1. POVREDE RANE OZLEDE

2. KOA

SPOLJANJI OMOTA TELA:

1. TITI ORGANIZAM OD SPOLJANJIH

UTICAJA(infektivnih agenasa, neistoe,...)

2. SPREAVA PRETERANO ODAVANJE

TOPLOTE (kod veih oteenja moe doi do

hipotermije!!!)

3. RANA

PREDSTAVLJA SVAKIPREKID

KONTINUITETA KOE ILI SLUZOKOE

USLED DEJSTVA SPOLJENJE SILE.

INI ULAZNA VRATA INFEKCIJI.

IZLAE UNUTRANJE ORGANE RAZNIM

OTEENJIMA.

NOSI OPASNOST OD KRVARENJA.

4. DEJSTVUJUA SILA

MEHANIKA - NAJEE

(udar,pad,vatreno oruje,...)

2. HEMIJSKA (kiseline,baze,...)

3. FIZIKA (uv zraenje,radijacija,...)

4. TERMIKA (toplota,hlednoa)

5. BIOLOKA(bakterije,ivotinje,...)

5. PODELA RANA

PO DUBINI

* Povrne - samo je epidermis zahvaen

* Duboke

PO TIPU

* Oguljotina

* Posekotina

* Razderotina

* Ubodna rana

* Ugrizna rana

* Ustrelna/Prostrelna rana

NAPOMENA: ubodna rana,iako moe biti neznatna po veliini ili slabo krvarea nosi veliku opasnost od infekcije jer je obino jako duboka i slabo oksigenisana !!!! 6. NAGNJEENJE UBODNA RANA USTRELNA/PROSTRELNA RANA RASEKOTINA RAZDEROTINA OGULJOTINA 7.

POSEKOTINA

• Pravilan rez nanesen otrim predmetom (no, staklo)

• Ivice pravilne, krvni sudovi potpuno preseeni; moe obilno da krvari

• Pored koe i krvnih sudova, preseene mogu biti i potkone strukture kao to su npr. tetive

RAZDEROTINA

• Koa je grubo razderana usled delovanja neke velike sile

• Krvare manje od posekotina, ali je povreeno vie tkiva i ima vie krvnih podliva

• Vea je opasnost od razvoja infekcije

OPIS POJEDINIH POVREDA

OGULJOTINA

• Povrinska povreda u kojoj su zguljeni gornji slojevi koe tako da je izloeno osetljivo potkono tkivo

• Najee je prouzrokovana klizajuim padom ilisilom trenja

• U rani se esto nalaze estice praine i drugih materija koji mogu da izazovu infekciju

KRVNI PODLIV

• Svaki udarac tupim predmetom moe da izazove pucanje kapilara ispod koe

• Koa je najee potpuno neoteena

• Mogu biti povreene dublje strukture (prelomi ,unutranje povrede organa)

8.

UBODNA RANA

• Ubadanje na ekser, ubod iglom, ubod noem su tipini primeri ubodnih rana

• Sama ulazna rana je veoma mala, ali postoji duboko unutranje oteenje tkiva

• Mikroorganizmi se unose direktno u organizam povreene osobe, te je opasnost od infekcije veoma velika

RANA OD METKA

• Metak ili neki drugi projektil moe se zadrati u organizmu ili proi kroz njega izazivajui ozbiljne unutranje povrede, uz unoenje mikroorganizama u telo povreene osobe.

• Ulazna rana moe da bude mala, bez oteenja okolnog tkiva

• Ako postoji izlazna rana je esto velika, sa oteenjima okolnih tkiva i kosti

OPIS POJEDINIH POVREDA 9. RANE KAO POSLEDICE EKSPLOZIVNIH NAPRAVA 10. POLITRAUMA

Politraumuine povrede koje zahvataju istovremeno dva ili vie organa ili organska sistema.

Dve ili vie povreda jednog istog organa ili organskog sistema sumultiplepovrede.

Javljaju se viestruki simptomi i znaci, skoro redovno praeni znacima oka.

Proveriti i kontrolisati svest, disanje, puls.

Povrede zbrinjavati po redu hitnosti.

to hitniji transport u zdravstvenu ustanovu

PRETEE STANJE OKA!!!

11. TRETMAN RANE

Ako postoji jako krvarenje, zaustaviti ga nekom od privremenih metoda (digitalna kompresija...)

Postaviti telo, odnosno povreeni deo tela u ogovarajui poloaj (npr. autotransfuzija kod jakog krvarenja)

Paljivo obezbediti pristup rani (skidanjem, cepanjem, prosecanjem okolneode e,...)

atita od naknadne kontaminacije rane

(STERILNO PREVIJANJE)

5. Strano telo iz raneNE VADIMO !!!! (fiksiramo ga previjanjem

okolo uz pomo podloke- evreka )

6. Borba protiv bola i oka

(IMOBILIZACIJA, ODGOVARAJUI POLOAJ)

7. NA OBIMNU RANUNISTA NE STAVLJAMO (PRAKOVI, MASTI, KREME), NITI JE IME ISPIRAMO!!! Samo manje, povrinske rane koje ne krvare jako sm e ju se isp i rati vodom , ili tretirati sa drugim odgovarajuim sredstvom (3% H 2 O 2 i fizioloski rastvor, rivanol...)

12. 13. STERILNO PREVIJANJE

Smatra se da je svaka rana primarno zagaena.

Sekundarnu kontaminaciju spreavamo postavljanjem

sterilne gaze ili flastera.

Za manje rane dovoljan je flaster. Vee rane previjamo gazom.

Gaza je pamuna tkanina preklopljena u nekoliko slojeva. titi

ranu od infekcije i istovremeno upija krv i druge sadraje koji

izlaze iz povreenog tkiva.

Debljina gaze na rani mora biti najmanje pola centimetra, a kod

jakog krvarenja i znatno vie, pa tada postavljamo deblji sloj.

Sterilnu gazu hvatamo za krajeve inakon postavljanja ne

pomeramo!!!

Gazu u vruje mose zavojem, tro uglommaramom, elastinom

mreicom ili samoljepivom trakom -leukoplastom .

14. 15. POSTUPAK SA STRANIM TELOM Predmet izaboden iu telo (no, drvo, strel a ) ne sme ju sevaditi.Trebaihfiksiratiu zateenom poloaju da se ne bi pom erali i na taj nain doveli do naknadnog krvarenja i povreivanja okolnog tkiva. Tose postietakoto sed e o stranog tela koji viri iz rane poduprete sa svih strananamotajimagaze, zavoja ili vate i uvrstit i sazavojem , trouglom maramom ili leukoplastom . Mogue krvarenjesezaustav ljapritiskom na rubove rane oko stranog tela(kompresivni zavoj). 16. POSTUPAK SA AMPUTATOM

Svaki onaj deo tela koji je traumom odvojen odnjega.

Amputat vise nije prokrvljen i dolazi do njegovog polakog izumiranja.

Replantacija je mogua 6-24 h nakon amputacije u zavisnosti od prokrvljenosti dela tela i samog amputata, kao i od njegovog transporta.

Povreeni deo tela se zbrine klasinim metodama (kompresivni zavoj, elevacija, autotransfuzija).

Amputat se uzme u sterilnu gazu, stavi u kesu koja se zatvori, zatim se ta kesa stavi u drugu kesu sa ledom koja se takoe zatvori.

Na papiru se napie ime i prezime osobe iji je to deo tela, datum i as kada je amputiran. On se zakai za kesu i preda povreenom.

17. ZAVOJI 18. POSTAVLJANJE ZAVOJA

zavoj uglavnom nije sterilni materijal (postoje specijalni tipovi)

zavoj uvek odmotavati palcem(da nam ne bi ispadao)

postavljanje zavoja se poinje i zavrava izvan rane (izuzev ako

elimo dodatnu kompresiju zbog krvarenja)

sve ivice gaze moraju biti prekrivene

ako usled izraenog krvarenja,naknadno pone da curi krv

kroz gazu,postavljamo nove slojeve gaze i zavoja na ve

postojei (NIKAKO NE SKIDATI PRETHODNO

POSTAVLJENI ZAVOJ!!!)

19. DRANJE ZAVOJA PRAVILNO NE PRAVILNO 20. 21. 22. 23. 24. TROUGLA MARAMA

DEO SVAKOG STANDARDNOG

KOMPLETA ZA PRVU POMO

KARAKTERIE JE JEDNOSTAVNOST

PRIMENE I BRZINA POSTAVLJANJA

EFIKASNOST SKORO ISTOVETNA

DRUGIM ZAVOJNIM MATERIJALIMA

PRIMENJIVO I PRI IMOBILIZACIJI

VELIKA MOGUNOST IMPROVIZACIJE

25. 26. 27. 28. 29. 30. Imobilizacija

Imobilizacija je postupak kojim sepovreenid e o tela stavlja u stanjenepokretnosti, tj. mirovanja . Usklopu p rve pomois provodi se privremena (transportna) imobilizacija. Njena svrha jedasprei pogoranjepovr ede i smanjiti bolu toku transportado bolnice. Indikacije za imobilizaciju su: prelom kosti ili sumnja na prelom, iaenje, opsena rana ili opek otina , smrzotina, zmijski ugriz iopsena nagnjeenja mekih tkiva (kra povrede) .

31. Sredstva za imobilizaciju

Medicinske ekipe imajufabrikiproizvedene udlage, okovratnike ipneumatskejastuke za imobilizacijuekstremiteta i kime . U nedostatkustandardnihsredstava mogu posluiti daice, tro uglamarama i drugi predmeti koji se mogu nai na licu mesta (priruna sredstva)za visno o dsnalaljivosti osobe koja prua prvu pomo.Sredstva za imobilizaciju treba da budu obloena.

32. Principi imobilizacijeekstremiteta

Uvek se imobiliu dva susedna zgloba i jedna treina susedne kosti

Voditi rauna da imobilisani zglobovi budu u fiziolokom poloaju (smotuljak u aku, lakat pod uglom otrijim od 90 0 , rame pod uglom od 90 0 , koleno polusavijeno, stopalo pod uglom od 90 0u odnosu na potkolenicu).

Izuzetak supovr ede zglobova - iaenja i zglobni prelomi, kada svaki pokuajpomeranjau zglobu nailazi na otpor i jak bol.Ekstremitetse tada imobili eu poloaju u kojem jezateen .

33. 34. 35. 36. POVREDE KOSTIJU I ZGLOBOVA 37. POVREDE ZGLOBOVA

KONTUZIJA:

- nagnjeenje mekih tkiva oko zgloba

- karakterie je otok i bol i podatak o traumi

kao uzroku oteenja

38. 2. UGANUE: - Nastaje kada usled dejstva sile (savijanja ili torzije) dolazi do prekomernog pomeranja zgloba (izvan fiziolokih granica), te sledstvenog istezanja ili kidanja mekih zglobnih elemenata. Ali se zglobni okrajci nakon delovanja sile vraaju u prvobitan poloaj. - Karakteriu ga OTOK, BOL, DELIMIAN GUBITAK FUNKCIJE ZGLOBA! - Povreeni je nakon povrede mogao da stane na povreenu nogui nije primetan deformitet zgloba POVREDE ZGLOBOVA 39. 3. IAENJE: - Nastaje kada dejstvo sile dovede do izmetanjazglobnih okrajaka izvan fiziolokog poloaja, uz jaeoteenje mekog tkiva. - Karakterie ga: OTOK, BOL I GUBITAK FUNKCIJE,IZRAEN DEFORMITET. - Povreeni nije u stanju da koristi povreeni zglob! - Primetan je znatan deformitet povreenog zgloba.POVREDE ZGLOBOVA 40. POVREDE ZGLOBOVA 4. PRELOMI I RANJAVANJA U ZGLOB - imaju posebnu teinu, zbog mogunosti komplikacija iposledica po funkciju zgloba. 41. PRVA POMO KOD POVREDE ZGLOBOVA

• Rest (mirovanje)

• Ice (hladan oblog)

• Compression (bandaa)

• Elevation (podizanje ekstemiteta)

• TEI SLUAJEVI ZAHTEVAJU IMOBILIZACUJU I TRANSPORT U ZDRAVSTVENU USTANOVU!

42. POVREDE KOSTIJU 43. PRELOMI

VRSTE KOSTIJU:

1. DUGE KOSTI(kosti ruke i noge)

2. KRATKE KOSTI(kosti ake i stopala)

3. PLJOSNATE KOSTI(kosti lobanje, karlice,...)

4. NEPRAVILNE KOSTI(kosti lica i prljenovi)

5. PNEUMATINE(mastoidni nastavak slepoone kosti)

6. SEZAMOIDNE(aica patela)

Prelom jeprekid kontinuiteta kotanog tkivapod

dejstvom neke spoljanje sile ili nastaje usled

poveane lomljivosti dejstvom nekog patolokog

procesa, poput tumora, osteoporoze...

44. POVREDE KOSTIJU -PRELOMI- PODELA OTVOREN (postoji rana na koi iznad preloma-opasnost od infekcije i krvarenja ) ZATVOREN (koa iznad preloma neoteena) KOMPLETNI (pukotina itavom debljinom kosti) INKOMPLETNI (fisure - pukotine, infrakcije,...) 45. POVREDE KOSTIJU -PRELOMI- OTVOREN PRELOM ZATVOREN PRELOM PUKOTINA RAZMRSKAVANJE KOSTI NEPOTPUNI PRELOM 46. ZNACI PRELOMA

JAK BOL PRILIKOM I NAKON POVREDE.

BOLNA OSETLJIVOST NA DODIR

ISPAD ILI POREMEAJ FUNKCIJE POVREENOG DELA TELA

UTRNUTOST DELA TELA ISPOD POVREDE.

NEPRIRODAN IZGLED POVREENOG DELA TELA (OTOK,...).

NEPRIRODAN POLOAJ POVREENOG DELA TELA.I Z RAEN DEFORMITET JE SIGURAN ZANAK PRELOMA. SIGURAN ZNAK JE I PRISUSTVO KREPITACIJE (PUCKETANJE PRILIKOM POMERANJA).

AKO POSTOJI SUMNJA NA PRELOM KOSTI, POSTUPAJ KAO DA JESTE PRELOM!!! 47. POSTUPAKKOD PRELOMA

Ako je slomljeniekstremitetdeform isan , pokuajt iga izravnati uzdunim istezanjem. Povlait ilagano dva susedna zgloba u suprotnim smerovima. Ovaj postupak ne sme biti nasilan i treba ga prekinuti akose naiena otpor ili ja ibol. Nepravilna manipulacija slomljenimekstermitetommoe dovesti do oteenja krvnihsudova ,neravai ostalih tkiva ili pretvoriti zatvoreni prelom u otvoreni.

48.

Slomljena kost mora se imobili satipre prenoenja ili prevozapovreenog . Ako je hitna medicinska pomo dostupna, najbolje je imobilizaciju i transport prepustiti strunim osobama.Povreenimora mirovati do dolaska pomoi.

PRAVILO DVOJKE-PRELOM ZBRINJAVAJUNAJMANJE DVA LICA!!! POSTUPAKKOD PRELOMA 49.

Kod otvorenih p r eloma pokri tiranu sterilnom gazom , fiksirati ulomke podlokamai sve uvrstit izavojem. Ako slomljena kost viri iz rane, ne sme se istezanjemekstremitetavraati u prirodni poloaj, nego se nakon previjanja rane imobili eu zateenom poloaju.

POSTUPAKKOD PRELOMA 50. POSTUPAK KOD PRELOMAREBARA 1.OBIAN PRELOM REBARA NE IMOBILISATI.-Prva pomo: Stavitihladan oblog.Transport 2. FENOMEN PROZORA ILI POKRETNI KAPAK - Je serijski prelom rebara na dva ili vie mesta . - Vide se paradoksalni disajni pokreti (uvlaenjegrudnog koa na mestu povrede prilikom udisaja). -Prva pomo:zalepiti leukoplast prekopovreenog dela grudnog koa, tako da zahvati nepovreene delove rebara. Imobilisati ruku sa povreene strane (kao nadlakat).Transport 51. POVREDE KIME 1.Povrede kime spadaju u ETVRTI RED HITNOSTI!!! 2. Simptomi i znaci: - povreeni je nesrazmerno miran u odnosu na situaciju koja se dogodila, ne pokree se.- otok ili deformitet kime na mestu povrede. - bol pri dodiru na mestu povrede. - peckanje, utrnutost ili gubitak kontrole i oseaja u estremitetima u zavisnosti od mesta povrede. - tekoe sa disanjem, umokravanje, ili nevoljno defeciranje. 52. POVREDE KIME 3. Prva pomo: - Smirivanje svih oevidaca! NIKAKO NE DOZVOLITI DA GA POMERAJU!!! - Procena stanja povreenog (svest, disanje, puls,...) - Postavljanje anc krgne, kolira ili improvizovanog sredstva (MINIMUM DVA SPASIOCA)!!! - Premetanje i imobilizacija na dasci (MINIMUM ETIRI SPASIOCA) - Ukoliko nemamo adekvatnu opremu niti koga danam pomogne,PRIMENITI SAMO METODE NEGE I PSIHOLOKE PODRKE(zatita od nepovoljnih uticaja spoljanje sredine, umirivanje razgovorom...),pridravati glavu i saekati kola hitne pomoi! 53. POVREDE KIME 54. POVREDE KIME 55. POVREDE KIME 56. FERNO NOSILA 57. PRELOMI KARLICE

Posledice su jaih trauma tipa saobraajnih

nesrea,...

U veini sluajeva ostaje neprepoznata.

Najea komplikacija joj je krvarenje.

Proceniti stanje povreenog

(svest, disanje, puls).

Uoiti oteenja koe na mestu povrede.

Stopalo moe biti okrenuto u polje.

Bol pre pregleda i pri pregledu.

Imobilisati U ZATEENOM POLOAJU !

58.

Ukoliko postoji mogunost da Sluba

hitne medicinske pomoi doe u kratkom

roku, nista ne pokuavati. Primeniti samo

postupke nege i psiholoke podrke.

PRELOMI KARLICE 59. POVREDE GLAVE 60. POVREDE GLAVE

Re je o povredama koje mogu direktno da ugroze ivot

sa obzirom da pogaaju MOZAK!

Simptomi i znaci:

hematom, voruga, munina, povraanje, vrtoglavice,

porem eaj ula, gubitak svesti, amnezija, neuroloki deficit.

UKOLIKO JE POVREENI BEZ SVESTI,

A SA POVREDOM GLAVEOBAVEZNO SE IMOBILIE

VRATNI DEO KIME !!!

HITAN TRANSPORT ZA BOLNICU!!!

Stalan nadzor i obavezno kontrolisanje budnosti i

orjentisanosti 24-48 h ( SUBDURALNI HEMATOM

krvarenje u dva vremena).

61. PRELOM BAZE LOBANJE

Nastaje prilikom udara u temeni deo glave (vozai motora sa kacigom,...) ili eventualno, padom na sedalni predeo kime.

Dolazi do utiskivanja kostiju baze lobanje, zajedno sa vratnim delom kimenog stuba u lobanjsku duplju.

Simptomi i znaci:Povreeni konfuzan ili je bez svesti, curi mu krv i likvor iz uiju i nosa,javlja se fenomen naoara.

Prva pomo: Postavljanje kolira (anc kragne) ili drugog improvizovanog sredstva, dalji postupak kao pri prelomu vratnog dela kime.

62. POVREDE OKA 63.

Sve povrede oka se doivljavaju jako dramatino (strah od

slepila i gubitka vida)te je od posebne vanosti smiren i

pribran pristup uz podrku i smirivanje.

STRANO TELO U OKU ako je to estica praine ili npr.

muica koja se pomera po beonjai, prstima razmai kapke i

rei osobi da gleda LEVO DESNO GORE DOLE dok

strano telo ne bude dostupno za vaenje gazom, maramicom ili

nekom cistom tkaninom.

- AKO JE STRANO TELO ZABIJENO U OKUNE VADITI!!!

ZAVITI OBA OKAI ODVESTI U BOLNICU!!!

HEMIJSKE MATERIJE odmah vie puta ispirati pod

tekuom vodom, ostaviti oko ne pokriveno (da bi se ispiralo

suzama) i hitno povreenog odvesti do zdravstvene ustanove.

64.

SNENO SLEPILO

Moe da se javi pri odbijanju UV zraenja sa

povrine snega, mehanikim dejstvom sitnih ledenih

estica pri meavi ili, to je najee, prilikom

elektrozavarivanja bez zatitne maske ili naoara.

Kapci su crveni i nateeni, javlja se bol i peckanje

prilikom treptanja (kao da im je pesak u oima).

Unesreenom staviti sunane naoare ili hladne

obloge preko kapaka, smirivati i transportovati do

zdaravstvene ustanove.

65. POVREDE ZUBA

Staviti sterilnu gazuili istu maramicuu leite zuba.

Povre enitrebadazagri zegazuili maramicui dr ije stisnutu najmanje30minuta.

Ne ispirati usta jer to moe omesti zguravanje krvi.

Uzeti zub drei ga za krunu, ne za koren.

Odmah ga isp rati sam l ekom, bez trljanja .

S tavit i zubu mleko . Ako nema mleka, zub se moe priuvati u ustima povreenog, izmeu zuba i obraza,

ali samo ako je osoba dovoljno stara da ne proguta zub! Povreenomkoji je bez svesti ne stavljajt izub niti gazu u usta !

to hitnije sa zubom o tii k odstomatolog a .

Ako krvare desni, namoit ikomad gaze u hladnu vodu i pritisn utina ranicu.

66. POVREDE TRBUHA 67. POVREDE TRBUHA

-Trbuna duplja sadri brojne organe

Povrede trbuha nose opasnost od povrede unutanjih organa(prevashodno jetre i slezine,ali i drugih),to moe dovesti do unutranjeg krvarenja i stanja oka

pored toga povrede trbunih organa su izuzetno bolne to samo za sebe moe dovesti do oka

prva pomo:

1. postavljanje u poluleeci poloaj (blago uzdignuto uzglavlje i podloka od ebeta pod noge)

2. zbrinjavanje povreda (na zatvorene staviti led ili hladne obloge,a otvorene sterilno previti )

4. provere vitalnih funkcija

5. hitan transport- NA NOSILIMA!!!

KOD POVREDA TRBUHA NIPOTO NE DAVATI NIKAKVE TENOSTI NI HRAN UPOVREENOM!!! U SLUAJU IZLASKA CREVA, KROZ RANU NA TRBUNOM ZIDU, U SPOLJANJU SREDINU NE VRAATI IH UNUTRA,VEIHSAUVATI OD SASUENJA (VLANA GAZA NA RANU,LABAVO PREVIJANJE) 68. POVREDE TRBUHA 69. PNEUMOTORAKS 70. PNEUMOTORAKS

-Predstavlja prodiranje vazduha u

grudnu duplju.

- Moe biti:

SPOLJANJI

(kao posledica povrede-POSEBAN VID

JEVENTILNI-najgori oblik)

2. UNUTRANJI

(kao posledica oboljenja, ili spontani)

Vazduh prilikom svakog udisaja

sabija pluno tkivo i smanjuje disajnu

povrinu, te povreeni sve tee die .

71. POSTUPAK KOD VENTILNOG PNEUMOTORAKSA

MERE NEODLONE POMOI:

- visokosedei poloaj sa

oslonjenim rukama o tlo.

- sterilna gaza na ranu.

-HERMETIZACIJA!!!

PROVERA DISANJA I PULSA

POZIV HITNE POMOI ILI TO HITNIJI TRANSPORT (PRVI RED HITNOSTI)

72. CRUSH-SINDROM 73. CRUSH-SINDROM

Kra povrede su teke, zatvorene povrede mekih

tkiva, najee delova ekstremiteta, koja su najmanje

dva sata bila pritisnuta mehanikom silom .

Najee se javljaju prilikom zatrpavanj aispod

ruevina ili prignjeenju u saobraejnim nesreama .

Kompresija povreenog dela tela teko remeti i

zaustavlja cirkulaciju krvi odn osnopriliv kiseonika.

T o dovodi do nakupljanja tetnih produkata

metabolizma i raspadnih materija samih elija.

Koje nakon uspostavljanja cirkulacije dovode do

edema povreenog dela tela i oteenja razliitih

organa (prevashodno bubrega i jetre), pojavom oka

i smru.

74. CRUSH-SINDROM

Obino nakon otrpavanja nema nikakvih simptoma .

( u tom periodu to hitniji transport u zdravstvenu ustanovu)

Kad se ponu razvijati simptomi (otoen, hladan bled ili

modar ekstremitet, ubrzan puls, ok) zdravstveno stanje

se neprekidno pogorava.

Prva pomo:

1. hitno izvlaenje uz minimum pokreta i potresa

2. imobilizacija, elevacija i hladni oblozi na

povreeni ekstremitet

3. nadoknada tenosti

4 . HITAN TRANSPORT!!!

75. BLAST POVREDE 76. BLAST POVREDE

Blast povrede ilisindrom

e ksplozivnog talasa ,

predstavlja niz razliitih

povreda koje nastaju

prenoenjem visokog

pritiska (kinetike energije)

iz centra eksplozije vazduhom,

vodom ili vrstom materijom

Tako razlikujemo :

VODENI

VAZDUNI

SOLIDNI (VRSTI) BLAST

77. BLAST POVREDE

VAZDUNI BLAST:

- talasni pritisak se iri kroz vazduh.Najee nastaju povrede grudn

koa i plua(sa prelomom rebara) i oteenje bubne opne, pa sve do

traumatskih amputacija.

- efekat se poveava u zatvorenom prostoru.

- simptomi:gluvoa, teko disanje, krvavi ispljuvak i znaci oka.

2. VODENI BLAST:

- eksplozija mine ili torpeda.

- udarni talas se iri bri i prostire se na vee udaljenosti nego vazduni.

- najee su povrede trbunih organa.

- simptomi:bolovi u stomaku, unutranje krvarenje, znaci iskrvarenja...

78. BLAST POVREDE 3. SOLIDNI BLAST: - udarni talas se prenosi vrastom materijom. - ne razlikuju se od direktnih tupih udarnih povreda - nastaje pri eksploziji mine ili bombardovanju - povrede su tipa preloma, oteenja velikih krvnih sudova,... POSTUPCI ZBRINJAVANJA SU IDENTINI POSTUPCIMA KOD ISTIH POVREDA , DRUGAIJEG UZROKA NASTANKA !!! 79. OTROVNI UJEDI I UBODI 80. UJED ZMIJE

Na naem podruju ivioko14 vrsta zmija, od kojih su samo dve otrovnice, poskok iarka (riovka) . Iako je poskok neto otrovniji odarke , o b e zmije su manje otrovne od,npr. australijskih,afrikih ili azijskih zmija otrovnica, pa je njihov ugriz retko kad asmrtonosan.

81. SVAKI UJED ZMIJE SE TRETIRA KAO UJED OTROVNICE!!!

Zmije otrovnice :

1.Imaju glavu srcolikog ili trouglastog oblika.

(uzak vrat, a iroke vilice)

2.Zdepasto telo i kratak rep.

3.Zenica je uska i vertikalna.

82.

Poskok(kamenjarka, Vipera ammnodytes) je uglavnom pepeljasato sive boje i raste do jednog metra. Glava mu je srcolika, s akarakteristinim ro gomna vrhu nosa. Uzdutelanalazi se tamna vijugava linija koja ide od glave do vrha repa i karakteristina je za svaku viperu (tzv. Kainov znak) .Poskok ivi uglavnom u junim, krevitim krajevima.

83.

arka( riovka , Vipera berus) je rasprostranjena u celoj Europi. Duga je oko 60 do 80 cm i tak odjeima cik-cak liniju uzdu tela , ali nema rog koji je karakteristian za poskoka.Postoje dve vrste: Vipera berus bosniensis i Vipera pseudoaspis.

84.

Prva pomo:

Odvui unesreenog 10-tak metara od mesta napada, da se napad

ne bi ponovio.

SMIRIVATI UNESREENOG(stres ubrzava krvotok i dovodi do

bre resorpcije otrova).

STROGO MIROVANJE!!!

BLAGO PODVEZATI EKSTEMITET 5 10 cm IZNAD MESTA UJEDA!

(cilj nije da se zaustavi arterijska, ve venska i limfna cirkulacija)

IMOBILISATI povreeni ekstremitet (poloaj u nivou ili ispod

nivoa srca) .

HITAN TRANSPORT - obavezno na nosilima bez pokretanja

unesreenog. Samo profesionalac moe primeniti tehniku

isisavanja otrova preko plastine folije.

Laik se u to ne sme uputati (eliminacija do 30% otrova).

85. * NAPOMENE *

Mi ne ivimo u podneblju gde ive opasni i izrazito otrovni insekti.

Ujede pauka hladiti oblozimai konsultovati lekara ako bi se pojavili neki izraeniji znaci (bule, jak bol,...).

Insekti poput osa, pela ili strljenova opasni su samo za ljude koji mogu dobiti alergijsku reakciju nakon njihovog uboda. Te alergijske reakcije esto su vrlo opasne jer, ukoliko se pravilno i pravovremeno ne lee(POTREBNA JE MEDICINSKA POMO) , mogu se zavriti kobno.

Na mestu uboda uglavnom se javljaja otok koji boli, crvenilo, a ponekad i poviena temperatura..

Kod uboda pele treba izvaditi aoku.Na mesto uboda stavit iled, a ukoliko do uboda doe na usni ili u usnoj upljini, bilo bi dobro daosobasisa led iobrati selekar u .

86.

Ujedi krpelja nose izvesnu opasnost, jer krpelji

mogu biti prenosioci brojnih spiroheta, najee

Borrelie burgdorferi, koja moe prouzrokovati lajmsku bolest.

Krpelja ne treba iritirati hemijskim sredstvima, niti toplotom. Treba ga sto pre mehaniki odstraniti hvatanjem rilice pincetom to blie koi, bez pritiska na trbuh krpelja, gnjeenja ili kidanja. Mesto uboda, posle odstranjivanja krpelja, dezinfikovati.Najbolje je to prepustiti zdravstvenom radniku!

Ako se na mestu ujeda u periodu od mesec dana nakon ujeda javi crvenilo obratiti se lekaru!!!

Ranu od ujeda psa ,makeili neke divljeivotinje previti sterilno i transportovati do zdravstvene ustanove (mogueBESNILO!)

U principu, ujedi svatojeda (ljudski, svinja,...) su opasniji od biljojeda (konj ,krava,...) jer sadre bakterije patogene za oveka te lako moe doi do infekcije rane.

87. PITANJA?