POJAM EKONOMIJE

Pojam ekonomije ima anticko poreklo,i sastoji se od dve grcke reci oikos-gazdinstvo i nomos-pravilo (pravila vodjenja domacinstva)

Politicka ekonomija kao nauka nastaje znatno kasnije,i danas ona oznacava naucnu disciplinu koja istrazuje drustvene zakonitosti materijalnog zivota ljudi.

Robins je jedan od ekonomista koji su pokusali da odgovore na pitanje sta je ekonomija,i on je rekao da je to nauka koja proucava ljudsko ponasanje kao odnos izmedju ishoda i ogranicenih sredstava koja mogu imati razlicite upotrebe. Lipsi je pisao da se savremena ekonomija bavi alokacijom drus.resursa na alternativne upotrebe I raspodelom drustvenog bogatstva na grupe I pojedince, promenama proizvodjnje I raspodele tokom vremena I efikasnoscu odnsno neefikasnoscu ekonomskih sistema. Marsal je zakljucio da je ekonomija proucavanje covekovih akcija u poslovom zivotu I da ona istrazuje kako covek dolazi do dohodka I kako da ga upotrebljava.

PREDMET EKONOMIJE

Ekonomija kao nauka poistice iz ekonomskih procesa i odnosa koje ljudi obavljaju i uspostavljaju,s namerom da obezbede spostvenu egzistenciju i socijalnu reprodukciju.Ona kao pozitivisticka i normativisticka nauka treba da odgovori na 4 pitanja:

1.STA PROIZVODITI? Ovim pitanjem se bave mnoge ekonomske,bioloske i tehnoloske nauke koje treba da rese brojne problem i odnose izmedju proizvodnje i potrosnje,od identifikovanja obima i strukture potreba,do nacina njihovog najefikasnijeg zadovoljavanja.

2.KAKO PROIZVODITI? (racionalno kombinovanje raspolozivih faktora proizvodnje) Ovo pitanje ima dve strane,tehnicko-tehnolosku,i organizaciono-ekonomsku.Potrebno je da se resi pitanje koliko je sredstava neophodno uloziti u proizvodnju,kako bi se zadovoljili standardi i osnovni ekonomski principi: produktivnost,ekonomicnost i rentabilnost.

3.ZA KOGA PROIZVODITI? Slozenost ovog pitanja proistice iz slozenosti mehanizma i zakonitosti raspodele drustvenog bogatsva na ekonomske delatnosti,socijalne grupe i pojedince.Vazan deo ovog pitanja se odnosi i na stepen koriscenja raspolozivih prirodnih i stvorenih proizdvodnih resursa,nezaposlenost i inflacije,kao i na specificne ekonomske fenomene.

4.KAKO OBEZBEDITI KONTINUITET PROCESA? Ekonomija kao nauka se nalazi pred problemom izbora izmedju dva osnovna mehanizma,koji se medjusobno preplicu i dopunjavaju u obezbedjivanju osnovnih ekonomskih funkcija.To su mehanizam trzista i makroekonomsko upravljanje ekonomijom.

Ekonomija se sastoji iz dva osnovna nivoa: mikroekonomskog i makroekonomskog.Omogucava razumevanje i resavanje problema koje imaju pojedinci,domacinstva,firme i drzava,odnosno subjekti upravljanja u ekonomskim procesima.Ljudima se omogucava da racionalno i efikasno koriste ogranicene proizvodne resurse.

MERKANTILIZAM

Izraz je nastao od latinske reci mercatura-trgovina,i to je ekonomska filozofija trgovaca i drzavnih sluzbenika u 16. i 17.veku. Smatra se da je trgovina jedini izvor narodnog bogatstva i blagostanja. Bogatstvo se izrazava u kolicini plemenitih metala,koje ce steci kao visak pribavljenog zlata od prodaje svojih proizvoda u inostranstvu.Drzava uvodi jedinstvenu monetu,opsti porez,protekcionisticke mere i posebno knjigovodstvo.Merkantilizam je postavio temelje drzavnoj intervenciji u privredi.Najpoznatiji merkantilisti su Monkretjen,Sera i Mur.

FIZIOKRATIZAM

Izraz je nastao od grcke reci fizis-priroda,i kratos-moc,snaga,i to je teorija suprotna merkantilizmu.Javila se u Francuskoj,sredinom 18.veka.Najistaknutiji predstavnici su Kene i Tirgo.Oni isticu materijalnu proizvodnju kao najvazniji privrednu delatnost,i ona je iskljucivo poljoprivreda.Njihov poredak je zasnovan na nepromenljivosti prirodnih zakona,i smatraju da je priroda jedini izvor i osnov stvaranja ekonomskih vrednosti.Oni objasnjavaju i odnose koji se uspostavljaju u odredjenom drustvu,koje sacinjavaju tri klase: proizvodjacka (seljaci i radnici),sterilna (trgovci,zanatlije),i klasa zemljovlasnika.

Najvazniji concept njihovog sistema bilo je verovanje u prirodi poredak, koji je iskljuvivao prirodne zakone otelotvorene u pravu na slobodu sledjenja sopstevnih interesa. Oni nastoje da sve ekonomske fenomene I drustvene odnose proizvodnje objasne kao prirodne pojave, odnosno na osnovu upotrebne vrednosti robe.

KLASICNA (BRITANSKA) POLITICKA EKONOMIJA

Uglavnom se bavila rastom,razvojem i istrazivanjem prirode i uzroka bogatstva naroda,raspodele nacionalnog proizvoda izmedju faktora proizvodnje u uslovima rastuceg stanovnistva,ogranicenih resursa i slobodne konkurencije u ekonomiji u kojoj dominiraju private kompanije.Predstavnici su: Peti,Smit,Rikardo,Sej i Mil.

Adam Smit je postavio celovit sistem ekonomske teorije.Njegovo kapitalno delo je “Istrazivanje o prirodi i uzrocima bogatstva naroda”.Odbacuje sve zastitne carine i ogranicenja,dokazuje potrebu potpunog napustanja drzavnog intervencionizma,zalaze se za slobodnu konkurenciju i teorijski utemeljuje ekonomski liberalizam.

David Rikardo ima najvisi domet klasicne ekonomske misli.Njegovo glavno delo je “Principi politicke ekonomije i oporezivanja”.On zivi u uslovima kada su principi ekonomskog liberalizma postali stvarnost.

Skola klasicne ekonomije oznacila je veliki iskorak u razvoju politicke ekonomije,prvenstveno u razvoju i primeni naucnog metoda apstrakcije,sto je omogucilo da se privreda sagleda celovito.Utemeljila je teoriju radne vrednosti,utvrdila da proizvodni rad predstavlja pravi izvor drustvenog bogatstva,i zasnovala teoriju slobodne konkurencije.

MARKSISTICKA POLITICKA EKONOMIJA

Analizira nacin i zakonitosti funkcionisanja,odnosno drustveni i ekonomski razvoj kapitalistickog sistema.Osnov predstavlja delo Marksa,i ima tri teorijska izvora.Nastala je na nasledju engleske klasicne politicke ekonomije,klasicne nemacke filozofije i francuske revolucionarne socijalisticke literature.

Kao osnovu ekonomije istice otkrivanje ekonomskih zakona kretanja modernog tj.kapitalistickog drustva, odnosno istrazivanje odnosa proizvodnje datog, istorijski odredjenog drustva, u njegovom nastajanju, razvitku I nestajanju.

Sustina marksisticke eknoomije je teorija radne vrednosti, odnosno sustinsko razganicavanje izmedju rada najmnog radnika I nejgove radne snage kao robe. Na osnovima radne teorije vrednosti I viska vrednosti marksisticka ekonomija dolazi do shvatanja kapitala kao drustvenog odnosa, koji uslovljava da se proizvodnja obavlja kao proces proizvodnje I prisvajanja viska vrednosti I uvecanja bogatstva.

Jedan od najznacajnijih rezultata mark.ekonomije je spoznaja dijalektike osnovnih zakonitosti razvoja ljudskog drustva.Otkrice izvora i drustvene prirode viska vrednosti predstavlja jedan od bitnih elemenata mark.ekonomije.

ISTORIJSKA SKOLA POLITICKE EKONOMIJE

Nastala je 40-ih godina 19.veka,i bila je jedna od najuticajnijih skola ekonomske misli u nemackim zemljama.Poseban znacaj pridaje istoriji privrednog razvoja odredjene zemlje,i do naucnih zakljucaka dolazi klasifikacijom istorijskih podataka iz njenog privrednog razvoja.Ne ispituje povezanost i medjuzavisnost ekonomskih pojava i procesa izvan okvira jedne nacionalne zajednice,negira postojanje objektivnih ekonomskih zakona,ne zastupa nesputano delovanje trzista…

MARGINALISTICKA EKONOMIJA

Novi pravac politicke ekonomije koji se jos naziva i Subjektivna skola ekonomije,se pojavio 70-ih godina 19.veka.Kao osnovni predmet ekonomije istice subjektivni odnos coveka kao pojedinca prema stvarima koje sluze da zadovolje njegove potrebe.

Predstavnici marginalizma su Dzevons,Menger,Valras,Pareto i Marsal. Ovi ekonomisti su koristili marginalnu analizu,tj.koncepte marginalne korisnosti i marginalne produktivnosti za analiziranje formiranja cena proizvoda,usluga i faktora proizvodnje na konkurentskim trzistima. Njihovo osnovno stanoviste je da je slobodna konkurencija jednom zauvek stvoren i neprolazan sistem.

Dalji razvoj ovog pravca vodio je napustanju pojma korisnosti i usmeravanju istrazivanja na ponasanje ljudi,kao odnosa izmedju ciljeva i sredstava.

NEOKLASICNA EKONOMIJA

A) KEMBRIDZSKA MARSALIJANSKA SKOLA

Alfred Marsal se smatra osnivacem neoklasicne skole ekonomske misli i najznacajnijim predstavnikom mikroekonomije.On je povezao teoriju subjektivne vrednosti sa klasicnom teorijom objektivne vrednosti. Napravio je sintezu faktora koji zajednicki odredjuju vrednost robe,i na strani traznje i na strani ponude.Istrazujuci koji od dva faktora- korisnosti/traznje ili troskova/ponude- imaju veci uticaj na formiranje cena,on je to vezao za treci faktor- vreme.

B) TEORIJA NESAVRSENE KONKURENCIJE

Ova teorija ukazuje na fenomene savrsenog kapitalizma,u cijoj trzisnoj strukturi dominiraju monopoli,gde trzisnu cenu proizvoda ne odredjuju spontane trzisne snage,vec jedan ili samo nekoliko prodavaca.Ukazuje i na poremecaje u raspolaganju resursima koji nastaju kao izraz delovanja monopolisticke konkurencije.

C) TEORIJA EKONOMIJE BLAGOSTANJA

To je izraz normativnog aspekta ekonomije.Osnovna ideja ove teorije je da se obezbede uslovi drustvene racionalnosti ljudskih aktivnosti,pri cemu se kao kriterijum uzima maksimiranje drustvenog dohotka.Savremeno drustvo treba da tezi modelu “drzave blagostanja”,u kojoj ce se sputavati procesi ekonomske i socijalne podele i podstaci stvaranje drustvene harmonije.

KEJNZIJANIZAM-(EKONOMIKA TRAZNJE)

Kejns je osporio Sejov “zakon trzista”.Uocava se negativna uloga prekomerne stednje,i otkriva nevoljna nezaposlenost i neracionalno koriscenje kapaciteta kao posledica nedovoljne efektivne traznje.

Neokenzijanci,sledbenici Kejnsa,nastavljaju tradiciju i prihvataju najbitnije Kejnsove stavove zastupajuci stanoviste da se savremena drzava mora brinuti ne samo o resavanju problema nezaposlenosti,nego i o obuzdavanju inflacije,a narocito stagflacije.

MONETARIZAM/CIKASKA SKOLA EKONOMIJE-(EKONOMIKA PONUDE)

Ovaj pravac se suprotstavlja ekonomskom intervencionizmu drzave i zahteva da se ekonomska politika pridrzava cvrstih pravila dugorocnog rasta novcane mase u skladu sa potrebama privrede.Zalaze se za podsticaje na strani ponude oslobadjanjem proizvodjaca od viskih poreza i drugih dazbina.

Fridman negira argumente o neophodnosti drzavnog intervencionizma u cilju postizanja pune zaposlenosti i zeljene stope privrednog rasta.

SKOLA RACIONALNIH OCEKIVANJA

Ona se bavi istrazivanjima nacina na koji privredni subjekti prilagodjavaju svoje ponasanje buducim privrednim prilikama,pre svega ocekivanom kretanju cena robe,najamnina radnika i profita preduzeca.

Znacajan doprinos je dala istrazivanju uslovljenosti problema nezaposlenosti i monetarnih poremecaja.U osnovi su dve glavne pretpostavka.Prva je da privredni subjekti stvaraju ocekivanja na osnovu svih pristupacnih informacija,a druga je da su sva trzista u ravnotezi,tj.da su cene savrseno fleksibilne.

VELIKA EKONOMSKA SINTEZA

Savremena ekonomska nauka se razvijala u dva pravca.Jedan predstavljaju sledbenici Adama Smita koji se zalazu za slobodno trziste uz minimalnu ulogu drzave u privredi-neoklasicna ekonomska nauka.Drugi pravac cine neokejnsijanci,koji nastavljaju tradiciju Kejnsa i njegovog ucenja o ulozi drzave u privredi.

Polovinom 20.veka nastaje tzv. velika ekonomska sinteza,ciji su glavni predstavnici Semjuelson, Robinson,Sumpeter,Hansen,Solou,Galbrajt.

Pol Semjuelson smisao ekonomije vidi u pokusaju da odgovori na tri pitanja:sta,kako i za koga proizvoditi.U razmatranje uvodi uvodi organizaciju proizvodnje i razmene,raspodelu nacionalnog dohotka,ekonomske funkcije drzave,kao i medjunarodne ekonomske odnose. Doslo je do veceg poverenja u rezultate ekonomske teorije,medjutim kasnije je sve ukazivalo na to da nedostatak razumnjivih objasnjenja aktulenih problema i pokazatelja ekonomsku teoriju stavlja pred ozbiljni izazov i preispitivanje.

NOVIJE EKONOMSKE TEORIJE

Medju znacajnijim pravcima savremene ekonomske misli treba pomenuti neorikardijansku skolu,koja je od samog pocetka bila pod velikim uticajem Jozefa Sumpetera. Neorikardijanci svojim ucenje zagovaraju povratak klasicnim uzorima i postulatima ekonomske analize.Prema Sumpeteru,privredni razvoj nije harmonican i postepen proces,i zbog toga privredni razvoj podrazumeva rizik i nesigurnost,i zahteva poseban tip ljudi koji ce svesno ulaziti u rizike novih kombinacija.

Jedna od teorija koje u osnovi kritikuju neoliberalizam,je poznata kao bihevioristicka ekonomija. Njen tvorac je Metju Rabin,koji osporava kljucnu premisu klasicne skole o racionalnom ponsanaju pojedinaca u procesu donosenja odluka.

Drugi pravac se naziva teorija asimetricnih informacija,ciji su tvorci Dzordz Akerlof,Majkl Spens i Jozef Stiglic.Sledbenici ovog pravca ukazuju na ogranicenja neoklasicne ekonomije.U svojim modelima polazila je od pretpostavke da su kupci i prodavci savrseno informisani o kvalitetu faktora koji se prodaje na trzistu.

Geneticka skola je zastupala ideju o objektivnom delovanju ekonomskih zakona i u socijalistickoj privredi,ukljucujuci i delovanje zakona vrednosti. Teoloska skola prekida ekonomsku tradiciju sa delovanjem ekonomskih zakona u trzisno-robnoj privredi.

Radikalna ekonomska misao se razvila 60-ih godina 20.veka.Osnivac je Pol Svizi,i ovaj pravac odbacuje tradicionalne gradjanske ekonomske teorije i svoje ucenje temelji na kritici kapitalistickog nacina proizvodnje.

Nakon visedecenijske dominacije neoklasike i kejnsijanstva,institucionalni pravac se ponovo afirmise 1970-ih godina.Osnivaci “starog” institucionalizma,koji se javlja u Americi krajem 19. i pocetkom 20.veka – Veblen,Komons i Micel,bili su pobornici novog pristupa i izucavanju ekonomskih procesa,kojim se priznaje vazna uloga drustvenih normi i mehanizma njihovih promena.

Kao posledica prakticnih problema koji su se pojavili u procesu institucionalnog prilagodjavanja,krajem 20.veka razvija se “novi” institucionalizam.Efikasne institucije su jedan od najvaznijih faktora ekonomskog napretka drustva,a proces pravovremenog i sveobuhvatnog institucionalnog prilagodjavanja njavazniji segment ukupne razvojne politike drustva.Institucionalisti smatraju da se celokupna trzisna razmena odvija u odredjenim okvirima,odnosno da trziste nije nista drugo do organizovana i institucionalizovana razmena.

DVA SUBSISTEMA

1.MIKROEKONOMIJA-bavi se ponasanjem pojedinih ekonomskih subjekata i pojavama koje odredjuju njihovo ponasanje.Vezuje se za marginalisticki pravac ekonomske misli.Osinvacem se smatra A.Smit.On je smatrao da sve sto je vazno za pojedinacnog privrengog subjekta mora biti prihvatljivo i dobro za celu drustvenu zajednicu(Smitov paradoks).Stavovi kojima se bavi mikroekonomnija vezani za ponasanje privrednih subjekata,dali su podsticaj za sve pravce ekonomskih nauka,posebno za neklasicnu ekonomsku teoriju koja je dala najznacajniji doprinos razvoju mikroekonomije kao kao nauke.

Tradicionalna mikroekonomija usmerena je na analizu delimicne ravnoteze,dok moderna mikroekonomija koristi aksiomatski pristup i znatno veci naglasak stavlja na analizu opste ravnoteze.Normativna grana mikroekonomije poznata je kao ekonomija blagostanja.

2.MAKROEKONOMIJA-je ekonomsko-teorijska disciplina koja se bavi istrazivanjem makroekonomskih aspekata drustvene reprodukcije.Ona proucava institucionalne osnove funkcionisanja privrede kao celine,privredno-sistemske i ekonomsko-politicke osnove upravljanja privredom.Mikroekonomija treba da objasni zasto su neke nacionalne ekonomije prospektivne,a neke stagniraju.Perspektive i uslovi razvoja privrede kao sustinskog predmeta makroekonomije,sagledavaju se koriscenjem vise makroekonomskih pokazatelja i parametara ukupne privredne aktivnosti. Makroekonomija sagledava uzajamne odnose i medjuzavisnost odredjenih pojava kojima se sagledava funkcionisanje privrede u celini.

OGRANICENOST EKONOMSKIH RESURSA

Proizvodnja bilo kog materijalnog dobra zahteva odredjene ekonomske resurse,a to su: predmeti rada, ljudski rad i sredstva za rad.

Rad kao faktor proizvodnje oznacava se kao kategorija-radna snaga. Predmeti rada svode se na prirodne izvore sirovina i energije i poluprlizvode, a sredstva za rad mogu se naci i pod imenom kapitalna ili investiciona dobra. Predmeti rada i sredstva za rad se jednim imenom nazivaju sredstvima za proizvodnju.

RAD KAO EKONOMSKI RESURS

Ekonomski posmatrano rad je svrsishodna, racionalna aktivnost ljudi usmerena ka stvaranju materijalnog dobra. Obim proizvodnje ogranicen je kolicinom ulozenog rada i kavalifikacionom strukturom radnika.Strukturu ukupnog fonda rada cini zivi(tekuci) rad i minuli(prosli) rad.Zivi rad cini neposredno trosenje umne i fizicke energije radnika u procesu proizvodnje materijalnih dobara.Minuli rad cini onaj rad koji je utrosen u ranijim procesima. Stepen trosenja umne i fizicke energije radnika u jedinici radnog vremena naziva se intenzivnost rada.

PRIRODNI RESURSI

U ekonomiji predstavljaju: prvo-ona dobra ili predmete koja se mogu naci na povrsini i u utrobi zamlje i drugo-to su prirodni izvori energije.

Ekonomisti su tradicionalno posmatrali privredu,tako da fizicki svet ne predstavlja nikakve granice rasta.Oni resursi koji su iscrpljeni uvek je moguce zameniti nekim drugima koji ce odrzati stopu privrednog rasta.

Posto su priropdni resursi ograniceni,u ekonomiji su postavljena odredjena nacela njihovog racionalnog koriscenja.To su nacela: konzervacije (ogranicenje upotrebe prirodnih izvora u cilju zastite od prekomerne potrosnje), inovacije (obnavljnje utrosenih prirodnih izovra gde je to moguce) i supstitucije (zamena prirodne sirovine vestackim proizvodima).

RESURSI SREDSTAVA ZA RAD

Transfer savremene opreme,ba narocito uvodjenje novih metoda proizvodnje,bodnosno prenosenje postojecih metoda iz naprednijih proizvodnih jedinica u manje napredne,naziva se tehnicki progres.

Uspesnost primne tehnickog progresa iskazuje se nizom ekonomskih pokazatelja,kao sto su:

1)produktivnost rada-se meri odnosom kolicine proizvodnih materijalnih dobara i kolicine ulozenog rada

2)efikasnost sredstava za rad-meri se odnosom vrednosti ukupno utrosenih sredstava za rad i ostvarene proizvodnje

3)tehnicka opremljenost rada-se iskazuje obimom sredstava za proizvodnju po radniku.

NEOGRANICENOST COVEKOVIH POTREBA

Ljudske potrebe su pokretaci ekonomske aktivnosti. Teorijski posmatrano ljuske potrebe su neogranicene. S druge strane prirodni i materijalni resursi kojima se mogu zadovoljiti te potrebe su ograniceni. Covekove potrebe je moguce podeliti na fizicko-bioloske i drustveno stvorene potrebe.

ZIVOTNE – BIOLOSKE POTREBE I PODELA RADA

To su zapravo egzistencijalne potrebe,vezane za odrzavanje fizickog bica svakog pojedinca. Zadovoljavanje ovih potreba uslovilo je prirodnu podelu rada izmedju ljudi. Tako je nastala drustvena podela rada i ima vise faza:

- Prva velika podela rada odigrala se u epohi prvobitne zajednice, gde su se delili oni koji gaje stoku i oni koji obradjuju zemlju

- Druga epoha nastaje kada se iz krila najstarije delatnosti poljoprivrede, kucna radinost razvila u zanatstvo.

- Treca velika epoha javlja se u vreme nastanka robovlasnistva, zanatlije prenose funkciju njihove medjusobne razmene na pojedince i tada dolazi do izdvajanja trgovine kao posebne delatnosti

DRUSTVENO STVORENE LJUDSKE POTREBE

One su rezultat drustveno-ekonomskog razvoja svakog drustva, odnosno rezultat materijalne i kulturne evolucije ljudi. To su materijalne i duhovne potrebe (za obrazovanjem, putovanjima itd).

Naglo nastajanje novih potreba,umnozavanje i rasclanjavanje drustveno stvorenih poptreba pocinje jos krajem 18.i pocetkom 19.veka kada je u zapadnoj Evropi sa industrijskom revolucijom zapocelo uvodjenje masinskog,odn.industrijskog sistema u proizvodnju. Sve to doprinosi stvaranju novih ekonomskih potreba ljudi, koje postaju sastavni deo njegovog nacina zivota.

OSNOVNI OBLICI PRIVREDE I EKON.AKTIVNOSTI

Proizvodnja je osnovni oblik ekonomske aktivnosti. To je odnos izmedju coveka i prirode,proces kojim ljudi svojim radoim i orudjima za rad deo prirode prilagodjavaju svojim potrebama.Rezultat proizvodnje je neko materijalno dobro..Ekonomska aktivnost se moze definisati kao deo ukupne ljudske aktivnosti cija je svrha zadovoljavanje materijalnih i duhovnih potreba.

Ekonomska aktivnost se moze organizovati ili kao naturalna privreda-ako postoje samo tri oblika ekonomske aktivnosti:proizvodnja,raspodela i potrosnja,ili kao robna privreda-ako postoje cetiri oblika:proizvodnja,raspodela,razmena i potrosnja.

POTROSNJA

Potrosnja je krajnji cilj proizvodnje upravo to je oblik ekonomske aktivnosti u kojem se fizicki zadovoljavaju potrebe ljudi. Potrosnja moze biti naturalna i robna, u zavisnosti da li se u odvija proces trzisne razmene.

Po obliku moze biti neproizvodna (cine licna i javna potrosnja) i proizvodna (je neposredno u funkciji proizvodnje kao ekonomske aktivnosti).

RAZMENA

Razmena je drustveno-ekonomski proces,u kome se podsredstvom uspostavlja veza izmedju proizvodnje i potrosnje ekonomskih dobara.U procesu razmene ekonomskih dobara na trzistu,odvijaju se fundamentalni procesi ekonomije, suceljavanje dve nuzno suprotstavljene strane: prodavaca i kupaca.

U procesu trzisne razmene formiraju se cene ekonomskih dobara,kao novcani izraz njihove vrednosti. Cene se formiraju u suceljavanju objektivnog vrednovanja nekog dobra od strane proizvodjaca i subjektivnog vrednovanja tog dobra od strane kupca.

RASPODELA

Raspodela je proces u kome se ukupan dohodak ostvaren na trzistu prodajom robe ili usluga rasporedjuje na dve osnovne celine: 

- deo koji pripada vlasnicima faktora proizvodnje

- deo koji pripada neproizvodnom delu stanovnistva.

Osnovni vid raspodele u kojoj ucestvuju vlasnici faktora proizvodnje naziva se primarna raspodela. Vlasnici preduzeca kao akcionari prisvajaju deo profita u obliku dividende,preduzetnici prisvajaju preduzetnicku dobit,vlasnici zemlje koji daju pod zakup prisvajaju zemljisnu rentu,radnici za rad prisvajaju najamninu,vlasnici zajmovnog kapitala prisvajaju kamatu.

Kako bi se i proizvodnom delu stanovnistava obezbedio deo novoproizvodnog bogatstva jednog drustva,obavlja se preraspodela dohotka.Ovaj proces naziva se sekundarna raspodela.

OSNOVNA OBELEZJA ROBE

ROBA je proizvod ljudskog rada koji je proizveden radi razmene na trzistu. Takav proizvod mora imati odredjeno korisno svojstvo kojim moze se moze podmiriti odredjena ljudska potreba, ne proizvodjaca tog proizvoda, vec drugih ljudi. (primer voda na izvoru nije roba, vec npr. flasirana voda sa izvora jeste roba).

ROBA je korisno materijalno dobro, proizvedeno ili pripremljeno u cilju da se razmenom na trzistu za njega dobije odgovarajuca protivvrednost, u vidu nekog drugog materijalnog dobra ili u vidu odredjene kolicine novca.

UPOTREBNA VREDNOST – skup svih svojstava nekog proizvoda (fizickih, hemijskih…), kao osobina kojima se mogu zadovoljiti neke odredjene ljudske potrebe I ona se realizuje upotrebom ili trosenjem tog dobra.

PROMETNA VREDNOST – sposobnost odredjene robe da bude razmenjena za neku drugu robu (srazmera koliko se za jednu vrstu robe moze dobiti druga vrsta robe).

TEORIJE VREDNOSTI ROBE

Jedna od glavnih preokupacija ekonomije je bilo nastojanje da se dodje do pouzdanih ramenskih odnosa razlicitih upotrebnih vrednosti. Razliciti ekonomisti I skole su davali razlicite odgovore, a formirale su se dve teorije:

- OBJEKTIVNA TEORIJA RADNE VREDNOSTI – razvio Marks, vrednost robe definise se kao materijalizovani apstraktni ljudski rad. Proizvodi razliciti po upotrebnoj vrednosti su razliciti jer su rezultat razlicitih konkretnih radova. Ali, ti proizvodi su istovremeno I istovetni jer su rezultat trosenja radne snage uopste, te se u svim vrstama robe nalazi zajednicka supstanca koja cini njihovu vrednost – apstraktni ljudski rad.

- SUBJEKTIVNA TEORIJA GRANICNE KORISNOSTI – objasnjava se subjektivnim ocenama potrosaca gde vrednost robe zavisi od marginalne korisnosti datog proizvoda koju svaki pojedinacni potrosac ocenjuje prema svojim potrebama. Menger je utvrdio da je velicina vrednosti pojedinacne vrste robe odredjena korisnoscu poslednje jedinice date robe kojom se ta potreba zadovoljava. Pareto, smatrajuci da je naglasena hedonisticka I psiholoska zasnovanost subjektivne teorije vrednosti predstavljalo slabost, on uvodi pojam ofelimitet koji predstavlja neutralnu oznaku za svojstvo proizvoda koji je odredjnom potrosacu jednostavno potreban. Umesto odnosa potrosaca prema korisnim svojstvima nekog dobra, on istrazuje ponasanje potrosaca prema razlicitim dobrima. Na taj nacin je utemeljenja teorija izvora potrosaca.

POJAM TRZISTA

TRZISTE je skup svih pojedinacnih odnosa razmene robe I novca na odredjenom prostoru I u odredjenom vremenu. (opsti pojam)

TRZISTE je svako suceljavanje ponude I traznje, bez obzira na mesto, vreme I oblik obavljanja kupoprodajnih poslova (u sirem smislu)

TRZISTE je posebno uredjen I opremljen proctor za obavljanje razmene robnih I kupovnih fondova, mesto gde se razmenjuju proizvodi, gde se prodaje I kupuje, prostor na kojem se pod uticajem ponude I traznje vrsi razmena robe po ceni koja ima tendenciju da se oblikuje kao jedinstvena cena. (u uzem smislu)

KLASIFIKACIJA TRZISTA

- prema personalnoj dimenziji – broju kupaca I prodavaca, pijaca, robna kuca …- prema robnoj dimenziji – prema vrsti proizvoda u prometu (opste, specijalizovano I

subspecijalizovano)- prema prostornoj dimenziji – prostornoj obuhvacenosti (lokalno, regionalno, nacionalno,

medjunarodno I svetsko)- prema nameni – trziste sredstava za proizvodnju I trziste sredstava za licnu potrosnju- prema obimu prometa – na veliko I na malo- prema vremenskoj dimenziji – povremeni, periodicni I kontinuirani- prema novcanoj dimenziji – fiksirane I fleksibilne, slobodno formirane I administrativno

odredjene cene- prema institucionalnim dimenzijama – spontano, slobodno, od strane trzisnih institucija ili

administ. organa- prema tehnickim dimenzijama – prema nacinu uspostavljnja trzisnog mehanizma na

slobodno, monopolsko I trziste ogranicene konkurencije

OSNOVNE FUNKCIJE TRZISTA

INFORMATIVNA FUNKCIJA: informisanje o cenama prozivoda I usluga (prodavci da li je cena koju su ponudili prihvatljiva za kupce, a kupci po kojim cenama mogu nabaviti ono sto traze).

Postoji citav niz naucnih disciplina koje se bave proucavanjem prirode trzisnog mehanizma: teorija informacija, kibernetika I opsta teorija sistema.

Putem sveobuhvatne ponude I traznje, daje se signal svakom subjektu koji ucestvuju u odnosima na trzistu, informaciju o proizvodnjim I kupovnim mogucnostima. Na osnovu tih informacija svi subjekti donose odluke o svojim daljim planovima u proizvodnji I potrosnji.

ALOKATIVNA FUNKCIJA TRZISTA: stupa na snagu nakon informativne funkcije. Tada proizvodjaci, nakon dobijenih informacija o dobru koji proizvode, da li je trazen ili ne, odlucuju u kojim kolicinama ce to dobro proizvoditi u narednom periodu. Na taj nacin se neprestano preraspodeljuju cinioci proizvodnje iz jedne vrste proizvodnje u drugu, iz grane u granu. Na taj nacin trziste vrsi njihov razmestaj (alokaciju) po proizvodnji dobara I po granama proizvodnje.

U situacijama kada dodje do poremecaja u odnosima izmedju ponudjene kolicine I realne traznje, u svakoj privredi postoji data kolicina ekonomskih resursa koja se moze upotrebiti za proizvodnju odredjenih kombinacija proizvoda I usluga I tu treba imati u vidu da:

- u savremenoj ekonomiji, funkcija trzista kao alokatora resursa se umnogome deformise- trziste uvek deluje ex post, kao naknadna provera I korekcija- delovanje trzista nije jednako na svim podrucjima

SELEKTIVNA FUNKCIJA TRZISTA: trziste motivise I nagradjuje sve one koji su efikasni I produktivni , a kaznjava I uklanja sa terena neefikasne I neproduktivne. Ovaj vid selekcije se odvija preko trzsine konkurencije. Uspesniji su oni koji, uz nize troskove proizvodnje, prodajom tih proizvoda ostvare vecu zaradu, za razliku od onih koji prodajom svojih proizvoda ne mogu pokriti ni svoje individualne troskove.

Konkurencija na trzistu stimulise dobre da budu jos bolji, a lose da ili se sklone ili da se prilagode uslovima takve trzisne utakmice.

Trziste pruza informacije kako proizvoditi, odnosno koji je minimum efikasnosti da bi se na njemu opstalo.

DISTRIBUTIVNA FUNKCIJA TRZISTA: primarna raspodela drustvenog prihoda, na osnovu kojih vlasnici faktora proizvodnje dolaze do odgovarajuceg alikvotnog dela dohotka I tako ucestvuju u raspodeli ukupne novostvorene vrednosti.

Formiranjem cena pojedinih proizvodnih cinilaca na trzistu, moze se znati kakva ce biti raspodela prihoda od prodaje robe I usluga izmedju vlasnika osnovnih proizvodnih faktora: rada, zemlje I kapitala.

PREDNOSTI I OGRANICENJA TRZISTA

PREDNOSTI: Slobodno konkurentsko trziste predstavlja ekonomsku osnovicu politickog pluralizma. Pojedinci slobodno deluju kao homo oeconomicus I homo politicus.

Dominacija trzista u privredi oslobadja drzavu ekonomskih zadataka regulacije I usmerava je na ostvarivanje fukcija u sferi zakonodavne, sudske I izvrsne vlasti.

Trziste omogucava postizanje optimuma po Pratovom kriterijumu stanja u kome niko ne moze poboljsati svoj polozaj a da istovremeno to ne znaci pogorsavanje polozaja drugog.

OGRANICENJA: Nepostoji slobodna konkurencija I obilje tacnih jeftinih informacija potrebnih za funkcionisanje trzista. Cena kao trzisna kategorija ne internalizuje sve troskove, vec se mnogi troskovi prevaljuju na drustvo I prirodnu sredinu. Vecini potrosaca su nepoznate prednosti I nedostaci pojedinih dobara koja se nude na trzistu . Tesko je postici ravnotezu u uslovima fiksiranih cena prema monopolistickom nacelu zidanja troskova.

Nejednakost dohodaka osporava tezu o “suverenitetu potrosaca”, po kojoj potrosaci raspolazu novcanim glasovima kojima glasaju na trzistu I resavaju pitanja sta ,kako I za koga treba proizvoditi. U sferi privrede pojedini ljudi imaju daleko vise ekonomskih glasova novca od drugih.

Dodatni nedostaci trzista su I opsta javna dobra koja ne mogu biti obezbedjena pomocu trzista, gde odlucujuca uloga ne pripada trzistu, vec drzavi.

TEORIJA RACIONALNOG POTROSACKOG IZBORA

Potrosaci formiraju traznju u skladu sa sopstvenim sklonostima I zeljama. Oni ukazuju proizvodjacima na to po kojoj ceni su spremni da kupe I plate odredjeno ekonomsko dobro ili usluge.

Potrosaci kao racionalna bica kupuju ona dobra I usluge koje su u njihovom najboljem interesu, ona koja ce im omoguciti najvece zadovoljstvo. Razlicite zelje, sklonosti I potrebe potrosaca u mikroekonomiji nazivaju se INDIVIDUALNE PREFERENCIJE. Stepen zadovoljavanja neke ekonomske potrebe, koji se ostvari potrosnjom nekog dobra ili usluge na osnovu individualnih preferencija naziva se KORISNOST.

Sposobnost potrosaca da svoje dohotke trose u skladu sa svojim individualnim preferencijama, uz maksimiziranje sopstvene korisnosti naziva se RACIONALNOST POTROSACKOG IZBORA. Teorija izbora potrosaca zasniva se na marginalnoj teoriji korisnosti.

UKUPNA KORISNOST je zbir korisnosti svih jedinica jednog proizvoda koje pojedinac kupuje na trzistu radi zadovoljavanja svoje ekonomske potrebe, a MARGINALNA KORISNOST je dodatna korisnost koja nastaje potrosnjom poslednje kupljene jedinice nekog ekonomskog dobra, odnosno razlika izmedju korisnosti poslednje kupljene jedinice I korisnosti jedinice koja joj je prethodila.

INDIFERENTNOST POTROSACA

Ako potrosac ne moze da pribavi ili kupi neko dobro radi njegove korisnosti, onda moze da pribavi neko drugo dobro kojim ce nadoknaditi korisnost prvog. To znaci da razlicitom kombinacijom dobara se moze postici zadovoljavanje ukupne korisnosti.

Preferencije potrosaca omogucavaju njihov izbor izmedju razlicitih dobara, te ako se potrosacu nude dva dobra on ce izabrati ono koje vise odgovara njegovom ukusu. Ako oba dobra podjednako odgovaraju potrosacu, odnosno podjednako je sklon I jednom I drugom, onda se radi o INDIFERENTNOSTI POTROSACA.

Posto je ukupna korisnost dva dobra uvek ista, potrosacu je svejedno koje ce dobro izabrati. Dakle, potrosac je indiferentan izmedju razlicitih kombinacija sa istim nivoom ukupne korisnosti.

OPORTUNITETNI TROSAK je konzumiranje jednog dobra je ustvari nekonzumiranje odredjene kolicine drugog dobra. Kolicina jednog dobra koju je pojedinac spreman da zrtvuje radi konzumiranja drugog dobra naziva se marginalna stopa supstitucije I ona zavisi od licnih preferencija potrosaca.

Konstantna stopa supstitucije - Kriva indiferencije moze imati oblik prave linije, u slucaju kada su oba dobra perfektni supstituti (npr. jedna casa soka, menja 0,6kg pomorandze).

Promenljiva stopa supstitucije – kada stopa supstitucije nije uvek konstantne velicine, npr. kada pojedinac ima veliku kolicinu odredjenog dobra, on je spreman da relativno veliku kolicinu tog dobra zameni za manju kolicinu nekog drugog dobra.

TEORIJA RACIONALNOG PONASANJA PROIZVODJACA

Ponasanje proizvodjaca , odnosno preduzeca kao nosioca ponude usluga I dobara, determinisano je sa tri vrste problema:

- prvo, preduzece treba da odluci koju ce vrstu I kolicinu dobra proizvesti I po kojim cenama ce je ponuditi da bi se ostvario maximalni prihod

- drugo, preduzece treba da ostvari sto vecu razliku izmedju ukupnog prihoda od prodaje I ukupnih troskova proizvodnje

- trece, preduzece treba da odabere takav nacin proizvodnje koje ce obezbediti proizvod odgovarajuceg kvaliteta

U sustini, ponasanje proizvodjaca je usmereno na dve grupe pitanja: kako u procesu proizvodnje minimilozovati troskove I kako maksimilizovati profit

UKUPNI, PROSECNI I MARGINALNI PROIZVOD

UKUPAN PROIZVOD (UP) je ukupna kolicina odredjenog ekonomskog dobra ili usluge koju proizvede jedno preduzece u odredjenom vremenskom periodu (u toku jedne godine).

Svaka proizvodnja podrazumeva angazovanje odredjenih fiksnih I varijabilnih faktora proizvodnje.

FIKSNI faktori su oni koji znace jednokratno ulaganje u elemente proizvodnje koji se kvantitativno ne menjaju u kratkom roku (zgrade, oprema, zemljista..)

VARIJABILNI faktori su oni cija velicina se menja promenom obima proizvodnje (rad I predmeti rada).

Posto je rad jedini fiksni faktor, ostala dva su varijabilna, produktivnost rada se moze meriti kolicinom ukupnog proizvoda po radniku (RD). Na taj nacin se dobija PROSECNI PROIZVOD, koji se moze posmatrati kao produktivnost rada (PP=UP/RD)

MARGINALNI PROIZVOD je povecanje ukupnog proizvoda koji nastaje kao rezultat dodavanja nove jedinice nekog inputa (rada), pri cemu se ne menja obim druga dva inputa.

TROSKOVI PROIZVODNJE I PROFIT

UKUPNI TROSKOVI (UT) su zbir umnozaka kolicine inputa I njihovih cena, odnosno zbiru fiksnih I varijabilnih troskova (UT=FT+VT). Ako se ukupni troskovi podele brojem jedinica proizvedene robe, dobijaju se troskovi po jedinici proizvoda koji se nazivaju PROSECNI UKUPNI TROSKOVI (PUT).

VARIJABILNI TROSKOVI (VT) su su oni troskovi cija velicina zavisi od obima proizvodnje, odnosno broja proizvedenih jedinica proizvoda. Oni su promenljivi I najtipicniji primer su troskovi rada I materijala. Ako se varijabilni troskovi podele brojem jedinice proizvoda dobijaju se PROSECNI VARIJABILNI TROSKOVI (PVT)

FIKSNI TROSKOVI (FT) su nepromenljivi troskovi I ne zavise od obima proizvodnje, sve do momenta dok preduzece ne odluci da prosiri proizvodnju odnosno da kupi novu opremu I tehnologiju. Ako se fiksni troskovi podele brojem jedinice proizvoda dobijaju se PROSECNI FIKSNI TROSKOVI (PFT)

MARGINALNI TROSKOVI (MT) su dodatni troskovi po jedinici proizvoda, koji nastaju kao posledica dodatnog ulaganja u dodatnu jedinicu proizvoda.

Primer: ukupno proizvedeno 1000kom – UT 10.000

naknadno proizvedeno 2000kom – UT 15.000

(MT= 15000-10000=5000din, gde je UMT = 5000/1000=5)

KRIVA PONUDE

Ponuda je odredjena ukupnom kolicinom robe odredjene vrste koju nude robni proizvodjaci i koja je prodata/kupljena pri odredjenoj ceni. Polazi se od opsteg pravila: ukoliko trzisna cena neke robe raste utoliko ce i njena cena da raste. Takav porast cena bilo koje vrste robe ima za rezultat porast njene ponude. I obrnuto, pad trzisnih cena ima za rezultat smanjivanje ponude.

Slika – kriva ponude – Ako se parovi cena i kolicina prikazu na dijagramu u kome se na ordinati obeleze cene (C) a na apscisi kolicine neke robe (K) dobija se kriva ponude (P).

Svakoj odredjenoj kolicini odredjene robe na trzistu odgovara odredjena cena sto daje niz tacaka u koordinatnom sistemu. Spajanjem ovih tacaka dobija se kriva ponude (P) koja je nagnuta sleva udesno,ima pozitivan nagib.

Opste je pravilo da se ponuda robe i njena trzisna cena krecu u istom pravcu sto znaci da su direktno proporcionalne. Ali to ne znaci da svaki porast ili pad cena odredjene robe uvek ima za rezultat i proporcionalno povecanje ili smanjenje njene ponude.

Ц

К

П100

80

60

40

20

0300 500 700 900 1100

CENOVNA ELASTICNOST PONUDE

Elasticnost ponude se jednostavno izvodi iz funkcije: P=f(C) u kojoj P oznacava kolicinu ponude a C oznacava prodajnu cenu robe. Elasticnost ponude predstavlja relativnu promenu u kolicini ponudjene robe u odnosu na relativne promene cena te robe i iskazuje se kao relativni odnos promena tih velicina:

Postoji pet tipova elasticnosti: (a)veci od 1-elasticna ponuda,(b)manji od 1-neelasticna ponuda,(v)jednaka jedinici-jedinicna i (g)jednaka nuli-nulta.teorijski je moguca savrsena elasticnost ciji bi koeficijent tezio beskonacnosti.

(a)Elasticna Ep>1

Elasticna ponuda javlja se u slucaju kada odredjeni porast trzisne cene dovedo do proporcionalno veceg porasta ponude robe ili obrnuto, ukoliko odredjeni pad trzisne cene robe dovede do proporcionalno veceg pada ponude te robe. U tom slucaju Ep>1 kriva ponude ima relativno blag nagib sto znaci da ako se cena poveca za 1% kolicina ponude ce se povecati za vise od 1%.

Еp=% promene količine ponude

% promene cene

Ц

К

(b)Neelasticna Ep<1

Neelasticna ponuda znaci da ukoliko odredjeni porast trzisne cene robe dovede do proporcionalno manjeg porasta ponude ove robe,odnosno ako odredjeni pad trzisne cene robe dovede do proporcionalno manjeg pada ponude ove robe. U tom slucaju Ep<1 kriva pojedinacne ponude ima relativno strm nagib sto znaci da ako se cena poveca za 1% kolicina ponude ce se povecati za manje od 1%.

(v)Jedinicna Ep=1

Jedinicna elasticnost ponude znaci da ukoliko odredjeni porast trzisne cene robe dovede do proporcionalnog porasta ponude ove robe odnosno ako odredjeni pad trzisne cene robe dovede do proporcionalnog pada ponude ove robe ponuda je jedinicno cenovno elasticna. U tom slucaju Ep=1.

(g)Nulta Ep=0

Nulta elasticnost ponude javlja se u slucaju da odredjeni porast trzisne cene robe ne utice uopste na porast ponude ove robe odnosno ako odredjeni pad trzisne cene robe ne izazove pad ponude ove robe cenovna elasticnost ponude je jednaka nuli, u tom slucaju Ep=0 kriva pojedinacne ponude je vertikalna.

Ц

К

Ц

К

Ц

К

Savrsena elasticnost

Savrsena elasticnost ponude oznacava teorijsku mogucnost da se ponuda neograniceno povecava i u slucaju da se cena uopste ne menja.

Ako bi se svi moguci oblici cenovne elasticnosti ponude graficki predstavili zajedno to bi izgledalo:

Ц

К

Ц

К

ЕP=

0

Е P<1

Е P=1

ЕP>1

ЕP=∞

ROCNO PRILAGODJAVANJE PONUDE PROMENI CENA

Elasticnost ponude zavisi od sledecih faktora:

1) od tehnicko-tehnoloskih mogucnosti da se obim proizvodnje odredjene vrste robe prilagodjava promenama cena

2) od troskova proizvodnje

3) od mogucnosti da se odredjena vrsta proizvoda upotrebljava na vise nacina ili za podmirivanje vise razlicitih potreba

4) od mogucnosti lagerovanja odredjene vrste robe tj od mogucnosti da se odredjena vrsta robe transportuje.

Vrlo kratak rok znaci da se ponuda odredjene vrste robe moze odmah povecati samo ako je ima na zalihama. Ponuda se trenutno moze smanjiti i roba povuci sa trzista samo ako se ta roba moze lagerovati,cuvati,transportovati i sl.

Kratki rok podrazumeva vecu mogucnost da se ponuda prilagodi nastalim promenama cena. To je slucaj kada se ponuda moze povecati poboljsanjem koriscenja postojecih proizvodnih kapaciteta, racionalnijim iskoriscenjem raspolozivih proizvodnih mogucnosti.

Dugi rok ukljucuje i mogucnost da se ponudaodredjenih vrsta proizvoda poveca prosirivanjem postojecih kapaciteta i njihovom modernizacijom ili izgradnjom potpuno novih kapaciteta.

TRAZNJA ROBE I USLUGA

Traznja je rezultat iskazanih potreba za određenim vrstama I kolicinama proizvoda I usluga, koje su potrosaci spremni da kupe po odgovarajucim cenama.

Moze se posmatrati kao traznja pojedinacnog potrosaca ili kupca, I kao ukupna trzisna traznja. Traznja moze biti: pojedinacna, naturalna, novcana I agregatna (ukupna)

Pojedinacna traznja je ukupna kolicina nekog dobra ili usluge za koju je jedan potrosac konkretno spreman dap o odredjenoj ceni plati, dok trzisna traznja predstavlja ukupnu kolicinu nekog proizvoda ili usluge koju su spremni da kupe svi potrosaci na jednom trzistu I to po odredjenoj ceni.

Ukupna traznja javlja se kao zbir pojedinacnih traznji.

Traznje gotovo da nema bez odgovarajucih sredstava placanja, tj da je raspoloziva kolicina novca objektivni okvir i uslov njenog postojanje. Raspoloziva platezna sredstva odredjuju realne mogucnosti traznje, pojedine traznje i ukupne za odredjenom vrstom robe.

Namenskom raspodelom novostvorene vrednosti omogucava se odredjivanje koliko ce traznja za sredstvima za proizvodnju biti veca od prenete vrednosti.

Kupovna moc potrosaca i trzisne cene ponudjene robe predstavljaju osnovne odrednice traznje odredjene vrste robe.

Preferencije su potrebe potrosaca.

UTICAJ CENA NA TRAZNJU – KRIVA TRAZNJE

Opste pravilo je da se trazena kolicina odredjene vrste robe i njena trzisna cena nalaze u odnosu koji je obrnuto srazmerne zavisnosti, dakle ukoliko se trzisna cena odredjene vrste robe smanjuje, traznja nje se povecava.

T

K

Na slici se vidi odnos da se trazena kolicina robe povecava kada se trzisna cena smanjuje i obrnuto.

NECENOVNE PROMENE TRAZNJE POMERANJE KRIVE TRAZNJE

Velicina pojedinacne traznje robe moze se menjati i kada do promene cene ne dodje, a dodje do promene drugih uticajnih faktora. Promene faktora uticu na pomeranje krive udesno ili u levo, u zavisnosti da li promene povecavaju ili smanjuju korisnost potrosaca.

Efekti obima traznje:

-efekat promene dohotka

-efekat preferencije potrosaca,

-efekat cene supstituta

-efekat cene komplementarne robe.

Efekat promene dohotka javlja se kao neposredna zavisnost velicine traznje od visine dohotka.Ukoliko dohodak raste, i kupovna moc potrosaca ce porasti i tada se kriva traznje pomera udesno. Suprotno, opada kupovna moc s padom dohotka i opada traznja i tada se kriva traznje pomera ulevo.

Efekat preferencije potrosaca odnosi se na situaciju kada potrosaci svoje preferencije menjaju u korist neke robe, zbog cega dolazi do porasta traznje takve robe iako se njena cena ne menja, i tada se kriva traznje pomera udesno. Suprotno, ako se ukus potrosaca promeni na stetu robe, dolazi do pada traznje i kriva se pomera ulevo.

Efekat cene supstituta odnosi se na momenat kada traznja nekog proizvoda zavisi od cene njenog supstituta. Ako se javi supstitut tog proizvoda sa nizom cenom, nosilac traznje ce ga zameniti nekim drugim proizvodom jer niza cena supstituta krivu traznje „glavnog“ proizvoda pomera ulevo.

Efekat cene komplementarne robe javlja se zbog specificnosti komplementarne robe kao proizvoda bez cije potrosnje potrosnja bilo koje druge robe ne bi tekla. Zbog toga povecanje cene komplementarne robe utice na pomeranje traznje ulevo.

CENOVNA ELASTICNOST TRAZNJE

Cenovna elasticnost traznje za odredjenim proizvodom meri spremnost samih potrosaca da se odreknu tog dobra kad njegova cena raste, sto znaci da elasticnost prikazuje mnoge drustvene, ekonomske i psiholoske sile koje oblikuju tzv.ukuse potrosaca.

Interes potrosaca je da povecaju traznju ukoliko cene padaju, tj.da je smanje ukoliko cene rastu. Medjutim, postoji opcija da potrosaci reaguju razlicito na promene trzisnih cena, I takav fenomen naziva se elasticnost traznje .

El. traznje je pokazatelj koji se odnosi na promenu kolicine traznje s promenom cene neke robe.

Koeficijent el. traznje izracunava se:

Et = %PROMENE KOLICINE TRAZNJE / %PROMENE CENE

Koeficijent elasticnosti traznje pokazuje za koliko procenata ce se povecavati traznja ukoliko se cena poveca za 1%.

(∆T:T) : (∆Ц:Ц) = (∆Т: ∆Ц) * (Ц:Т) ≥ ≤ 1

Sa stanovista stepena elasticnosti traznje u odnosu na cene, traznja moze biti:

-elasticna ,

-neelasticna.

U konstantne cenovne elasticnosti traznje spadaju:

-jedinicna elasticnost,

-savrsena elasticnost,

-savrsena neelasticnost.

*Svih 5 spadaju u moguce tipove cenovne elasticnosti traznje, gde su prve fleksibilne a poslednje 3 konstantne forme.

Elasticna traznja odnosi se na fleksibilnu trzisnu situaciju kada porast trzisne cene nekog proizvoda dovodi do proporcionalno veceg pada traznje tog proizvoda, ili obratno, kada odredjeni pad trzisne cene dovodi do proporcionalno veceg porasta njegove traznje.

U tom slucaju, koeficijent elasticnosti Et>1, tj.kriva traznje ima relativno blag nagib.

Neelasticna traznja predstavlja fleksibilno stanje kada odredjeni porast trzisne cene nekog proizvoda dovodi do proporcionalno manjeg pada traznje tog proizvoda, tj.ako odredjeni pad cene dovede do proporcionalno manjeg porasta traznje. U tom slucaju, koeficijent cenovne elasticnosti ET<1, kriva pojedinacne traznje ima relativno strm nagib.

Jedinicna elasticnost traznje prikazuje odredjeni porast trzisne cene nekog proizvoda koji uzrokuje proporcionalni pad traznje tog proizvoda. Tada je koeficijent jednak jedinici, a kriva traznje ima nagib pod uglom od 45stepeni.

Ц

K

Savrsena elasticnost smatra da je traznja savrseno elasticna u odnosu na cene u momentu kad nema promena cena, a trziste apsorbuje svaku kolicinu odredjene robe koja se ponudi. Tad koeficijent tezi beskonacno, sto znaci da je kriva traznje horizontalna. Ova elasticnost moguca je u momentu kad pojedinacni proizvodjac ima relativno mali udeo u ukupnoj ponudi neke robe na trzistu.

Ц

К

Savrsena neelasticnost ili nulta elasticnost je teorijski moguca i oznacava one momente kada promene cena ni malo ne uticu na kolicinu traznje. Tada je koeficijent cenovne elasticnosti traznje jednak nuli Et=0, a kriva je vertikalna.

Ц

K

Ruža cenovne elasticnosti traznje predstavlja graficki spojene elasticnosti

Ц ЕТ=0

T

Ет= ∞

ЕLASTICNOST TRAZNJE TACKE I LUCNA ELASTICNOST TRAZNJE

(∆T/T)*100

Et =

(∆Ц/Ц)*100

Et – koeficijent elasticnosti traznje

∆ - velicina promene

T – pocetna kolicina traznje

Ц – pocetna cena

Ukoliko ∆ ima malu vrednost radi se o elasticnosti traznje u tacki. Ako je vrednost ∆ velika radi se o elasticnosti traznje luka.

STANJE CENA KOLICINA

A 25 400

B 20 600

Prvi slucaj, krece se iz stanja A u stanje B, tj da cena neke robe padne sa 25 na 20 (za 20%), u tom slucaju traznja se sa 400 poveca na 600komada (za 50%), tada koeficijent Et iznosi 2,5 (50% / 20%).

Ako se posmatra kretanje iz stanja B u stanje A, tj da se cena poveca sa 20 na 25 (tj.za 25%), onda traznja opadasa 600 na 400 (33,3%) pa bi koef. elasticnosti traznje iznosio Et=33,3 / 25 = 1,3.

Da bi se izbegli problemi vezani za smer promene cene, koristi se lucna elasticnost traznje, u obzir se uzimaju prosecne promene cene i prosecne promene kolicine.

Formula za LUCNU elasticnost:

(prosecna promena kolicina) : (prosecna promena cene) = Eтл

odnosno (∆T : ₡ T) : (∆Ц : ₡Ц)

iz primera:

prosecan obim kolicine: 400 + 600 = 1000 : 2 = 500

prosecna cena = 20+25 = 45 : 2 = 22,5

lucna elasticnost traznje: (200/500) : (5 / 22,5) = 40 : 22,2 = 1,8

DOHODNA ELASTICNOST TRAZNJE

Promena krive traznje moze biti uslovljena promenom cene ili promenom dohotka, a vezuje se za razlicita dobra koja se mogu klasifikovati kao :

a) supstituti,

b) komplementarna dobra i

c) nezavisna dobra.

Supstituti se odnose na dva dobra, npr govedinu i piletinu.

Komplementarna dobra na automobil i benzin, a u nezavisna dobra spadaju puter i sesir i nalaze se na paleti dobara izmedju supstituta i komplementarnih dobara.

Dohodna elasticnost izrazava relativne promene u kolicini traznje u odnosu na relativne promene u velicini dohotka, sto se izrazava formulom:

∆T ∆Д Д * ∆Т >

Eтд = ---- : ---- = --------- = 1

Т Д Т * ∆Д <

Gde je : Eтд = koeficijent dohodne elasticnosti traznje,

Т = postojeca traznja

∆Д = povecanje ili smanjenje dohotka

Klasifikacija proizvoda koje kupuju potrosaci izgleda ovako:

a) Roba kod koje je koeficijent dohodne elasticnosti pozitivan naziva se normalna roba

b) roba kod koje je koeficijent dohodne elasticnosti manji od 0, zzove se roba nizeg reda

A u literaturi se nailazii na drugaciju podelu robe:

a) luksuzna roba – dohodna elasticnost veca od 1

b) osnovna roba – neophodna za zivot, dohodna elasticnost manja od 1

UNAKRSNA ELASTICNOST TRAZNJE

Sama promena raznje za nekom robom uslovljena je i cinjenicom da se neki proizvodi pojavljuju kao supstituti, to znaci dda kada postoji smanjenje potrosnje jedne robe A, moze se kopenzovati pvecanje otrosnje druge robe B.

Za objasnjenje ovih promena koristi se koeficijent unarsne elasticnosti traznje koji se racuna:

% promene traznje robe „A“ / % promene cene robe „B“

Kada su upitanju supstituti, sam koeficijent unaksne elasticnosti je pozitivan, tj.veci od 0, dok se kod komplementarnih roba koeficijent javlja kao negativan.

Koeficijent unakrsne elasticnosti traznje moze biti i jednak 0, sto se odnosi na dve robe koje nisu medjusobno zavisne, tj. neutralne su (npr smanjenje cene cokolade nece dovesti do povecanja traznje za ekserima).

ELASTICNOST TRAZNJE I UKUPAN PRIHOD

Povecanje cene nekog proizvoda odnosi se na to da ce svaki pojedinac kao potrosac morati da izvoji vise novca za taj proizvod. Prihod proizvodjaca ce se tim povodom povecati, ali ce se istovremeno zbog toga smanjiti broj potrosaca. Politiku o vodjenju poslovanja jako je bitno odluke donositi a prethodno razmotriti situaciju i njene posledice.

Ukoliko se cena nekog proizvoda smanji, pojedinacni potrosac ce platiti manje, a ukupan prihod ce se smanjiti i obratno. Tada, odluku o smanjenju cene treba doneti ako je povecanje ukupnog prihoda vece od smanjenja ukupnog prihoda pod uticanjem smanjenja cena.

Dakle, radi se o 2 varijable, gde je jedna poznata velicina, dok se druga moze utvrditi koriscenjem saznanja o cenovnoj elasticnosti traznje.

U tom pogledu, moguce je razvrstati odnose elasticnosti traznje:

a) ako je traznja cenovno elasticna

b) ako je traznja cenovno neelasticna

c) i ako traznja ima jedinicnu cenovnu elasticnost.

Kod prve pad cene izaziva rast ukupnog prihoda, kod druge pad cene izaziva i pad ukupnog prihoda, a kod trece promene u ceni ne uticu na promenu ukupnog prihoda.

OPSTI I IZVEDENI ZAKONI TRAZNJE

PRVI zakon traznje Kurno – Marsalov, је u vidu jednacine T = Ф (ТЦ), gde je traznja – T jednaka funkciji (ф) od trzisne cene homoenog proizvoda (TЦ)

Bitne karakteristike ovog zakona su:

а) trаzena kolicina i cena neke robe krecu se u suprotni smerovma

b) trazena kolicinafunkcionalno zavisi od cene robe

c) cena robe moze se isto promeniti pod uticajem kretanja kolicine robe.

Ovaj zakon traznje ima ograniceu vrednost jer se zasniva na pretpostavkama da je cena promenljiva velicina.

Drugi zakon traznje , Valrasov, u skalu traznje unosi cene supstituta, komplementarnih proizvoda i svih ostalih koji se u ponudi nalaze.

Formulisan je u vidu obrasca T = ф (ТЦ1, ТЦ2, ТЦ3..., ТЦн)

gde je traznja (Т) jednaka funkciji (ф )od cene glavnog proizvoda (ТЦ1) i trazenih mogucih supstituta ( ТЦ2, ТЦ3...ТЦн)

Treci zakon traznje Slucki-Hiks-Alenov, moze se formulisati:

T= ф (ТЦ1, ТЦ2, ТЦ3 , ... ТЦн, Дх ) Т –traznja jednaka je funkciji ф od trzisne cene glavnog proizvoda TЦ1, trzisnih cena stupstituta, komplementarnih i ostalih proizvoda i raspolozivog dohotka Дх.

Osnovne karakteristike ovog zakona su:

a)sistem krivih indiferentnosti

b) velicina dohotka

c) visina cena.

Cetvrti zakon traznje Mur-Šulcov, uvodi vremensku dimenziju u mehanizam traznje, cime se traznja dinamizira.

Obrazac: T = ф (ТЦ1, ТЦ2, ТЦ3,... ТЦн, Дх, т).

u znacenju da je traznja T jednaka funkciji (f) od trzisne cene glavnog proizvoda TЦ1 trzisnih cena supstituta, komplementarnih proizvoda (ТЦ2, ТЦ3, ...ТЦн), dohotka Дх i vremena(т) kojim su zahvaceni svi cinioci koji se pritom menjaju.

ZAKONITOSTI, FENOMENI i PARADOKSI U POTROSNJI

Medju najpoznatijim teorijskim zakonitostima nalaze se.;

Engelovi zakoni (Ernest Engel) predstavljaju liniju koja moze pokazati odnos izmedju pojedinca i njegove potrosnje odredjene robe i izmedju dohotka.

Formulisao je 4 zakona:

Prvi ukazuje na to da se procenat izdataka namenjen za hranu menja u obrnutom odnosu prema velicini dohotka.Porastom dohotka smanjuje se relativno njegov deo koji se odvaja za prehrambene proizvode.

Drugi i treći definišu odnos dohotka i izdataka za geterogenu grupu proizvoda i usluga, udeo izdataka ostaje priblizno isti bez obzira na promene dohotka, dakle ne menja se.

Cetvrti zakon utvrdjuje odnos dohotka i izdataka za vise covekove potrebe , kulturu, sport i sl.

Gifenov paradoks formulise se kao izuzetak od samog zakonitog ponasanja traznje odredjenih proizvoda u slucaju povecanja njihovih trzisnih cena. Pri rastu cena hleba raste i traznja za njim, sto je suprtono zakonu traznje. U uslovima niske kupovne snage, hleb cak i kada poskupi, relativno je jeftiniji npr od mesa i drugih proizvoda. To je Gifenov paradoks.

Veblenov efekat odnosi se na „Teoriju dokolicarske klase“ gde se traznja nekog proizvoda ne povecava ako padne njegova trzisna cena, sto se moze posmatrati na 3 nacina:

a)tumacenje potrosaca je pad cene nekog proizvoda posledica pada kvaliteta, pa potrosaci prestaju kupovati isti

b) potrosaci ne povecavaju traznju, iako je trzisna cena pala,a nazire se i dalji pad cene sto se uglavnom odnosi na tek lansirane proizvode.

c) rasipnicko ponasanje bogatih potrosaca, koji traze samo najluksuznije proizvode, i ukoliko pada cena, oni je ne kupuju jer je proizvod onda dostupan sirem krugu potrosaca.

I poslednji, Kuznjecov fenomen odnosi se na traznju i kupovinu sredstava za reprodukciju. Tu se javljaju 2 slucaja, gde se u prvom cena trazenog proizvoda poveca, poveca se i traznja jer se ocekuje dalji porast cene, dok se drugi slucaj odnosi na obrnutu trzisnu situaciju, da pri smanjenju cene izostane povecanje traznje, iako se ocekuje da ce cene dalje padati.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE FAKTORA TRZISTA

Vlasnici svih proizvodnih faktora su domacinstva,koja ih kao radnu snagu,zemlju I kapital,preko trzista tih faktora prodaju preduzecima I za to dobijaju dohotke-nadnicu,zemljisnu rentu ili kamatu.Dohotke stecene na trzistu proizvodnje,domacinstva ce upotrebiti na trzistu potrosnih dobara za placanje kupljenih dobara I usluga kojima zadovoljavaju svoje potrebe.U jednom trzisnom smeru kruzi tok robe,a u suprotnom kruzi tok novca.Praktican aspect specificnosti faktorskih trzista mozemo videti na agrarnom trzistu u sirem smislu koje obuhvata I impute- faktore proizvodnje,I autpute-finalne prehrambene proizvode.

TRZISTE RADNE SNAGE

Ukupnost covekovih fizickih I umnih sposobnosti koje mogu da se koristeu procesu proizvodnje I pruzanja usluga,predstavlja radnu snagu kao factor proizvodnje.Rad predstavlja sam process trosenja radne sange.Radna sanga je subjektivan factor proizvodnje,koji pruzasvoje usluge u procesu rada za odredjeni vremenski period.

Cena rada,odnosno zarada cesto se odredjuje nezavisno od odnosa ponude I potraznje za random snagom. Nezaposlenost predstavlja razliku izmedju ponude radne snage I potraznje za njom,odnosno to je visak ponude nad traznjom za random snagom. Ukoliko bi trziste radne snage funkcionisalo kao kao robno trziste ,nezaposlenost odnosno visoka ponuda radne snage uticala bi da istovremeno tece process opadanja plata I smanjivanja nezaposlenosti.

Medju karakteristikama trziszta rada mogu se izdvojiti 3: 1) politika nadnica koju vode preduzeca,2)neelasticnost nadnica nanize,3)formiranje minimalne nadnice vise od ravnoteznog nivoa ukoliko su jaki sindikati.

Presek krive ponude (P) I krive traznje za radom (T) u tacki (R) odredjuje konkretne ravnotezne nadnice (N).

Ниво најамнина зависно од померања криве понуде на тржишту рада

Количина рада

Нивон

аја

мнине

П

П1

Т

Р

Р1

Р2

Н

Н2

Н1

-Objasnjenje!! : Ukoliko dodje do smanjenja ponude rada,kriva ponude rada pomera se ulevo I pri nepromenjenoj traznji rada secekrivu traznje za radom na visem nivou,uslovljavajuci tako povecanje nadnica (N1).Ako su najmnine iznad ravnoteznog nivoa (P) odnosno preseka krive ponude rada I traznje za radom,fakticki se javlja nezaposlenost.Takva nezaposlenost vrsi pritisak na smanjenje visine najmnina.-

U uslovima nepotpune konkurencije na trzistu rada se javljaju radnici koji su organizovani u sindikatima,poslodavci koji su organizovani u udruzenjima poslodavaca I drzava koja odredjuje visinu nadnica u javnom sektoru.Formiranje nadnica iznad ravnoteznog nivoa: 1) Restrikcija ponude rada,uvodjenjem imigracionih barijera,zakonodavstva o maksimalnom random vremenu,ogranicavanja prijema novih clanova u radnicki sindikat. 2) Ugovaranje visih nadnica. 3)Indirektno povecanje traznje za radom,merama koje podizu produktivnost rada smanjuju se troskovi proizvodnje,snizava se cena I povecava traznja za tom robom.

POJAM KAPITALA

Kapital je proizvodni cinilac koji je nastao kao rezultat predhodne poslovne aktivnosti ljudi u ekonomskom sistemu.U uzem smislu,capital cine sredstva za rad I predmeti rada. Kapital oznacava novcani iznos koji njegovom vlasniku obezbedjuje povecanje finansijkse imovine.To je novac koji se ulaze u elemente procesa proizvodnje,koji koji ima sposobnost da se u tom procesu oplodi,odnosno da bude uvecan. Kapital je ukupna masa kapitalnih dobara kojom raspolaze jedna privreda,te se manja ili veca raspolozivost u nekoj privredi moze uzeti kao merilo njene (ne)razvijenosti.

S racunovodstvenog aspekta, kapital je visak imovine u odnosu na obaveze ekonomskog subjekta.Ako je preduzece organizovano kao korporacija, kapital se u bilansu vodi kao deonicki kapital I sastoji se iz dve kategorije: 1) uplacenog akcijskog kapitala I 2) zadrzane dobiti. Novac u novcaniku namenjen za placanje tekucih potreba,samo je sredstvo razmene ali nije capital,jer nije ulozen u elemente procesa proizvodnje I zato nema mogucnost da se uveca.Novac se mora pretvoriti u dva osnovna oblika kapitala 1) finansijski kapital 2)realni kapital

Kapital u realnom obliku egzistira kao sredstvo za proizvodnju.Ovaj oblik kapitala se cesto naziava I realnom imovinom.Ulaganje u realni capital podrazumeva ulaganja u trajna dobra koja sluze mnogo duze nego sto traje jedan ciklus proizvodnog procesa.

Kapital u finansijskom obliku egzistira u razlicitim finansijskim instrumentima koji donose prihod svome vlasniku.Ovi instrumenti mogu biti:

1) novcani krediti,

2) stedni ulozi,predstavljaju odlozenu potrosnju stanovnistva,odnosno ustede iz tekucih prihoda.

3) obveznice su pismene isprave kojim se izdavalac obavezuje d ace licu naznacenom na obveznici ili po njegovoj naredbi,isplatiti odredjenog dana iznos navedem u obveznici.

4) akcije su imovinske hartije od vrednosti,kojima se povecava neto imovina akcionarskog drustva,

5) komercijalni zapisi su hartije od vrednosti cijom prodajom se prikupljaju kratkorocna novcana sredstva.

Ulaganje kapitala moze biti:

1) u obliku kupovine finansijskih instrumenata koji donose kamatni ili drugi prihod.

2) u obliku kupovine sredstava za proizvodnju radi obavljanja privredne delatnosti,posredstvom koje se stice dobit I time oplodjuje realni kapital.

ZAJMOVNI KAPITAL I KAMATNE STOPE

Preteca zamovnog kapitala bio je zelenaski kapital,koji se pojavio u robovlasnistvu.Tokom procesa reprodukcije javlja se jedan deo slobodnih novcanih sredstava,koji preduzetnici sami ne ulazu u nov proizvodni ciklus,vec su spremni da taj deo sredsatava ustupe na upotrebu drugim preduzetnicima koji ce dag a uloze u process proizvodnje.

ZAJMOVNI KAPITAL je privremeno oslobodjeni deo industrijskog kapitala u novcanom obliku,koji se usupa na upotrebu na odredjeno vreme.Zajmoprimalac pozajmljeni kapita ulaze u process proizvodnje u kome ostvaruje odredjeni profit,a kasnije vraca pozajmljeni kapital.Kamata predstavlja zakupninu koju zajmoprimalac placa za uzimanje u zakup kapitala kao faktora proizvodnje.

KAMATA predstavlja onaj minimalni iznos zarade koji bi zajmodavac sam ostvario kao profit da je svoj kapital ulozio u process proizvodnje,umesto sto ga je pozajmio.To je dohodak vlasnika zajmovnog kapitala.

KAMATNA STOPA je cena svakih sto jedinica kapitala za jednogodisnji period. Prikupljanje tudjih novcanih sredstava-depozita predstavlja apsivne poslove banke a kamata koju banka kao duznik placa na ta sredstva naziva se pasivna kamata .Kada banka kao poverilac daje sredstva u obliku kredita ona se tada bavi aktivnim polsovima I tada naplacuje aktivnu kamatu.Banka ima interes da posluje samo ako je aktivna kamata veca od pasivne odnosno ako ostvaruje bankarsku dobit kao pozitivnu razliku izmedju ove dve kamate.

Kamatna stopa je jedan od instrumenata ekonomske politike pomocu koga se utice na alokaciju resursa.Na kamatu kao cenu kapitala kao I na druge cene najvise uticu ponuda I traznja za zajmovnim kapitalom.Pri vecoj ponudi kapitala kamatna stopa opada,dok pri vecoj traznji od ponude kamatna stopa raste.

U poslovnim odnosima treba razlikovati nominalnu I realnu kamatnu stopu. Nominalna je ona stopa koja se utvrdjuje prilikom sklapanaj ugovora o kreditu, a realna ona koja se dobije kada se od nominalne oduzme stopa inflacije.

Kao I kod ostalih faktora proizvodnje I traznja za kapitalom je izvedena traznja. Ova traznja je izvedena iz traznje za investicijama u kapitalno dobra,zemlju I angazovanje rada. Marginalni prihod od ovih investicija ostvaruje se u buducnosti.

П

Т

К1 К К2

Р

КАПИТАЛ

КАМАТНА

СТОПА

(%)

7

9

-Objasnjenje!! Kamatna stopa koju je trziste slobodno odredilo na nivou od 9% nalazi se u preseku krive ponude (P) I krive traznje kapitala (T).Uz ovu ravnoteznu kamatnu stopu kolicina ponudjenih zajmova jednaka je trazenoj kolicini zajmova.Ukoliko bi kamatna stopa bila ogranicena npr na 7% odnosno ukoliko bi se kamata formirala na van trzisni nacin obim ponudjenih zajmova (K1) bice manje od trazenog obima takvih zajmova (K2).U tom slucaju ako bi neki zajmoprimci dobili kredit od banke po toj nizoj kamatnoj stopi oni bi prisvojili pozitivnu ekonomsku rentu kao razliku izmedju te dve kamatne stope.

POJAM ZEMLJE KAO FAKTORA PROIZVODNJE

Zemlja je deo prirode,a zemljiste je onaj njen deo koji je po svojoj prirodi pogodan za proizvodju.Zemlja je jedan od najvaznijih faktora proizvodnje kome su klasicari (Smit,Rikardo ,Mil) pridavali posban znacaj zbog u to vreme dominantne uloge poljoprivrede kao faktora proizvodnje.U neoklasicnoj ekonomskoj teoriji kao I u savremenoj ekonomskoj praksi,zemlja gubi taj specificni znacaj.

Zemlja kao deo prirode predstavlja faktor proizvodnje koji ima prirodnu proizvodnu moc u svim delatnostima gde se zemljino tlo koristi kao osnovni predmet rada. U vezi sa angazovanjem zemlje kao proizvodnog faktora odnosno ulaganjem kapitala u ovaj faktor I formiranjem njegove cene treba razlikovati dve cene:

1) kupovna cena zemlje ili kapitala je ona cena koju neko placa da bi stekao neograniceno pravo vlasnistvo nad tim faktorom proizvodnje

2) cena zakupa(zemljisna renta) je ona cena koju neko placa da bi u odredjenom vremenskom periodu koristio taj faktor.

Sticanje prihoda od zemljista vlasnik moze da ostvari na dva nacina :

1) ulaganjem sopstvenog kapitala u organizovanje proizvodnje na obradivom zemljistu kako bi mu izvor zarade bio profit ostvaren prodajom tako proizvedene robe na trzistu

2) iznajmljivanjem zemljista u zakup poljoprivrednom preduzetniku, tako da mu izvor prihoda bude zakupnina – renta koju ce sticati po tom osnovu.

POJAM ZEMLJISNE RENTE

Pod pojmom rente obicno se podrazumeva neradi dohotak od iznajmljivanja ali I dohodak po osnovu nekog osiguranja.

Zemljisna renta se odnosi na placanje naknade za upotrebu poljoprivrednog zemljista odnosno na dohodak od zemljista koji pripada zemljovlasniku.

Feudalna zemljisna renta javlja se u tri oblika

1) radna renta,kada zavisni seljak odredjeno vreme radi na imanju gospodara

2) naturalna renta,kada seljak svom gospodaru daje odredjenu kolicinu proizvoda

3) novcana renta,kada seljak najpre unovci proizvod pa onda daje deo gospodaru.

USLOVI NASTAJANJA ZEMLJISNE RENTE

Zemljisna renta posebno zahteva objasnjenje dve njene specificne strane koje se odnose na

1) prirodnu plodnost zemljista

2) specificnosti formiranja cena poljoprivrednih proizvoda.

Karakter ovih cena uslovljen je dejstvom tri faktora:

1) prirodni monopol koji uslovljava obradu I parcela manje prirodne plodnosti neophodnih za pokrivanje drustvenih potreba koje pri istim ulaganjima ostvaruju nize prinose po jedinici kapaciteta te otuda slede I visi njihovi jedinicni troskovi koji postaju refulatorni troskovi drustvene cene proizvodnje.

2) monopol privatne zemljisne svojine koji zasnivanje proizvodnje na datom zemljistu uslovljava placanjenjem odgovarujuce rente,

3) neelasticnost traznje za poljoprivrednim proizvodima kao proizvodima koji sluze podmirenju egzistencijalnih potreba za koje u principu nema zamene.

OBLICI ISPOLJAVANJA ZEMLJISNE RENTE

Zemljisna renta kao opsti oblik dohotka koji donosi poljoprivredno zemljiste kao faktor proizvodnje ima nekoliko posebnih vidova ispolajvanja :

1) diferencijalna zemljisna renta nastaje po osnovu razlika u plodnosti razlicitih parcela zemljista ili pak po osnovu razlicite udaljenosti tih parcela od trzista u odnosu na regulatornu parcelu uz predpostavku ulaganja jednakih kapitala na svim parcelama. Ovaj oblik rente u literature je poznat kao diferencijalna renta I,Drugi oblik je dizferencijalna renta II koja nastaje kao rezultat razlicitih efekata ulaganja jednakih kapitala na jednakim novim parcelama ili dodajnog ulaganja na istim parcelama ciji reziltat nije manji od ulaganja istog kapitala na regulatornim parcelama.

2) apsolutna zemljisna renta postoji I na najlosijoj I na najudaljenijoj parceli ako su te parceled a te u zakup.Pod predpostavkom da su sve parcele iste plodnosti cena kostanja na svim parcelama je jednaka.Svaka parcela data u zakup mora svom vlasniku da donese odgovarajuci dohodak odnosno rentu.Ta renta u literature je poznata kao apsolutna renta.

3) monopolska zemljisna renta nastaje na osnovu postojanja izuzetnih veoma retkih prirodnih osobina ili polozaja odredjenog zemljista sto predstavlja odsustvo mogucnosti masovne proizvodnje.

Sva tri oblika zemljisne rente predpostavljaju isti opsti uslov- monopol na poljoprivrednom zemljistu. Ovaj monopol se ispoljava dvojako.

1) prirodni monopol –ogranicen prirodni resurs koji zadovoljava rastuce drustvene potrebe

2) kao monopol privatne svojine- nema koriscenja tog resursa ako se njegovom vlasniku ne obezbedi odgovarajuca naknada u obliku zemljisne rente.

TRZISTE I CENA ZEMLJE

Zemlja je predmet kupovine - da bi se prisvojila odgovarajuca renta a sa druge strane ona je I predmet prodaje. Zemlja kao I svaka druga roba na trzistu ima svoju cenu. Specificnost ovog trzista je u tome sto ponuda obradivog poljoprivrednog zemljista je prirodno ogarnicena te je stoga savrseno neelasticna u odnosu na cenu zemlje. Zato je cena zemlje u celini odredjena velicinom traznje zemlje.

савршено нееластична понуда земље

Primer : Ako zemljisna renta na odredjenoj parceli iznosi 8000 din po hektaru godisnje cena tog hektara pri trzisnoj kamatnoj stopi od 7% iznosi : (8000/7)*100=114285.