11www.serbianmirror.comMaj 2017.

P O Z O R I [ T E

Darko Tu{evljakovi} ovo-godi{nji je dobitnikEvropske nagrade za

knji`evnost za roman Jaz koji jepre nekoliko meseci objavljen uizdanju Arhipelaga, saop{teno jena upravo zavr{enoj pres konfer-enciji u Evropkoj komisiji za kul-turu u Briselu.

– Velika je ~ast dobitiovako zna~ajnu nagradu i na}i sekako medju odabranim autorima izdrugih evropskih zemalja, tako imedju dosada{njim dobitnicimanagrade iz Srbije. Knji`evno priz-nanje nikad nije nagrada zapobedu u takmi~enju, jer takone{to u umetnosti ne postoji, alisvakako jeste po~ast umetnikovomradu i u tom smislu sam veomaponosan na to {to je Jaz oven~anovim priznanjem. Posebno mi jedrago {to to otvara put knjiziizvan jezi~kih i nacionalnih bari-jera, po{to smatram da je Jazroman koji }e umeti da kore-spondira sa ~itaocima iz drugihpodneblja, drugih tradicija igeopoliti~kih situacija. Neki }e seprepoznati u onome ~ime se u

romanu bavim, nekima }e mo`dakontekst biti neobi~an i stran, alisvejedno bih rekao da je su{tinapri~e dovoljno univerzalna za sve.Nesporazumi i neslaganja postojeu svima nama, bez obzira na to kosmo i odakle smo, i po njima semedjusobno prepoznajemo, oni suna{ zajedni~ki imenitelj - rekao jeDarko Tu{evljakovi}.

Tu{evljakovi}ev Jaz jesna`an dru{tveni roman o Srbijidevedesetih godina i s po~etkanovog veka, kao i o mladoj gen-eraciji razapetoj izmedju odlaska iopstanka u vlastitoj zemlji i o

onim starijima, obuzetim nostalgi-jom i borbom protiv vremena kojeih prevazilazi. Slikaju}i `ivotmladih ljudi u jednomuzburkanom vremenu i kombinu-ju}i elemente dru{tvenog romanai fantazmagorije, pisac u Jazuoblikuje pozornicu na kojoj se,usred velikih politi~kih i istori-jskih lomova, pokazujuupe~atljivi likovi sa svojim ljud-skim i intimnim dramama. Jaz jeuzbudljiva pri~a o tome kakopre`iveti istoriju i sa~uvati pravona vlastitu razli~itost. Ovajroman vodi ~itaoca na nesvaki-da{nju avanturu od Beograda iKragujevca devedesetih do slikeporodi~nog odmora u Gr~koj,dok se u paralelnim i ukr{tenimpri~ama razre{avaju li~ne i poro-di~ne drame, kao i duga povestnasilja i borbe sa sobom i drugi-ma.

Evropska nagrada zaknji`evnost, kako se nagla{ava usaop{tenju, “prepoznaje izuzetneknji`evne talente {irom Evrope“ inagla{ava “bogatstvo savremeneevropske knji`evnosti i osvetljava

bogato kulturno i jezi~ko nasledjeEvrope“.

Evropsku nagradu zaknji`evnost dodeljuju Federacijaevropskih knji`ara, Evropski savet

pisaca i Federacije evropskih izda-va~a, uz podr{ku Evropskekomisije za kulturu. Svi pisci izzemalja koje u~estvuju u programuKreativna Evropa ulaze u obzir zanagradu, a svake godine Evropsku

nagradu za knji`evnost dobije podvanaest pisaca iz razli~itih zemal-ja Evrope.

Evropska nagrada zaknji`evnost sastoji se iz povelje inov~anog iznosa od 5.000 evra.Ova nagrada, koja se dodeljuje od2009. godine, potvrdila je u med-juvremenu veliki zna~aj za medju-narodnu vidljivost i prekograni~nupromociju nagradjenih knjiga ipisaca.

Evropska nagrada zaknji`evnost bi}e uru~ena DarkuTu{evljakovi}u na sve~anosti uBriselu 23. maja u reprezenta-tivnom zdanju Koncert Nobl.Nagradu }e uru~iti Tibor Navra~i},evropski komesar za obrazovanje,omladinu, sport i kulturu, zajednosa najvi{im predstavnicimaEvropskog parlamenta.

Raniji dobitnici Evropskenagrade za knji`evnost iz Srbijebili su Jelena Lengold i Uglje{a[ajtinac.

Darko Tu{evljakovi} dobitnik presti`ne nagrade za knji`evnost za roman “Jaz“

www.arhipelag.rs

EVROPSKA NAGRADA ZA DARKA

Radoslav Milenkovi},glumac i pozori{ni rediteljiz Beograda, kompletan je

autor monodrame koja je od pre-mijere 1984. na Festivalu mon-odrame i pantomime u Zemunu(Zlatna kolajna publike) do danasizvedena vi{e od 1.400 puta, kakona scenama biv{e Jugoslavije,tako i u inostranstvu (Moskva,Petrograd, Bazel, Cirih, Baden,Malme, Lund, Geteborg,Halmstad, Budimpe{ta, Eger).

Tekst predstave nastao jedramatizacijom satiri~nih pesamaV. P. Disa (“Na{i dani“ i“Himna“) i najzna~ajnijihpripovedaka Radoja Domanovi}a(“Stradija“, “Danga“ i “Mrtvomore“) koji je o{tro, kriti~kibespo{tedno i duhovito slikao vlastsvoga vremena, ogrezlu u korupci-ji i nasilju. Iako je bio hroni~arsvoga doba, Radoje Domanovi} jeocrtao ne samo ljudske odnose ikaraktere u srpskom dru{tvu ikonkretnoj istorijskoj situaciji,nego i op{te ljudsko i dru{tvenozlo, koje se univerzalno prepozna-je u svakom vremenu. Kroz imag-

inarno putovanje koje glavni likpreduzima u naporu da se, nakondugogodi{njeg izgnanstva, vrati usvoju otad`binu, on se susre}e sapredstavnicima vlasti i postajeu~esnik i svedok rasula i propastisvih slojeva dru{tva. A najdra-mati~niju promenu glavni junakdo`ivljava kada se u preispitivanjunacionalnih mitova suo~ava sarazaraju}om istinom koja poni{tavaidealizovanu (i mitomansku) slikuzemlje njegovih predaka.Kombinacijom bravuroznog ver-balnog plana i sna`ne fizi~keekspresije, potpomognute pantomi-mom, `anrovski oslonjene naraznovrsna sredstva, predstava svo-

jom aktuelno{}u i anga`ovano{}uu potpunosti korespondira sa svo-jim savremenicama tj. na{im dani-ma.

Predstava }e pre turenje uAmerici biti izvedena 1.584 puta.Mo`da ba{ u Americi bude 1600.izvodjenje.

Ka`e jedan gledalac:Nisam gledao bolju predstavu ienergi~nijeg glumca, 1499. put izve-deno, a prilagodjeno debeloustima,mrcinama, vodjama i ministrima,stranim pla}enicima, doma}im izda-jnicima i ostalim svinjarimaDomanovi}eve Stradije.Neverovatno koliko je u stanju daposle 100+ godina dru{tveno-poli-

ti~ke situacije i abnormalnih sim-patija koje imam prema stvarala{tvuoba umetnika, performansom baci usenku ~ak i tako visoka o~ekivanja.

NA[I DANI - RADOSLAV MILENKOVI]Monodrama “Na{i dani” i Radoslav Milenkovi} u ^ikagu

Monodrama

“Na{i dani”

K N J I Z E V N O S T

koju je adaptirao, re`irao i u kojoj igra

Radoslav Milenkovi},bi}e izvedena u ^ikagu,

u petak, 26. maja, od 19:00h, u AthenaeumTheatre - Studio Three, 2936 N. Southport Ave.

K U L T U R A

Maj 2017.12

Najistaknutijau s t a n o v akoja danas

jedva pre`ivljava usvojoj kulturnoj mis-iji na Kosovu iMetohiji, odoleva-ju}i surovoj realnos-ti nedostatka sredsta-va ili nezaintereso-vanosti (“onih odoz-go“) u pogledu finan-siranja umetnosti(svega u vezi s tim) i umetnika,jeste Narodno pozori{te Pri{tina.Iako nosi ime grada iz koga jenepravedno davno proterano, ovopozori{te postoji ve} deceniju,menjaju}i privremena sedi{ta ikao kulturna atrakcija s vremenana vreme iznenadi preostaleponegde i zaboravljene Srbekosovskih i metohijskih sela izaselaka. Neretko ovo pozori{te

odigra prestavu zajednog ili desetakgledalaca – ne zato{to publika nijeza in te resovana . . .surova realnost je danaroda nema. Ovon e s v a k i d a { n j epozori{te zadr`avaovakav koncept bezobzira na posledice i

realnu situaciju di`u}isve za jo{ jedan ste-

pen uzvi{ene umetnosti.Redovne repertoarske

predstave se odr`avaju u Domukulture u Gra~anici, koja je idana{nje sedi{te ovog pozoris{a.

^lanovi pri{tinskogNarorodnog pozori{ta ovih danarade na pretpremijerama najnovi-jeg pozori{nog komada“Ministarstvo izbavljenja“ irskogautora Konara Moriosona. Glavni

glumci su MILAN VASI],BOJAN STOJ^ETOVI], IVANAKOVA^EVI], IGOR DAM-JANOVI] i MILENA JAK[I],sceneografiju je uradio GORANSTOJ^ETOVI], a za kostime sepobrinula DRAGICALAU[EVI].

Ovo delo bi}e najpreizvedeno u Gra~anici 4. maja iponekim mestima Kosova, dok }ese glavna premijera sve~ano odi-garati 21. maja u Zvezdara teatru,pred beogradskom publikom.

U monografiji Narodnogpozori{ta Pri{tine pi{e:PRI[TINA: Gostovanje u fik-tivnom sedi{tu teatra, Pri{tini, gdeje sve i po~elo pre vi{e od 60godina, ali ne u pozori{tu nego uCentru za mir i toleranciju – jedi-nom javnom prostoru za Srbe,manjem od trideset kvadrata.

Za Srbe su predvidjena

prava i to na dva nivoa: kolektiv-na (eklavska) i pojedina~na (star-ci po gradovima, retki radnici uadministraciji i jo{ redji povratni-ci). Enklave su paralelni svetovi stolerisanom mikroorganizacijom,njihova prava retko se`u iznadgranica geta.

Posle decenije “razvojakosovskog dru{tva“ ne vi{e od stopojedinaca, mahom starijih ugradovima na Kosovu, ima pravona strogo restriktivni `ivot. Iakosu oni kostitutivni deo grada, nji-hovog predja{njeg razvitka i mul-tikulturalnosti, etni~ka sila ih jeprimorala da postoje na bazi~nomnivou i da budu tretirani kao“biv{i ljudi“ i opasan svedok pos-tojanja druge, i{~ezle etni~kegrupe.

Skup staraca kao skupsenki, samo pogledi i prvih desetminuta straha od smeha, a onda

po~inje kikot usamljenih ljudi.Skoro svi gradovi na

Kosovu su obidjeni. Susreti apsur-da i smeha – smeha u gradovimagde je osmeh zaboravljen, gde surazlozi za njega paradoksni, gdevreme na licima staraca ne prolaziod trenutka kad je zavesa etni~kogzla pala na `ivote ovih ljudi.

Koliko je ovo ta~no gov-ori te`ak `ivot i polo`aj Narodnogpozori{ta Pri{tina.

Zavesa se di`e... INarodno pozori{te iz Pri{tine }eo`iviti slike pisane re~i velikana.

Svojom glumom, igrom,pokretom, pesmom i re~ju,mimikom. Na mnogo putainprovizovanim binama... Bilo dasu to ru{evine ku}a ostale od rata,seosko dvori{te ili obli`nja utrinaovi glumci vodjeni `eljom daobave posao glumca dosledmogimena ne posustaju.

Du{ica Kosanovi}

PREDSTAVA UVEK MO@E DAPO^NE – GLUMCI SU STIGLI

POZIV ZA DONACIJUNapokon je prole}e i lepo vreme. Moja ru`a u dvorištu zgrade je

olistala. Probudila se i Matica iseljenika Srbije, koju sada vodi moj pri-jatelj i pesnik Mi}a Jakši}.

Sada narod iz rasejanja ima gde da svrati – Nuši}eva 4, prvi sprat,Beograd. Tu se otvara i Klub iseljenika, zarazgovore uz kaficu.

Dragi prijatelju iz emigracije !Završavam novi knjigu SRBI U RUSIJI od

15. veka do danas i tra`im donatore iiisponzore, pa ako ako mo`eš da mipomogneš, javi se.

Svi donatori }e biti upisani u knjizi kao~lanovi Ve}a dobrotvora uz zahvalnicu.Izdava~ je PROMETEJ, Novi Sad, koji je ve}objavio šest mojih knjiga o Srbima u rasejanju.

Dobi}eš knjigu SRBI U RUSIJI na poklon kada izadje iz štampepo~etkom jeseni 2017. godine.

Hvala od srca, sre}no, www.lopusina.com lopusina@eunet.rs

Od na{eg dopisnikaTONY S KALOGERAKOS ATTORNEY AT LAW* Li~ne povrede

* Povrede na poslu* Povrede u saobra}ajnim udesima, ne brinite, obratitese sa punim poverenjem advokatskoj firmi specijalizo-vanoj u toj pravnoj grani. Oni }e vas za{titi i re{iti va{

slu~aj u va{u korist, na najbolji mogu}i na~in.

Prepustite va{ problem profesinalcima iz stru~nog timaadvokatske firme gospodina Kalogerakosa

Ne brinite oni govore srpski jezik!

K U L T U R A

Jedna od trenutno perspektivnijihsrpskih glumica koja i poti~e sajuga Srbije je IVANA

KOVA^EVI] (rodjena 10. januara1979. u Pri{tini), harizmati~na, lepa italentovana –diplomirala je uklasi profesoraSvetozara TozeRapaji}a 2001.godine, kao studentgeneracije. Nijeiznenadjuju}e {to jeve} na drugoj godi-ni dramskih studijapo~ela da radi upozori{tu Dodona uPri{tini, da bislede}ih sedam god-ina bila stalni ~lanansambla u`i~kogpozori{ta. Ipak,kako i sama ka`e,2006. godineodlu~ila je da se vrati na Kosovo i savelikim zadovoljstvom postala deostalnog ansambla pri{tinskog pozori{ta.

Vlasnica je presti`nih doma}ihnagrada pozori{ne umetnost “Zlatni}uran“ kao najbolja mlada glumicakomi~arka, “Joakim Vuji}“ za najbolju`ensku ulogu.

- Iza sebe imam zaista mnogouloga, pozori{nog i filmskog rada.Imala sam tu sre}u da u~estvujem i naBitefu. Igrala sam dosta pozori{nihpredstava razli~itih `anrova, preko 40

televizijskih serija, filmom sam seredje bavila, ali imam iskustva sana{om a i inostranom kinematografi-jom.“

Ponovo se vra}a{ 2006. upri{tinsko pozori{te, da li to zna~i daje “kod (mati~ne) ku}e ipak najbolje“

- Pri{tinsko pozori{te mi zaistaprija, ne samo zbog ansambla koji jeprofesionalan nego i zbog repertoarakoji iznenadjuje {to se ti~e raznolikosti.Posebno mi je zadovoljstvo {to svojim

p r e d s t a v a m amo`emo dausre}imo kosovskupubliku, koja poraznim gradovima iselima ba{ i nema~esto priliku da sesusretne sapozori{tem.

Mi smo~esto njihovi gosti –spavamo posle pred-stave u njihovimporodi~nim ku}amai bivamo ugo{}enibolje nego u bilokom hotelu. Zajednose dru`imo sa pub-likom i posle pred-

stava – obavezno uz gitaru, pesmu ipi}e, poku{avamo da im vratimo osmehei poka`emo da smo za njih uvek tu.

Dru`enje sa me{tanimaKosova posle programa o~iglednoprija i opu{ta, gde i vi postajete deonaroda. Da li se i van scene dru`ite?

– Da, i privatno smo medju-sobno vezani u ansamblu i ~esto sedru`imo i, naravno, vrlo rado prihvata-mo i nove ~lanove, volimo novu mladuenergiju koja dolazi i nekako vrlo ~estoprobudi nove ambicije, entuzijazam...

Sa kakvim se pozori{nimlikovima poistove}uje{ najlak{e i kojipredstavljaju za tebe najve}i izazov,koje `anrove najvi{e voli{?

- Volim sve `anrove. Mada mineki vi{e legnu, neki manje, ali jesvaka predstava novi `ivot, novi iza-

zov. Sve u svemu, ovaj poziv je defin-itivno moj izbor, pa kao i u `ivotu takoi na sceni nekad briljiramo, nekad sesapletemo, ali nas uvek ~eka neki noviizazov koji nas podigne, podmladi,osve`i i natera da ustanemo i krenemodalje u nova prevazila`enja samogsebe.

U najnovijoj predstavi“Ministarstvo izbavljenja“ glumicaIvana Kova~evi} glumi Juliju i o njojka`e:

- Mislim da mi je ova ulogabila jedna od te`ih. U pitanju je psiho-lo{ka drama koja doti~e mnoga pitanja.Trebalo je dosta, kako se ka`e, grebanjapo tekstu, kako bih otkrila su{tinu koma-da i lika koji tuma~im. Komad govori odva intelektualna sredove~na para koji seokupljaju kako bi uz pomoc katoli~kogsve{tenika izvr{ili egzorcizam u ku}i,navodno zaposednutoj duhom, koju sukupili jedni od drugih... Govori o odno-su dobra i zla, pitanju poljuljane vere uBoga, o odnosu crkve i stvarnosti. Pravidemoni, u stvari isplivavaju ukatarzi~nom razgovoru u kojem seotvaraju i druge teme, i koji podsti~enjihovo dubinsko preispitivanje.

Moderni mladi srpski glumci,~lanovi Narodnog pozori{ta Pri{tine na

Kosovu i Metohiji se prete`no oslanja-ju na svoj entuzijazam, sa ciljem daigraju svoje predstave i da one traju iistraju – kad god i gde god.

Svesni su ~injenice da im jete{ko to {to rade, ali nalaze da jemnogo va`nije i inspirativnije to zakoga rade pozori{ne predstave.

Redakcija srpskog “Ogledala“im `eli mnogo uspeha sa predstoje}ompremijerom “MINISTARSTVAIZBAVLJENJA“!

^uvari srpske kulture ms Kosovu

13www.serbianmirror.comMaj 2017.

GLUMICA IVANA KOVA^EVI]

B I Z N I S

14 Maj 2017.

B I Z N I S

15Maj 2017. www.serbianmirror.com

16 Maj 2017.

B I Z N I S

P O R U K E

17Maj 2017. www.serbianmirror.com

18 Maj 2017.

F I L M

Jedan od najgledanijih srp-skih filmova svih vremena“Zona Zamfirova“, nakon

15 godina dobila je nastavak. UFilmu “Vrati se, Zone“, likoviStevana Sremca nastavljaju da`ive u vremenu od 1905. do1908. kada se Zone i Mane boreda o~uvaju svoj brak uzprepreke na koje nailaze. Film jeve}im delom sniman na lokacija-ma u starom delu Vranja, u~uvenoj Baba Zlatinoj ulici irodnoj ku}i Bore Stankovi}a,kao i na drugim lokacijama uNi{u, Pirotu, Valjevu, Surdulici,Senti, Beogradu... Ovog putaomiljenu ljubavnu pri~u do~aralaje druga ekipa, lepu Zone igraBrankica Sebastijanovi}, ManetaMilan Vasi}, a re`iju potpisujeJug Radivojevi}.

Ove prelepe ~arolije nebi bilo bez Miroslava – Mi{kaMiti}a, koji je, osim {to jepruducent filma, zajedno sasuprugom Ivanom napisao i sce-nario po motivima knjige “ZonaZamfirova, {ta je bilo posle“Du{ice Milanovi} Marike, kojaje uspela da o~uva duhSrem~evog originalnog dela.Miti} je poznat {iroj javnostikao producent i scenarista {estfilmova i vi{e TV serija, medjukojima su prvi deo “ZoneZamfirove“ i “Plja~ka Tre}egrajha“, ali i kao dobitnik vi{enagrada u Srbiji i van nje.Godine 2005. uru~ena mu jepresti`na nagrada Boginja

Evropa, kada je progla{ennajboljim producentom u Evropi.

Odbor Srpskog film-skog festivala ^ikago i srpskilist “Ogledalo“, donose vampremijeru ovog filma 1. juna ubioskopu Century Cinema naadresi: 2828 N. Clark StChicago. Gost na premijeri bi}eproducent filma Miroslav Miti}.

Film “Vrati se, Zone“,govori o ~ar{ijskim ogovaranji-ma, koja stavljaju na isku{enjeZonin i Manetov dotad savr{enbrak.

Kao u bajci, protago-

nisti se suo~avaju sa nizomprepreka koje moraju dasavladaju i antagonistima kojemoraju da pobede da bi ostvarilisvoje emocionalne i materijalneciljeve. Oni se ~as dopunjuju,~as sukobljavaju, dovode}i na{ejunake u niz dramati~nih situaci-ja sa neizvesnim raspletom.

Glumac Milan Vasi} jekazao da mu se ~ini da je ulogaManeta pisana upravo za njega ida u filmu ima tragedije, drame,komedije, akcije i sre}an kraj, ato je sve {to je potrebno zapravi, veliki film.

NOVOSTIVratila se Zona

Zamfirova

Premijera filma JugaRadivojevi}a pobrala ovacije uprepunom Sava centru

Pred na{u bioskopskupubliku premijerno je stigla novaljubavna pri~a, nastavak najpopu-larnijeg dela Stevana Sremca –“Zona Zamfirova – drugi deo“, u

re`iji Juga Radivojevi}a, koja jesino} ispra}ena ovacijama pre-punog gledali{ta u Sava centru.

RTV RS (Tanjug)Brankica Sebastijanovi}

nije krila uzbudjenje pred premi-jeru.

- Zona mi je najve}auloga do sada, jedan od najpoz-natijih `enskih knji`evnih likova iprilika koja se pru`a samo jednomu `ivotu – rekla je Brankica.

Pre beogradske premijerefilm je prikazan u Senti, Vranju,Ni{u, Surdulici, Pirotu, a od danaskre}e u distribuciju {irom {vaj-carske. Producenti najavljuju da}e ovaj film biti i na repertoarubioskopa u Austriji, Nema~koj,Holandiji, Velikoj Britaniji, Italiji,[vedskoj, Francuskoj.

Od ministra do gradona~elnika

Na premijeri u Sava cen-tru bile su i brojne poznateli~nosti: Srdjan, Dijana i MarkoDjokovi}, ministar Ivica Da~i} sasinom Lukom, gradona~elnikBeograda Sini{a Mali, MilutinMima Karad`i}, Lepa Brena sasinom Stefanom, Vladimir i SaraGrbi} i mnogi drugi.

U nastavku Zone i Manesre}u se sa razli~itim `ivotimproblemima – nemogu}nost dadobiju dete, njena ljubomora naKalinu koja ne krije da je i daljezaljubljena u Maneta, iako jeudata i ima dete... Mane koji se

Posle Evrope i Kanade sti`e u ^ikago

ZONA ZAMFIROVA 2

UTISCI SA PREMIJERE U DOMA]OJ [TAMPI

19www.serbianmirror.comMaj 2017.

F I L M

nalazi na `ivotnom raskr{}u i priz-nanje Had`i Zamfira da nikadanije bilo lako sa Zonom. Krozfilm, reditelj Radivojevi} dotakaose mnogih problema s kojima sesre}u i dana{nji mladi bra~niparovi, bol i tuga su isti i onda isada...

Ali, ljubav na krajupobedjuje sve neda}e – poruka jesamog filma, i romantika koja,~ini se, nedostaje u savremenomsvetu. Zato reditelj filmom kao dapodse}a publiku {ta to be{e ljubavi poru~uje da ne treba odustajati,jer i Zone je na kraju dobila ono{to je o~ajni~ki `elela. U filmuigra plejada najpoznatijih glumaca– Milan Lane Gutovi}, GoricaPopovi}, Nikola Ristanovski,Tanja Bo{kovi}, LjiljanaDragutinovi}, Milan Kalini}, IvanBekjarev, Nela Mihailovi}, MilenaVasi}... Muziku za film kompono-vao je Aleksandar Sedlar.

POLITIKANastavak ”Zone

Zamfirove” videlovi{e od 120.000

gledalaca

Ivan Arandjelovi}Novi doma}i film “Zona

Zamfirova drugi deo“ u re`ijiJuga Radivojevi}a za 12 dana,koliko se prikazuje u doma}im istranim bioskopima, videlo je vi{eod 120.000 gledalaca, saop{tio jedistributer “Art vista“.

Petnaest godina nakon {toje ekranizovana ljubavna pri~aStevana Sremca o Zoni i Manetu, ure`iji Zdravka {otre, snimljen jenastavak koji prati bra~ni `ivot~uvenog para, dve godine nakonven~anja. Posle KatarineRadivojevi} i Vojina }etkovi}a, kojisu tuma~ili likove Zone i Maneta ufilmu koji je videlo 1,1 miliongledalaca, junake u nastavku ove

ljubavne pri~e odigrali su BrankicaSebastijanovi} i Milan Vasi}.

KURIRVratila se zone!

Premijera drugog delaZone Zamfirove odu{evila pub-liku

Ve~eras je na odu{evl-jenje publike, premijerno prikazandrugi deo legendarnog filma“Zona Zamfirova“.

Zvezde novog ostvarenjasu se potrudile da poka`u svojenajbolje izdanje, a crveni tepih jebujao od elegancije, ali i ukusnogseksepila.

Publika je dugim aplau-zom pozdravila zaklju~ak drugogpoglavlja lepe Ni{lijke, a vreme}e pokazati da li }e se ovo ost-varenje pribli`iti legendarnom sta-tusu prethodnog filma koji jesvakako u{ao u anale srpske kine-matografije.

ALOKulture nema jer

nema ni para

Lepa Brena, zvezda nar-odne muzike, ka`e da se radujedobrim filmovima kakvi su seradili nekada, ali da `ali {totakvih ostvarenja vi{e nema. Onaje odu{evljena nastavkom filma“Zona Zamfirova“, na ~ijoj sepremijeri pojavila u velikom stilu,a na afterpartiju ~ak i zapevala.

“Nisam ~ula utiske ofilmu, ali ~im su mi rekli da seradi drugi deo, bila sam odu{evl-jena. Naro~ito jer je na ~elu JugRadivojevi}. Ja sam ljubiteljdoma}e kinematografije i dobrihfilmova. Ovo je vid duhovne kul-ture koja je u zape}ku zbog te{kihekonomskih problema. Volela bihkada bi se vratilo vreme da seula`e u kulturne vrednosti, a‘Zona’ nije film kratkog daha i

nije jeftino i komercijalno {tivo,ve} predstavlja pravu umetni~kuvrednost“, ka`e Brena i dodaje dajoj ne smeta {to je drugagluma~ka postava u odnosu naprvi deo i {to je nastavak uradjen15 godina kasnije.

“Mislim da }e nova

gluma~ka ekipa dati novi pe~at. Jasam bila odu{evljena [otrinimdelom, a za ovo vredi ~ekati uredu da ga vidimo na platnu, a neda ga gledamo sa piratskih disko-va“, obja{njava peva~ica, koja jeujedno pro{etala i novu frizuru.

Sinopsis@ivot je bajka! Ljubav izmedju Zone Zamfirove,

~orbad`ijske }erke, i kujund`ije Maneta posle nizaperipetija pobedila je klasne razlike, dotad nepremostive upatrijarhalnom Ni{u. A posle svadbe – sti{a{e se ogo-varanja, a Zona i Mane u`ivaju u svom braku ispunjenomljubavlju i stra{}u. Ali... ~ar{ija, uvek spremna dapomogne da se sve zakomplikuje, ne skida o~i sa Zone,lep{e i sre}nije nego ikada, i Maneta koji u`iva u ~arimabraka sa voljenom `enom, istovremeno svojim talentom iradom od kujund`ije postaju}i sve bolji i cenjeniji juvelir.Ljubomora i zavist, podgrejane ~ar{ijskim ogovaranjima,stavljaju na isku{enje Zonin i Manetov dotad savr{en brak.Kao u bajci, protagonisti se suo~avaju sa nizom preprekakoje moraju da savladaju i antagonistima koje moraju dapobede da bi ostvarili svoje emocionalne i materijalne cil-jeve, a oni se ~as dopunjuju ~as sukobljavaju dovode}ina{e junake u niz dramati~nih situacija sa neizvesnim ras-pletom. A kad se ne{to zakuvava, svaka iskra doprinosiklju~anju, a u ~ar{iji ima mnogo likova koji potpiruju ilismiruju vatru ili, prosto, na svoj na~in, poput “mirodjije,“za~ine ono {to }e se zakuvati.

Glavni protagonisti Brankica Sebastijanovic i Milan Vasi} sa producentom Miroslavom Miti}em na premijeri u Beogradu

U ^IKAGU

20 Maj 2017.

S P O R T

Ovih dana klub na{egmladog trenera je pravi hitu ameri~kog MLS ligi.

Posle lo{e pro{logodi{nje sezone,ove godine igraju kao preporod-jeni, a dodatno samopouzdanje imje podigao i dolazak proslavljenognema~kog internacionalcaBastijana [vaj{tagera, sa njegovomprelepom suprugom, na{om sport-skom divom Anom Ivanovi}.

To je ujedno i bio jedanod razloga za{to smo pozvaliVeljka Paunovi}a da nam iz prveruke ispri~a {ta se to desilo u nje-govom klubu, koji verujemo ima ivelike simpatije kod na{ih ~italaca,{to zbog njega {to sada i zbogna{e Ane i Bastijana.

Veljko nam senajljubaznije odazvao pozivu.

- Kako Vam je u jed-nom od najve}ih “srpskih“gradova na svetu?

- Od trenutka kad samstigao u ^ikago ostvario sam bro-jne kontakte sa na{im ljudima kojiovde `ive. Srpska zajednica jeveoma jaka, slo`na i aktivna,najvi{e se okupljaju oko crkve.Uklju~en sam u neke dobrotvorneakcije i za sve {to je potrebno sto-jim na raspolaganju. Veoma samsre}an {to sam u prilici dapomognem kad god mogu. Odonih najmanjih stvari koje se ipodrazumevaju – karata za utak-mice i dresova, do uklju~ivanja ubrojna de{avanja. Trudim se dau~estvujem u svemu, da upozna-jem ljude, sklapam prijateljstva.

Nedavno smo videli daste bili aktivan i za Dandr`avnosti R. Srbije, a zatim ifotografiju sa orkestrom“Beogradski sindikat” kadasuimali koncert u Cikagu?

- Da da, svakako da je^ikago jedan veliki grad gde imapuno dogadjanja i kad god moguod silnih obaveza i putovanja, ipored vremena koje provedem sasvojom porodicom, trudim se dau~estvujem u svemu tome. Volimda sam uklju~en, kad god je tomogu}e jer ovde ima puno prilikada se ljudi okupe.

Da li Srbi dolaze nautakmice ^ikago fajera, navija-ju?

- Iz nekih raznoraznihokolnosti jo{ ne mo`emo da sepohvalimo brojnom publikom, aliverujem da }e se to vremenommenjati nabolje. Pogotovo

dolaskom Bastijana i Ane.Na{ih sunarodnika,

medjutim, ima dosta i ustru~nom {tabu i na spisku igra~a^ikag fajera?

- Veoma sam sre}anzbog toga, jer smatram da akozajedno radimo i pri tom govorimoistim fudbalskim jezikom, mo`emopolako taj “jezik“, navike, tren-dove, da uvedemo i u klub.Dugoro~no, na taj na~in

doprine}emo napretku {to se pok-lapa sa klupskom strategijom iopredeljenjem.

Gospodine Paunovi}u,ima dosta razloga da Vam ~esti-tamo na uspesima u SAD. Dakrenemo, ipak, od dolaska[vajn{tajgera. ^ikago odjednomima dva svetska {ampiona?

- Hvala, zaista ima razlo-ga da svi u klubu budemo zado-voljni. Na prvom mestu, Bastijanje vrhunski fudbaler, u proteklojdeceniji jedan od najva`nijih“{rafova“ nema~ke reprezentacije,prvak sveta! Spletom nekih okol-nosti iza njega je period tokomkojeg je za Man~ester Junajtedodigrao malo utakmica, ali vrlodobro znam koliko se u`eleo fud-bala. U najboljim je igra~kim god-inama, Njegovo ume}e, zrelost i`elja da se potpuno stavi u slu`bukluba potpuno se uklapaju u na{dugoro~ni projekat.

Ne}e {koditi ni njegova,a ni Anina ogromna popularnosti ve~ita “glad“ medija za ovimfudbalsko-teniskim parom?

- Ponavljam, na prvommestu je Bastijanov ogroman fud-balski talenat i potencijal. Naravno,

svi smo svesni velike i zaslu`enepa`nje koju Ana i on u`ivaju isvesni smo da klub od toga mo`eda ima veliku korist. U prvomredu – posete na utakmicama, aonda i sve ostalo.

Znamo da ste se sa[vajn{tajgerom sreli u jednom^ika{kom restoranu jo{ zimus,oko Nove godine. Da li ste setada sve dogovorili?

- Znate li {ta mi je tada

Bastijan rekao – Veljko uzvra}apitanjem.

[ta?- Rekao mi je: “Moramo

da se potrudimo da atmosfera nautakmicama ^ikago Fajera budeista ili nalik na va{em, srpskomderbiju“. To mnogo govori o nje-govoj posv}enosti. Mi smo brzoshvatili da smo na istoj talasnojdu`ini, da }emo doprineti daovda{nje fudbalske prilike obogati-

mo na{im, evropskim shvatanjima.O dolasku bra~nog para

[vajn{tajger-Ivanovi} za sada

toliko. Okre}emo se drugimtemama.

Ve} ste spomenuli tajvi{egodi{nji projekat. [ta onta~no podrazumeva?

- Kad sam 2015. godinestigao u ^ikago, moja vizija radapotpuno se poklopila sa vizijomkluba. O tome sam dugo razgovraosa gospodinom NelsonomRodrigezom, generalnimmenad`erom koji me je preporu~io

i doveo ovde. Sre}an sam {to ni{tane radimo preko no}i. Idemo korakpo korak.

Da se vratimo na{imljudima u klubu...

- U stru~nom {tabunajbli`i saradnici su mi MarkoMitrovi}, dugogodi{nji trener una{im mladjim selekcijama i tren-er golmana Aleksandar Sari}, kojije karijeru ~uvara mre`e po~eo uCrvenoj zvezdi, kasnije branio u

Nema~koj i Portugalu, a znanjestru~njaka sticao u [paniji iAustriji. ^etvrti ~lan je Nemanja

Babi} koji je zadu`en zavideo-analizu.

Srpski fudbal je zastu-pljen i na terenu?

- Sa nama su NemanjaNikoli}, zatim Djordje Mihailovi},u koga Amerikanci pola`u nade, ai na{a publika je imala prilike daga vidi na memorijalnom turniru“Stevan Viloti}“. Madjarima je daoprelep gol skoro sa centra... Sanama trenira i mladi golmanMihailo Mi{kovi}.

Reklo bi se da steveoma zadovoljni, tome u priloggovore i sve bolji rezultati.

- Ove sezone nam dobroide. Ba{ onako kako smo gospodinRodrigez i ja zacrtali. Svakegodine – sve bolje.

Sti`u i prva priznanjaVa{em radu...

- Mislite na to “ol-star“utakmicu MSL?

Da, ve} je objavljeno daste izabrani za trenera doma}e,ameri~ke selekcije.

- Izuzetna ~ast. To mikazuje da ljudi pa`ljivo prate {taovde radimo, da u sve nas i meneimaju veliko poverenje. Iskrenore~eno, nisam o~ekivao takvo priz-nanje ve} u drugoj sezoni, ali }use truditi da opravdam poverenje.Siguran sam da }e “ol-star“ utak-mica 2. avgusta biti pravi spektakl.Igra se u ^ikagu, na na{em sta-dionu, vodi}u tim sastavljen odameri~kih “zvezda“ protiv timastranaca. @elja mi je da u pravomsvetlu promovi{em klub, ovaj gradi da, naravno, pobedimo.

Mo`e li da se ka`e da jePaunovi}u Amerika druga sudbi-na? Svojevremeno je u SAD,ta~nije u Arizoni, debitovao zana{u reprezentaciju, kasnije jeodlo`io odluku o prestanku kari-jere da bi se oprobao u MLS ligi.

- Tako je. Taj boravak uFiladelfiji, iako sam te 2011.godine kratko igrao, bio mi jeveoma koristan. Tada sam upoznaona{eg generalnog menad`eraRodrigeza, koji mi je dao pravusliku i o ligi i SAD, tada samspoznao neslu}eni potencijalAmerike – isti~e Paunovi}.

Gospodine Paunovi}u,kakva je MLS liga? Kakav jefudbal u Sjedinjenim Dr`avama?

- Mo`da mnogi ljudi neznaju, ili ovda{njim prilikama pri-laze sa nekim predrasudama, alire~ je o ligi u koju se – izuzetno