Povrede na radu prema povređenom

delu tela

SADRŽAJ

Uvod................................................................................................... 2

1.Povrede na radu...........................................................................3

1.1 klasifikacija povreda na radu...........................................................3

2. Povrede na radu prema povređenom delu tela................6

2.1 Prevencija………………………………………………………10

Zaključak.........................................................................................12

Literatura........................................................................................13

1

Uvod

Kao posledica nepovoljnih uslova rada, dolazi do javljanja mnogobrojnih štetnih,

negativnih posledica, koje se odražavaju na zdravlje, samim tim i na živote radnika.

Iz toga su nastale detaljne analize, samog pojma, klasifikacije neposrednih

posledica, kao i njihovo iskazivanje.

Neposredne posledice koje nastaju iz nepovoljnih uslova rada i odrzavaju se na

zdravlje radnika, manifestuju se u obliku:

Povreda na radu

Profesionalne bolesti

Bolesti rada

Opsta oboljenja kod osoba, koje su profesionalno izlozena njima.

I ako su posledice nepovoljnih uslova rada stare koliko i ljudsko društvo, one su tek od

skora postale predmet proučavanja.

2

1.Povrede na radu

Povrede na radu su prvi negativni pojavni oblici nepovoljnih uslova rada, koji se

odražavaju na živote i zdravlje učesnika u procesu proizvodnje.1

Svaka povreda osiguranika prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim

mehanickim ili

hemijskim dejstvom, kao i povreda prouzrokovana naglim promenama položaja tela,

iznenadnim opterecenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma, ako je

takva povreda uzrocno vezana za obavljanje poslova odnosno radnih zadataka

U teoriji postoje različita shvatanja o tome koje se traume mogu smatrati

povredom na radu, zato je važno izvršiti njihovu klasifikaciju.

1.1. klasifikacija povreda na radu

Sastavljanje evidencije povrede na radu je usmereno preventivno na upoznavanje

etiologija nastanka, tj. uzroka povreda na radu.

U tom smislu, za važna obeležja smatraju se:

Mesto dešavanja

Vreme dešavanja

Pol

Doba života

Dužina radnog staža

Zanimanje

Težina povrede

Povređeni deo tela

1 Ekonomika zaštite, Dr. Dragan Spasić, Nis 2009-2010, str. 60.

3

Priroda povrede

Izvor povrede

Uzrok povrede

Način nastanka povrede

Učestalost dešavanja povreda na radu kod pojedinaca

Pojedinačne ili grupne povrede

Školska sprema...

Analiza prdhodno navedenih obeležja je dosta teška i potrebno je temeljito poznavanje

statističke metodike.

Prema vremenu nastanka povrede na radu se klasifikuju po:

Časovima

Danu u sedmici

Godini, mesecu

Smeni rada...

Podatci o povredama prema polu povređenih služe da bi omogućile utvrđivanje

procenta od ukupnog broja povreda na radu u odnosu na pol povređenih.

Podatci o povredama radnika prema godini starosti omogućavaju određivanje

procenta u odnosu na ukupan broj povreda na radu koje su se desile u određenom

periodu.

Podatci o povredama na radu prema dužini radnog staža pokazuje koje se

kategorije radnika, u odnosu na dužinu radnog staža, povređuju više a koje manje.

Podatci o povredama na radu prema stepenu stručnog obrazovanja povređenih

radnika pokazuje kako i u kojoj meri stručnost radnika utiče na povrečivanje.

4

Podatci o povredama na radu prema ucestalosti dešavanja kod pojedinca, mogu

prikazati lica koje se kod iste izloženosti opasnosti više povređuju u odnosu na druge

radnike.

Evidencija o povredama na radu prema stečenoj školskoj spremi povređenih

prikazuje u kojoj meri nivo školske spreme utiče na povređivanje.

Podatci obroju povređenih lica prema broju povreda ukazuju na činjenicu dali se

radi o pojedinačnoj ili grupnoj povredi.

Prema težini povrede možemo izvršiti klasifikaciju na:

Lake

Teške

Sa smrtnim ishodom.

Priroda povreda na radu podrazumeva oblik kome se javlja telesno oštećene, u

glavnom se poklapa sa pojmom zdravstvenog oštećenja u medicini.

Pod izvorom povrede treba podrazumevati sredstva za rad, predmete, mesto od

kojih je proistekla povreda. Klasifikacija izvora povreda na radu se vrši u osamnaest

velikih grupa.

Kao uzrok povrede smatraju se uslovi rada, lične osobine i druge okolnosti pod

čijim se uticaje povreda na radu dogodila.

Po povredama na određenom delu tela sačinjavaju se određeni kriterijumi po

kojima se skupljaju, razvrstavaju informacije o učestalostii i ozbiljnosti povreda prema

određenom delu tela.

5

2. Povrede na radu prema

povređenom delu tela

Klasifikacija povreda prema određenom delu tela obuhvata povrede koje su

prouzrokovala određena zdravstvena oštećenja na:

Glavi (procentualna učestalost 13,6%)

Vratu (procentualna učestalost 0,1%)

Trupu (procentualna učestalost 62%)

Rukama (procentualna učestalost 4%)

Nogama (procentualna učestalost 20,3%)

Glava

ruka

trup

Noga

Slika 1. Šematski prikaz povređenih delova tela radnika

6

slika 2.3 povrede glave

slika 4 povrede vrata slika 5 povreda grudnog kosa, trupa

slika 6 povrede ruke cirkularom slika 7 povrede noge

7

Povrede na radu ,prema povređenom delu tela, mogu uzrokovati različite

posledice koje variraju u zavisnosti od traume, i mogu se podeliti na:

Krvni podliv

Krvni izliv

Oderotina

Nagnečenje

Proboj

Kidanje

Iščašenje

Uganjuće

Prelom.

Posledice povreda, zavise od karaktera povreda i njenog uobičajenog toka i

javljaju se kao njen rezultat.

Svako organsko ili duševno oboljenje koje stoji u direktnoj ili indirektnoj vezi

sa povredom smatraće se posledicom ili komplikacijom povrede2.

Komplikacije povreda, nisu uvek sadržana u prirodi povrede pa se i ne javljaju u

svim slučajevima povređivanja. Za nastanak komplikacija, pored povrede, ulogu imaju i

drugi faktori.

2 Patologija mehaničkih povreda, Ćeremilac A. , Medicinska knjiga Beograd-Zagreb 1973.

8

slika 8 kostiju ruke, prelomi

9

grafik 1.Ukupan broj povreda na radu u periodu 1997-2005 ( za period 1998 nema validnih podataka)

2.1 Prevencija

Vrlo je važno sprečiti , ako ne smanjiti broj povreda na radu. Samim tim potrebno je

doneti skup mera, predloga, radi kontrole poboljšanja:

-Organizacione mere:

Procena rizika

Raspored mašina

Režim rada i odmora (adekvatne pauze pri

radu)

Kruženje radnika u pogonu

Rad u fleksibilnim timovima

Izbegavanje rada na traci i drugih vrsta

10

rada sa nametnutim tempom rada

Rad od kuće.

-Medicinske mere:

Profesionalna orjentacija

Profesionalna selekcija

Prethodni pregledi (pregledi pre stupanja

na radno mesto sa povecanim rizikom)

Periodicni pregledi

Promocija zdravlja na radu

11

Zaključak

Prvi korak u prevenciji povreda na random mestu se sastoji u sastavljanju

kvalitetnih baza podataka o povredama na radu, koji zavise od tačno prikupljenih

činjenica.

Efikasnost prevencije u konkretnim radnim procesima zavisi od toga koliko

drugi društveni subjekti, koji bi mogli da utiču na stanje bezbednosti i zdravlja,

preduzimaju opšte mere prevencije na svim nivoima rada.

Prvi stepen zaštite na random mestu mora poći od samih radnika u vidu

pridržavanja radnih propisa, nosenja zastitne opreme i profesionalnoh ophodjenja prema

random mestu.

12

Literatura

Dr. Dragan Spasić, Ekonomika zaštite, Nis 2009-2010

www.google.com

13