Click here to load reader

PPS Skripte

  • View
    538

  • Download
    18

Embed Size (px)

Text of PPS Skripte

ProizvodnjaProizvodnja predstavlja osnovno podruje ljudske delatnosti kao usmerena aktivnost radi obezbeivanja proizvoda namenjenih zadovoljenju potreba pojedinca i drutva. Proizvodnja je uslovljna postojanjem proizvodnih sistema postavljenih i organizovanih tako da obezbede transformaciju raspoloivih resursa u gotove proizvode.

Proces radaProces rad proizvodnog sistema predstavlja skup aktivnosti neophodnih za izvrenje postupaka promena ulaznih i izlaznih veliina sistema, odnosno skup progresivnih promena stanja predmeta rada u tokovima sistema. Procesi rada su definisani postupcima rada.

Postupci radaPostupci rada predstavljaju niz operacija koje se odvijaju na predmetu rada u vremenu.

OperacijaOperacija je zaokrueni deo procesa rad na odreenom predmetu rada. Svaka operacija ima svoje vreme tj. svaki predmet rada ima jasno definisanu operaciju koja ima svoje vreme trajanja. Operacija se dalje moe rastaviti na zahvate, a zahvati na pokrete

Proces proizvodnjeProces proizvodnje je proces transformacije ulaznih i izlaznih veliina.

Povratna veza se odnosi na korekcije u samom proce- su, ali i na ulazima. a koje se vre na osnovu kontrole izlaza. Pretvaranje ulaza u izlaze se obavlja odreenom tehnologijom rada.

Struktura procesa proizvodnjeCelokupan proces proizvodnje se moe posmatrati kao skup vie pojedinanih procesa koji se odnose na pojedine proizvode. Proizvodnja sloenog proizvoda se moe podeliti na proces izrade delova proces montae sklopova i celog proizvoda

Svaki pojedinani proces sastoji se iz operacija.

Naini realizacije procesa proizvodnjeSistem guranja - push sistem proizvodnja se planira na osnovu raspoloivih kapaciteta (cilj: maksimalno iskorienje kapaciteta) proizvede se ono to je planirano prodaja se trudi da to proda

Sistem vuenja - pull sistem prodaja definie ta e se proizvoditi (na osnovu zahteva kupaca i analize trita) proizvodi se samo ono to je naloeno od prodaje prodaja nema tekoa da to proda

Proizvodni sistemProizvodni sistem je dinamiki sistem iji je cilj promena stanja i predstavlja skup elemenata i relacija izmeu njih i nihova karakteristika postavljena sa nekim ciljem. Sistem u kome se odvija bilo koji proces rada. Prema osnovnim karakteristikama sistemi mogu biti: U odnosu prema okolini: otvoreni zatvoreni, relativno zatvoreni Sloenost: prosti, sloeni, relativno sloeni T zavisnost: zavisni, nezavisni Odreenost: odreeni, neodreeni Adaptivnost: adaptivni, neadaptivni Stabilnost: stabilni, nestabilni Vrsta postojanja: stvarni, nestvarni

1. Odnos prema okolini- svaki sistem deluje u svojoj okolini ( skup odreenih karakteristika koje utiu na sistem i ele da ga promene, ali se i menjaju pod uticajem sistema) 2. Sloenost uvek se definie u odnosu na sistem etalon jedinini stepen sloenosti Stepen sloenosti se uvek menja od nekog min do nekog max broja. Najee se odreuje u odnosu na vreme potrebno za izradu proizvoda 3. Vremenska zavisnost govori da li postoji promena stanja u vremnu( dinamiki) ili ne postoji ( statiki) 4. Odreenost sistema - se odnosi na to koliko mi znamo o nekom sistemu, gde stepen znanja merimo koliinom informacija. Mera organizovanosti tj neodreenosti sistema je entropija. 5. Adaptivnost da li je sistem sposoban da se prilagoava promenama okoline 6. Stabilnost odreuje se kao posledica okoline na sistem stabilan ako se sistem pod spoljnim uticajem ne izbaci iz polja tolerancije nestabilan ako se stvori poremeaj koji destabilizuje sistem i njegove izlazne veliine 7. Vrsta postojanja model nekog sistema

Tokovi u proizvodnom sistemuTansformacija resursa u proizvode se vri dejstvom sredstava rada (maine, alati, pribori) na predmete rada (materijale) na osnovu utvrenih postupaka promene stanja (informacije) ime se u procesu rada proizvodnih sistema uspostavljaju tri osnovna toka: 1. Tok materijala- predstavlja skup postupaka promene stanja koji su postavljeni tako da omogue promenu ulaznih i izlaznih veliina (osnovni tok u svakom proizvodnom sistemu) 2. Tok informacije- predstavlja tok u kome se vri izdvajanje i obrada podataka u cilju dobijanja informacije potrebnih za donoenje odluka koje obezbeuju projektovanje aktivnosti za podeavanje sistema i dranje nivoa izlaznih veliina u dozvoljenim granicama 3. Tok energije- predstavlja skup mree, ureaja, postrojenja i vodovoda koji obezbeuju rad tehnolokih sistema i uslova rada koji ine nerazdvojnu celinu i omoguavaju izvoenje projektovanih postupaka rad.

otpad

Uslovi okoline materijal

materijal proizvod

resursi

PROIZVODNI SISTEM (procesi rada) Osnovni model transformisanja resursa u proizvodeenergija Utroena energija

Trite proizvodaInformacija o stanju procesa rada

informacije

Funkcija kriterijuma

Definie eljeno ponaanje sistema u buduem vremenu. Funkcija kriterijuma predstavlja meru usglaenosti sistema i njegove okoline i njome se definie transformacija sistema. Funkcija kriteriju moe biti data kao potreba ostvarenja Max uinka- maksimalnom snagom, brzinom koliinom Max kvaliteta- izraen u vidu optimalne tanosti maksimalnog stepena iskorienja i minimalnog vremena trajanja ciklusa rada Max ekonominosti- izraena u vidu minimalnih trokova rada ili maksimalnog istog dohotka

Efektivnost proizvodnog sistemaEfektivnost proizvodnog sistema je sposobnost sistema da u to kraem vremenu stupi u dejstvo, da to due radi pouzdano i da se brzo prilagoava promenama. Osnovni prilazi u poveanju efektivnosti proizvodnih sistema ogledaju se u: Zameni tradicionalnih efektivnijim postupcima u radu Smanjenju pasivnih vremena Razvoju struktura sistema povienog stepena pogodnosti upravljanja Razvoju efektivnijih organizacionih struktura

Efektivni proizvodni sistem ima sledee karakteristike: - uproeni tokovi materijala - obezbeen sistem kavliteta - pojednostavljena organizaciona struktura - obezbeen sistem upravljanja procesima rada - racionalni tokovi informacija - racionalni komunikacioni sistemi - efektivan, pouzdan, flexibilan, automatizovan u potrebnoj meri

zasnovan na sledeim principima: princip SLINOSTI princip NEZAVISNE EGZISTENCIJE princip UPRAVLJANJA PREMA CILJEVIMA princip POGODNIH STRUKTURA ZA EFEKTIVAN RAD princip MOTIVACIJE ZA EFEKTIVAN RAD

PRINCIP SLINOSTI predmeta rada i postupaka omoguuje pojednostavljenje- ostvarenje minimuma stepena sloenosti u oblikovanju tokova u sistemu PRINCIP NEZAVISNE EGZISTENCIJE u datom vremenu i datim uslovima okoline je zasnovan na prirodno uslovljenoj zakonitosti odvajanja u trenutku formiranja potpunog identiteta i nastanka uslova za samostalno dejstvo u okolini PRINCIP UPRAVLJANJA PREMA CILJEVIMA se zasniva na potrebi dranja parametara procesa rada sistema u granicama dozvoljenih odstupanja, postavljanje funkcije cilja u realnom vremenu i datim uslovima okoline PRINCIP POGODNIH STRUKTURA ZA EFEKTIVAN RAD :osnovna karakteristika kvalitetnih sistema postavljenih na principu nezavisne egzistencije je sposobnost ostvarivanjam projektovanog odnosa efekti/ulaganja u datim uslovima to se svodi na razvoj flexibilnih struktura sistema PRINCIP MOTIVACIJE ZA EFEKTIVAN RAD: princip obezbeenja uslova rada usmerava organizatora procesa rada na kvalitetno reenje uslova rada u cilju ostvarenja projektovanih efekata i zatite uesnika u procesima rada U podruju oblikovanja tokova u sistemu postoje: POJEDINANI I GRUPNI PRILAZ U podruju oblikovanja prostornih struktura postoje: PROCESNI I PREDMETNI PRILAZ

POJEDINANI PRILAZ u oblikovanju proizvodnih sistema znai zasebne, odvojene postupke za svaki proizvod i deo ( nemogunost optimalnog putanja predmeta rada u proces rada) Karakteristike: sloenost tehnologije izrade, iroka podruja rasipanja karakteristika predmeta rada, upotreba velikog broja alata i pribora, neoptimalnost rada u serijama malih veliina, sadri ugraena ogranienja GRUPNI PRILAZ u oblikovanju proizvodnih sistema znai da je osnovna veliina grupa slinih proizvoda, upravlja se procesima rada za grupu (predmeti rada slinih karakteristika) Karakteristike: suena podruja rasipanja k-ka predmeta rada, standardizacija tehnologija izrade, smanjeno uee pripremno zavrnih vremena u ukupnom vremenu izrade, upotreba grupnih alata i pribora, optimalnost rada u serijama malih veliina, bez ugraenih ogranienja PROCESNI PRILAZ u oblikovanju prostornih struktura proizvodnih sistema znai postavljanje struktura preduzea(industrijskog sistema) na principu organizovanja celina sistema koji objedinjavaju tehnoloke strukture za istu vrstu procesa rada (radioniki princip) Karakteristike: zapostavljen princip minimalnih rastojanja, sloenost mree tokova u sistemu, zastoji, ekanja, duga vremena trajanja ciklusa proizvodnje, niska motivacija radnika, radionice, ugraena ogranienja PREDMETNI PRILAZ u oblikovanju prostornih struktura proizvodnih sistema znai postavljanje strukture preduzea (ind. sistema) na principu organizovanja celina sistema koji objedinjavaju tehnoloke strukture i uesnike u procesu rada potrebne za potpunu izradu grupe slinih predmeta rada Karakteristike: znaajno uproavanje mree tokova u sistemu i uslova pogodnosti upravljanja procesima rada, radne jedinice, mogunost primene savremenih prilaza, bez ugraenih ogranienja... Ugraena ogranienja kao posledica primene pojedinanog i procesnog prilaza u oblikovanju proizvodnog sistema su: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. sloeni tokovi materijala sloene organizovane strukture sloeni tokovi informacija velika pripremno-zavrna vremena veliki odnos Tcp/tii veliki redovi ekanja velika nedovrena proizvodnja nemogunost pronalaenja optimalne varijante redosleda putanja predmeta rada u proces rada

Tcp- vreme kada se predmet rada pusti u proces rada do trenutka kada proe zavrnu kontrolu tii- ukupno vreme potrebno za izradu jedne jedinice predmeta rada, vreme provedeno na tehnolokim sistemima

Poslovni sistem (preduzee)Skup proizvodnih i ostalih struktura projektovanih za izvoenje procesa rada svih funkcija preduzea. Sposobnost za odravanje nezavisne egzistencije u iroj okolini na tritima dobavljaa i potroaa i u drutvenim strukturama.

Preduzee je sloen sistem koji ima svoje komponente (organizacione delove) radi obavljanja odreenih procesa i ima svoje ciljeve.

Preduzee ima osam funkcija (slika pod a): centralnu proizvodnju upravljanje finansije marketing priprema komercijala razvoj opti poslovi

Proizvodni sistemSkup tehnolokih sistema i informacionih i energetskih struktura ureen na nain koji obezbeuje izvoenje procesa rada - skupa informacija u tokovima sistema(slika pod b)

Tehnoloki sistemOsnovni deo industrijskog sistema projektovan za izvoenje operacije rada na radnim mestima :

Osnovni tokovi predmeta radaKarakteristine veliine koje su od posebnog znaaja za razvoj postupaka oblikovanja tokova materijala i odreivanje osnovnih parametara proizvodnih sistema su: Koliina proizvoda, koje karakterie obim razmene sistema i okoline, odnosno nivo zadovoljenja potreba okoline (Pj-Qj) Stepen tehnoloka sloenost predmeta rada, koji predstavlja veliinu koja karakterie postupak oblikovanja, postupke promene stanja predmeta rad, kvalitet veze sredstva rada- uesnici u procesu rada i uslove izvoenja operacije (tii) Efektivni kapacitet elemenata sistema, koji karakterie radne mogunosti, izabrani reim rada, uslove korienja i kvalitet procesa odluivanja (Ke) Koliina qj

-

Tehnoloka sloenost

tii

Efektivni kapacitet Ke

Osnovne podloge za projektovanje proizvodnih sistema Osnovno oblikovanje tokova u sistemu ine vremenski izraeni odnos izmeu ukupnih potreba rada neophodnih za izvoenje svih operacija rada za dati program proizvodnje (optereenja) i efektivnih mogunosti strukture sistema (kapacitet), pri emu se u rezultatu razliitih uticaja javlja karakteristian odnos u smislu nejednaine: [ukupne potrebe rada (optereenje)]< >[mogunosti sistema(kapacitet)]

Osnovni oblici tokova u sistemuImajui u vidu da napred dati odnos ukupnih potreba rada i kapaciteta sistema odreuju veliine: - Stepen tehnoloke sloenosti predmeta rada, dat kao zbir vremena trajanja operacijarada u smislu

-

Koliine u programu, odreene analizom odnosa na relaciji sistem- okolina:

-

Efektivni kapacitet elementa sistema odreen reimom rada kao, za dati vremenski period, konstantna veliina:

Gde je: - efektivni broj dana - efektivni broj sati u smeni - efektivni broj smena - stepen iskorienja opreme Pored toga se moe odrediti i koliina rada koju sistem moe da da u odreenom vremenskom periodu, preko: m-broj dana n- broj sati u smeni s- broj smena Moe se pokazati da je ukupna potreba rada za izradu odreenog predmeta rada, datog stepena sloenosti i datih koliina, odreena kao zbir potreba rada za svaku operaciju rada u smislu:

Pa se dati odnos izmeu potreba rada i mogunosti sistema moe predstaviti na sledei nain:

Postoje tri osnovne mogunosti koje generira dati odnos: - Sluaj koji pokazuje da je ukupna potrebna koliina rada manja od efektivnog kapaciteta(slika a), to odreuje prekidnost tokova i nii stepen iskorienja kapaciteta

-

Sluaj koji pokazuje jednakost potreba i mogunosti (slika b), to dovodi do vieg stepena uravnoteenosti u sistemu

-

Sluaj koji pokazuje da je ukupna potreba rada vea od efektivnog kapaciteta(slika c), to upuuje na neprekidne tokove, potrebu vee podele rada i obezbeuje i vii stepen dobrote i efektivnosti procesa radaNedostatak kapaciteta

prekid

Slika a

Slika b

Slika c

Razmatrani odnos ukupnih potreba rada i mogunosti- efektivnog kapaciteta sistema predstavlja osnovni kriterijum za oblikovanje tokova materijala i izbor tipa toka i naziva se stepen serijnosti tokova u sistemu i prikazan je:

Gde je R ritam toka koji je odreen stabilnou ponavljanja ciklusa rada- vremenskog intervala koji razdvaja ulaz i izlaz dve uzastopne jedinice predmeta rada

Osnovi pojedinanog prilaza u projektovanju struktura sistemaPrimena pojedinanog prilaza u oblikovanju tokova meterijala podrazumeva razradu tehnolokog postupka posebno za sve predmete rada iz programa proizvodnje, ne uzimajui u obzir njihove slinosti u pogledu karakteristika. To znai pojedinanu- za svaki predmet rada, primenu tri koraka u razradi procesa rada i to: Izbor optimalne varijante procesa rada Izbor optimalne vrijante postupka rada Razradu elemenata operacije rada

U uslovima realnih programa proizvodnje i tenje za postizanjem optimalnih elemenata operacije rada, uslovljava ulaganje ogromne koliine rada u strukturi primene procesa rada. Iz datih razloga rezultat pojedinanog prilaza su: Raznovrsno oblikovanje predmeta rada i njihovih tehnolokih postupaka, Drugim rokovima primene procesa rad Visokim ueem pripremno-zavrnih vremena u ukupnom vremenu izrade zbog pojedinanog procesiranja-putanje u proces serija predmeta rada Drugim negativnim efektima 1 Proizvodni sistem2

Prekidni tokovi materijala Neprekidni tokovi materijala

Osnovna podela tokova u sistemu Stepen sloenosti uslovljen je odnosom optereenje/kapacitet. Detaljna analiza odnosa optereenje/kapacitet , za svaki predmet rada datog programa proizvodnje, pokatuje tip toka u sistemu, podlae jednoj od sledeih etiri vrijanti:

VT 1.1 je osnovni pojedinani tok i odgovara podruju IV dijagrapa pj/qj iroka struktura male koliine pojedinana proizvodnja visokokvalifikovana radna snaga opta oprema

Osnovne karakteristike: prekidnost toka i putanje u proces, izrada uvek drugog predmeta rada u jedininim koliinama VT 1.2 proizvodni program je struktuiran od razliitih proizvoda VT 1.2 je osnovni pojedinani tok i odgovara podruju III dijagrapa pj/qj - ua struktura - vee koliine - srednjeserijska proizvodnja - prekidni tok - procesni razmetaj maina - univerzalne maine ukupna koliina rada koja treba da se utroi za izradu predmeta rada na odreenoj operaciji je > (vea) od efektivnog kapaciteta radnog mesta VT 2.1 proizvodni program je struktuiran od proizvoda ue strukture u veim koliinama VT 1.2 je osnovni pojedinani tok i odgovara podruju II dijagrapa pj/qj - neprekidni tok - vi[epredmetne protone linije - visokoserijska proizvodnja - produkcione maine - razmetaj opreme po - predmetnom tipu - flexibilna automatizacija - lansiranje se vri po transportnim partijama - formula: rp = Ke/ip, rp je ritam serije, Ke je efektivni kapacitet sistema, ip je broj partija po seriji VT 2.2 proizvodni program odreen za sluaj kada je ukupna koliina rada potrebna za izradu datog predmeta rada vea od efektivnog kapaciteta radnog mesta osnovne karakteristike: osnovni pojedinani tok i odgovara podruju I dijagrama pj/qj neprekidan tok masovna proizvodnja namenske maine visok stepen automatizacije jednoprometne podrune linije velike koliine jedinine strukture

ProizvodProizvod je neposredni rezultat proces rada u proizvodnom sistemu, namenjen zadovoljenju potreba potroaa, moe biti materijalan ili nematerijalan, a njegove osnovne veliine su : 1. 2. 3. 4. Vrste proizvoda Struktura proizvoda Kvalitet Koliina proizvoda

Proizvodi mogu biti: standardni (stalno na listi proizvoda) nestandardni (po posebnom zahtevu kupca) prosti (iz samo jednog dela nema montae) sloeni (iz dva i vie delova)

Vrste proizvoda:1. 2. 3. 4. Proizvodni Hardverski Softverski Usluga

Koliina proizvodaKoliinu proizvoda karakterie obim razmene sistema i okoline, odnosno nivo zadovoljenja potreba okoline.

Struktura proizvodaU zavisnosti od potreba procesa struktura proizvoda moe biti predstavljena: Strukturnom sastavnicom koja je skup sklopova, podskolopova, delova i materijala ureenih u strukturu na osnovu koje se na jednoznaan nain utvruje veza podreenih i nadrenih elemenata strukture i intezitet datih veza. Koliinskom sastavnicom kojom se utvruje bilans potreba u skolpovima, podskolpovima delovima i materijalima za odreenu koliinu proizvoda vezanu za dati vremenski period. Modularnom sastavnicom kojom se utvruje struktura podsklopova, sklopova. Modularna sastavnica je osnova za oblikovanje ostalih vrsta satavnica jer se oblikuje za deo strukture proizvoda koji predstavlja celinu u smislu ugradnje na vie nivoa strukture ili vie razliitih prihoda.

Kvalitet proizvodaZnaajne karakteristike proizvoda koja sutinski utie na proces promene stanja, organizaciju utvrivanje kvaliteta, prenoenje i upravljanje je vezana za pojam standardnog i nestandardnog u oblikovanju i razvoju proizvoda. U sluaju standardnog proizvoda olakan je proces tehnoloke obrade, organizacije i upravljanja procesima rada. I obrnuto u sluaju nestandardnih proizvoda javlja se pojava uvek novih podataka , veliina i promena to u znaajnoj meri oteava procese obrade, organizacije, upravljanja i obezbeenja kvaliteta, to u osnovi utie i na ukupan kvalitet procesa rada.

inioci kvaliteta proizvoda su: 1. OSOBINE - funkcionalnost proizvoda 2. KARAKTERISTIKE - koliko sekundarnih funkcija poveava njegovu funkcionalnost 3. POUZDANOST - definisana kao kvalitet u funkciji vremena i koliko dugo proizvod zadrava svoj kvalitet 4. KONFORMIZAM - da li i koliko dugo proizvod zadrava propisane specifikacije i standarde 5. TRAJNOST - koliko dugo proizvod ostaje u upotrebi 6. MOGUNOST SERVISIRANJA - da li ga je lako servisirati 7. ESTETIKA - koliko je proizvod atraktivan 8. UOLJIVOST KVALITETA - kakva je reputacija proizvoda 9. BEZBEDNOST - u kojoj meri dizajn smanjuje rizik od povreda pri kontaktu sa proizvodom 10. ZATITA OVEKOVE OKOLINE - prisutna u svim fazama ivotnog ciklusa proizvoda 11. NAKLONJENOST KORISNIKU/ERGONOMIJA - koliko je proizvod human, lak za korienje, prilagoen ljudima Kvalitet se deli na dve komponente- upotrebni i kvalitet zadovoljstva Upotrebni kvalitet se deli na: 1. TEHNIKI - moe da se meri; zadovoljene funkcije, tanost mera(tolerancija) ua tolerancija to je bolji kvalitet, kvalitet povrine, kvalitet strukture materijala 1. EKONOMSKI - meri se odnos prodajne cene i trokova 2. ESTETSKI- ne moe da se meri subjektivno; oblik, izgled, boja, savremenost, ambalaa Kvalitet zadovoljstva se deli na: 1. ESTETSKI 2. KVALITET POSEDOVANJA - zadovoljstvo koje se prua korisniku zato to poseduje neku stvar Cilj ergonomije je da stvoru proizvod naklonjen korisniku tako to e proizvod prilagoditi korisnikoj snazi i znanju, pojednostaviti zadatke koji su potrebni za korienje proizvoda i smanjiti im broj i predvideti ljudsku greku i spreiti je.

Dijagram zavisnosti trokova izmene u funkciji vremenaAnaliza procesa obezbeenja kvaliteta u proizvodnji pokazuje zavisnost trokova izmene u funkciji vremena. 1. Konstruktivna primena 2. Tehnoloka priprema 3. Proizvodnja

Vreme trajanja proizvodaivotni ciklus proizvoda u najveoj meri je uslovljen zahtevima okoline i kvalitetom vrenja funkcije u realnim radnim uslovima i razliito je u meri funkcija datih veliina. Opti oblik ponaanja veliine koje u osnovi karakteriu ivotni ciklus proizvoda sa strukturom vremenskih faza ciklusa je kao na slici.U U tro a k ra d a V re d n o st ra z m e n e t r o a k o v i k u p a a n r a d p K r i r h i to i d n t a k a K D o b i n o v o p r o i z d o b i t a k U k u p a n p r h o d n o v o g ip r o i z v o d a a t a ) i s t r a i v a n d o n o e n j ( 2 ) r a z v o j ( 3 ) u v o e n j e (a 4 k ) r a s t r a z m t s a o k o l i n g v ( 5o )d a u r a v n o t e r a z m e n e ( 6 ) o p a d a n j e ( k r i t i n a i t r e b a u v o v o g p r o i z ( 7 ) z a m e n a p s a n o v i m ( 1 e e o

t

r

T ro k o v i u la g a n ja

( 1

)( 2

) ( 3

) ( 4

)

T n p

r o k o v o v o g r o i z v o d

o

( 5

)

( 6

) ( 7

)

ivotni ciklus proizvoda sadri sedam faza, i to: 1. 2. 3. 4. 5. 1. 6. 7. istraivanje trita i razvoj priprema za proizvodnju poetak proizvodnje rast razmene za okolinu period stabilne razmene sa okruenjem opadanje proizvodnje prekid proizvodnje

Imajui u vidu potrebu kontinuiranog sticanja dohotka, neophodno je organizovati proces rada tako da u trenutku pojave kritine take na liniji ivotnog ciklusa bude uveden novi proizvod u meri koja obezbeuje planirani nivo dobitka to je i uslov zadovoljenja iskazanih potreba. U razultatu sve uestalijih promena okoline, potreba poveanja ivotnog standarda stanovnitva i optih drutvenih zahteva ivotni ciklus proizvoda je sve krai, to u znaajnoj meri komplikuje razvojni rad, upravljanje procesima i organizaciju radnih sistema.K

T

t

K

1

K

2

K

3

K

4

T

t 1

T

t 2