REVIZIJA SEMINARSKI

SADRŽAJ

UVOD.................................................................................................................................. 2

1. POJAM ZNAČAJNOSTI.......................................................................................... 3

2. FAKTORI KOJI ODREĐUJU ZNAČAJNOST………………………………… 4

2.1. VELIČINA STAVKE ........................................................................................ 5

2.2. PRIRODA STAVKE .......................................................................................... 5

2.3. OKOLNOSTI ...................................................................................................... 5

2.4. RENTABILNOST (Cost-benefit) ....................................................................... 5

3. PRELIMINARNA OCJENA ZNAČAJNOSTI I NJENA ALOKACIJA ............ 6

3.1. REVIDIRANJE PRELIMINARNE OCJENE ZNAČAJNOSTI.......................... 7

4. POVEZANOST ZNAČAJNOSTI I REVIZIJSKOG RIZIKA ………………… 74.1. ZNAČAJNOST I REVIZIJSKI RIZIK U OCJENJIVANJU REVIZIJSKIH DOKAZA…………………………………………………………………………….

4.2. PROCES UTVRĐIVANJA ZNAČAJNOSTI U FAZI PLANIRANJA….……...

5. PRIMJER UTVRĐIVANJA ZNAČAJNOSTI U FAZI PLANIRANJA ………..

ZAKLJUČAK ……………………………………………………………………………

LITERATURA …………………………………………………………………………..

Značajnost u reviziji finansijskih izvještaja

UVOD

Međunarodni standard revizije 200 (ISA 200) kaže da je “cilj revizije finansijskih izvještaja je omogućiti revizoru izražavanje mišljenja o tome jesu li finansijski izvještaji sastavljeni, u svim značajnim aspektima, u skladu s primjenjivim okvirom finansijskog izvještavanja.”1 Ostvarenje ovog cilja zahtijeva razumijevanje tri temeljna koncepta u reviziji : značajnost, revizijski rizik i revizijski dokaz.Na temelju suda revizora o značajnosti i revizijskom riziku revizor odlučuje o vrsti i obimu same revizije, a utvrđujući obim revizije on mora donijeti odluke o prirodi, obimu i vremenskom usklađivanju prikupljanja dokaza.

U ovom radu obrađen je prvi koncept u reviziji finansijskih izvještaja – koncept značajnosti, odnosno materijalnosti. Kroz rad će biti objašnjen pojam značajnosti, definisanje značajnosti kroz Međunarodne standarde revizije; opisan i prikazan odnos značajnosti i revizijskog rizika, kao i slikovito prikazan sam proces utvrđivanja značajnosti u fazi planiranja revizije. U poslednjem dijelu rada je utvrđivanje značajnosti prikazano kroz primjer, što ustvari prikazuje primjenu koncepta značajnosti u revizijskoj praksi.

1 Međunarodni standard revizije 200 (ISA 200), Međunarodni standardi i saopštenja revizije, uveravanja i etike,

Savez računovođa i revizora Srbije (prevod sa engleskog jezika), 2004

2


1. POJAM ZNAČAJNOSTI

Prilikom planiranja revizije (druga faza u modelu procesa revizije), revizor razmatra šta je to što bi finansijske izvještaje moglo učiniti značajno pogrešno iskazanim. Drugim riječima, koliki je dopustivi stepen netačnosti u finansijskim izvještajima, koji neće izazvati sumnju u kvalitet revizije, ili prirodu revizijskog mišljenja.

Cilj revizije finansijskih izvještaja je omogućiti revizoru izražavanje mišljenja o tome jesu li finansijski izvještaji sastavljeni, u svim značajnim aspektima, u skladu s primjenjivim okvirom finansijskog izvještavanja. Procjena šta je to značajno pitanje je profesionalnog suda.

Značajnost, odnosno materijalnost, kao jedan od osnovnih koncepata u reviziji, definisana je Međunarodnim standardom revizije 320 (ISA 320).Svrha ovog Međunarodnog revizijskog standarda je utvrditi standarde i osigurati uputstva koja se odnose na koncept značajnosti i njegovu povezanost s revizijskim rizikom.Prilikom obavljanja revizije, revizor treba razmotriti značajnost i njezinu povezanost s revizijskim rizikom.

Pojam "značajnost" definisan je od strane Komiteta za međunarodne računovodstvene standarde u Okviru za sastavljanje i prezentaciju finansijskih izvještaja, sljedećim riječima:

Informacija je značajna ukoliko njeno izostavljanje ili pogrešno prikazivanje mogu uiecati na ekonomskee odluke koje korisnici donose na bazi finansijskih izvještaja. Značajnost zavisi od veličine stavke ili greške prosudjene u specifičnim okolnostima njezinog izostavljanja ili pogrešnog iskazivanja. Prema tome, značajnost više osiguravagranicu ili tačku razgraničenja, nego što je primarno kvalitativno obilježje koje mora imati informacija da bi bila korisna.2

U definisanju plana revizije, revizor postavlja prihvatljiv nivo značajnosti kako bi se otkril kvantitativno značajna pogrešna iskazivanja. Međutim, trebaju biti razmotreni iznosi (količina), kao i prirode (kvaliteta) pogrešnih iskazivanja. Primjeri pogrešnih prikazivanja u kvalitativnom smislu mogu biti neadekvatan ili neprimjeren opis računovodstvenih politika, kada je vjerojatno da će korisnik finansijskih izvještaja biti doveden u zabludu tim opisom, ili propust objavljivanja nepostupanja skladno zakonskim zahtjevima, kada je vjerojatno da će to izvrgavanje zakonskih ograničenja značajno narušiti sposobnost poslovanja.

2 Međunarodni standard revizije 320 (ISA 320), Međunarodni standardi i saopštenja revizije, uveravanja i etike, Savez računovođa i revizora Srbije (prevod sa engleskog jezika), 2004

3


Revizor treba razmotriti mogućnosti pogrešnog prikazivanja i relativno malih iznosa koji, kumulativno, mogu imati značajan učinak na finansijske izvještaje. Na primjer, greške u postupcima vezanim za kraj mjeseca mogu ukazivati na potencijalno veliko pogrešno prikazivanje, ako se greška ponavlja svaki mjesec.

Revizor treba razmotriti značajnost na nivou cjelokupnih finansijskih izvještaja kao i onu povezanu s klasama transakcija, stanjima računa i objavljivanjima. Na značajnost mogu uticati zakonski i regulativni zahtjevi koji se odnose na klase transakcija, stanja računa, objavljivanja, kao i njihova međusobna povezanost. To može rezultirati različitim nivoima značajnosti zavisno o aspektu s kojega se posmatraju finansijski izvještaji.

Revizor treba razmatrati znčajnost kada:

a) utvrđuje prirodu, vremenski raspored i obim revizijskih postupaka, ib) ocjenjuje efekte pogrešnih prikazivanja

Prilikom ocjenjivanja jesu li finansijski izvještaji sastavljeni, u svim značajnim aspektima, skladno prihvatljivom okviru finansijskog izvještavanja, revizor treba procijeniti je li značajan ukupan iznos neispravljenih pogrešnih prikazivanja utvrđenih tokom revizije.

Ukupan iznos neispravljenih pogrešnih prikazivanja obuhvata:

a) pojedinačna pogrešna prikazivanja koja je revizor otkrio, uključujući i neto efekteneispravljenih pogrešnih prikazivanja utvrđene u reviziji prethodnih perioda; ib) revizorovu najbolju procjenu ostalih pogrešnih prikazivanja koja se ne mogu pojedinačno otkriti (tj. očekivane greške).

Ukoliko revizor zaključi da pogrešna prikazivanja mogu biti značajna, revizor treba razmotriti smanjenje revizijskog rizika proširivanjem revizijskih postupaka ili postavljanjem zahtjeva menadžmentu da koriguje finansijske izvještaje. U svakom slučaju, u finansijskim izvještajima menadžment može ispraviti otkrivena pogrešna prikazivanja.

2. FAKTORI KOJI ODREĐUJU ZNAČAJNOST

U praksi je često teško odrediti šta je to što je značajno. Moguće je razmotriti čitav niz faktora:

veličinu stavke prirodu stavke, okolnosti i isplativost revizije značajnosti.

4


2.1. VELIČINA STAVKE

Najčešća primjena značajnosti tiče se veličine razmatrane stavke. Veliki novčani iznos, ukoliko je izostavljen u finansijskom izvještaju, generalno predstavlja stavku koja je značajna. Veličina se mora posmatrati u relativnom smislu, npr. Kao postotak relevantne baze (neto dobit, ukupna sredstva, prodaja itd.), prije nego kao apsolutan novčani iznos.Finansijska procjena značaja iznosa određene stavke zavisi od njihovog konačnog monetarnog uticaja u kontekstu ostalih finansijskih informacija.

2.2. PRIRODA STAVKE

Priroda neke stake je njena kvalitativna karakteristika. Revizor ne može u svim slučajevima kvantifikovati odluku o značajnosti; neke stavke mogu imati značaj iako njihov novčani iznos nije baš onoliki koliki bi revizor inače smatrao značajnim. Priroda stavke je čini značajnom uprkos tome što se ona, kvantitativno, može klasifikovati kao neznačajna (npr. Politički mito koji je neznačajan po veličini i sl.)

2.3. OKOLNOSTI

Značajnost neke greške zavisi od okolnosti u kojima je nastala. Postoje dvije vrste okolnosti: kontekst računovodstvene informacije u kome se stavka ili greška pojavljuje i proces donošenja ekonomskih odluka primjenjen od strane korisnika te računovodstvene informacije. Kontekst neke greške je djelimično definisan njenim učinkom na finansijske izvještaje poslovnih subjekata. Revizor mora shvatiti da postoji kumulativni efekat značajnosti. Grupa grešaka koje pojedinačno nisu značajne, zajedno mogu biti značajne.

2.4. RENTABILNOST (Cost-benefit)

Računovodstvena značajnost se razlikuje od revizorske značajnosti. Računovodstvena značajnost je ex post značajnost, što znači dilemu da li je neku stavku trebalo objaviti ili ne. Tu odluke vezane za rentabilnost nisu relevantne jer je stavka već otkrivena i nisu potrebni nikakvi dodatni troškovi. Revizijska značajnost je, s druge strane, ex ante. Značajnost je koncept revizije koji se koristi radi projektovanja revizije na način da ona otkrije značajne stavke: one još nisu otkrivene! A da bi revizor pronašao neku značajnu (nenamjernu) grešku, postoje dodatni troškovi. Zbog toga, revizija značajnosti uvijek zahtijeva profesionalni sud da bi se donijela odluka u pogledu isplativosti.

5


Postavlja se pitanje koliki je iznos za koji se treba utvrditi da je značajan? Naime, međunarodni standardi po ovom pitanju ne daju smjernice, ali upraksi svaka računovodstvena firma ima svoje vlastite smjernice. Ove smjernice, tzv. ‚‚pravila palca‚‚3

koja se uobičajeno koriste u praksi obuhvataju:

5 – 10 % neto dobiti prije oporezivanja 5 – 10 % tekućih sredstava 5 – 10 % tekućih obaveza 0.5 – 2 % ukupnih sredstava 0.5 – 2 % ukupnih prihoda 1 – 5 % ukupnog vlastitog kapitala

Odgovarajuća osnova finansijskog izvještaja za izračunavanje značajnosti će se razlikovati zavisno od prirode poslovanja klijenta.

3. PRELIMINARNA OCJENA ZNAČAJNOSTI I NJENA ALOKACIJA

U toku vršenja revizije, revizor razmatra značajnost najmanje dva puta:

prilikom planiranja revizije i odredivanja prirode, vremena i obima revizijskih postupaka (tada se vrši preliminarna ocjena značajnost i njena alokacija), i

pred kraj revizijskog angažmana.

Revizor razmatra preliminarnu ocenu značajnosti kada planira reviziju. Značajnost se razmatra:

na opštem nivou (na nivou finansijskih izveštaja) i u odnosu na stanja na pojedinim racunima i vrstama poslovnih dogadaja

(alociranje značajnosti).

Značajnost može biti izražena numericki (npr. u odredenom procentualnom iznosu) iliatributivno (kao visoka, srednja ili niska). Poželjno je numericko izražavanje. Preliminarni nivo značajnosti se može utvrditi prema:

visini prihoda visini ukupne imovine poslovnom rezultatu i dr.

Iako revizori izražavaju mišljenje o finansijskim izveštajima kao cjelini, oni vrše reviziju3 Hayes, R., Schilder, A., Dassen, R., Wallage, P., Principi revizije: međunarodna perspektiva, Savez računovođa i revizora, Banja Luka, 2002.

6


pojedinacnih racuna pri skupljanju dokaza za formiranje mišljenja. Zbog toga revizorialociraju preliminarnu ocjenu značajnosti na komponente finansijskih izveštaja (pozicijebilansa stanja i bilansa uspjeha). U praksi revizori alociraju značajnost najcešce premasubjektivnoj procjeni zasnovanoj na profesionalnom iskustvu uzimajuci u obzir faktore kao što su saznanja iz prethodnih revizija, namjena finansijskih izveštaja i dr.

3.1. REVIDIRANJE PRELIMINARNE OCJENE ZNAČAJNOSTI

U toku vršenja revizije preliminarna ocjena značajnosti može biti revidirana. Ocjenaznačajnosti do koje revizor dode u toku vršenja revizijskih postupaka može biti razlicita od preliminarne ocjene značajnosti (npr. anticipirani rezultati poslovanja različiti su odočekivanih i sl). U takvim okolnostima treba ustanoviti revidiranu ocjenu značajnosti.

4. POVEZANOST ZNAČAJNOSTI I REVIZIJSKOG RIZIKA

Prilikom planiranja revizije, revizor treba razmotriti šta može činiti finansijske izvještaje značajno pogrešno prikazanim. Revizorovo razumijevanje poslovnog subjekta i njegovog okruženja određuje okvir referenci unutar kojeg revizor planira reviziju i stvara sud o procjenjivanju rizika značajnih pogrešnih prikazivanja finansijskih izvještaja i reaguje na te rizike tokom obavljanja revizije. To takođe pomaže revizoru u određivanju značajnosti te u ocjenjivanju jesu li sudovi o značajnosti ostali prikladni u kontekstu rezultata ustanovljenih tokom obavljanja revizije. Revizorov sud povezan s vrstama transakcija, stanjima računa i objavljivanjima pomaže revizoru odlučiti koje stavke treba ispitivati i treba li koristiti uzorkovanje i dokazne analitičke postupke. To omogućuje revizoru selekciju revizijskih postupaka od kojih se u kombinaciji može očekivati smanjenje revizijskog rizika na prihvatljivo nizak nivo.

Ilustracija 1. Međusobni odnos značajnosti, revizijskog rizika I prihvatljivog revizijskog rizika

Odnos izmedu značajnosti i revizijskog rizika je inverzan. To znaci da niži nivoznačajnosti (npr. greškom se smatra iznos koji je veci od 5.000 umjesto 500.000) povecava rizik od postojanja grešaka koje nece biti otkrivene (revizijski rizik).

Poslovni rizik revizijske firme je rizik da ce revizijska firma pretrpjeti neželjene

7


posljedice zbog svojih odnosa sa klijentom, čak i kada je izdati revizijski izveštaj korektan.

Značajnost i nivo revizijskog rizika nalaze se u obrnuto proporcionalnom odnosu, tj. što je veći nivo značajnosti, to je niži revizijski rizik, i obrnuto. Tu činjenicu revizor uzima u obzir kada utvrđuje prirodu, vremenski raspored i obim revizijskih postupaka. Na primjer, ako nakon planiranja određenih revizijskih postupaka revizor utvrdi da je niži prihvatljivi nivo značajnosti, povećan je revizijski rizik. Revizor će to kompenzovati:

a) smanjenjem procijenjenog kontrolnog rizika, tamo gdje je to moguće te podupiranjem smanjenja rizika provođenjem proširenih ili dodatnih testova kontrola; ili

b) smanjenjem detekcionog rizika (rizika neotkrivanja), mijenjanjem prirode, vremenskog rasporeda i obima planiranih dokaznih postupaka.

8


4.1. ZNAČAJNOST I REVIZIJSKI RIZIK U OCJENJIVANJU REVIZIJSKIH DOKAZA

Revizorova procjena značajnosti i revizijskog rizika može biti različita na početku samog planiranja revizije i na kraju prilikom vrednovanja samih rezultata revizijskih postupaka. To se može dogoditi zbog promjene okolnosti ili zbog novih spoznaja dobijenih obavljanjem revizije. Na primjer, ako su revizijski postupci obavljeni prije kraja obračunskog perioda, revizor će anticipirati rezultate poslovanja i finansijski položaj. Ako je stvarni rezultat poslovanja i finansijski položaj bitno drugačiji, procjena značajnosti i revizijskog rizika može se promijeniti. Isto tako, pri planiranju revizije revizor može namjerno postaviti niži nivo značajnosti od onog koji se namjerava koristiti pri procjeni rezultata revizije. To može biti učinjeno radi smanjenja vjerovatnoće neotkrivanja pogrešnih prikazivanja i stvaranja dodatne sigurnosti revizoru kada procjenjuje efekte pogrešnih prikazivanja otkrivene pri obavljanju revizije.

4.2. PROCES UTVRĐIVANJA ZNAČAJNOSTI U FAZI PLANIRANJA

Za planiranje je značajnost preliminarna procjena revizora o najmanjem iznosu pogrešne izjave koja bi mogla uticati na proces donošenja odluke korisnika finansijskog izvještaja. Revizori bi izgubili mnogo vremena kada bi morali tražiti svaku malu “neznačajnu” grešku koja bi imala mali efekat na finansijske izvještaje. S druge strane, revizorski postupci trebaju biti projektovani da otkriju greške nekog računa ili pojave koje bi mogle značajno uticati na korisnika finansijskih izvještaja. Koraci koje revizor mora preduzeti u procesu utvrđivanja značajnosti u fazi planiraja predstavljeni su sljedećom ilustracijom:

Ilustracija 3. Utvrđivanje značajnosti4

4

9

Ревидирање почетне процјене значајности

Распоред почетне процјене значајности на поједине рачуне

или врсте пословни догађаја

Утврђивање почетне процјене значајностиКорак 1

Корак 2

Корак 3

Процјена вјероватних грешака и поређење укупних износа са

коначном процјеном значајности

Корак 4


5.ПРИМЈЕР УТВРЂИВАЊА ЗНАЧАЈНОСТИ У ФАЗИ ПЛАНИРАЊА5

На овом мјесту чини се корисним, све до сада речено, покушати објаснити и преко конкретног примјера. Односно, показати како се, или како би се требала, процјењивати значајност.6

Појединачни финансијски извјештаји предузећа АБВ за обрачунски период који је почео 01.01., а завршио 31.12.20X6. године изгледају како су приказани у наставку.

Биланс стања предузећа АБВ на дан 31.12.20X6. у КМ

Позиција Износ

1 2АКТИВАА. СТАЛНА ИМОВИНА 3.122.500 I Нематеријална улагања 243.000 II Основна средства 2.750.000 III Дугорочни финансијски пласмани 129.500Б. ОБРТНА ИМОВИНА 1.556.300 I Залихе 983.000 II Краткорочна потраживања и пласмани 491.700 III Готовина 81.600В. УКУПНО АКТИВА (А+Б) 4.678.800

ПАСИВАА. КАПИТАЛ 3.765.600 I Основни капитал 3.000.000 II Резерве 700.600 III Добитак текуће године 65.000Б. ОБАВЕЗЕ 913.200 I Дугорочне обавезе 609.600 II Краткорочне обавезе 303.600В. УКУПНО ПАСИВА 4.678.800

Биланс успјеха предузећа АБВ за период 01.01. - 31.12.20X6. у КМ

Позиција Износ

1 2I Пословни приходи 2.520.250

5 6 Све информације о предузећу, као и само предузеће су хипотетичке природе. Таблица фактора значајности је прилагођена таблица Америчког института овлашћених јавних рачуновођа према: Мessier, W.F., Revizija: priručnik za revizore i studente s rješenjima zadataka, Faber & Zgombić Plus, Zagreb, 2000., str. 82.

10


II Пословни расходи 2.443.400III Финансијски приходи 17.750IV Финансијски расходи 21.600V Приходи из ванредних догађаја 1.200VI Расходи из ванредних догађаја 1.978УКУПНИ ПРИХОДИ 2.539.200УКУПНИ РАСХОДИ 2.466.978Бруто добитак 72.222Порези из добитка 7.222Нето добитак 65.000

Увидом у финансијске извјештаје предузећа АБВ одређује се основица за израчунавање значајности, на начин да се утврди који од елемената финансијских извјештаја (укупна имовина, укупни приходи или бруто добитак) је исказан у већем износу.7 У нашем примјеру то је укупна имовина/актива, која је исказана у износу од 4.678.800 КМ. Након што се утврди основица, приступа се израчунавању прелиминарног или почетног нивоа значајности, на начин да се основица помножи са одговарајућим фактором значајности из таблице.

Таблица фактора значајности

Износ у КМ Постотак

0 - 200.000 0,07 - 0,05200.001 - 1.000.000 0,05 - 0,031.000.001 - 2.000.000 0,03 - 0,0152.000.001 - 10.000.000 0,015 - 0,0110.000.001 - 20.000.000 0,01 - 0,00820.000.001 - 50.000.000 0,008 - 0,00550.000.001 - 100.000.000 0,005 - 0,004више од 100.000.000 0,004 - 0,002

Претпоставићемо да ревизор прве године врши ревизију у предузећу АБВ, што значи да је ризик већи. У складу са тим, да би се смањио ревизијски ризик, потрбно је повећати значајност. Односно, из таблице фактора значајности из распона постотака значајности који се налазе у реду у којем је садржана, раније одређена, основица, треба примјенити онај постотак који је мањи, како би праг значајности био нижи. У нашем примјеру, распон постотака у реду у којем је садржана основица (4.678.800 КМ) је 0,015 - 0,01, што значи да треба изабрати постотак 0,01. Множећи изабрани постотак са основицом, добиће се почетна или прелиминарна процјена значајности. Конкретно, то изгледа овако: 4.678.800 КМ x 0,01 = 46.788 KM. Из практичних разлога овај износ ће се заокружити на 47.000 КМ. Не би требали заборавити да, на овај начин, утврђени почетни ниво значајности, се може кориговати на више или на мање у складу са квалитативним процјенама. Овим је окончан први корак у процесу утврђивања значајности.

У другом кораку, прво је потребно утврдити елементи биланса који ће се ревидирати по методу узорка, јер само на ове елементе треба распоредити

7 Не треба заборавити провјерити стабилност тако одређене базе у односу на претходне године.

11


значајност. Затим је неопходно израчунати збир свих елемената, како активе тако и пасиве, на које ће се распоређивати значајност. Конкретно, претпоставимо да ће се 100 % ревидирати позиције: новац, основни капитал и резерве, будући да се те позиције или лако потврђују или се најчешће уопште не мијењају током године. Такође, на позицију добитак текуће године неће се распоређивати значајност, с обзиром на резидуални карактер ставке, односно ревидираће се у склопу биланса успјеха. Збир свих позиција на које се распоређује значајност, у наведеном примјеру је 5.510.400 KM. Почетни ниво значајности у износу од 47.000 КМ, на елементе биланса који се ревидирају по методи узорка, распоређује се на начин да се износ појединачног елемента биланса дијели са збиром свих позиција на које се значајност распоређује (5.510.400 KM), те се, на тај начин утврђени износ множи са почетним нивоом значајности (47.000 КМ).

Р а с п о р е д з н а ч а ј н о с т и

Позиција ИзносКвантит. распоред значајности

Квалитат. корекција

АКТИВАА. СТАЛНА ИМОВИНА 3.122.500 I Нематеријална улагања 243.000 * 2.073 2.000 II Основна средства 2.750.000 * 23.456 25.000 III Дугорочни финансијски пласмани 129.500 * 1.105 1.100Б. ОБРТНА ИМОВИНА 1.556.300 I Залихе 983.000 * 8.384 7.000 II Краткорочна потраживања и пласмани 491.700 * 4.194 4.100 III Готовински еквиваленти и готовина 81.600 sВ. УКУПНО АКТИВА (А+Б) 4.678.800

ПАСИВАА. КАПИТАЛ 3.765.600 I Основни капитал 3.000.000 s II Резерве 700.600 s III Добитак текуће године 65.000 nБ. ОБАВЕЗЕ 913.200 I Дугорочне обавезе 609.600 * 5.199 5.200 II Краткорочне обавезе 303.600 * 2.590 2.600В. УКУПНО ПАСИВА 4.678.800 47.000 47.000 * Елементи биланса који се ревидирају по методи узорка

s Елементи биланса који се ревидирају 100 %n Резидуални карактер

Примјера ради, за нематеријална улагања распоред значајности одређује се на начин: 243.000 / 5.510.400 x 47.000 = 2.073 KM. Након распореда почетно планиране значајности на елементе биланса који се ревидирају методом узорка, ако има потребе, неопходно је извршити квалитативне корекције. Квалитативне корекције значајности ''проводе се на темељу свих доступних финансијских и нефинансијских информација, добијених из фазе упознавања пословања предузећа и из аналитичких поступака.''8 У презентованом 8 Бешвир, Б., Начело значајности у ревизији финанцијских извјешћа, Рачуноводство, ревизија и финансије број 11/2002, стр. 83.

12


примјеру извршене су значајне квалитативне корекције на ставкама основних средстава и залиха. Разлог за то може бити да су аналитичким поступцима утврђене негативне тенденције коефицијената обрта залиха, због чега је то означено као подручје ризика. Да би се ризик смањио неопходно је повећати значајност, односно, смањити додијељени износ значајности на позицији залиха. Упоредо са тим могуће је, за исти износ, повећати додијељени ниво значајности на оним позицијама за које се претпоставља да су мање ризична, што је урађено са позицијом основних средстава.

Провођењем ревизије, ако се утврди да је дошло до промјене критеријума на којима се заснивала почетна процјена значајности, неопходно је, што је више пута већ и наглашавано, ревидирати првобитну процјену значајности у складу са промјењеним околностима. Наравно, и на крају још једном треба истаћи, почетну процјену значајности, и сваку наредну промјену исте, треба образложити у ревизоровим радним папирима.

ZAKLJUČAK

Suptilno definisana značajnost u reviziji do sada nije izvršena i vjerovatno neće ni biti zbog toga što je u praksi kod određivanja (ocjene) značajnosti naglašen subjektivan stav. U opštem slučaju i na konceptualnom nizu značajnost neke informacije se ograničava na upotrebu informacija o materiji na onoliko koliko prosječan donosilac odluke treba (može) da zna.

Различите одлуке које корисници доносе на бази информација садржаних у финансијским извјештајима који су предмет ревизије утицаће на просуђивање о томе шта је значајно а шта не, односно за неке одлуке битније су једне информације, док за друге одлуке те информације могу бити потпуно ирелевантне. Међутим, процјена о томе шта јесте а шта није битно је ствар професионалног просуђивања.

Revizor uzima u obzir značajnost kada određuje prirodu, vrijeme i obim, procedura revizije, kad procjenjuje efekat pogrešno unesenih podataka ili utvrđuje da li je način prezentacije informacija zadovoljavajući. Značajnost u reviziji je tim bitnija što pogrešno knjiženje može da izazove višestruke posljedice na računovodstveni iskaz. Tako i relativno male greške mogu imati značajan uticaj na računovodstvene iskaze.

Ревизорове процјене о значајности требају бити темељне за све фазе ревизије. Ревизор, на својим радним папирима, треба детаљно објаснити и оправдати примјењене критеријуме за процјену значајности, како у фази планирања, тако и током цијелог поступка ревизије.

13


Ukoliko se ukupan iznos neispravljenih pogrešnih prikazivanja koji otkrije revizor približava nivou značajnosti, revizor treba razmotriti je li vjerovatno da neotkrivena pogrešna prikazivanja, kada se uzmu u obzir zajedno s neispravljenim pogrešnim prikazivanjima, mogu preći nivo značajnosti.Prema tome, ako se ukupni iznos neispravljenih pogrešnih prikazivanja približava nivouznačajnosti, revizor treba razmotriti mogućnost smanjenja revizijskog rizika obavljanjem dodatnih revizijskih postupaka ili zahtijevanjem da menadžment ispravi finansijske izvještaje za otkrivena pogrešna prikazivanja.

LITERATURA

1. Međunarodni standardi i saopštenja revizije, uveravanja i etike, Savez računovođa i revizora Srbije (prevod sa engleskog jezika), 2004

2. Hayes, R., Schilder, A., Dassen, R., Wallage, P., Principi revizije: međunarodna perspektiva, Savez računovođa i revizora, Banja Luka, 2002.

3. Мessier, W.F., Revizija: priručnik za revizore i studente s rješenjima zadataka, Faber & Zgombić Plus, Zagreb, 2000.

4. Andrić, M.,Revizija računovodstvenih iskaza, Ekonomski fakultet Subotica, 1996.

5. Tomaš, D., Značajnost u reviziji finansijskih izvještaja, 6. www.efbl.org/

14


15

Documents

REVIZIJA SEMINARSKI