaradu u visini od 3.500 evra (neto), kao i pravo na godi{wu stimulaciju u visini od 0,25 odsto, koja je smela da dostigne 20.000 evra. Goran Jovi~i}, direktor Delatnosti bezbednosti, u yep je mese~no stavqao 3.000 evra (neto), a ugovor o radu41) je predvi|ao i stimulaciju na godi{wem nivou do 0,2 odsto ili do 20.000 evra. Olivera Markovi}, direktorka Delatnosti pravnih poslova i javnih nabavki, primala je platu u visini od 2.000 evra (neto), dok je ugovorom o radu42) bilo predvi|eno i to da joj na ime godi{we stimulacije pripadne 0,125 odsto za doprinos poslovnom rezultatu preduze}a! Ana Juzba{i}, direktorka Delatnosti upravqawa qudskim resursima, sigurno{}u i kvalitetom imala je ugovorenu43) zaradu od 1.500 (neto) i pravo na godi{wu stimulaciju od 0,1 odsto. Nikola Volarevi}, direktor Delatnosti investicija i odràvawa do kraja avgusta 2008. godine je zara|ivao 3.000 evra (neto) i po osnovu ugovora o radu44) imao pravo na 0,1 odsto dobiti, {to nije smelo da pre|e 40.000 evra! Ina~e, Volarevi} je usled restruktuirawa preduze}a 31. oktobra 2008. godine dao otkaz i uzeo otpremninu od ~ak 2.058.677 dinara. Wegovu fotequ je u septembru 2008. godine nasledio Marko Markovi}, koji je kao samostalni referent imao platu 820 evra, a uz funkciju direktora Delatnosti investicija i odràvawa, aneksom ugovora o radu45) dobio je novu zaradu od 1.000 evra (neto).

Sekretarica vi{e zara|ivala od lekara i profesoraKada je re~ o utvr|ivawu nominalnog iznosa plata, na osnovu ugovora o radu, u JP Aerodrom Nikola Tesla buyetski inspektor je otkrio jedan36) Ugovor o radu je zaveden pod brojem: 1530/1, od 5. 4. 2008. godine. 37) Ugovor o radu je zaveden pod brojem: 1526/1, od 5. 4. 2008. godine. 38) Re~ je o supruzi Sa{e Vito{evi}a, visokog funkcionera G17 plus, nekada{weg saveznog ministra poqoprivrede i poslanika u Narodnoj skup{tini Republike Srbije. 39) Ugovor o radu je zaveden pod brojem: 1531/1, od 5. 4. 2008. godine. 40) Ugovor o radu je zaveden pod brojem: 1528/1, od 5. 4. 2008. godine. 41) Ugovor o radu je zaveden pod brojem: 1532/1, od 5. 4. 2008. godine. 42) Ugovor o radu je zaveden pod brojem: 1527/1, od 5. 4. 2008. godine. 43) Ugovor o radu je zaveden pod brojem: 1529/1, od 5. 4. 2008. godine. 44) Ugovor o radu je zaveden pod brojem: 1525/1, od 5. 4. 2008. godine. 45) Ugovor o radu je zaveden pod brojem: 2004/535, od 26. 3. 2008. godine i Aneks 1 broj: 1504/1, od 18. 2. 2008. godine. 25

Revizija demokratije skandalozan podatak. Naime, utvr|eno je da je za vreme direktorskog mandata Bojana Kri{ta, wegova sekretarica Olivera \or|evi}, ina~e tehni~ar za preradu namirnica biqnog porekla, primala platu od 700 evra neto, koja je u julu 2008. godine pove}ana na 800 evra neto46). Potpuno isti slu~aj u pogledu visine i skoka mese~ne zarade bio je i sa Olgom Milovanovi}47) koja od stru~ne spreme ima zavr{enu gimnaziju. Ona je prvo bila raspore|ena na radno mesto stru~nog saradnika u ekonomsko-finansijskoj delatnosti Aerodroma, ali je po~etkom novembra Kri{to prebacuje na poslove vi{eg referenta za obra~un zarada u kabinetu generalnog direktora. On ovu akrobaciju izvodi u skladu sa novim pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova koji je doneo 2 meseca ranije. Tako|e, kontrolom je utvr|eno da su Olivera \or|evi} i Olga Milovanovi} u septembru mesecu 2008. godine, u skladu sa odlukama48) Bojana Kri{ta, dobile stimulaciju od po 1000 evra u dinarskoj protivvrednosti, i to zbog doprinosa u ispuwewu radnih zadataka. Me|utim, u inspekcijskom nalazu se ne navodi kakav je to doprinos dat, niti se navodi kakvi radni zadaci su ispuweni.

Unapred prigrabili 8,4 miliona kao akontacijuU postupku kontrole isplata mese~nih zarada za 2008. godinu, buyetski inspektor je utvrdio da u januaru 2008. godine nije bilo isplata stimulacija poslovodstvu preduze}a. Me|utim, bilo je isplata zajma za zimnicu koji je iznosio 60.000 dinara po zaposlenom, a koji je direktor Kri{to svojom odlukom odobrio! Ovaj zajam je uzelo 366 radnika, {to je Aerodrom ko{talo 21.960.000 dinara, a me|u korisnicima zajma na{ao se i Bojan Kri{to, wegovo zamenik, kao i 4 direktora delatnosti. Ve} u februaru mesecu, Kri{to je sam sebi isplatio 238.801 dinar (bruto) na ime akontacije godi{we stimulacije u neto iznosu od 2.000 evra, a o tome je naknadno donosio pisane odluke49). Kako je bilo mogu}e unapred uzeti akontaciju na ime stimulacije, ne treba se preterano ~uditi. Kri{to je u ugovore o radu uneo klauzulu da se godi{wa stimulacija moè ispla}ivati i akontativno u iznosima i rokovima koje utvr|uje generalni direktor, tj. on li~no! Veliki menayer Kri{to je zatim u mesecu martu tako|e doneo odluku50) da sebi isplati akontaciju godi{we stimulacije u visini od 188.824 dinara (bruto). Za mesec april je odlukom51) iz maja meseca, pored redovne zarade, sebi isplatio dodatak od 205.933 dinara (bruto), dok su svi ostali direktori delatnosti do46) Aneks 1 osnovnog ugovora o radu je zaveden pod brojem: 1582/1, od 4. 11. 2008. godine, a Aneks 2 broj: 1551/2, od 27. 6. 2008. godine. 47) Aneks 1 osnovnog ugovora o radu je zaveden pod brojem: 1512/1, od 18. 2. 2008. godine; Aneks 2 broj: 1553/2, od 27. 6. 2008. godine, i Aneks 2b broj: 13701/20081, od 3. 11. 2008. godine. 48) Odluke su zavedene pod brojevima: 1578/2 i 1578/3 od 1. 10. 2008. godine. 49) Odluke su zavedene pod brojevima: 01-4972, od 21. 3. 2008. godine i 1519/1, od 21. 3. 2008. godine. 50) Odluka je zavedena pod brojem: 1519/1, od 21. 3. 2008. godine. 51) Odluka je zavedena pod brojem: 1533/1, od 5. 5. 2008. godine. 26

Ivan Nini} bili po 17.118 dinara (bruto). Kako ne bi ostali radnici bili quti na ove alave zveri, Kri{to je doneo odluku52) da svi zaposleni i radno angaòvani radnici u JP Aerodrom Nikola Tesla za mesec april prime periodi~nu stimulaciju u visini 12.000 dinara (neto). Kako alavosti nema kraja, Bojan Kri{to je u junu doneo odluke53) da za mesec maj sebi isplati 600.077 dinara (bruto) kao akontaciju godi{we stimulacije, dok je 8 wegovih saradnika direktora delatnosti, svako ponaosob dobio po 413.103 dinara (bruto)54). Zatim, Kri{to na osnovu sopstvene odluke55), za mesece jun i jul uzima akontaciju po 174.986 dinara (bruto), dok u avgustu svojom odlukom56) grabi 174.580 dinara (bruto). Posebno je zanimqivo otkri}e buyetskog inspektora da je Kri{to u junu 2008. godine isplatio 11.412 dinara (bruto) svojoj saradnici direktorki Delatnosti komercijalnih poslova, i to na ime nabavke {kolskih uybenika, iako ova gospo|a ima mese~nu platu od 3.000 evra (neto)! Me|utim, ova gospo|a je bez trunke stida samo iskoristila svoje pravo koje je Kri{to svojom odlukom57) omogu}io svim zaposlenim i radno angaòvanim licima u preduze}u, a re~ je o isplati po 8.000 dinara (neto) na ime nabavke {kolskih uybenika za osnovnu i sredwu {kolu, i to za svako dete zaposlenog! U mesecu septembru Bojan Kri{to je na ime akontacije stimulacije isplatio 3,5 miliona dinara (bruto), a ovu sumu je podelilo 7 direktora delatnosti i Kri{tov zamenik. Dodu{e, podela plena nije izvr{ena na ravne ~asti, jer je pojedina~no gledano, direktorka Delatnosti finansija dobila ~ak 909.490 dinara (bruto)58)! Buyetski inspektor je izveo ra~unicu da je samo na ime akontacije (pre zavr{etka poslovne godine) poslovodstvu Aerodroma u periodu januar-oktobar 2008. godine ispla}ena godi{wa stimulacija u visini od ~ak 8.620.117 dinara bruto, odnosno 7.373.991 dinar neto!

Polovinu plena vratili, a polovinu zadràliPrema navodima buyetskog inspektora, u postupku kontrole isplate akontacija ~lanovima poslovodstva Aerodroma, na uvid nije dat obra~un na koji na~in su utvr|ivane obra~unate i ispla}ene akontacije godi{we stimulacije. Ovakav obra~un je bio od velikog zna~aja s obzirom da je Pravilnikom o radu predvi|eno da se godi{we stimulacije mogu dodeliti iskqu~ivo na osnovu doprinosa u radu preduze}a na godi{wem nivou, i to doprinos u: 1) smawewu tro{kova poslovawa, pove}awu prihoda; 2) pove}awu52) Odluka je zavedena pod brojem: 6370, od 29. 4. 2008. godine. 53) Odluke su zavedene pod brojevima: 1534/1, od 2. 6. 2008. godine i 1548/2, od 3. 6. 2008. godine. 54) Odluke su zavedene pod brojevima: 1540, 1541, 1542, 1543, 1544, 1545, 1546, 1547, od 3. 6. 2008. godine. 55) Odluka je zavedena pod brojem: 1548/1, od 3. 6. 2008. godine. 56) Odluka je zavedena pod brojem: 1564, od 29. 8. 2008. godine. 57) Odluka je zavedena pod brojem: 13575, od 2. 8. 2008. godine. 58) Odluke su zavedene pod brojevima: 1570/1, 1571/1, 1572/1, 1573/1, 1574/1, 1575/1, 1576/1, 1577/1, od 1. 10. 2008. godine. 27

Revizija demokratije dobiti preduze}a; 3) unapre|ewu kvaliteta pruènih usluga; i 4) doprinos u ispuwewu konkretnih radnih zadataka. Me|utim, prema obja{wewu koje je buyetskom inspektoru dala direktorka Delatnosti pravnih poslova, navodi se da je generalni direktor donosio odluku o visini periodi~ne i godi{we stimulacije i da je to pravo direktorima poslovodstva predvi|eno ugovorom o radu. U obja{wewu, koje je u vidu pisane informacije buyetskom inspektoru dao Bojan Kri{to, navodi se da periodi~ne i godi{we stimulacije predstavqaju pravo iz radnog odnosa i da je obaveza direktora da meri rezultate rada pojedinaca i rada preduze}a kako bi ispunio obavezu prema zaposlenima. Daqe, menayer Kri{to u svom pamfletu kaè da su radnopravni kriterijumi za isplatu u prva tri meseca bili mese~na sagledavawa poslovawa, a kasnije kvartalne informacije o poslovawu koje usvaja Upravni odbor. Kada je re~ o astronomskim platama, Kri{to obja{wava da je sistem pojedina~ne nominalne neto plate zamenio prevazi|ene koeficijente i da je upravo to u najve}oj meri doprinelo da se motivi{u zaposleni. Me|utim, videv{i da je preterao sa motivisawem svojih najbliìh saradnika i da je na jedan nemoralan, perfidan i pokvaren na~in stvorio pravni osnov da zaposleni dobiju 8,6 miliona dinara neto, odnosno ukupno 7,3 miliona dinara bruto stimulacije fakti~ki niza{ta, Kri{to je pod sna`nim pritiskom javnosti bio primoran da vrati novac u kasu Aerodroma. Kri{tov tata Ivan je u ime svog sina Bojana, na ra~un Aerodroma ukupno vratio 862.379 dinara, dok je to isto u~inila i ve}ina direktora iz Kri{tovog menaymenta. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, na ra~un preduze}a je vra}eno ukupno 4.046.009 dinara, dok preostali iznos ispla}ene stimulacije, do zavr{etka buyetske kontrole (14. januar 2009. godine) uop{te nije vra}en.

Zvani~no: Program poslovawa probijen za 6,3 milionaUkoliko se sumiraju zakqu~ci iz nalaza buyetskog inspektora, proizilazi da je buyet JP Aerodrom Nikola Tesla pretrpeo {tetu zahvaquju}i menayeru Bojanu Kri{tu. Kako? Naime, utvr|eno je da je samo za 10 ~lanova poslovodstva Aerodroma, na ime zarada ispla}eno 44.411.443 dinara (bruto), dok je Programom poslovawa ovog preduze}a za 2008. godinu, koji je odobrila Vlada Republike Srbije59), za ovu namenu bilo predvi|eno 38.098.110 dinara (bruto) i to za 8, a ne za 10 direktora! Dakle, na ovaj na~in Program poslovawa je probijen za ~ak 6,3 miliona dinara, a osim toga Aerodrom je imao i 2 direktora vi{e od projektovanog i odobrenog! Buyetska inspekcija se osvrnula i na rashode po osnovu stimulacija koje su dobili ostali zaposleni, bez poslovodstva (bez 10 direktora), a koje su ispla}ene u ukupnom iznosu od 12,9 miliona dinara bruto za 462 zaposlena. Pri tom, samo za 10 ~lanova poslovodstva ispla}ene su stimulacije u iznosu od ~ak 8,6 miliona dinara bruto!59) Program je zaveden pod brojem: 18840/11-1, od 24. 12. 2007. godine, usvojen je od strane UO JP Arodrom Nikola Tesla 27. 12. 2007. godine, a kao osniva~ JP, Vlada Republike Srbije je na wega dala saglasnost Re{ewem broj: 023-155/2008, od 17. 1. 2008. godine (Sl. glasnik RS, br. 7/08, od 18. 1. 2008. godine). 28

Ivan Nini} Otkri}e nadle`nog buyetskog inspektora da je Kri{to probio Program poslovawa JP Aerodrom Nikola Tesla za 2008. godinu za ~ak 6,3 miliona dinara i to samo na ime napumpanih zarada, prati i ~iwenica da nadle`na ministarstva ovo uop{te nisu identifikovala. Naime, isplate zarada u javnim preduze}ima se ne mogu izvr{iti sve dok Ministarstvo rada i Ministarstvo finansija ne overe poreske prijave o obra~unatim i pla}enim doprinosima. Takvu proceduru propisuje vaè}a uredba60) koja je 2006. godine doneta od strane Vlade Republike Srbije. Dakle, nakon isplate zarada, javno preduze}e je, prema vaè}oj uredbi, obavezno da u roku od 3 dana dostavi poreske prijave Poreskoj upravi Srbije i ministarstvu nadle`nom za oblast koju pokriva javno preduze}e (u ovom slu~aju to je Ministarstvo infrastrukture). U tom pogledu, prema navodima iz inspekcijskog nalaza, iz overenih obrazaca (poreskih prijava) za isplatu zarada u JP Aerodrom Nikola Tesla za 2008. godinu, utvr|eno je da nadle`na ministarstva, kao ni Poreska uprava, nisu imali primedbi! Ovaj podatak samo pokazuje da su Bojan Kri{to i wegova druìna imali institucionalnu podr{ku za pqa~ku buyeta Aerodroma, jer oni organi koji su bili du`ni da nadziru mese~ne isplate zarada, svoju nadle`nost nadzora nisu vr{ili u ciqu za{tite dràvnog interesa. Dakle, da nije bilo naknadnog nadzora od strane Buyetske inspekcije i zahteva Srpske radikalne stranke da se izvr{i kontrola, nezakonita isplata 6,3 miliona dinara bi ostala neprime}ena.

Kri{to i Dinki} dokazani me{etari i laòviDakle, sve ~iwenice koje su iznete u ovoj analizi, a koje je utvrdio buyetski inspektor, ne uklapaju se u odbranu koju je Bojan Kri{to u pisanoj formi dostavio medijima. On je svojevremeno u toj odbrani istakao da je Upravni odbor kompanije, u kome su zastupqeni predstavnici gotovo svih stranaka u Srbiji (DS-2, G17 plus-1, DSS-1, SDP-1, NS-1), doneo Odluku o nagra|ivawu menaymenta u zavisnosti od ostvarene dobiti preduze}a, posle ~ega je Vlada Srbije po~etkom godine usvojila Program poslovawa Aerodroma za 2008, u okviru koga je definisan buyet za plate menaymenta. Prema Kri{tovoj tvrdwi sve dosada{we isplate zaposlenima i menaymentu su izvr{ene u skladu sa zakonom i u okviru predvi|enog buyeta Aerodroma odobrenog od strane Vlade Srbije61). Po izbijawu Afere Kri{to i Mla|an Dinki}, mentor Bojana Kri{ta je tako|e tvrdio da Kri{to nije prekr{io Program poslovawa JP Aerodrom Nikola Tesla u pogledu odobrene isplate masa plata za 2008. godinu62). Naàlost, nadle`na buyetska inspekcija Ministarstva finansija je utvrdila upravo suprotno, a to je da je Program poslovawa probijen za 6,3 miliona dinara i da odluke o isplati sti60) Uredba o na~inu i kontroli obra~una isplata zarada u javnim preduze}ima (Slu`beni glasnik RS, br. 5/06). 61) Izvor: Internet portal E-novine, (http://www.e-novine.com/), od 26. 11. 2008. godine. 62) Izvor: Agencija Tanjug, od 30. 11. 2008. godine. 29

Revizija demokratije mulacija nije donosio UO, ve} direktor Kri{to. Zbog ovih laì i obmane javnosti ni Kri{to, a ni Dinki} nisu snosili odgovornost. Kri{to je samoinicijativno podneo ostavku jer je, kako kaè, u delu javnosti izvrgnut lin~u i progonu, a Dinki} je za izbijawe Afere Kri{to optuìo medije.

30

Ivan Nini}

(4) Mit o menayeru i istina o {teto~ini (2)Bezuspe{no predstavqawe Bojana Kri{ta, biv{eg direktora JP Aerodrom Nikola Tesla, kao vrhunskog menayera koga Srbije nije imala otkako je sveta i veka, bilo je samo jedno u nizu mnogobrojnih dosada{wih spinovawa Mla|ana Dinki}a (G17 plus). To spinovawe je za ciq imalo da javnosti prikaè Kri{ta u potpuno druga~ijem svetlu od onoga {to su ~iwenice i {to je na kraju pokazala buyetska kontrola Kri{tovog rada. A ~iwenica je da je menayer Kri{to u JP Aerodrom Nikola Tesla kao tehnolo{ki vi{ak, otpustio 141 radnika uz isplatu 135,6 miliona dinara otpremnine, i da je s druge strane na razli~ite na~ine, po osnovu vi{e vrsta ugovora i uz probijawe Programa poslovawa preduze}a, angaòvao 840 radnika. Angaòvawe 473 radnika za 10 meseci 2008. godine, pla}eno je omladinskim zadrugama 80,6 miliona dinara, dok je preduze}u OZB Komerc za angaòvawe 350 radnika pla}eno 301,3 miliona dinara, i to bez raspisivawa tendera. Jedan od mnogobrojnih {teto~inskih ugovora o delu, bio je ugovor sa ~ovekom koji je po zanimawu oficir, a koga je Kri{to angaòvao kao svog savetnika za ekologiju i za{titu ìvotne sredine. Ovakovo Kri{tovo restrukturirawe, podrào je i Upravni odbor preduze}a, ~iji ~lanovi su za uzvrat dobijali astronomske apanaè, nerealno visoke naknade putnih tro{kova i biznis platnu karticu za krkanluk i gorivo. ***

Mla|ina demagogija i populizamVeliko priznawe koje je mentor Mla|an Dinki} javno odao svom misionaru i u~eniku Bojanu Kri{tu, jesu navodni uspesi u restruktuirawu JP Aerodrom Nikola Tesla za vreme wegovog direktorskog mandata. O tome, u svom autorskom tekstu objavqenom u dnevnom listu Politika, pod naslovom Kad je skupo zapravo jeftino, Dinki} kaè: (...) Nakon sveop{te hajke, oti{ao je jedan od retkih direktora koji je hrabro i uspe{no restruktuirao svoje preduze}e, raskinuv{i brojne {tetne ugovore, smawiv{i masu plata za 15 odsto u odnosu na pro{lu godinu, broj zaposlenih za jednu tre}inu, uz pove}awe dobiti za dràvu od ~ak ~etiri puta. Bojan Kri{to je zapravo uradio ono {to se ve} godinama traìlo od svake vlade smawio je javnu potro{wu na primeru preduze}a koje je vodio. Zato je i stekao brojne neprijateqe (...)63). Posle ovakvog Mla|inog hvalospeva, svi bi izveli zakqu~ak da je Kri{to bio menayer kakvog bi svaka dràva i svaka vlast veoma rado poèlele u svom timu. Me|utim, o ~emu se ovde radi najboqe ilustruju prve re~enice iz Mla|inog autorskog teksta: Najve}a opasnost za demokratiju je dema63) Izvor: List Politika, (http://www.politika.rs/), od 8. 12. 2008. godine. 31

Revizija demokratije gogija. Posebno u Srbiji, u kojoj je populizam stariji od demokratije. Demagogija dovodi do iskrivqenog sistema vrednosti. Dakle, ministar Dinki} veoma precizno iznosi svoje zapaàwe uzajamnog odnosa demokratija-demagogija u na{oj zemqi, ali bira upravo taj na~in, da demago{kom i populisti~kom zamenom teza prikaè Bojana Kri{ta kao supermena. Kao uspe{nog menayera koji je `rtva lova na ve{tice i kao jednog ~oveka koji je doìveo besomu~ni medijski lin~. Na ovaj na~in Dinki} je na najbrutalniji mogu}i na~in obmanuo javnost i gra|ane Srbije, a da je to zaista tako svedo~i i zvani~an nalaz buyetskog inspektora Ministarstva finansija. Iz ovog dokumenta se veoma precizno vidi kako je to Kri{to hrabro i uspe{no restruktuirao preduze}e kojim je rukovodio, kako je raskinuo brojne {tetne ugovore i kako je smawio masu plata za 15 odsto i smawio broj zaposlenih za jednu tre}inu.

Kri{to menayer: otpustio 141, pa zaposlio 840 radnikaU postupku kontrole poslovawa JP Aerodrom Nikola Tesla i rada direktora Bojana Kri{ta, buyetski inspektor je u svom nalazu konstatovao da je to preduze}e Programom restruktuirawa za 2008. godinu64), planiralo da smawi dotada{wi broj zaposlenih za 108 qudi. Proceweno je da bi ovaj poduhvat ko{tao oko 108 miliona dinara, a {to je obezbe|eno u buyetu Aerodroma. Me|utim, obra~unate su i ispla}ene otpremnine za 141 zaposlenog, {to je buyet Aerodroma ko{talo 135.634.571 dinara bruto. Nakon ovog, kako Dinki} kaè hrabrog i uspe{nog restruktuirawa preduze}a u kome se smawio broj zaposlenih za jednu tre}inu, u JP Aerodrom Nikola Tesla se de{avaju neverovatne stvari. Naime, de{ava se to da se Bojan Kri{to otarasio radnika u stalnom radnom odnosu da bi poslove angaòvawa radnika pla}ao preko ugovora, omladinskih zadruga i preko jednog privatnog preduze}a. Kako? Naime, u prvih 10 meseci 2008. godine JP Aerodrom Nikola Tesla je utro{ilo 420 miliona dinara bruto za finansirawe plata 472 stalno zaposlena radnika. Kri{to je po ugovoru o delu prose~no angaòvao 12 lica, {to je Aerodrom ko{talo 7,5 miliona dinara bruto. Po ugovoru o povremenim i privremenim poslovima angaòvao je 4 lica, a po ugovoru o dopunskom radu prose~no 1 lice mese~no, {to je Aerodrom ko{talo 4,1 milion dinara bruto. U istom periodu Kri{to je preko omladinskih zadruga angaòvao i 473 radnika koji su ko{tali dodatnih 80,6 miliona dinara bruto. Me|utim, preko firme OZB Komerc, Kri{to je angaòvao 350 radnika, a {to je Aerodrom ko{talo ~ak 301,3 miliona dinara bruto. Dakle, prema ~iwenicama koje je utvrdio buyetski inspektor, na platnom spisku preduze}a se u prvih 10 meseci 2008. godine na{lo 472 radnika u stalnom radnom odnosu i ~ak 840 radnika tu|e radne snage. Dakle, ukoliko se sumira broj stalno zaposlenih i broj angaòvanih radnika, re~ je o prose~nom mese~nom broju od ukupno 1.311 qudi koji su u prvih 10 meseci 2008. godine bili na platnom spisku JP Aerodrom Nikola Te64) Program je zaveden pod brojem: 19339, od 18. 12. 2007. godine. 32

Ivan Nini} sla. Kri{to je rad svojih stalno zaposlenih radnika platio 420 miliona dinara, dok je rad tu|e radne snage platio 396,9 miliona dinara. Nejasno je u ~emu se onda ogleda restrukturirawe i smawewe broja zaposlenih za jednu tre}inu? Kakva je to ra~unica otpustiti 141 radnika i za otpremnine izdvojiti 135,6 miliona dinara, a istovremeno angaòvati 840 radnika sa strane i platiti im skoro 400 miliona dinara?! Ovako ne{to u Srbiji nije zabeleèno sve do pojave Bojana Kri{ta i Mla|ana Dinki}a.

Kri{tovi honorarci i 350 omladinacaUkoliko se analizira na~in na koji je Bojan Kri{to angaòvao tu|u radnu snagu i poslovi za koje su pojedinci sa strane angaòvani, mogu se izvu}i zakqu~ci da nije re~ ni o kakvom menayeru, ve} da je re~ o najobi~nijoj {teto~ini koju jedno dràvno preduze}e u demokratskoj Srbiji moè da ima. Kako je buyetski inspektor utvrdio, odmah po re{avawu problema vi{ka zaposlenih i po isplati otpremnina, direktor Kri{to je po~eo da zapo{qava novu radnu snagu i to po ugovoru o dopunskom radu. Tako je za prvih 10 meseci 2008. godine, na teret buyeta Aerodroma, stvorio tro{kove u visini od 1.635.929 dinara bruto. Da skandal bude jo{ ve}i, u Programu poslovawa JP Aerodrom Nikola Tesla za 2008. godinu, koji je usvojila Vlada Republike Srbije, uop{te nisu bili predvi|eni, odnosno nisu bili odobreni rashodi po ovom osnovu. Jedan od ugovora65) o dopunskom radu do 1/3 punog radnog vremena, Kri{to je potpisao sa izvesnim Markom Paunovi}em,66) i to za poslove koordinatora projekta izrade Studije o restrukturirawu JP Aerodrom Nikola Tesla u periodu od 1. juna do 31. decembra 2008. godine. Naknada za ovaj posao je ugovorena u neto iznosu od ~ak 2.000 evra mese~no! Pored ugovora po ovom osnovu, Kri{to je u prvih 20 meseci 2008. godine utro{io ~ak 7.665.967 dinara bruto za angaòvawe radne snage, i to 12 qudi po ugovoru o delu. Buyetski inspektor je utvrdio da je Program poslovawa probijen za 2.867.474 dinara, koliko je vi{e utro{eno od planiranog i odobrenog. Izme|u ostalog, jedan od ugovora o delu koji je Kri{to potpisao bio je i ugovor67) sa izvesnim Zdravkom Vu~kovi}em. Iako je Vu~kovi} po zanimawu oficir, Kri{to ga je angaòvao za svog savetnika za ekologiju i za{titu ìvotne sredine, za {ta je mese~no dobijao 54.800 dinara neto.65) U inspekcijskom nalazu se ne navodi delovodni broj ugovora. 66) Marko Paunovi} je izvr{ni direktor NVO Centar za liberalno-demokratske studije. Diplomirao je 2000. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, a po magistraturu je oti{ao 2003. godine kao stipendista Vlade SAD na University of Pennsylvania. Kri{tovo poznanstvo i prijateqstvo sa ekspertom Paunovi}em datira jo{ iz kabineta potpredsednika Vlade SRJ i Vlade Srbije M. Labusa (G17 plus), gde su obojica radili. Tek svr{eni student, ekspert Paunovi} je od januara 2001. godine do maja 2006. godine radio kao ekonomski savetnik M. Labusa. 67) Ugovor je zaveden pod brojem: 440/32, od 4. 2. 2008. godine. 33

Revizija demokratije Direktor Kri{to se nije zaustavio na ovim angaòvawima, ve} je radnu snagu od 17 qudi angaòvao i na tre}i na~in, i to po osnovu ugovora o povremenim i privremenim poslovima. Tako su poslovi kuvawa kafe u delatnosti komercijale i poslovi vezani za telekomunikacione sisteme, u prvih 11 meseci 2008. godine, buyet Aerodroma ko{tali 2.500.369 dinara. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, izme|u ostalog, Kri{to je za period od 1. avgusta do 31. decembra 2008. godine, za poslove odràvawa telekomunikacionih sistema, angaòvao po ugovoru izvesnog Sr|ana [vabi}a i obezbedio mu mese~nu naknadu od 40.000 dinara neto. Zahvaquju}i menayerskom poduhvatu Bojana Kri{ta, buyet JP Aerodrom Nikola Tesla je u periodu od 1. januara do 31. novembra 2008. godine opusto{en za ~ak 83.165.539 dinara, koliko je ko{talo angaòvawe radne snage za obavqawe privremenih i povremenih poslova. Od toga je 2,5 miliona dinara direktno pla}eno fizi~kim licima sa kojima su potpisivani ugovori, dok je iznos od 80,6 miliona dinara pla}en omladinskim zadrugama. Prema navodima buyetskog inspektora, Kri{to je stvarawem ovih rashoda probio Program poslovawa JP Aerodrom Nikola Tesla za 2008. godinu, koji je usvojila Vlada Republike Srbije, i to za 6.459.550 dinara, koliko je vi{e utro{eno od planiranog i odobrenog. Aerodrom je imao ugovorene poslove sa 3 omladinske zadruge preko kojih je za prvih 10 meseci 2008. godine, u proseku bilo angaòvano 350 lica. Angaòvani su radnici za utovar-istovar, odràvawe zelene povr{ine, te kafe kuvarice, pomo}ni radnici, higijeni~ari, voza~i sanitetskog vozila, traga~i izgubqenih stvari, voza~i prtqaga itd. Zadrugama je na ime bruto tro{kova i provizije pla}eno 80.665.169 dinara, a od tog novca angaòvana lica su dobila 48.274.021 dinar neto.

Preko posrednika zaposleno jo{ 473 radnika za 301 milionDa se menayerski rezultati Kri{ta ne zavr{avaju samo na angaòvawu radne snage preko omladinskih zadruga, buyetski inspektor je otkrio prilikom kontrole dokumentacije o saradwi JP Aerodrom Nikola Tesla sa preduze}em OZB Komerc. Naime, utvr|eno je da je preko ove firme, a za potrebe Aerodroma, bilo angaòvano ukupno 473 lica. Tako je 219 radnika bilo angaòvano u Delatnosti saobra}aja; 40 radnika u Delatnosti investicija; 158 radnika u Delatnosti bezbednosti; 7 radnika u Delatnosti komercijale; 18 radnika u Delatnosti informacionih tehnologija; 7 radnika u Delatnosti pravnih poslova i javnih nabavki; 13 radnika u Delatnosti finansijskih poslova; i 2 radnika u kabinetu direktora Bojana Kri{ta (menayer za odnose sa javno{}u i voza~). Ovo angaòvawe tu|e radne snage za prvih 10 meseci 2008. godine ko{talo je Aerodrom ~ak 301.367.709 dinara, koliko su iznosile bruto zarade sa provizijom. Od ove sume samo je 174.252.428 dinara pla}eno na ime ~istih neto zarada radnicima. Posebno je interesantno to {to su obra~un zarada i druge poslove vr{ile kadrovska i obra~unska slu`ba JP

Documents

Revizija Demokratije Ivan Ninic