Dragica Drapić rođena je 24.8.1987. i karateom se bavi 10 godina. Takmiči se u borbama u lakoj kategoriji i ekipno, kao i u katama ekipno. Aktivni je član karate klubova : Leotar plus iz Trebinja i Žandarmerija iz Beograda.

Rezultati u borbama: Višestruki je prvak Republike Srpske za juniore i seniore, prvak Srbije za juniore do 21. godine, osvajač kupa Srpske , Srbije i BiH, osvajač Premijer lige BiH i vice šampion Srbije za seniore.

U protekloj godine za reprezentaciju Republike Srpske postala je prvak Evrope u lakoj kategoriji u borbama kao i osvajač ekipnog zlata na istom prvenstvu, što je bilo dovoljno da je proglase za najuspešniju takmičarku Evropskog prvenstva.

Za reprezentaciju Srbije osvojila je zlatnu medalju na otvorenom prvenstvu Hrvatske, bronzanu medalju na turniru u Tuzli i zlatnu medalju na trofeju Beograda, ali je zbog administratvinih problema propustila Evropsko prvenstvo u Trstu koje je bilo odmah posle ovih kvalifikacionih turnira.

Odlikuju je prvenstveno visoke tehničke mogućnosti, zatim brzina, snalžljivost, koordinacija i snaga. Ova sportistkinja već je pokazača visoke rezultate svtskih razmera ali pred njom je tek blistava karijera jer ima tek 21. godina. Pored visokih takmičarskih ciljeva, njena velika želja je da bude dobar i uspešan trener, a studiranjem na ovom fakultetu smatra da će postići preduslove za ostvarenje tog sna.

Str 9

Popunjavanjem upitnika zaokružila sam većinom pozitivne odgovore što na osnovu konstrukcije upitnika govori o tome da posedujem dovoljno polazno znanje za popunjavanje ovog praktikuma. Kada je u pitanju teorija sporta, najveće znanje u prethotdnim godinama stekla sam najpre iz teorije sportske grane plesa koju sam odabrala, a zatim iz sličnih predmeta kao što su npr ,,Tehnologija sportskog treninga’’ ili ,,Teorija sportskog treninga’’ … U kojima sam imala priliku da se detaljno sretnem sa zakonitostima teorije sporta i napravim dobru osnovu za dalju nadogradnju, kroz ovaj praktikum odnosno predmet.

Str 10

Samovrednovanje je izuzetno efektan način za stvaranje slike o sebi i sopstvenih mogućnosti. Osoba koja ume sebi da odredi objektivnu ocenu u prvom redu ima realnu sliku o sebi, a pored toga ima sigurno visoko stručno znanje i praksu (kako bi to samoocenjivanje bilo realno). Samovrednovanje bi trebalo upražnjavati što češče, kako bi svaki pojedinac mogao od samog početka da oformi sliku o svojim mogućnostima, a i da bi se kasnije osposobio da

može samostalno i realno da proceni sebe i druge, s čime će se u ovom poslu (trener) sretati svakodnevno!

Da. Sa samovrednovanjem srela sam se još i u ranijem školovanju (osnovna i srednja škola), kada su nastavnici tražili da sami sebi damo odgovarajuću, odnosno ocenu koju mislimo da smo zaslužili na osnovu naučenog gradiva. Takođe sa samovrednovanjem se susrećem i na fakultetu. Kako kroz spremanje raznih ispita tako i pripremanjem za iste, tj popunjavanjem praktikuma (npr praktikum iz tehnologije sportskog treninga), razmenjivanjem sa ostalim studentima, davanjem ocena, komentara, poređenjem i različitim sugestijama. Samovrednovanje nije nimalo lak zadatak! Ljudi se u tom slučaju najčešće ponesu vrlo subjektivno, što najčešće vodi u nerealno samovrednovanje. U takvim situacijama osećam se jako odgovorno i napeto, jer u želji da sebi dam najrealniju ocenu često preispitujem sebe više puta i poredim, kako bi na kraju bila sigurna u ispravnost svoje konačne odluke.

Naravno! U svom radu svakako bih koristila samovrednovanje, jer je to odličan ali i najefektniji način da trener i njegovi sportisti upoznaju jedni druge, kroz samoispitivanje i samoocenjivanje kako sebe tako i svojih vršnjaka, kolega, trenera …

Str 11

Do danas je bilo mnogo pokušaja određivanja pojmovnog značenja termina sport, naročito što se u jednom delu sveta ovaj termin koristi za celokupnu stručnu oblast, koju mi nazivamo fizička kultura.

Termin disport (igra, zabava) javio se u Engleskoj početkom 14. Veka, a u od 14. veka se koristi u skraćenica sport. Kuberten kaže da je sport dobrovoljan i uobičajeni kult intenzivnog mišićnog vežbanja, zasnovan na želji za napretkom, a koji može da ide i do rizika. Tomić bi sport opisao kao borbu sa prirodom u sebi . A kada takmičenje dobije pravila i sistem, to je deo sporta. Na osnovu ovih i drugih pojmovnih odrednica proizilazi da je sport oplemenjena borba i takmičenje radi prevazilaženja već postignutih rezultata, njegovo osnovno obeležje. Definiciju sporta teško je odrediti zbog njegove svestranosti i veličine najbitnije je da sadrži tri osnovne komponente-odlike. To su:

1.Takmičenje prema određenim pravilima, u okviru utvrđenog sistema što je ujedno najvažnija karakteristika sporta.

2.Težnja ka maksimalnim mogućnostima, uz dominaciju volje.

3. Kontinuiran proces treninga (vežbanja) su njegove značajne odlike.

Str 12

Reči ,,igra” i ,,igrati se” u slovenskim jezicima imaju mnogo značenja. Reč igra se upotrebljava u značenju zabava, razonoda… ona je dobrovoljna slobodna aktivnost čoveka, ona nije usmerena na stvaranje bogatstva, to je radostan čin i donosi radost čoveku. Cilj igre je u njoj samoj. Svaka aktivnost uz posedovanje određenih karakteristika može da se pretvori u igru, kao što i one aktivnosti za koje je već utvrđeno da su igre, gubitkom tih karakteristika ne zaslužuju više naziv igre. Igra odraslih spada u domen rekreacije, a za decu je način postojanja.Za igru se često kaže da je to odlična uvodna i pripremna aktivnost za bavljenje sportom, pogotovo kada se maloj deci omogućava puno igre(igranja) i učenja kroz nju. Sport i igra poseduju mnogobrojne sličnosti kao što su pravila i napetost, neizvesnost, zadovoljstvo … Igranjem čovek razvija mnogobrojne fizičke sposobnosti (koordinaciju, spretnost, brzinu, izdržljivost, snagu…) ali i maštu, kreativnost, memoriju, pažnju, osećaj za prostor i vreme, osećaj za organizaciju. Već u najmlađim godinama kroz igranje dece i afinitet prema određenim igrama i njihovoj uspešnosti u istim, može se proceniti ili pronaći neki određeni talentovani pojedinci. Igranje takođe, kod profesinalnih sportista, odličan vid za ubijanje monotonije ili aktivan odmor .. Pa i razvijanje taktike ili nekih pojedinačnih sposobnosti kroz igre koje imaju najviše sličnosti sa granom sporta u kojoj bi je trener primenio.

Str 14

Power Plate - je sprava za vežbanje vrhunskog kvaliteta, koja radi na vibracionom principu. Otvara novu dimenziju “wellness”-a i mogu ga koristiti ljudi svih uzrasta, načina života i fizičkih sposobnosti. Stimuliše prirodnu reakciju tela na vibracije. Vibracije prenose talase energije kroz telo, što podstiče mišićne kontrakcije (od 25 do 50 puta u sekundi). Kontrakcijama se povećava snaga mišića, ubrzava cirkulacija i raste opšta izdržljivost organizma, za samo 15 minuta dnevno, tri puta nedeljno.

Rafting - (eng. Rafting) na engleskom jeziku se može prevesti kao "splavarenje divljim vodama" Splavarenje u srpskom jeziku se odnosi na transport drvene građe rekama Tarom i Drinom iz ranijih vremena.Rafting je sport koji se sastoji u nadmetanju timova u profesionalnim takmičarskim čamcima sa 4 do 6 članova, a takmiči se u 3 discipline: slalomu, sprintu i spustu. Praktikuje na rekama 3. klase (prema međunarodnoj klasifikaciji).U Srbiji, rafting kao sport je još u povoju, sa manje od 10 klubova registrovanih, a prva profesionalna liga se očekuje od 2007. godine. 2006.

godine će prvi srpski klubovi učestvovati na nekom takmičenju i time se upisati u anale raftinga u Srbiji.

Mektvist - (snoubord) spada u tehniku snoubordinga, predstavlja trik koji je osamdesetih godina dvadesetog veka uveo Majk Megil, podrazumeva obrtanje u nazad za 45 stepeni oko vertikalne ose i 369 stepeni oko bočne ose.

Zlatni gol - (fudbal) znači trenutni završetak utakmice u produžetku i pobedu ekipe koja je postigla gol. Pravilo zlatnog gola uvedeno je na SP-u 1998. u Francuskoj.

Str 15

Olimpijada – ovaj izraz se često pogrešno zameni sa izrazom Olimpijske igre. Olimpijada predstavlja period od 4 godine između Olimpijskih igara, a ne dane takmičenja.

Trčanje sa preponama – pravilno bi trebalo da se kaže „trčanje preko prepona“. Jer takmičar ne trči sa preponama, već preko njih.

Skok s motkom – pravilno bi trebalo da se izgovara „skok motkom“. Jer takmičar ne trči tj ne preskače s motkom u rukama već se pomaže njom.

Štoper – koji se greškom upotrebljava i za zadnjeg igrača odbrane koji se naziva Stoper, jer on zaustavlja protivnički napad, a štoper štopuje loptu.

Str 16

Sistematizacija sporta je pre svega neophodna radi određivanja mesta svakoj pojedinačnoj sportskoj grani u celokupnom sistemu sporta, radi lakšeg izučavanja pojedinih grupacija ili vrednovanja sportskih grana koja imaju neku zajedničku karakteristiku prema uticaju na ličnost ili drugo. Kriterijumi sistematizacija su različiti u zavisnosti od karakteristika treninga i takmičenja. Smatra se da ne postoji klasifikacija koja obuhvata i diferencira sve sportske grane, odnosno sistematizacija koja bi se mogla u potpunosti prihvatiti. Najbitnije je da se pri sistematizaciji poštuje princip na osnovu koga je ona izvršena.

Str 17 – 20

PLES

Vrste plesa:

1. Umetnički plesovi2. Društveni plesovi3. Sportski plesovi4. Narodni plesovi

Prema vrsti sportskog plesa:

1. Standardni plesovi (ST) - Engleski valcer, Tango, Bečki valcer, Sloufoks, Kvikstep

2. Severno – američki plesovi – folkstrot, tvist, rok, čarlston, bluz idr)

3. Latino - američki plesovi (LA) - Ča-Ča-Ča, Samaba, Rumba, Paso-Doble, Jive

4. Moderni plesovi – bugi, brejkdens, električni bugi, tehnodens, soft bit, flešdens, snupi, step, rokenrol, fanki-dens, džez ples, rep idr

Po broju učesnika:

- Solo (pojedinačno, individualno)- U paru- Grupno

Po učestvovanju na takmičenju:

- Takmičarski- Netakmičarski

ATLETIKA

Grane atletike:

- Hodanje- Trčanje- Skokovi- Bacanja- Višeboji

Po broju takmičara:

- Pojedinačno- Ekipno (štafeta ekipno)

Po upotrebi rekvizita:

- Sa rekvizitima- Bez rekvizita

Prema vrsti rekvizita:

- Disk- Kugla- Kladivo- Koplje

Atletika je olimpijski sport. Po sredini u kojoj se odvija : na zemlji

PLIVANJE

Po stilovima:

- Delfin- Prsno- Kraul - Leđno

Prema dužini staze:

- 50m- 100 m- 200m- 400m- 800m- ... maraton

Prema broju takmičara:

- Pojedinačno- Ekipno (štafeta)

Plivanje spada u olimpijske sportove.Po sredini u kojoj se odvija: vodeni sport

Str 22 – 23

Jasna Šekarić – je reprezentativka Srbije

u streljaštvu, višestruka je olimpijska, svetska i evropska šampionka. Streljaštvom počela da se bavi 1980. u Osijeku. Na olimpijskim igrama učestvovala je pet puta: Seul, 1988. Vazdušni pištolj: 1. mesto sa 489,5 krugova (31 takmičarka iz 21 zemlje).Sportski pištolj: 3. mesto sa 686 krugova (30 takmičarki iz 20 zemalja).Barselona, 1992. Vazdušni pištolj: 2. mesto sa 486,4 kruga (47 takmičarki iz 31 zemlje).Sportski pištolj: 6. mesto sa 676 krugova (41 takmičarka iz 29 zemalja).Atlanta, 1996. Vazdušni pištolj: 4. mesto sa 487,1 krugom (41 takmičarka iz 26 zemalja).Sportski pištolj: 6. mesto sa 680,4 kruga (37 takmičarki iz 25 zemalja).Sidnej, 2000. Vazdušni pištolj: 2. mesto sa 486,5 krugova (45 takmičarki iz 32 zemlje).Sportski pištolj: 17. mesto sa 577 krugova (42 takmičarke iz 28 zemalja).Atina, 2004.

Vazdušni pištolj: 2. mesto sa 483,3 kruga (41 takmičarka iz 30 zemalja)Sportski pištolj: 9. mesto sa 579 krugova (37 takmičarki iz 26 zemalja)

U karijeri na velikim takmičenjima (olimpijske igre, svetska prvenstva, evropska prvenstva, svetski kupovi, mediteranske Igre) osvojila je tačno 90 medalja.

Slavko Obadov - (rođen 12. jula 1948. u Zemunu), član SD Slavija iz Novog Sada, reprezentativac od 1966. godine, višestruki prvak Jugoslavije u džudou i sambu, trener i savezni kapiten. Četvorostruki je prvak Balkana. Prvak Mediterana bio je 1975. i 1979.Na Evropskom prvenstvu u džudou 1968. osvojio je bronzanu medalju, 1969. zlatnu, a 1975. srebrnu. na Svetskom prvenstvu u džudou 1973. srebrnu medalju, a 1974. na Svetskom prvenstvu u sambu bronzanu.Na Olimpijskim igrama 1976. osvojio je bronzanu medalju u srednjoj kategoriji jednu od dve medalje za naš džudo.

OLIMPIJSKA MEDALJA XXI igre, Montreal 1976.

Džudo, srednja (80 kg) - BRONZANA MEDALJAREZULTATI (32 takmičara iz 32 zemlje). – Ulč (GDR) 2:0; Adamčik (POL) 2:0; Džeks (GBR) 2:0; Dvojnikov (URS) 0:2, Frutos (ESP) 2:0.

Leon Štukelj - (rođen u

Novom Mestu 12. novembra 1898. - umro 8. novembra 1999. u Mariboru) najuspešniji je reprezentativac Jugoslavije na Olimpijskim igrama sa šest medalja.Gimnastikom je počeo da se bavi veoma rano zahvaljujući jačanju sokolskog pokreta u Sloveniji.Na olimpijskoj sceni debitovao je 1924. godine u Parizu, tada već potpuno posvećen gimnastici, i osvojio dve zlatne medalje, a do kraja olimpijske karijere osvojio je još jednu zlatnu i dve bronzane (Amsterdam 1928) i jednu srebrnu (Berlin 1936).Leon Štukelj je od 1927. godine živeo u Mariboru, radio je kao sudija, a svakodnevne vežbe donele su mu dug vek. Na Igrama u Atlanti 1996. godine, kao najstariji živi osvajač

olimpijske medalje bio je specijalni gost na svečanom

otvaranju, a njegov stoti rođendan u Sloveniji je obeležen kao nacionalni praznik.

Usain Bolt - rođen 21. avgusta 1986) je sprinter sa Jamajke. Trenutno drži svetski rekord u trci na 100 metara koji iznosi 9,69 sekundi i svetski rekord u trci na 200 metara sa vremenom 19,30 sekundi. Prvi je sprinter u istoriji kojem je pošlo za rukom da obori svetski rekord u obe ove discipline na istom takmičenju.

Zanimljivo je da je Bolt svetski prvak na 200 metara, a da mu je ovo bilo tek peto takmičenje u trci na 100 metara.

Dana 16. avgusta u finalu trke na 100 metara na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. postigao je novi svetski rekord koji iznosi 9,69 sekundi.

Zlato :Peking 2008. 100m, 200m i 4 x 100m

Srebro:Osaka 2007. 100m, 4 x 100m

Str 24-27

Olimpijski krugovi - Pet međusobno povezanih krugova predstavljaju jedinstvo pet (naseljenih) kontinenata (Afrika, cela Amerika, Australija, Azija i Evropa), a boje su izabrane jer svaka država sveta ima na svojoj nacionalnoj zastavi bar jednu od njih (s leva na desno: plava, žuta, crna, zelena i crvena). Idejni tvorac krugova i zastave je Pjer de Kuberten. Olimpijski krugovi nalaze se i na olimpijskoj zastavi.

Olimpijska zastava - Zastava se u olimpijski stadion unosi dok se svira svečana Olimpijska himna. olimpijska zastava prvi put se zaviorila na Olimpijskim igrama u Antverpenu 1920. godine.

Olimpijski plamen - je jedno od najpoznatijih olimpijskih znamenja. Simbolika potiče iz grčke mitologije i priče o Prometeju koji je ukrao vatru od boga Zevsa, pa je poklonio ljudima. Taj su motiv iskoristili Grci. Plamen je prvi put upaljen na otvaranju Olimpijskih igara u Amsterdamu 1928. godine, a štafetno (pre)nošenje plamena bakljom inaugurisano je u sklopu priprema i otvaranjaOlimpijskih igara u Berlinu 1936. godine. Olimpijska baklja - Nositi olimpijsku baklju posebna je

čast, koja se događa jednom u životu, i jedna je od najvećih

počasti u sportu uopšte. Posebna se čast ukazuje osobi koja prilikom otvaranja Igara donešenu baklju preuzima

poslednja i pali vatru na samom stadionu. Tu osobu bira zemlja domaćin, a uobičajeno je da to budu zaslužni

sportisti i to najčešće oni koji se više aktivno ne takmiče.

Olimpijska himna – se svira na ceremoniji otvaranja olimpijskih igara.

Beli golubovi – simbol mira. Koji se takođe puštaju na ceremoniji otvaranja i simbolično puštaju na slobodu.

Američki plivač Majkl Felps na najbolji način je započeo misiju osvajanja osam zlatnih medalja na Olimpijskim igrama u Pekingu! On je odbranio titulu iz Atine na 4x100 metara mešovito, nadmašivši sopstveni svetski rekord za čak 1,41 sekundu. Dvadesettrogodišnji Felps preplivao je stazu za 4:03,84 minuta.

Jedini koji je zapretio na pravi način Majkl Felpsu bio je Milorad Čavić naš takmičar. On je kao svi trvrde a i sam Felps je iznenađen odlukom izgubio za 1 stotinku u finalu trke na 100m - delfin.

Nastup američke košarkaške reprezentacije u Pekingu za mnoge gledaoce širom sveta ostaće nezaboravljen po i dugo pamćen po igri koja se može ponoviti a ne i premašiti. Oni su postali šampioni olimpijskih igara a u trci za zlatnu medalju nizali su se protivnici koje su ostavljali daleko iza sebe. Bilo je to takozvani “leteći basket” igralo se najmanje na zemlji! …

Najstariji osvajač zlatne medalje bio je Šveđanin Sokar Svan. On je, sa 64 godine, pobedio u gađanju glinenih golubova na OI u Stokholmu 1912.

Berlin je doneo najmlađu olimpijsku pobednicu u istoriji Letnjih igara – Mardžori Gestring (SAD, 13 godina, skokovi u vodu) i najmlađu osvajačicu medalje – Inge Serensen (Danska, 12 godina, 200m prsno). Najbizarniji detalj vezan je za mađarskog vaterpolistu Olivera Halašija, koji je sa svojom selekcijom osvojio zlato, iako mu je potkolenica bila amputirana posle saobraćajne nesreće. Sve ovo odigralo se na XI OI u Berlinu 1936.

Na OI u Londonu 1948. amerikanac Volter Vajnans jedini je učesnik Olimpijskih igara koji je osvojio medalje i u sportskom i u umetničkom nadmetanju. On je osvojio srebrnu medalju u streljanju i zlatnu medalju za skulpturu.Francisko Lazaro, portugalski atletičar, umro je tokom maratona i to je bio prvi takav slučaj od obnavljanja Olimpijskih igara.

Na 29. Letnjim olimpijskim igrama u Pekingu, podeljene su 302 zlatne medalje, od kojih je svaka šesta pripala Kinezima.

Pravi heroji Olimpijskih igara u Pekingu 2008. su Holanđanin Marten Van der Vejden, koji je pobedio leukemiju, a potom i sve rivale u maratonu na 10 kilometara, i Natali di Toat iz Južne Afrike, koja ima jednu nogu, a učestvovala je u plivačkom maratonu na 10 kilometara i osvojila 16. mesto.

Anti-heroji Igara u Pekingu su:- kubanski "fajter" u tekvondou Anhel Valodia Matos doživotno je isključen iz sporta jer je tukao švedskog sudiju nezadovoljan njegovom odlukom u meču za bronzu u teškoj kategoriji.- švedski rvač jermenskog porekla Ara Abrahamijan koji je, nezadovoljan suđenjem bacio na pod bronzanu medalju odmah posle ceremonije proglašenja pobednika u rvanju grčko-rimskim stilom kategorije do 84 kilograma. Zbog toga je, Međunarodni olimpijski komitet udaljio Abrahamijana sa Igara, jer je prekršio pravila fer-pleja i uvredio sve ostale sportiste u Pekingu.

Str 28

Olimpijske norme – vrsta kvalifikacije, odnosno rezultat koji omogućava sportisti učešće u OI. Najveće bodove nose prvenstva kontinenata i svetsko prvenstvo.

Olimpijski rekordi – najveći reultati koji se postižu tokom OI. Retko se obaraju rekordi i tome teže svi sportisati u svim sportovima i disciplinama, a slava pobednika je ogromna.

Olimpijsko selo – posebno uređen deo grada, u kom se odigravaju OI, gde su smešteni svi učesnici OI. (takmičari, sudije i ostala lica)

Ceremonija otvaranja - predstavlja svečano otvaranje OI. Tada se pali OI plamen, svira olimpijska himna i predstavljaju zemlje učesnice i sportovi. To je veliki spektakl u kojem učestvuje preko 1000 volontera praveći jedinstvenu koreografiju.

Ceremonija zatvaranja – svečano zatvaranje OI. Baklja se uručuje sledećoj zemlji organizatoru i predstavlja se sledeća zemlja domaćin kao i najuspešni takmičari OI.

Str 32

Baklja – koj aprelazi iz ruke u ruku, iz grada u grad,simbol je večne vatre i mira. Nositi baklju velika je čast, njenim prenošenjem prenose se i snovi o boljem svetu. Nošenje baklje i štafetno trčanje je jedan od najvažnijih simbola olimpizma.

Harmonija – kao skladnost mnogobrojnih nosioca, pravovremenost i zajednički cilj-prenošenje baklje do cilja.Trkači u raznim segmentima trke usklađuju ritam i zajednički deluju kao tim.

Tačnost – jasno određen kraj, početak i potrebno vreme od preuzimanja do davanja baklje sledećem trkaču, čineći tako besprekorno organizovan niz.

F.Elis i H.Gejlin – smatraju se pronalazačima ,,trke četiri čoveka”. Prvi put je izvedena 1893., a već 1894. ponovljena. Tokom prvih 55 godina je procenjeno da se takmičilo oko 115 000 atletičara u štafetama u Pensilvaniji.

Trka harmonije sveta - je internacionalna trka čiji je osnivač Šri Činmoj iz Indije. Trka je nastala 1964. u Njujorku, danas obuhvata 70 zemalja a njena ukupna trasa premašuje obim Žemljine kugle. Kako Karl Luis kaže: ,,Trka harmonije sveta” je prenošenje baklje iz ruke u ruku, od srca do srca. Clj trke je da ojača prijateljstvo i razumevanje u svetu.

Str 33-34

Štafetno trčanje vodi poreklo još iz Olimpije i vezuje se za Olimpijski plamen koji predstavlja simbol večne vatre. Priča potiče iz grčke mitologije u kojoj je Prometej ukrao vatru iz doma boga Zevsa i poklonio je ljudima. Taj su motiv iskoristili Grci, održavavši za vreme održavanja drevnih Olimpijskih Igara uvek večnu vatru. Danas se plamen upali u grčkoj Olimpiji, sunčevom svetlošću uz pomoć konkavnog ogledala, skladno. Zatim tako nastali plamen, na Olimpijskoj baklji nosi hiljade trkača, štafetno, preko svih kontinenata, do grada u kojem će se održavati Olimpijske igre do istaknutog mesta na Olimpijskom stadionu na kojem će plamen, upaljen u drevnoj Olimpiji, goreti čsvo vreme održavanja Igara.

Suština je u tome da članovi ekipe u raznim segmentima trke međusobno usklađuju ritam i zajednički ostvaruju cilj čineći linijski niz besprekorno organizovan. Članovi ekipe-takmičari međusobno usklađuju tempo kao u retko kojoj vrsti ekipnog sporta.

Štafetno trčanje ostvaruje i najviši stepen uzajamnog poštovanja, razumevanja i harmonije među takmičarima kao ljudskim bićima i nezavisnim samostalnim ličnostima koji teže zajedničkom cilju prevazilazeći i kulturne i socijalne razlike koje savremeni svet donosi.

Harmonija među takmičarima, trkačima, npr. nosiocima vatre asocira na harmoniju među ljudima u svetu. Baklja prelazi iz ruke u ruku iz grada u grad, noseći sa sobom svetlu poruku celom čovečanstvu.

Str 35-36

1.   SPORT ZA SVE

Svetski pokret masovnog sporta i rekreacije od 1969. godine funkcioniše u  više od sto zemalja, na pet kontinenata, sa istovetnom idejom:

* sport pripada svima bez obzira na uzrast, pol, rasu, psiho-fizčke mogućnosti – * pravo na bavljenje sportom je univerzalno pravo svih kojima kretanje, vežbanje, igra ili * takmičenje u slobodnom vremenu predstavljaju zadovoljstvo.

Danas je sport postao fenomen vremena u kome živimo, a rezultati pojedinaca i ekipa nadmašuju sve prognoze. Ali....

Sve je veći broj naših sugrađana kojima "sport" predstavalja više od borbe za gol, koš, poen, santimetar ili stotinku sekunde. REKREATIVCI uživaju u mnogobrojnim aktivnostima u klubovima, organizovanim grupama ili pojedinačno a njihov motiv je ZDRAVLJE, FIZIČKA SPOSOBNOST I LIČNO ZADOVOLJSTVO.

POBEDITI SEBE, BITI AKTIVAN i UPOZNATI SE SA SVIM VREDNOSTIMA REDOVNE FIZIČKE AKTIVNOSTI su sve više opredeljenja stotina hiljada rekreativaca u Beogradu koji pešace, trče, voze bicikl i rolere, igraju neke od sportskih igara, plivaju, skijaju, vežbaju, uče odrežene veštine itd.

Asocijacija "SPORT ZA SVE" deluje u Beogradu od 1992.godine nastojeći da kontinuirano širi porodicu rekreativaca, kao i da svojim akcijama populariše sve veći broj aktivnosti. U ovom trenutku asocijacija ima preko 40 članica i taj broj se stalno uvećava.

2. Beogradski sport fest (Belgrade Sport Fest)

Beogradski Sport Fest (Belgrade Sport Fest) je sportski festival koji se krajem maja ili početkom juna svage godine održava na Adi Ciganliji. Cilj manifestacije je promocija sportskog života mladih i popularizacija životne filozofije

čiju esenciju čine druženje, priroda i igra.Sa zastupljenih preko 100 sportskih disciplina i oko 300.000 posetilaca, Sport Fest predstavlja odličan (a pritom besplatan!) provod za vikend. Na Belgrade Sport Fest-u se između ostalih predstavljaju: različiti timski sportovi, borilačke veštine i kontaktni sportovi, tradicionalne veštine, moto-sportovi, fitnes - uključujući takmičenje za najjačeg čoveka, ekstremni sportovi i različite avanturističke aktivnosti kao što su bandži džamping, orijentiring i sportsko penjanje, zatim različiti sportovi na zatvorenom prostoru, vodeni sportovi i akobacije na vodi, konjički sportovi, ples i sportska takmičenja osoba sa invaliditetom.I sama sam sva četiri puta učestvovala na ovom festu. Osim odličnog provoda tu je i druženje, upoznavanje, oprobavanje sportske forme sa ostalim učesnicima, upoznavanje sa nekim drugim sportovima, mogućnost da se

vide uživo neke aktivnosti, najbolji sportisti a i da se čovek sam oproba u nekoj od njih. Ada Cignalija je svima dobro poznato mesto naročito leti, pa se mnogobrojan svet rado okupi ovih nekoliko dana i odlično provede!

Str 37

Sportski ples

Plesom se bavim još od malih nogu, tačnije od svoje 5 godine. Već sa 11 godina upisla sam baletsku školu, nakon završetka i osnovne i srednje baletske škole pohađala sam latino ples… Iako ples mnogi autori i naučnici nekad svrstavaju u umetnost, on je ipak i sport. Poseduje obe bitne komponente sporta kao sistema – trening i takmičenje. Jedina razlika koja možda bode oči i pravi konfuziju pri određivanju mesta ovoj sportskoj grani je taj umetnički, odnosno estetski doživljaj, koji igra veliku ulogu kako u samim performansima tako i na takmičenjima tj ocene se daju pored tehničkog vrednovanja i na osnovu estetskog doživljaja. Ples a naročito sportski ples (takmičarski – standard i latino) podrazumeva visoku fizičku pripremljenost, ozbiljan rad, stručnjake i strogo pridržavanje i poštovanje određenih normi takmičenja. Prožima se i često je indirektno pratioc mnogih sportskih događaja, kako na samim utakmicama (čirlidersice) tako i npr na Olimpijskim igrama (koregrafija na ceremonija otvaranja i zatvaranja OI). Vrlo bitan faktor koji plesači imaju jako dobro savladan, a nekim sportistima predstavlja i poteškoću, je i osećaj za tempo i ritam koji je jako bitan u treningu kao i na takmičenjima… pri radu s opterećenjima i ponavljanjima u seriji. Timski rad .. pravovremenost. Ples je nešto u čemu se pronalazim i u čemu osećam da mogu da se ostvarim u potpunosti, pa samim tim u ovoj oblasti sporta pronalazim najviše interesovanja.

Str 38

Ekstremni sportovi su prva asocijacija na povišeni adrenalin jako rizične zahvate, izrazito visoku opštu i specifičnu fizičku spremnost, naročito okretnost, koordinaciju, snagu, pravovremenost i brzinu. Ekstremni sportovi pre svega zbog svoje efektnosti okupljaju masovnu publiku kao i divljenje. Takmičenja u ovim sportovima su često i neka vrsta show-a, hapenning-a. Ovi sportisti često u istraživanju sopstvenih mogućnosti spremni su na visoke rizike kojima se neretko izlažu da bi zasenili publiku i zadobili popularnost ili ojačali samouverenost.Ovakvim sportovima se nikada lično ne bih bavila iz razloga što smatram da bi teško mogla da postignem potrebnu fizičku spremnost, a i najmanja greška mogla bi da odvede u opasne povrede pa čak i smrtne ishode. Iako je ova sportska grana izrazito popularna i efektna, smatram je isuviše ekstravagantnom i rizičnom za pojedinca koji se njom bavi.

Str 39

Tendencije i putanje kretanje današnjeg sporta teže istom cilju kao i do sada – pomeranju ljudskih granica, ali sve se manje bira način do ostvarenja cilja. Doping je postao skoro nezaobilazan deo jedne trenerske karijere uspešnog sportiste. Velii obrt kapitala, učešće i uticaj moćnih veleposednika sport obrću u svoju korist. U želji da se bude prvi, uželji da se obogati ili postane slavan današnji sportisti a i ljudi uopšte ne biraju sredstvo i sprmni su na razna nepoželjna žrtvovanja, ne-fair play i davanju loših primea. Daleko je poznato da doping koji se koristi u sportu može pored nekih zdravstveni posledica izazvati i smrtne ishode. Sportisti se izlažu neljudskim naporima, menjaju se prioriteti a sport polagano gubi smisao..on prestaje da bude jedna oplemenjena borba već prava arena gde samo najmoćniji imaju pravo glasa i uvek pobeđuju. Takođe mešanje politike, ekonomije i industrije u sport premašilo je odavno granice uzajamnog pozitivnog delovanja. Sportista kroy vreme polagano ali sigurno postaje samo rob koji samo teži prestizanju postojećih rezultata, a estetske, vaspitno-obrazovne, zdravstvene, socijalne i moralne vrednosti koje sport nosi sa sobom jednostavno prestaju da budu asocijacija za ovaj fenomen – SPORT.

Str 40

- Podrazumeva naučno i kritičko proučavanje ljudskih misli i znanja u sportu i stvaranje sistema ideja tokom nekoliko hiljada godina.

- Ima bitnu ulogu u uspostavljanju i razvoju teorije sporta. Podrazumeva proučavanje sporta na osnovu određenih zakona i zakonitosti – na naučnoj osnovi.

- Objašnjava suštinu i značenje sporta, kao i ulogu sporta u društvenoj zajednici, zadovoljavajuči kriterijum opštosti (objašnjava glavno i osnovno a ne odnosi se na sve pojedinačno). Njena uloga se sastoji u proveravanju empirijskih zakona vezanih za sport.

- Omogućava primenu teorijskog znanja u konktretnim situacijama, na takmičenjima ili treninzima. Sportist ai trener treba da je imaju što više ako bi njihov rad mogao da napreduje.

Str 41

Svaka vrsta ima svoj početak i kraj iz koga se razvija – koren. Tako je za svaku sportsku granu sport kao sistem osnova iz koje se ona dalje razvija u skladu sa spoljašnjim i unutrašnjim faktorima. Zato je bitno da se osnove i koreni ofređene grane dobro prouče i temeljno nauče kako bi dalji specifični razvoj neke sportske grane bio uspešan.

Str 42

Bavljenje određenom granom sporta prvo zahteva a zatim pruža znanje o specifičnosti grane, načinu upoređivanja, zakonitostima… Svaka sportska grana ima svje specifičnosti koje se savladavaju na osnovu sticanja i usavršavanja znanja, jer se svako specifično znanje gradi na nekim osnovama.

Str 43

Ovaj aspekt se ogleda u očuvanje vrednosti koje sport daje za razvoj čovekovog organizma, opšte fizičko i mentalno stanje. Usvajanjem određenih vrednosti i zakona doprinosi se očuvanju i unapređenju pojedinca i društva u celosti.

Str 44-45

- je posebna psihološka dispilina, koja za predmet proučavanja ima faktore koji se tiču aktivnosti čoveka u sportu.Psihologija sporta 2006., Branko Pokrajac.

- je relativno samostalna pedagoška nauka, koja proučava problematiku i obrazovanje mladih putem sporta. Pedagogija sporta 2006., prof. Dr M.Galić.

- obrađuje problematiku odnosa socijalnih promena koje nastaju pod dejstvom sporta kao

pokreta i društvenih otpora ukupnim promenama u društvu.Sociologija fizičke kulture ‘04., dr Đorđe Štakić.

- je posebna naučna disciplina istorijske nauke i proučava pojavu i razvoj sporta od najstarijeg

doba do danas.Istorija fizičke kulture

- naučna oblast koja se bavi fiziološkim aspektima u sportu. Funkcionisanjem organa i sistema čovekovog telu. Kao i njihov radi adapcija u odnosu na spoljašnje i unutrašnje faktore, tokom sportske aktivnosti.Fiziologija fizičke aktivnsosti ’03 Zlatomir Nikolić

- Naučna oblast koja se bavi primenom odnosno prenošenjem poznatih zakonitosti mehanike na ljudski organizam, i njegovo kretanje i ispituje do koje mere se oni mogu preneti i objasniti.Biomehanika I 2004, dr Duško Ilić

- Proučava sve biohemijske procese u organizmu sportiste, adaptaciju i funkcionisanje sistema organa, tokom njegove sportske aktivnosti.Fiziologija fizičke aktivnosti ’03 Zlatomir Nikolić

- obuhvata skoro sve naučne discipline u okviru medicinske nauke. Predmet sportske medicine obuhvata prevenciju, lečenje i rehabilitaciju povreda i oboljenja izazvanih fizičkoma aktivnošću, kao i pripremu sportista za fizičke aktivnosti najvišeg intenziteta.Osnovi sportske medicine 2006., prof. dr Slobodan Živanić

Str 46

1. Teorija sporta – medicina2. Teorija sporta – pedagogija3. Teorija sporta – sociologija

1.Ovaj odnos možemo posmatrati sa aspekta zdravlja, sprečavanja povreda, lečenja. Medicina i sport imaju podjednako visok uticaj na čovekovo zdravlje. Teorija sporta pruža nam osnovna primenljiva znanja kojima možemo delovati u smislu zdravlja.

2…. sa aspekta vaspitanja i obrazovanja, pogotovo najmlađih, gde predstavlja nezaobilazan korak u pravilnom i uspešnom odrastanju. Ovde bitnu ulogu ima trener, a zatim roditelji.

3.Posmatrano sa aspekta socializacije a šire gledano i egzistencije, ovaj odnos treba negovati i razvijati još u najranijem periodu, jer on omogućava čoveku da kroz bavljenje sportom i sticanjem teorijskih znanja iz sporta, omogući sebi uspešno prilagođavanje, zdrave odnose, brzu i laku adaptaciju u životu uopšte. Str 47

Kenet Kuper - je bio čuveni američki lekar i vodeći istraživač u oblasti treninga i aerobnih vežbanja. On je i pisac knjige "Aeoribik" i "Novi aerobik". Knjige su rezultat istraživanja tima naučnika u oblasti aerobnih vežbanja i pokrenule su pravu revoluciju u Americi i zapadnoj Evropi, sedamdesetih godina. Tvorac je čuvenog ,,Kuperovog testa (test 12 minuta) koji služi za procenu max VO2.

Džon Lok – smatrao je da se putem sporta može i treba očeličiti organizam, a da je zdravlje osnov sreće. Napisao je knjige ,,Neke misli o vaspitanju” i ,,rasprava o zdravog razumu”. Forsirao je svojevremeno plivanje, ples, borenje i jahanje.

Johan Guts Muts – je počeo da radi u Salcmanovom filantropinumu, predavajući gimnastiku. Napisao je knjigu ,,Gimnastika za mladež”, koja je ujedno bila i I udžbenik za metodiku gimnastike. Stvorio je složen sistem vežbanja i u njih uveo plivanje, klizanje i voltižovanje.

Str 49

Zdravstvena uloga – sportska aktivnost

podrazumeva zdrav način života. Opšte je poznato da fizička aktivnost pozitivno utiče na funkcionisanje disajnog, nervnog i kardiovaskulatornog sistema. Održava

formu i sprečava pad imuniteta.

Vaspitno – obrazovna – sport je sredstvo koje

može da služi za vaspitanje i obrazovanje. Sportista se kroz trenažni proces intelčektualno, moralno, radno socijalno vaspitav i obrazuje. Uči se dispiclini, ponašanju, odgovornosti i izvršenju obaveza.

Socijalizacijska uloga – bavljene sportom

podrazumeva prilagođavanje promenljivim društvenim okolnostima i očekivanjima sredine . Sportsita stiče znanje i veštine koje treba da ga učine društveno kompetentnim.

Ekonomska uloga – kako sport predstavlja ljudsku

delatnost u kojima je najveći obrt kapitala, naročito veliko interesovanje pokazuju najveće svetske kompanije, koje se preko sporta reklamiraju i u tome vide interes. Takođe tu su i udpešni sportisti koje za svoje učestvovanje na takmičenjima i u reprezentaciji ili timu zarađuju novac.

Estetska uloga – sport je najveći svetski spektakl

koji prati milijarde ljudi. Njegova privlačnost leži u estetskim vrednostima. On publici pruža estetska zadovoljstva i često je tema u umetnosti . Neke sportske grane su se njoj veoma približile (umetničko plivanje, umetničko klizanje, sportski ples).

Hedonistička uloga - u smislu zadovoljavanja

potreba za sportom odnosno uživanja u bavljenju sporotom. Pozitivnog psihičkog stanja i motivisanosti.Sport pruža zadovoljstvo sportistima, trenerima, publici, stručnjacima drugih struka itd. Zadovoljstva mogu biti različita : rekordi, osvajanje titula, pobede, popularnost i drugo.

Str 50

- održavanje kontakata – sastajanje, druženje, planiranje

- poziv na ljubav, bratstvo i socijalno jedinstvo – zajedničko delovanje, moralne vrednosti, zdrav odnos, suzbijanje agresije

- vaspitno-obrazovna uloga – pridržavanje pravila, obaveze, socijalizacija

- psihički balans – vera, smirenost, stabilnost

Str 58

Fenomen ,,haka “ je usko povezan i nastao pod uticajem religije. Predstavlja ritual koji izvode ragbisti sa Novog Zelanda pre početka utakmice. Na ovaj način, udarajući se rukama po delovima tela i izvodeći određene simbolične pokrete oni se mole odnosno obraćaju Bogu i mole za što bolju igru, psihički se pripremaju, koncentrišu i usmeravaju misli i pažnju ka makisimalnim rezultatatima predstojećim izazovima. Oni izvođenjem ovog tradicionalnog plesa, nastoje da se okupe i naglase početak utakmice, podignu nivo adrenalina i motivacije kako bi bili u mogućnosti da odigraju najbolje što mogu.

Str 59

Religija je oduvek imala veliki uticaj na sport. Mnogi sportovi su usko povezani svojim nastankom ili nekim pravilima, za religiju zemlje iz koje potiču (takmičenje sumo rvača). U zavisnosti od religije svaka ima svoj jedinstveni stav prema sportskoj aktivnosti. ..Smatram da religija ne treba da utiče na sport u smislu menjanja nekih već određenih normi kao što je oblačenje odnosno uniforma, dresovi.. kao što je to primer kod pripadnica islamske veroispovesti, gde se od njih traži da budu zabrađene. Pored toga što se njihovi ,, dresovi’’ razlikuju od svih ostalih, njihovo oblačenje im ne dozvoljava komfor i lagodnost. Takođe zabrana takmičenja pred muškarcima je jedna od stvari sa kojima se iz više razloga ne bih složila! Pre svega sportsko takmičenje nije aktivnost kojeg bi jedna žena (a ni bilo koji čovek) trebala da se stidi i da je vrši u tajnosti ili pred određenom, ograničenim i posebno odabranom publikom. Publika dolazi da gleda sport, loptu, igrače i njihovu majstorsku tehniku, zapanjujuću brzinu ili silu ..dakle ne žene kao ljudska bića (nečiju ženu,majku) već kao sportiste – vrhunske majstore svoga posla. Ovakav stav bi po mom mišljenju samo doveo do smanjenja publike i zainteresovanosti, a kasnije i do izumiranja sportske grane. Takođe ne slažem se i sa traženjem dozvole žene od muža da učestvuje u nekom takmičenju, jer kao što muže može podržati ženinu odluku tako može biti i najgori protivnik i na taj način joj onemogući ostvarenje u ovom polju, što je jako pogrešan stav, surova diskriminacije.Dok sa druge strane u muslimanskoj religiji, njihov prorok Muhamed savetovao ih je da vežbaju i upražnjavaju sport, čak im je i sam bio najbolji uzor, učestvujući u takmičenjima u rvanju, trčanju i jahanju. Kako je pozitivan uticaj sporta daleko poznat i dokazan, ovakav stav i odnos smatram pravilnim. Izgovaranje Božjeg imena u himni Srbije na zvaničnim takmičenjima, dovodi do automatskog osećanja duhovnosti to vodi ka relaksaciji, otklanjanju stresa i depresije koja se može javiti i ima apsolutno pozitivan uticaj!....S druge strane smatram da religija i sport, odnosno sportista, ne treba previše da se mešaju i upliću jer će se tada izgubiti smisao jedne pod uticajem one druge,jače. Ukoliko je moguć pozitivan uticaj na onu drugu takav odnos treba negovati, a u suprotnom treba ga sprečiti.

Str 61

Vera – u boga I u uspeh, pobedu. Vera je bitna kao vodič kroy život, igru I teške trenutke kroz koje sportista I čovek uopšte svakodnevno prolazi.

Discpilina –usredsređenost na ciljeve, vođstvo, karakter. Poštovanje I pridržavanje pravila.

Kontrola – sport je moćno sredstvo kontrole širokih narodnih masa. Kontrola postoji i u sportu (direktno na treningom, izvestajima) i u religiji (ispovest).

Tolerancija – potenciranje prijateljstva, fer odnosa i uviđajnosti. Sagledavanje potpune situacije i situacije pojedinca u odnosu na ostale

Poštovanje – pravila, sporta odnosno crkve, protivnika ili igrača iz tima. Poštovanje same sportske situaciej tj takmičenja odnosno liturgije, molitve. Moralne vrline koje se prenose na različite situacije u životu.

Str 67-68

Od svih nabrojanih faktora koji spajaju sport i modu, ipak najviše bih izdvojila ,,želju za takmičenjem’’ koja je pre svega u čovekovoj prirodi ..iz te želje nastao je sport (borba, pobeda, moć) ..a nastala je i moda ( prestiž, luksuz…). Kao što bi osoba koja se bavi tenisom odmah smatrana prpadnikom više klase tako bi i osoobi obučenoj po najnovijoj modi kreiranoj po Kelvin Clain-u, Versaci-ju ili Cristian Dior-u pretpostavljalo da je ekonomski obezbeđen. Povezanost mode i sporta može se primetiti na primer u trkama formulama - poslednji dizajni, najnovije kombinacije boja, modela, oblika …. A najviše se ulaže u one najuspešnije trkače! …Tako će i zemlja koja je dobro razvijena u određenoj sportskoj grani uložiti dosta da i estestski izgleda ,,na nivou’’, prestižno i jedinstveno! …Moda može ulepšati sportski događaj, npr najnoviji moderni dizajni sportskih građevina, moderni dresovi, pa i muzika koja je trenutno popularna koja bi npr pratila čirlidersice na takmičenjima i tako dalje, i tako dalje …Kao što sam već rekla, kad je u pitanju sinkretizam religije i sporta, takođe smatram da je udruživanje mode i sporta dobro ako jedan fenomen ne narušava drugi. Ukoliko se oni dopunjuju i zajedno čine da doživljaj na terenu ili u sali bude potpuniji, onda je to pun pogodak, a ukoliko bi jedno uticalo na drugo negativno (u ovom slučaju smatram da bi to pre moglo da se desi u relaciji moda-sport nego sport-moda ..) onda to udruživanje i preterano zajedničko tj timsko delovanje nije poželjno!

Str 72-73

Pored već navedenih pojmova ovdemožemo sinkretizam sporta i umetnosti proširiti odnosno posmatrati i sa polazišta publike, pobednika, doživljaja, takmičenja, posmatrača, majstorstva i vrednosti.Kad je u pitanju publika, posmatrači i vrednosti možemo najslikovitije povezati ova dva fenomena sa jednom modnom revijom i npr nekim sportskim spektaklom netakmičarskog karaktera, nekog npr. revijalnog,

rekreacionog karaktera . .. Na modnoj pisti prdstavljaju se novi modeli, stilovi i ideje, dok na sportskoj manifestaciji, novi sportovi , sportski trendovi, sportisti …. Oba fenomena iziskuju mnogobrojnu publiku i posmatrače koji prate ovaj jedinstveni, najčešće neponovljivi doživljaj sa jednakim uživanjem kao i takmičari odnosno modeli, odnosno treneri, odnosno sudije, odnosno modni kreatori ..Dok bi npr pojmove pobednik, majstorstvo, takmičenje najviše uporedila (mada to ne znači da se ovi pojmovi isključivo vezuju za primer koji dajem, već imaju najveću sličnost) sa npr. Izborom za ,,Miss sveta’’ i npr s druge strane ,,Evropsko prvenstvno’’ .. Na obe strane zapažamo takmičenje, euforiju i uzbuđenje, svi teže ka najvišim rezultatima i daju svoj maksimum. Tu se najbolje može videti majstorstvo takmičara i na kraju se bira pobednik odnosno pobednica, koji(a) po nekim već unapred određenim normama zaslužuje prvo, odnosno drugo ili treće mesto. Pored sličnosti koje poseduju moda i sport se međusobno upliću. Tako se izdvajaju sportovi koji su masovni, takoreći u modi, koje prati mnogorojna publika… Ceremonije otvaranja i zatvaranja takmičenja se organizuju u skladu sa poslednjom modom, trendovima .. tu su i moderna pravila, stilovi igre, dizajni sportskih objekata pa i sportske opreme …..

Str 75

U umetnosti je čovek najčešća tema. Nekad su to samo obični ljudi, prolaznici .. ali neretko je to neka osoba ili osobe koje su značajne, popularne i tražene. Sudeći da je sport jedan svetski fenomen umetnost ga prati u stopu.Iako ne mogu da kažem da se ijedna od navedenih oblasti umetnosti ispoljava više od neke druge, izdvojila bih vajarstvo.Povezanost ove dve oblasti se i u najranijim periodama ljudske civilizacije mogla primetiti (,,Bacač diska” npr) i bila jako cenjena. Vajari su se divili savršeno oblikovanom telu sportista, držanju tela, energijom koju su nosili, pa su i do danas ostali neiscrpna inspiracija. Stil života sportiste, u ovom slučaju pobednika bio je neki ideal, uzor kome je trebao da teži svaki uspešni pojedinac. U želji da se što verodostojnije predstave ovi junaci i heroji, vajari su čak išli mnogo dalje .. proučavali su anatomiju ljudskog tela, i do detalja posmatrali krajeve i početka mišinog vretena, oblik kontrahovanih mišića u pojedinim položajam, mimika lica … Samo ulaganje ovih velikih umetnika i zainteresovanost da se do tančina realizuju i ovekoveče slavni sportisti, događaji, čuvene situacije, govori o nemerljivom značaju sporta koji će teško može izgubiti značaj i u sledećih toliko godina.

Str 80-81

Teorija i praksa sportskog treninga – Đ.Dtefanović

Osnove sportskog treninga – V. Koprivica

Obe knjige zastupaju istu tematiku., teoriji spota prilaze vrlo temeljno i njjihovi stavovi se u suštini ne razlikuju. Ali više praktičnih primera i ilusracija mogu se primetiti u knjizi Đ.Stefanovića. (Kalendar atletskih takmičenja, pravila atletike, vrste takmičenja, evolucija nauke u sportskom treningu, plan pripreme, učenje tehnike, taktika … ) što nam pomaže da lakše shvatimo i primenimo teriju u praksi i da prepoznamo određena pravila, podele i način njihovog određivanja u teoriji i praksi.

Oba teoretičara su usmerena na preciznu sistematizaciju sporta, jasna razgraničenja i postavljanja razlika između različitih priprema, tehnike, taktike ili metoda. U obe knjige zapaža se odlična procena i podela kao i dobro utemeljeni razlozi takvog rasporeda.

Str 82

ZaProširenje znanja Proučavanje tendencija razvoja savremenog sportaMogućnost boljeg predviđanja na osnovu prošlih događaja, saznanja.Mogućnost bolje analize i dijagnoze,

ProtivSport prebrzo napreduje, proučavanjem prošlosti gubi se potrebno vreme za adaptaciju na najnovije trendove, pravila i norme.Neke teorijske postavke ili praktična saznanja više nisu u upotrebi i nemaju neki bitan uticaj na sadašnji sportUslovi u prošlosti i sada se u mnogo tome razlikuju

Str 84

Priprema sportiste, kao najveći i najvažniji deo sistema sportske pripreme, obuhvata tri međusobno povezane komponente: Sportski trening, sportsko takmičenje i vantrenažne i vantakmičarske faktore pripreme. Priprema može biti opšta ili specifična. Osnovni sadržaj sportske pripreme čine vežbe koje mogu biti takmičarske, specifično ili opšte pripremne. Vežbe se biraju u odnosu na trenažne ciljeve i zadatke kao i metodiku rada. Priprema je nezaobilazan deo sportiste pred važnos sportsko takmičenje. Kroz pripremu sportista izgrađuje motoričke potencija koje ga planski vode do budućeg sportskog majstorstva. Priprema mora biti u skladu sa individualnim karakteristikama i mora biti zastupljena u treningu.

Razlikuju se fizička, tehnička, taktička, psihološka, teorijska i integralna priprema, koje ukoliko su pravilno organizovane i primenjene omogućavaju sportisti uspešan nastup na takmičenju.

Str 85-86Pripremna takmičenja – se odnose na takmičenja u okviru pripremnog perioda. Rezultat nije bitan faktor, već se radi na podizanju psihičke i funkcionalne spremnosti.

Uvodna takmičenja - se odnose na takmičenja koja za cilj imaju proveru stanja sportiste to jest fizičke pripreme tehničko-taktičke pripreme. Tada sportista treba da jača samopuozdanje, trener da traži od sportiste da izvodi raznovrsnu tehniku.

Kontrolna takmičenja – se odnose na takmičenja na kojima je najvažnije uvideti stanje sportiste, uočiti greške a rezultat je bitan samo zbog boljeg psihičko stanja. Trener i sami sportisti procenjuju kolika su im mogućnost i kako će podneti predstojeće još veće napore, odnosno takmičenja.

Izborna takmičenja – se odnose na kvalifikaciona takmičenja. Sportisti su već prošli ozbiljan sistem pripreme i nalaze se u dobroj sportskoj formi. Ona zahtevaju visoku psihičku pripremu jer samo najbolji prolaze dalje na glavna takmičenja.

Glavna takmičenja - su najvažnija takmičenja i sva prethodna predstavljaju pripremu za ova. Sportista mora biti u potpunosti spreman i fizički, i tehnički i taktički i psihološki kako bi postigao rezultate. Cilj je što bolji rezultat.

Revijalna takmičenja – okupljaju veliki broj učesnika, otvorenog su tipa a rezultat nije bitan. Mogu biti memorijalna kada se održavaju u čast nekog preminulog istaknutog sportiste, ili humanitarna kada se skuplja prilog

od kotizacija za doprinos nekoj humanitarnoj organizaciji.

Str 87-88

U sportu postoji više sistema takmičenja a najvažniji su:

1. Kup sistem2. Liga sistem

Kup sistem je prisutan kod tenisa, sportskih igara na kup takmičenjima, borilačkih sportova … Ovaj sistem se naziva i ,,nockout sistem” jer izgubljeni u meču automatski završavaju takmičenje. Osim ovog načina kup sistem može imati i nastavak tj. poraženi može da ostane u borbi za treće mesto i to se naziva repasaž – ponovni prolaz. Ovaj repasaž može biti pun i skraćeni. Pravo na repasaž imaju svi

poraženi od finalista ili od pobednika grupa. Puni repasaž je kada se svi poraženi (od prvog kola do polufinala) sastaju po istom sistemu (kup), a skraćeni kada se osmifinalisti, četvrtfinalisti i polufinalisti (samo oni koji su izgubili od finalista), koji su na toj poziciji završili regularno takmičenje, sastaju i rade popravne borbe u borbi za treće mesto po istom kup sistemu.

Liga sistem je sistem parova koji se određuje pomoću Bergerovih tablica. Sve sportske igre održavaju svoja nacionalna prvenstva po ovom sistemu a to su fudbal, košarka, odbojka, rukomet … Liga sistem može biti jednokružni i dvokružni. Jednokružni može biti sistem turnira i tromeča a na dvokružni se misli kada se kaže liga sistem.

Str 89

- je usmerena aktivnost ka razvoju onih sposobnosti od kojih zavisi sportski rezultat. Sadrži ciljane programe i opterečenja usklađenim sa individualnim karakteristikama i prirodom ciklusa treninga.

- podrazumeva bilo kakvu fizičku aktivnost koja ne mora biti ciljana i u zavisnosti od neke druge aktivnosti, može biti i u rekreativnoj ili zdravstvenoj formi, u cilju skidanja TM (telesne mase) ili u cilju hipertrofije. Ali ne mora biti vezana za rezultat.

Str 90-91

Trener ima permanentan zadatak da u trenažnom procesu usklađuje sve vrste priprema sportiste. Pored fizičke pripreme jako je bitno istomereno raditi i na tehničkoj, taktičkoj, kondicionoj, psihološkoj i teorijskoj pripremi. Sport je kompleksna aktivnost i za realizaiciju je potrebno ovladavati svim navedenim komponentama da bi sportista bio u sportskoj formi. Tehnička priprema je značajna za postizanje racionalnog i efikasnog izvođenja kretanja pri rešavanju motoričkih zadataka u procesu treninga i takmičenja. Ova komponenta sportske forme je jako bitna u cikličnim sportovima i najčešće je izmišljaju i promovišu vrhunski sportisti, koji njom najbolje i vladaju. Taktička priprema je važna za sportove kao što su sportske igre npr,. Gde imamo nepredvidive situacije, više mogućnosti i rešenja. Dobra taktika pomaže sportisti da smišljeno, racionalno i ekonomično izvrši aktivnost i postigne rezultat. Ona se može vežbati individualno, grupno ili ekipno i najčešće se uparuje se tehničkom pripremom.

Kondicijska priprema je podjednako važna kako za ciklične tako i za aciklične sportove. Kada su u pitanju aerobne aktivnosti kondicija ima direktan uticaj – veću izdržljivost i snagu. Dok je kod anaerobnih aktivnosti uticaj indirektan, omogućavajući sportisti da primeni taktiku i tehniku najbolje što može. Na psihološka pripremi se jako radi pred bitna i velika takmičenja kada se sportisti nalaze u fazi najvećeg stresa i napetosti….koja često može odvesti u nesigurnost, dekoncentraciju, lošu igru. Ona je posebna vrsta pripreme i podrazumeva dugoročan proces psihološkog rada koji počinje sa prvim treningom početnika i traje tokom čitave karijere. Dobra psihološka priprema omogućava sportisti da svoje mogućnsti ispolji na takmičenju najbolje moguće. Teorijskoj pripremi se u praksi ne poklanja dovoljno pažnje. Ona može biti vantrenažna koja podrazumeva organizovane časove predavanja, video projekcije, stručne razgovore ili trenažna koja podrazumeva programiranje problemskih situacija u treningu. Objašnjenja i informacije na treningu o cilju,zadatku ili samom procesu obučavanja. Njen osnovni cilj je sticanje znanja, razvijanje sposobnosti posmatranja, pamćenja i zaključivanje o procesu sportske pripreme.

Sve pripreme su usko povezane i njihova integralna priprema je najbolji i najsigurniji način za maksimalna ostvarenja na sportskom takmičenju!

Str 92- je dominantan faktor uspešnosti u cikličnim

sportskim granama, gde znatno manje sportskom rezultatu doprinosi taktika, koja je značajnija u acikličnim sportovima. Kondicija se sastoji se iz njegovog: bioenergetskog potencijala i biodinamičkih sposobnosti (pokretljivosti, snage i koordinacije), a brzina kao svojstvo je deskripcija svih ovih kvaliteta. Kondicija u sportu predstavlja takvo stanje u kome su bioenergeretski potencijal i biodinamičke sposobnosti sportiste relativno dobro /slabo razvijeni i međusobno (ne)usklađeni.. Stanje sportiste spremnosti organizma koje omogućava uspešno izvršenje motoričkih zadataka.

- Fitnes ili To Be Fit u prevodu znači biti spreman, pogodan, odnosno živeti zdravo. Predstavlja predstavu o čoveku koji je dobro prilagođen savremenom načinu života, jedinstvo duha i tela. Fitnes kao sportska grana nije ni gimnastika, ni bodi bilding, ni aerobik ali poseduje njihove elemente. Američka glumica Džejn Fonda 70-ih godina bila je promoter programa ,,Workout’’ – usmereno vežbanje sa otporom sopstvene težine, radi sticanja ili održavanja optimalne fizičke

kondicije. Kao sredstva koriste se poskoci i trčanja.

Str 93

Treba trenirati i ,,ono što imaš i ono što nemaš’’, samo što se pri odabiru sportske grane sportista uvek usmerava i opredeljuje na osnovu onih spobnosti koje ima, odnosno one koje su mu visoko izražene, nadprosečne. Pa se samim tim u sportu ta sposobnost trenira više, ali se nikako ne treba apsolutno zaboraviti na ostale spobnosti. Primer mogu biti sprinteri. Njima je najbitnija anaerobna sposobnost, brzina i snaga. Ali to ne znači da on ne treba u toku makro ili mezociklusa da primeni i neki aerobni trening i da istrči deonicu od 1000m, 1500m jer na taj način on doprinosi razvijanju opštih sposobnosti, povećanju PV, UV, boljoj cirkulaciji, većoj izdržljivosti i dovodi svoju sportsku formu na viši nivo čime indirektno utiče na primarne faktore u svojoj sportskoj grani od kojih mu direktno zavisi rezultat.

Str 96SOS košPonedeljak 20.0SOS kanal

"SOS KOŠ " bavi se svim košarkaškim aktuelnostima širom Evrope, Amerike i posebno naše zemlje. Izveštaji i izjave sa svih utakmica, statistika, izbor najboljih uz obilje ekskluzivnih informacija, zaštitni su znak emisije čiji je autor i voditelj Vladan Tegeltija.

Košarkaški vremeplov, izjava nedelje, rubrike o najmladjima, Ib i ženskoj ligi su u drugom delu, gde je segment "Šetnja Evropom", ali i najava učešća naših timova u EVRO-KUPOVIMA.

Ugledni gosti odgovaraju na razna pitanja gledalaca, vrlo stručno i iz velikog iskustva. Dobijaju savete i komentare za odigrane mečeve, takođe i sami komentarišu svoj nastup kao i razne emitovane snimke.

Str 98

Trener i atleta moraju da naprave ,,misaoni most’’ da bi lakše savladali prepreke.

Trener je između ostalog i duhovni učitelj

Trener je neko bez koga se ne može u sportu

Mudar trener – dobar trener

Trener je veliki budilnik koji mora da probudi borbeni duh sportiste

trener. ,,nadmogućim” intenzitetom. ,,Um telesni I blistavu snagu” odgovri budući sportista

trenerom – treniraj ,,nadmogućim” intenzitetom.

tešeći prisloni na grudi

Str 99 Smatram da osnovni cilj trenera mora biti osposobljavanje sportiste da postigne maksimalni mogući rezultat u odnosu na svoje mogućnosti. Da bi to postigao, trener mora biti uzor svojim sportistima, dakle mora posedovati visoko stručno znanje i da to znanje svakodnevno prošituje i nadgrađuje. On mora dobro da poznaje karakteristike treninga i da ih pravilno uskladi sa individualnim razlikama svakog pojedinca.

Trener mora biti kompletna ličnost koji sportiste vaspitava, uči i vodi ka ostvarenju cilja.

Najbolji je trener onaj koji vodi druge tamo gde je i sam bio.

Jedan posao najčešće traži jedan zanat , a trenerski posao traži više zanata!

Najveće šanse ima trener koji nije propustio šanse.

Str 100

Poželjne osobine

Visoke saznajne sposobnostiSposobnost brzog procenjivanjaUsmerenost pažnjeDobra memorijaRezonovanje Objektivno procenjivanjeMašta, inspiracija, idejeEfikasnostIstrajnostAutoritativnostOptimizamPromišljenostPoverenjeHrabrost SamopouzdanjeMotivisanostStručnostObrazovanostDisciplinovanostStabilnostDruštvenostKontrolisanost

Nepoželjne osobine

DepresivnostNervoznostImpulsivnostNepromišljenostNeuroticizamDemotivisanostNestručnostNeobrazovanostNedisciplinovanostNepoverenjePesimizamSubjektivnostIzdvajanje pojedincaNestabilnostNeefikasnostAgresivnostRazdražljivost

Str 101

- Stvara, nadgrađuje, proširuje u svome trenerskom radu, uvek teži da napravi – stvori nešto novo

- Proučava uzroke i posledice, istražuje i analizira

- Bavi se jednom vrstom organizacijom, planira važne sportske događaje treninge i takmičenja

- Ima sposobnost da poveže i okupi ljude (sportiste, trenere, sudije, publiku ….)-organizuje

- Prepoznaje, uviđa, daje mišljenje o nekom problemu ili situaciji .. o nastojećem takmičenju, treningu, igri sportista …

- Na osnovu ćinjenica i iskustava pokušava da predvidi budući razvoj sportskog događaja, takmičenja … stanja, odnosa….

- Leči, upotrebljava sredstva radi lečenja neke bolesti, povrede, koja mogu biti fizičke ali i psihičke-mentalne prirode

- Pažljivo ispituje određenu situaciju u sportu i procenjuje je da bi odredio vrednost iste.

Str 102- Nepoverenju, nerazumevanju, nestručnsti,

nepoštovanju, neiskrenosti, subjektivnosti, licemernosti, posrednosti i neiskrenosti

Str 102

Prvo bih sportistu izdvojila iz sportske grupe – tima (ako se nalazi u njoj). Najpre bi mu ukazala koje sve mogućnosti poseduje i kakve su posledice najpre pozitivne … dakle da ako bude naporno trenirao moyže da postigne vrhunske rezultate, može da postane reprezentativac ili olimpijski pobednik . A ako ostane tu gde je tako demotivisan i ne bude želeo da sarađuje, pregaziće ga i vreme a i gori od njega (tj oni koji su imali mnogo manje potencijala da uspeju). Zatim bi mu naglasila da uvek može da očekuje podršku od trenera tj mene, ukoliko sam iskaže volju za napretkom. Morao bi da shvati da sve zavisi od njega i da samo ako bude vredno radio i svakog dana napredovao može da ostvari svoje snove. Još jednom bi mu ponovila sve njegove vrline i pokušala da mu vratim optimizam i motivaciju, a kasnije bi to postignuto stanje nastojala da održim ili čak poboljšam!

Naglasili bi mu da uvek može da oćekuje podršku od trenera. Trudili bi se da shvati da ipak sve zavisi od njega i od samog njegovog ključnog “NE” je kraj, ali svi treba da se potrude da do toga ne dođe. Ako sportista voli taj sport onda je ipak na treneru i drugim sportskim stručnjacima da mu odrede program kojim bi prevazišao problem motivisanosti.

Str 104

1. Učesnici su dvojica dobrih košarkaša koji su se zbog nesuglasica vezanih za igru trećeg igrača na treningu prvo koškali I vređali, a na kraju potukli. Jedan je branio trećeg igrača, a drugi se izričito protivio tome I naglašavao svoje stavove I razloge uz povećanu agresiju.

2. Za sputavanje agresije najčešće se koristi metode relaksacije I saslušavanja, a na kraju zajedničkog analiziranja I rešavanja problema.

3. S obzirom da su se dva košarkaša potukla zbog drugačijih stavova I mišljenja vezanih za igru trećeg igrača najverovatnije bi metoda zajedničke analize I pokušaja da se otkrije prava istina o događaju to jest uzroku problema biti dovoljna da se problem uspešno razreši.

4. Najbolja odluka bi bila da oba igrača prvo sasluša trener pa zatim da se isti razgovor odvije pred trećim igračem. Na ovaj način bi prvo obe strane saznale ko je u pravu. Zatim bi trebalo da se primene određene kazne zbog nedoličnog ponašanja... Ne bi bilo povoljno da se pre nego što se igrači kazne ne objasni uzrok i ne razreši problem jer bi to moglo da dovede do ponovnog sukoba.

5. Odluku o kažnjavanju u I načinu rešavanja problema, kao I vrsti kazne I njenom načinu sprovođenja treba da sprovede trener, uz eventualno prisustvo roditelja ukoliko su u pitanju mlađi sportisti. Trener mora da bude

jasan, pravedan I efikasan. Nikako ne sme da načini pogrešnu procenu ili ne uskladi dobro kaznu sa sportistima jer to može imati negativne efekte, a sledeći put bi moglo da se desi da dođe I do povređivanja ili čak grupnog sukoba.

6. Problem će biti uspešno rešen ukoliko se ovakva situacja više ne ponovi. Ukoliko ovi sportisti ne budu pravili bilo kakve incidente u toku treninga, ukoliko ne budu na bilo koji način ometali trening i jako bitna stavka je da se ne desi da isti sportisti zbog loše primene rešavanja problema od strane trenera ne shvate situaciju previše lično i demonstrarivno ili iz nezadovoljstva napuste klub u kome su uspešno trenirali. Problematične osobe često samo traže razog za izražavanje svojih neslaganja, pa uzrok problema ne mora biti isti a povodljivi pojedinci bi mogli da postanu njihovi saučesnici, što povećava ozbiljnost problema kao i težinu njegovog rešavanja..

Str 105

Nedolično ponašanje ili ne-fair play bilo bi svako ponašanje učenika sportskog događaja koje nije u skladu sa pisanim a i onim ,,nepisanim” pravilima. Ukoliko sportista na bilo koji način ne poštuje igru, pravila, protivnike ili suigrače za nejga kažemo da je nefer igrač. Pravila igre moraju se poštovati kako bi se takmičenje ili trening mogao realizovati. Takmičari neretko ,,zaborave gde se nalaze” (pod stresom, besom ili čak i bez nekog pravog razloga već takve priorode) .. pa prekidaju utakmice, vređaju protivnike, sudije, igraju preagresivno, preuveličavaju ili se podvrgavaju raznim stimulativnim sredstvimakao što je doping. Neki sportisti ne primenjuju ovaj vid prevare samo na nekim manjim utakmicama već i na najvećim sportskim manifestacijama koje prate milioni gledalaca kao što je npr. na OI u Pekingu 2008. kubanski "fajter" u tekvondou Anhel Valodia Matos doživotno isključen iz sporta jer je tukao švedskog sudiju nezadovoljan njegovom odlukom u meču za bronzu u teškoj kategoriji.Ovo ponašanje pre svega ne priliči jednom sportisti a pogotovo jednom tako uspešnom i ostvarenom rvaču. Pored toga što sport nepoštovanjem pravila igre i ponašanja gubi smisao i takmičari brukaju sebe i čoveka kao pojedinca. Smatram da sportista pored svih fizičkih sposobnosti koje mora posedovati mora imati psihičke odnosno moralne odlike jednog pobednika i da bude primer ostalima.

Str 106

Fair play ponašanje je jedino prihvatljivo kada se pomene sport i sportski događaj. Svako ostalo ponašanje ruši smisao sporta. Mnogo primera se može svakodnevno videti za vreme fudbalskih utakmica: izvinjenje sudiji, protivničkom igraču usled jakog prekršaja ali i putem novin

a razna izvinjenja, ili jednostavno poštovanje pravila na apsolutno svakoj utakmici.Ali još veći gestovi fair play-a su ona dela koja sprečavaju ikakve posledice a zatim i izvinjenja. Za nas najveći fair play potezi u fudbalu su kad ase prekine igra usled povrede protivničkog igrača kao i vraćanje lopte ekipi koja je imala napad pre prekida ili od strane oekipe čiji je igrač bio povređen. Tada se može primetiti koji igrači su više ili manje korektni – fair igrači!

Str 112-113

Saša JakovljevićMilivoje KaralejićIvica Radovanović

Relacija između dva načina ocenjivanja aktuelnog individualnog kvaliteta košarkaša kao

kriterijuma njihovih uspešnosti

Fizička kultura, Beograd, 61, (2007), 1-2, str. 25-33

Sažetak

Studija ispituje relacije između dva načina ocenjivanja aktuelnog individualnog kvaliteta košarkaša: ocene eksperata (EE) i indeksa kvaliteta (INK) koji predstavljaju kriterijumske varijable. Uzorak ispitanika su sačinjavala 44 profesionalna košarkaša (27 spoljnih i 17 unutrašnjih) koji su igrali u Prvoj JUBA ligi Jugoslavije u sezoni 2001/2002 godine. Ocena eksperata je dobijena na osnovu procene petorice košarkaških eksperata, čije su ocene podvrgnute proveri objektivnosti i pouzdanosti, a indeks kvaliteta je dobijen iz zvanične statistike na osnovu podataka o situacionoj efikasnosti košarkaša. Povezanost ova dva načina procene kvaliteta košarkaša je srednja (p= ,643 - p= ,0,01). Prvi set prediktorskih varijabli čine varijable situacione efikasnosti košarkaša, a drugi set čine iste te varijable preračunate u odnosu na minutažu svakog igrača u igri. U obradi podataka je primenjena je korelaciona, faktorska i regresiona analiza. U suprostavljanju prvog seta varijabli kriterijumu ocena eksperata izdvojile su se varijable: SKO-broj skokova i ASI-broj asistencija, a kod drugog seta varijabli: ASEF-asistencije na minut i SKOEF-broj skokova na minut.

Ključne reči: košarka, individualni kvalitet, ocenjivanje, uspešnost.Goran KasumLjubica Bačanac

Povezanost pojedinih psiholoških karakteristika vrhunskih rvača i njihovih glavnih

poentirajućih tehnika

Fizička kultura, Beograd, 61 (2007), 1-2, str. 1-12

Sažetak

Od uspešnosti izvođenja glavne poentirajuće tehnike nekog rvača u mnogome zavisi i njegova ukupna takmičarska uspešnost i novo sportskih rezultata, a svaki borac koristi uglavnom jednu ili dve tehnike kojima rešava većinu borbi. Kada se ovo ima u vidu, postaje jasan značaj proučavanja glavnih poentirajučih tehnika, kao i ranog izbora i opredeljenja za rvačku tehniku koja će datom rvaču najviše odgovarati. Na izbor konkretne tehnike, koju takmičar najčešće i najuspešnije primenjuje, utiču različiti faktori. Pored uticaja morfoloških i motoričkih karakteristika, kao i uticaja koji na izbor preferentne trehnike ima trener, i psihološke karakteristike takmičara utiču na izbor tehnike. Cilj ovog istraživanj je da se utvrdi kakva je povezanost između psiholoških karakteristika rvača i tehnika koje oni preferiraju u borbi. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 21 reprezentativca u rvanju. Kriterijumske varijable su predstavljale glavne poentirajuće tehnike rvača, a prediktorske varijable činile su njihove sledeće psihološke karakteristike: opšta anksioznost, agresivnost, ekstraverzija, sportsko samopouzdanje i takmičarska asnksioznost. Pošto se radilo o statistički malim uzorcima, za komparativnu analizu upotrebljene su neparametrijske statističke metode kao što su Kruskal-Velsov i Medijana test. Rezultati istraživanja potvrdili su da je izbor dominantne poentirajuće tehnike u rvanju povezan samo sa određenim psihološkim svojstvima rvača, pre svega onima koja u sebi sažimaju i personlani i situciono specifične uticaje, kao što je crta sportske takmiččarske anksioznosti. Utvrđeno je da rvači koje karakterišu viši nivoi sportske takmičarske asnksioznosti, tj. koji su skloni da takmičarske situacije opažaju kao višepreteće i ugrožavajuće i da na njih reaguju visokim stanjima somatske i kognitivne anksioznosti, dominantno biraju i koriste poentirajuće tehnike koje u sebi nose veći rizik, ali istovremeno donose manju reztzultatsku neizvesnost.

Ključne reči: rvanje, grčko-rimski stil, preferentne tehnike, psihološke karakteristike.

Arch Phys Med Rehabil. 2004 Dec;85(12):1977-81

The effects of Pilates training on flexibility and body composition: an observational study.

Segal NA, Hein J, Basford JR.

Department of Orthopaedics and

Rehabilitation, University of Iowa Health

Care, Iowa City 52242, USA. neil-

segal@uiowa.edu

OBJECTIVE: To assess claims regarding the

effects of Pilates training on flexibility, body

composition, and health status. DESIGN: An

observational prospective study. SETTING: A

community athletic club. PARTICIPANTS: A

sample of 47 adults (45 women, 2 men) who

presented for Pilates training.

INTERVENTIONS: Not applicable. MAIN

OUTCOME MEASURES: Fingertip-to-floor

distance, truncal lean body mass by

bioelectric impedance, health status by

questionnaire and visual analog scale were

assessed at baseline, 2, 4, and 6 months (+/-1

wk). RESULTS: Thirty-two of 47 enrolled

subjects met the protocol requirements of

missing no more than 1 weekly 1-hour session

Pilates mat class during each 2-month period.

Investigators were blinded to measurements

from previous time points. Median

(interquartile range [IQR]) fingertip-to-floor

distance improved from baseline by 3.4 cm

(1.3-5.7 cm), 3.3 cm (0.3- 7.8 cm), and 4.3 cm

(1.5-7.6 cm) at 2, 4, and 6 months,

respectively (paired nonparametric analysis,

all P<.01). There were no statistically

significant changes in truncal lean body mass,

height, weight, or other body composition

parameters. Self-assessment of health also did

not change in a statistically significant manner

from its baseline median (IQR) value of 77

mm (69-85 mm). CONCLUSIONS: Pilates

training may result in improved flexibility.

However, its effects on body composition,

health status, and posture are more limited and

may be difficult to establish. Further study

might involve larger sample sizes, comparison

with an appropriate control group, and

assessment of motor unit recruitment as well

as strength of truncal stabilizers.

Str 116

IZNENADNA SRČANA SMRT U SPORTU

Nenad Dikić

Ideja knjige " Iznenadna srčana smrt u sportu " je da spreči iznenadnu srčanu smrt u sportu, ali i sve ostalo što do nje dovodi. S druge strane, ideja knjige nije da spreči one koji vole sport da u njemu učestvuju, ali jeste da spreči da uspešni sportista u prošlosti, sada lekar, bude klupski lekar zato što ga svi znaju, ili da hirurg koji je operisao predsednika kluba samo zbog toga bude predsednik sportske komisije.

Smatram da su ovoj zemlji potrebni standardi i propisi i potreban je zakon o sportu koji će pre svega štititi sportiste koji svojim svakodnevnim aktivnostima idu po tankoj granici između zdravlja i bolesti. Ova knjiga ne rešava probleme koji postoje, ali će sigurno otvoriti mnoga pitanja i ukazati na bar neke važne odgovore. Profesionlani sportisti su svakodnevno izloženi ogromnom riziku a treneri moraju biti stručno obrazovani i u mogučnosti da iste sekunde reaguju pravilno i uspešno ukoliko se dođe do neželjenih situacija. Takođe u ovoj knjizi mogu se naučiti i prepoznati simptomi koji bi mogli biti ili jesu uzrok smrtnih ishoda.