Sporske povrede

8/10/2019 Sporske povrede

1/28

1. UVOD

Sportske povrede predstavljaju povrede nastale kako posledica sportske aktivnosti. U iremsmislu to su sve povrede nastale u toku sportske aktivnosti (potres mozga, prelom nosa), a uuem smislu to su povrede lokomotornog sistema.

2.UESTALOST SPORTSKIH POVREDA

Sportske povrede u pojedinim sredinama zauzimaju i 101!" od ukupnog #rojapovreda. $re %0 godina one su zauzimale 1" svi& povreda. 'edan podatak pokazuje da se ungleskoj deava godinje 1,! milion sportski& povreda, koje onemoguuju privremeno sportskuaktivnost. Svaka deseta od ovi& povreda povla*ila je i privremenu radnu nesposo#nost. +oe sesa verovatnoom pri&vatiti da se od ukupnog #roja sportista u toku godine povreuje svaki peti iprivremeno onesposo#ljuje.

$rema ivotnom do#u, najvei #roj povreda otpada na najzastupljeniju grupu izmeu-00 godina (!0"), zatim na grupu ispod -0 godina(oko -0"), zatim na do#nu grupu izmeu0/0 godina(oko 1!"), od /0!0 godina (oko !"). vo miljenje danas ve moe da trpi

korekture u osnosu na starije do#ne grupe, s o#zirom na sve veu zastupljenost i popularnostrekreativnog sporta.

aj*ee povreeni region u sportista je koleno. 2ko se povrede kolena ozna*e sa (100),onda je na drugom mestu natkolenica(30), sko*ni zglo# (%!), rame(!0), aka i prsti(/!),glava(/!), lice(/0), stopalo(-!), list(-!), prepona (-!), lea (-!), lakat(1!),golenja*a (1!), ru*nizglo# (1!), kuk (10), karli*ni gre#en (10), 2&ilova tetiva (10), tr#uni zid (/), zadnjica(/), peta(/), vrat (/), zu#i (/) itd. U nekim izvestajima daje se vea u*estalost povreda ruku i lea.$ovrede organa spadaju svakako meu najtee. ne su na sreu retke kao sportske povrede inji&ovo urgentno z#rinjavanje pripada delokrugu &irurgije.

4to se ti*e ugroenosti pojedini& sportista, nije mogue dati jedan uproten pregled.$o*etnici, neiskusniji, neoprezni, premoreni, netrenirani sportisti, sa manjkavom samokontrolom,sla#om kontrolom trenera i sudija,#ie *ee povreivani u svakoj sredini, naro*ito naneadekvatnim #orilitima i #ez zatitne opreme. 5zvesni povrniji utisci o vulnera#ilnostipojedini& sportski& disciplina, nisu uvek pravo merilo i za odreivanje stepena rizika.

1


2/28

3.VRSTE POVREDA

6ez o#zira na teinu povreda u sportu, one se mogu podeliti na endogene i egzogene.Endogene povrede predstavljaju anatomske i 7izioloke promene tkivni& struktura,

prvenstveno z#og premora i prenaprezanja. ne nekad rezultiraju neposrednomsimptomatologijom (akutno), a nekad tek posle dugotrajnijeg, ponavljanog naprezanja(&roni*no). 2kutna simptomatologija nastaje z#og rastezanja meki& struktura, ili naprotiv8ultra7izioloki&9 miini& kontrakcija. :roni*na simtomatologija rezultira iz kumulativnogdelovanja, kada usled ponavljani& naprezanja dolazi do zatajivanja strukturalnog prilagoavanja.;#og toga, tkiva nisu u stanju da stalni, ponavljani i prekomerni pritisak ili naprezanje pokrijupregraivanjem. elovanjem indirektini&me&anizama dolazi do povreda miia, ligamenata, kostiju i zglo#ova. $riroda zatvoreni&

sportski& povreda #ila je dugo vremena nejasna, jer je najvei #roj meu njima le*enkonzervativno, pa promene nisu mogle da #udu veri7ikovane niti makroskopski, niti &istoloki.

U veeni sportski& povreda, #ilo endogeni& ili egzogeni&, karakteristi*ne promenemogu se ematizovati u / osnovna stanja?

2


3/28

(a) teenja tkiva(#)


4/28

4. POVREDE MII!A

+iino tkivo predstavlja osnov 7iziologije sporta, ali isto tako ono je i centralnipro#lem sportskog traumatizma. +iii savlauju gravitaciju i inercione sile pri pokretima. Bineoko /0" ukupne telesne teine, a kod jako muskulozni& ljudi i kod atleta, vie od !0" telesneteine.

U skeletnim miiima, uzetim kao celina, ostvaren je kompromis izmeu za&teva zavelikom #rzinom pokreta, za&teva da se ostvari to vea sila ili o#im pokreta, 7inoa i per7ekcijapokreta i potre#e da se utrosak energije pri tome vri na ekonomi*an na*in. =o je ostvarljivo

kako odreenom strukturom pojedini& miia i svojstvima nji&ove kontrakcije, tako i odreenimanatomskim rasporedom i kontrolom velike preciznosti irine od strane nervnog sistema.

+iii se sastoje iz miini& vlakana koja imaju sposo#nost kontra&ovanja. U prugastimvlaknima najvaniji sastavni deo predstavljaju mio7i#rili, takozvana kontraktilna vlakna, odkoji& zavisi kontraktilnost miia. na su o#avijena mreastim kolagenim vlaknima vezivnogtkiva i udruuje se u miine snopie. =akvi snopii su povezani rastresitim vezivnim tkivom umanje i vee miine snopove. =o rastresito vezivno tkivo, koje o#avija i spaja miina vlakna imiine snopove, prestavlja unutranji perimizijum miia. n je od velikog zna*aja zaunutranju me&aniku miia, jer omoguava laka meuso#na pomeranja miini& snopova,

nji&ovo lako klienje jedni& preko drugi&, #ez poremeaja grae miia.+iina vlakna koja inervie jedno motorno vlakno *ine motornu jedinicu. +iii koji

vrlo #rzo reaguju i *ija je kontrola veoma precizna, imaju u svakoj motornoj jedinici veoma mali#roj mio7i#rila. Sumacija kontrakcija motorni& jedinica kao i velika #rzina takvi&kontrakcija,takozvana sumacija valova, predtsavljaju osnovnu karakteristiku miine aktivnosti.+otorna vlakna za vreme mirovanja dovode miiu stalne nadraaje minimalnog intenziteta, kojiizazivaju izvesnu #lagu zategnutost. =a zategnutost miia u miru naziva se miini tonus.$ovredom ivca mii gu#i tonus i sposo#nost kontrakcije i postaje mlitav i oduzet.

4


5/28

4.1. Kon"#z$%e &$'$() *) +e&)"o&$&)

aj*ee se javljaju kao kontuzije veliki& miia kao to je kontuzija glutealne

muskulature ili m.Cuadricepsa ili kontuzije m.deltoideusa.

Aizikalna terapija zavisi od toga da li se radi o akutnoj 7azi povrede ili o terapiji koja seordinira posle tri i vie dana kada govorimo o su#akutnoj 7azi povrede.

A,#"n) -)z).va 7aza podrazumeva ordiniranje 7izikalne terapije neposredno poslepovrede ili u prva tri dana posle povrede. eposredno posle povrede neop&odno je zapo*eti sa?

1. Krioterapijomi to % do 10 minuta vriti masau ledom, lakim krunim pokretima namestu povrede, #ez velikog pritiska na samu povreenu povrinu miia a potom stavitipakovanje od anti7logisti*ne kreme i lako utopliti povreeni deo. $rva dva dana masau

ponavljati na svaki& D do 3 *asova. 2ko nema mogunosti za aplikaciju leda mogu se napovreeno mesto staviti smrznute poveske koje tre#a da se dre od -0 do 0 minuta apotom staviti pakovanje i utopliti povreeno mesto.

-. Magnetoterapijai to impulsno magnetno polje koje se aplikuje sa 7rekvencijom od -0:z, indukcijom od /0 Eausa i u trajanju od -0 minuta. 5mpulsno magnetno polje se moeaplikovati tako to se o#oleli deo stavi u centar magnetnog polja, sigmu ili se antenepostave preko o#olelog mesta, vodei ra*una o odnosu polova magneta. Uvek sepostavlja pozitivan pol naspram negativnog, na samo mesto povrede ili kontuzije.

$ostavljanje magneta moe #iti longitudinalno, jedan iznad drugog, ili popre*no, jedanprema drugom. 2ko se radi o kontuziji u predelu grudnog koa ili leda onda se magnetipostavljaju paralelno sa ki*menim stu#om tako da magnetno polje o#u&vati mestokontuzije. Freme trajanja jedne terapije je -0 minuta a u seriji tre#a da #ude aplikovano10 do -0 terapija, pri *emu se e7ekat o*ekuje ve posle pete terapije. 2plikacija se moevriti i dva puta dnevno sa razmakom od najmanje osam *asova izmeu terapija. $rimenamagneto terapije nije kontraidikovana kod male dece s tim to tre#a u vreme aplikacijepojedine terapije smanjiti na 10 minuta.

. Ultrazvuk terapija. $rimena ultrazvu*ne masae se vri sondom od +:; jer se takodo#ija vei e7ekat na povrini aplikacije. Sama aplikacija traje ! minuta. aj#olje jeaplikovati sa sondom ultrazvuka za skeniranje ali naalost mali #roj ultrazvu*ni& aparatai& imaju. 2plikacija skenirajueg ultrazvuka ima prednosti jer za&vata veu povrinupovreenog dela tela i izle*enje se javlja mnogo ranije. 'a*ina je oko 0,! GHcm-.2plikacija se vri deset dana u seriji i posle serije se pravi pauza od najmanje % dana.Fano?

5


6/28

e aplikovati kod dece koja su u periodu rasta da ne #i dolo do negativnog e7ekta na zone

rasta kostijuI $ri aplikaciji do#ro namazati gelom povrinu na kojoj se nalazi ultrazvu*na masaa jer se pri

prekidu kontakta sa gelom prekida i emitovanje ultrazvu*ni& talasaI Sonda ultrazvuka mora da prijanja na povrinu na kojoj se vri aplikacija ultrazvuka i rad

mora #iti spor, kontinuiran sa za&vatanjem cele povreene povrine.

S#),#"n) -)z).o#ro nakvasiti sunere pri aplikaciji +aksimalno u seriji osam aplikacija jer dolazi do adaptacije nervni& zavretaka

na dejstvo >> struja.-. Laser. 2plikovati po celoj povrini, sa trajanjem aplikacije na pojedina*nu ta*ku po !

minta, sa parametrima od /00 :z u*estalosti, i ja*ine od 10G, sa impulsnim tokom.Freme aplikacije lasera na povrini gde je povreda ne tre#a da #ude due od 0 minuta.2plikacija se moe u toku dana ponoviti najvie dva puta sa vremenskim razmakom odnajmanje 10 *asova.

. Hidro kupke, smenjujue kupkesa tuem &ladnotoplo u trajanju od po ! minuta za svakupromenu toplote vode. Ukupna aplikacija je 0 minita i serija ima i do 10 aplikacija. ozvoljena 7izi*ka aktivnost dozirana do granice #ola sepredlae od D% dana po povredi, zavisno od veli*ine &ematoma.

4.2. R#p"#re &$'$()

6


7/28

@upture miia nastaju kada jaka sila direktno deluje na miina vlakna i tada dolazi doprekida miia na samom njegovom telu, kao i u situacijama kad jaka sila pri velikom istezanjudeluje indirektno i tada prekid miia dolazi na nivou tetive ili tetivnog pripoja. U nekimslu*ajevima moe doi i do akumulacije sitni& istezaja ili delovanja sila kada dolazi do prekidamiia, po miljenju #olesnika, iz *istog mira.

2ko je ruptura lakeg stepena dolazi do otoka i izliva. Usled pokidani& miini& vlakanasmanjuje se kontraktilnost miini& vlakana, tako da pri nji&ovom istezanju dolazi do #ola.:ematom koji nastaje je intramiini i on se u najveem procentu slu*ajeva spontano resor#uje.+eutim u miiu dolazi do promena u vidu sitni& sklerozirajui& oiljaka i te promene dovodedo smanjenja kontraktilnosti mio7i#rila. =o mesto u miiu predstavlja ta*ku manjeg otpora iprilikom sledee povrede moe doi do rupture na istom mestu.

U praksi se naj*ee viaju parcijalne rupture jer su potpune ruprure mii*a relativnoretke. U trenutku same povrede dolazi do jakog #ola koji pacijenti opisuju kao pro#adanje noem

i potpune nemogunosti 7unkcije tog dela miia. $alpatorno se moe osetiti otok, #ol i lakoudu#ljenje na predelu rupture.


8/28

0$o&e+)n$,) "e"$v). =ermin tetiva tre#a uzeti u njenom irem smislu tendoaponeuroti*ne insercije miia. U stvari, uloga tetivni& aponeuroza je da transmitujumaksimalnom e7ikasnou sile koje se razvijaju na skeletnim polugama. +ogu se razlikovatiproksimalne i distalne miine insercije. $roksimalne insercije su uglavnom iroke i da #i seuspostavili centri elementarne gravitacije #lizu trupa, miine mase su skoncetrisaneproksimalno. $ostoje / tipa insercije ? 1>irektno mesnatim vlaknima sa irokim udu#ljenimpovrinama(millia!us, m "luteus) 22poneuroti*nim listovima na povrini kosti, manje ili vieiz#o*enim gre#enima(linea asprera za vastus medialis i vastus lateralis) 3 +esnatim vlaknimapomeanim sa aponeuroti*nim vlaknima, kod mnogi& miia iroki& insercija 4 =etivamauglavnom snanim i kratkim ( na tu#eru ossis is!hiiK duga glava #i!epsa, semimem#ranosus,semitendinosus, koji se pripajaju zajedno).

>istalne insercije su uvek aponeuroti*ne ili tetivne jer je miinu snagu potre#no prenetina daljinu. 2poneuroti*ne insercije, naj*ee kao poja*anja traktusa na primer 7ascia lata K+aissiati, kao terminalna tetiva na ti#iji. ;avrne aponeuroze se produuju tetivom #ilo direktno,#ilo posle 7ormiranja jednog pose#nog aponeuroti*nog sistema, manje ili vie kompleksnog kaonaprimer tetiva kvadricepsa ili 2&ilova tetiva.

K)$)r "e"$v). n je proporcionalan snazi miia? to je mii snaniji ima veu tetivu.=etiva kvadricepsa ima najvei presek, jer je kvadriceps najsnaniji mii tela z#og *ega tetivanije dua od - cm. 2&ilova tetiva je dua, ali neto sla#ija, pa joj struktura #iva nadopunjenaelasti*nou koja joj omoguava amortizaciju ekscesivni& optereenja. a aci tetive 7leksora sunekoliko puta vee od ekstenzora, jer stezanje pesnice i &vat ake za&tevaju veu snagu no to jepotre#na ekstenzorima za aktivno opruanje prstiju i za pripremu &vata.

E)*"$no*" "e"$v). $ostoje dve vrste elasti*nosti. Aizi*ka elasti*nost koja se procenjujena osnovu elasti*nosti svakog tetivnog vlakna za se#e i ona je linearna, jer su sva vlakna tetiveparalelna i iste duine. Svako poveanje tenzije uzrokuje isto produenje do krajnjeg optereenjai rupture.

Strukturalna elasti*nost zavisi od rasporeda vlakana a naro*ito nji&ove, ponekadnejednake, duine. vo se posmatra na 2&ilovoj tetivi, na primer, gde vlakna prolaze jednomspiroidnom putanjom u odnosu na osovinu tetive.

/.1. Tend$n$"$* $ "endo*$nov$"$*

8


9/28

=endinitis je zapaljenje tetive *iji uzrok moze #iti razli*ite etiologije. U uskompatoanatomskom smislu tendinitis podrazumeva zapaljenje tkivnog tela i njegove ovojnice. Upraksi je teko klini*kim pregledom odrediti *ist tendinitis koji podrazumeva zapaljenje tetive,

njeni& opni, i periostalnog dela kosti na kome se sama tetiva pripaja. U ovu grupu #olesti #ispadao iMorbus schlatterto je u pato&istolokom smislu #olest insercije m.Cuadricepsa koja sejavlja kod mladi& u periodu rasta. U praksi je zapaljenje tetive ako je za&vaen njen pripoj zakost ozna*eno u ranijim nomenklaturama kao tendoperiostitis a danas je pri&vaeno da se radi oentesitisu. 2ko se pak zapaljenje lokalizuje na mestu gde tetiva prelazi u mii onda se radi omiotendinitisu. +oe se desiti kod jaki& trauma, da doe do naslaga kalcijuma u tetivi i tada segovori o tendinitis occificanisK u.


10/28

se stavlja na petu ili na stopalo sa prednje strane. >uina aplikacije elektro7oreze je-0 minuta pri jednoj aplikaciji. 5ntenzitet galvanske struje je u proseku od 0,-! do0,0 m2 na cm-. =ako da se za


11/28

tetive. $reko peloida se stavi topla vunena ili pamu*na poveska i tako uvijena nogaostane oko /0 minuta. $otom se povez skine i moe se nastaviti sa ve#ama ilinekom drugom terapijom.>. lektro7oreza

/. +agnetoterapija!. Maser terapija

>ruga serija od 10 terapija?

1. 5nter7erentne struje-. +agnetoterapija. ksponencijalne struje/. :idrokinezi u #azenu

=rea serija od 10 terapija ako se radi o &ronio*noj zade#ljanoj 2&ilovoj tetivi?

1. $eloido ili para7inoterapija-. ksponencijalne struje. 2ktivne ve#e za m.gastrocnemius i m.ti#ialis anterior kao i ve#e istezanja

stopala

/.1.1.O*$-$,)n"n$ "end$n$"$*

11


12/28

$redstavlja taloenje kalcijuma u tetivi. 'avlja se veoma retko, o#i*no posle tei&trauma. $otre#no je radi donoenja dijagnoze uraditi i #iopsiju da #i se precizno utvrdiladijagnoza i da se ne #i napravila greka u slu*aju nekog tumora jer rendgenski snimak nijedovoljan za donoenje dijagnoze. Aizikalna terapija o#u&vata kom#inaciju?

1. I i elektroforezu !"-. Laseroterapijukoja se aplikuje na isti na*in kao kod klasi*nog tendovaginitisa

2&ilove tetive ali se poveava snaga na 1D, 13 ili -0 G. aje se impulsni laserski snop sa 7rekvencijom od /000 :z.

. #ltraz$uk.va terapija se aplikuje sa impulsnim ultrazvukom i to ja*ine od 0,!do G po cm- sa trajanjem aplikacije od ! minuta.


13/28

!. Elektrostimulacijase vri #ipolarnom te&nikom sa aplikacijom gaza iroko nam.deltoideus, na samo telo miia, za&vatajui tri glave miia.

D. Diadinami%ne struje. aje7ektnije je aplikovati ovu elektroterapiju sa ta*kastimelektrodama na samu tetivu miia koja je za&vaena otokom ili #olom.

%. Interferentne struje. >a #i do#ili naj#olji e7ekat elektrode se postavljaju na

koren ramena i na gornji okrajak nadlaktice da #i se inter7erentna struja do#ila usamom ramenu.

/.1.3. Tend$n$"$* &$'$() e,*"enzor) pr*"$%#

Feoma *esto su tetive ru*ja za&vaene zapaljenjem koje moe da #ude razli*iteetiologije. aj*ee ono nastaje usled preoptereenja tetive ili neadekvatne imo#ilizacije.

Ukoliko je otok tetiva izraen u predelu ru*ja, potre#no je u nekim slu*ajevima postaviti gipsanulongetu koja ne dozvoljava da se vri pokret u zglo#u ru*ja.

Aizikalni tretman zapo*injemo po skidanju imo#ilizacije. =re#a sprovesti sledeuterapiju?

1. IP, u trajanju od 1! minuta na 0 cm od ake. aj#olje je da pacijent sedi i damu ruka #ude oslonjena na sto ili krevet, tako da #ude potpuno relaksiran i dastrana ekstenzora #ude usmerena prema lampi. Serija uo#i*ajeno ima 10pojdina*ni& aplikacija.

-. Elektroforeza !"se aplikuje tako to se gaza sa lekom stavlja po duini tetivana ! cm na aci i donjem delu podlaktice. 2noda koja je indi7erentna elektrodase stavlja na palmarnu stranu ake.

. Impulsno magnetno poljeima do#ar e7ekat na smanjenje #ola i otoka. aj#oljeje staviti podlakticu u kotur unutar koga pulsira magnetno polje. Fremeaplikacije i trajanje kao i paramettri impulsnog magnetnog polja su isti kao i kodpret&odni& tendinita.

/. Laser #iostimulativni se aplikuje direktno na tetive sa sondom promera oko1cm-. 2plikuje se ! minuta po ta*ki sa svim ostalim karakteristikama kao kodsvi& tendinita.

!. DD.aj#olje je aplikovati sa plo*astim elektrodama, veli*ine oko 10cm- takoto se elektrode stavljaju popre*no na tetive i na palmarni deo. 2plikuje se J$ iM$ o#lik sa promenom pola stuje i trajanjem od ! minuta.

U retkim slu*ajevima tendinitis prelazi u &roni*ni. =o je o#i*no u oni& #olesnika kojiimaju u toku procesa rada stalno provocirajui 7aktor koji dovodi do &roniciteta procesa. U ovoj7azi #olesti najadekvatnije je da se ordinira lokalno peloid ili para7inoterapija. $eloid se aplikujeu predeo ru*ja sa o#e strane ru*ja. $eloid se nanosi direktno na kou preko plasti*ne 7olije u vidu

13


14/28

iroke trake. $ara7in se nanosi ili pomou gaza ili sa *etkom tako da se pomou *etke nanoseslojevi para7ina jedan preko drugog da #i #io sloj de#ljine oko - cm. 5 pra7in i peloid tre#a dastoje najmanje 0 minuta na aci da #i se do#io do#ar toplotni e7ekat. ve terapijske proceduresu uvod u kinezi tretman s kojim tre#a ii postepeno da ne #i dolo do recidiva.

/.1.4.P)n")rn$ -)*5$"$*

$od ovim terminom podrazumevamo #ol koji se javlja na plantarnoj 7asciji u predelumedijalnog dela stopala na mestu pripoja plantarne 7ascije na kalkaneus. U klini*koj slici jetipi*no da se #ol sporo razvija, pose#no kod trka*a, dogera ili atleti*ara koji u po*etku svojetego#e minimiziraju da #i se javili lekaru kada se #ol poja*a, sa pose#nom ja*inom u zoru i posletreninga. 2ko #ol prelazi u &roni*ni stadijum, proiruje se sa stopala i na potkolenicu i moe dase javi peckanje i utrnulost u peti jer ote*ena 7ascija komprimira nervnu gran*icu za m.a#ductordigiti minimi.

Me*enje je prvenstveno 7izikalno. 5skustvom je utvreno da elektro7oreza lekova nemae7ekat. U prvoj akutnoj 7azi #ola tre#a aplikovati masau ledom u trajanju od 3 do 10 minutalokalno na plantarnu 7asciju posle *ega tre#a utopliti taj deo prirodnom tkaninom. $o aplikacijikrioterapije indikovano je lokalno aplikovanje magnetoterapije, lasera i inter7erentne struje.

Magnetoterapija. 2plikuje se 7rekvencijom od /0 :z indukcijom od !0Ea i trajanjemod 1! minuta postavljajui magnete na stopalo popre*no. 5ma do -0 aplikacija u seriji.

Laseroterapija.2plikuje se 7rekvencijom od 000DD0 :z sa snagom od 31- N itrajanjem od !3 minuta po ta*ki. 2plikacija se vri sa sondom da #i se za&vatila povrina celogpodru*ja koje je za&vaeno #olom i otokom. Serija moe da ima do 1! aplikacija.

Interferentne struje.2plikuju se 7rekvencijom od 100:z. >ve male elektrode promeraoko ! cm se aplikuju na petu a dve na vr& stopala. Freme trajanja aplikacije je -0 minuta.$o#oljanje koje se mani7estuje u vidu smanjenja #ola tre#a da se oseti posle *etvrte ili peteaplikacije. Aizi*ku aktivnost, tr*anje i nastavak treninga dozvoljavamo posle prve serije od 107izikalni& procedura i to uz savet da se potuje pravilo do#re o#ue i tr*anje na mekoj podlozi da

ne #i dolo do ponovnog 7ascita. U malom #roju sli*ajeva moe doi o &roni*nog 7ascitaplantarne 7ascije. =o se javlja o#i*no kad pacijent ne potuje predloene savete u vezi sa o#uom,stepenom napora koji je predloen i naj*ee se javlja kod dogera koji nestrpljivo posle povredeele da nastave sa svojom rekreacijom. Aizikalna terapija u tim slu*ajevima predstavljadugotrajan proces koji se sprovodi u am#ulantama i u kui #olesnika i predlae se peloido ilipara7inoterapija uz o#avezna ve#e istezanja miia stopala. $otre#no je o#jasniti #olesniku daako doe *esti& recidiva, zapaljenja ove 7ascije, ona moe da 7i#rozno zade#lja i da izvri

14


15/28

pritisak na nerve stopala te da se klini*ka slika razvije u smislu neuralgije stopala to za&tevadodatni 7izikalni tretman i dodatno produno vreme do izle*enja.

/.2.R#p"#r) "e"$ve

/.2.1. R#p"#r) A+$ove "e"$ve

va ruptura je naj*ea ruptura koja se javlja u praksi 7izijatara. 5ako se o ovoj povredizna jo iz medicinski& zapisa iz 1D.veka, njeno mesto u le*enju u zadnjim decenijama zauzimakvantitativno visok stepen, jer je z#og velike sportske aktivnosti ruptura 2&ilove tetive *esta isree se u svim uzrastima. aj*ee se javlja kod skijaa, tenisera i gimnasti*ara ali se prakti*nomoe javiti u #ilo kojoj sportskoj aktivnosti. U*estalost ove pojave je vea kod muskaraca i tooko puta. S o#zirom na silu istezanja koja deluje na stopalo koje je 7iksirano, vri se prekid

tetive suprotno od dominantne strane tela. >eavaju se i o#ostrane rupture ali su one ree.


16/28

tre#a da ima najmanje 10 terapija a moe se slo#odno produiti do -0 da #i se do#io punoporavak.

Aizikalna terapija kod #olesnika koji imaju gips longetu koja se moze skinuti pri7izikalnom tretmanu tre#a da #ude sledea?

1. Elektroforeza !". =rajanje aplikacije je -0 minuta. Eazu sa lekom postavitiparalelno sa rezom a drugu gazu postaviti na petu. Serija terapije ima do -0aplikacija. Uo#i*ajeno je 10 aplikacija u seriji.

-. Diadinami%ke struje. rdiniraju se kao kom#inacija J$, +A 5 M$ K aplikuju setako to se postavljaju plo*aste elektrode na samu 2&ilovu tetivu. 2plikacijatraje od 1,! K - minuta po o#liku struje, sa primenom pola. Serija ima 3 terapija.+oe se ponoviti posle pauze od % do 3 dana.

. Magnetoterapija.2plikacija se vri na isti na*in i sa istim parametrima kao toje nazna*en u pret&odnom slu*aju.

/. Laseroterapija.

Sonde u o#liku pisaljke promera od 1 cm-. Freme aplikacijepo ta*ki je ! minuta i potre#no je da se sonda postavi direktno na 2&ilovu tetivu.Serija ima deset aplikacija a po potre#i moe da se nastavi do -0 aplikacija.$otre#no j napraviti pauzu.

!. #ltraz$ukse ordinira sa sondom od 1+:; koja se aplikuje kontinuirano uzvrenje masae na nivou m.gastrocnemiusa iznad mesta gde je pukla tetiva.=rajanje aplikacije je ! minuta se serijom od 10 pojedina*ni& aplikacija.$anja?ako je #olesnik u periodu rasta ne tre#a vriti ovu aplikaciju.

D. Elektrostimulacija se vri postavljanjem elektroda na m.gastrocnemius istimulacijom sa srednjom ja*inom da #i se do#ila srednje jaka kontrakcija

miia. +ogu se aplikovati i ko&zove struje na isti na*in #ipolarnom te&nikom.=rajanje aplikacije je -0 minuta, moe se aplikovati i kod dece. Serija ima 10 K-0 pojedina*ni& aplikacija. 2ko se radi o pacijentima koji imaju &roni*ni o#likrupture to se tretira kao &roni*ni tendinitis 2&ilove tetive te im se aplikuje7izikalna terapija koju smo ve opisali. $rakti*no sve tetive mogu da se prekinu.#razac za nji&ovo le*enje je identi*an s tim to se vodi ra*una o na*inuaplikacije elektroda da #i se do#io to #olji e7ekat.

/./.2.R#p"#r) &. 0$5ep* r)5+$$

$o u*estalosti javljanja drugo mesto kod ruptura zauzima ruptura m.#iceps #rac&ii. varuptura predstavlja relativno lak pro#lem u 7izikalnoj praksi, mnogo laki nego pret&odnoopisana ruptura 2&ilove tetive. Aizikalni tretman je sledei?

16


17/28

1. Magnetoterapija se aplikuje stavljanjem antena lokalno na mii koji jerupturiran i to pozitivan pol na samu tetivu a negativan pol drugog magneta nasamo telo miia. $arametri i trajanje terapija su isti kao i kod drugi& ruptura.

-. Laseroterapija.Sondom promera od oko -cm-. 2plikuje se na mestu tetivepratei tetivu sve do tr#u&a miia. 2plikacija po ta*ki traje pet minuta a u seriji

ima 10 aplikacija.. Interferentne strujesa 7rekvencijom od 100:z. lektrode se postavljaju dve na

koren a dve na tr#u& miia da #i se e7ekat struja do#io na mestu rupture. Fremetrajanja aplikacije je -0 minuta. 2ko se radi sa dve elektrode onda se o#eelektrode postavljaju popre*no u odnosu na mesto prekida tako da se do#ijae7ekat na mestu povrede.

/. Elektrostimulacijase vri na m.#iceps #rac&ii parametrima za zdrav mii ali sene insistrira na ja*ini kontrakcije ve* kontrakcija tre#a da #ude samo nazna*ena.$otre#a za ovom stimulacijom je pre svega u njenom e7ektu na poveanje tro7ikepovreenog mesta. 2ko se stimulacija radi aparatima novije te&nologije onda je

vreme trajanja stimulacije dva puta po D minuta a ako se radi sa apratima starijegtipa onda su impulsi trajanja od 10 ms, pauza u trajanju od -0 ms i modulacijeod -/ u minuti.

!. #ltrz$uk. 2ko postoji &ematom u misiu potre#no je da se aplikuje i sta#ilanodnosno kontinuirani ultrazvuk na mestu &ematoma u trajanju od ! minuta sasondom od 1 m:z i snagom od 0,! NHcm- . $otre#no je naglasiti da kod&roni*ni& tendinita, zatim u le*enju ruptura koje su dugotrajnije i potpune ili pakkod le*enja potpuni& ruptura potre#no je aplikovati i &idroterapiju koja seaplikuje kao &idromasaa ili kao opta &idroterapija.


18/28

razvoja, rasta i 7unkcije zavisi stav *oveka, njegova lokomocija i svrsis&odni pokreti neop&pdniza svakodnevne zadatke koje namee ivot.

Mekar mora do#ro poznavati normalnu anatomiju i 7iziologiju kotano zglo#nog imiinog sistema da #i mogao restaurirati maksimum snage i 7unkcije kada je taj sistem oteen

usled povrede.

Preo& ,o*"$%#je potpun ili nepotpun prekid kontinuiteta kotanog tkiva prouzrokovansilom koja prevazilazi granicu njegove prirodne elasti*nosti. Bvrstina i otpornost kotanog tkivamoe #iti smanjena usled prisustva neki& patoloki& procesa u organizmu ili na samoj kosti(in7ekcija, tumori).

2ko je kost normalne grae prelom prouzrokuje sila dosta velikog intenziteta. =akvasila moe #iti usmerena direktno na kost kada prelom nastaje na mestu njenog dejstva. Ukolikosila dejstvuje indirektno njena transmisija prenee je do ta*ke najmanjeg otpora u kojoj nastaje

prelom. 5ndirektni prelom je posledica rezultante sila traume i elasti*nog otpora pogoenogsegmenta ekstremiteta.

6.1. Vr*"e preo&) #"ne ,o*"$

$relomi #utne kosti su teke povrede *esto praene stanjem oka usled lezije okolni&meki& tkiva i gu#itkom velike koli*ine krvi. Aragmenti kostiju mogu #iti znatno dislocirani pod

dejstvom snane muskulature to dovodi do naknadnog oteenja tkiva u reim slucajevima i dopovrede vei& krvni& sudova i ivaca. $rema tome koji je segment ove najdue kosti prelomljengovorimo o?

1. prelomima tro&anteri*nog predela-. prelomima dija7ize #utne kosti. suprakondilarnim tj interkondilarnim prelomima

6.1.1.Preo&$ #"ne ,o*"$ # prede# "ro+)n"er)

$relomi u ovom delu 7emura kod oso#a preko D0 godina starosti su dosta *esti. $ri tomeu / puta *ei kod oso#a enskog pola. +e&anizam preloma je direktan udar u predelu velikogtro&antera na primer pri padu ili pad sa saplitanjem sa snanim natezanjem proksimanog okrajka

18


19/28

7emura. $relom je naj*ee kominutivan i praen gu#itkom velike koli*ine krvi to je jedan oduzroka visokog procenta smrtnosti. $rognoza u pogledu zarastanja preloma je do#ra.

K$n$,) *$,). $ostoji izraen de7ormitet sa rotacijom noge upolje koja je vea negokod preloma vrata #utne kosti. 2ktivni pokreti nisu mogui, podizanje noge od podloge i postoji

jako izraen &ematom proksimalno&g okrajka 7emura. $relomi ove regije su *ei kod stariji&oso#a za razliku od preloma vrata #utne kosti z#og izraene ostoporoze u tom zivotnom do#u.>ijagnoza se odreuje rendgenolokim snimkom proksimalnog okrajka 7emura.

8eoper)"$vno een%e Me*enje trakcijom. 5ntertro&anterni prelom #ez dislokacije ili saneznatnom dislokacijom tako da kolodija7izalni ugao 7emura nije poremeen, transtro&anterniprelomi sa velikom kominucijom kod koji& solidna 7iksacija nije mogua, prelomi kod mladi&oso#a u do#rom optem stanju i prelomi kod stari& oso#a u izrazito loem zdravstvenom stanjukod koji& operacija ugroava ivot uspeno mogu da se le*e neoperativno. U tom cilju sprovodise kutana trakcija po 6uckKu ili @ussellKu ili osalna trakcija preko


20/28

dislokacijom 7ragmenata usled dejstva pelvitro&anteri*ne muskulature pa je repozicija veomaoteana a poloaj posle repozicije teko se odava.

D$%)gnoz).


21/28

kondilima sa zadnje strane dislocira unazad i na dole. tre ivice dislociranog 7ragmenta moguda povrede krvne sudove i ivce u zatkolenoj jami a povreda moe nastati i pri prenoenju itransportu #olesnika.

Le%enje. Feina ovi& preloma se le*i osalnom trakcijom preko tu#erositas ti#ije

inicijalni / nedelje pa se nastavlja gipsanom ortozom sa zglo#om u kolenu. 2ko se u tokule*enja trakcijom konstatuje pomeranje distalnog 7ragmenta unazad uvodi se dodatna trakcijapreko igle uvede kroz distalni 7ragment 7emura *ime se postie repozicija. 2ko to ne uspeva iliako se ne moe sprovesti #alansirana osalna trakcija vri se otvorena repozicija i 7iksacijakondilarnom klin plo*om i zavrtnjima.

6.1./.In"er,ond$o9*#pr),ond$)rn$ preo&

vi prelomi mogu #iti u o#liku slova = i U. astaju naj*ee u sao#raajim udesima i tokod direktnog 8*eonog9 sudara vozila. >olazi do uzdunog delovanja sile na koleno i na 7emurto uzrokuje prelom u su#kondilarnom delu. >istalni okrajak dija7ize 7emura se *esto uglaviizmeu kondila poveavajui nji&ovu dislokaciju.

D$%)gnoz). >e7ormitet kolena je o*igledan kao i veliki 7emur. 'ak #ol i nemogunostaktivni& pokreta uvek postoje. +anipulacija povreenim delom nije dozvoljena jer moe daprouzrokuje leziju neurovaskularni& elemenata u zatkolenoj jami. @endgenski snimak u dvapravca utvruje tip preloma i stepen dislokacije.

Leen%eovi& preloma je teko, a dalja 7unkcija zglo#a kolena je neizvesna. $osledice uvidu stalni& #olova umanjuje 7unkcije i reumatske artoze su teke. eop&odno je 7ragmente to#olje reponirati kako #i se o*uva kongruentnost zglo#ni& povrina. U veini slu*ajeva ovo jemogue postii otvorenom repozicijom i 7iksacijom 7ragmenata kondilarnom plo*om izavrtnjima. 2ko je kominucija preloma velika pa je z#og toga solidna 7iksacija plo*om izavrtnjima nemogua izvri se 7iksacija kondila spongeoznim zavtnjima pa le*enje nastavikontinuiranom osalnom trakcijom preko tu#erositas ti#ije.

$ovrede meniskusa

$ovrede meniskusa kolena je naj*ea povreda u sportsko medicinskoj praksi.+e&anizampovrede meniskusaje sloen. aj*ee do povrede dolazi usled delovanja silarotcije, 7leksije, ekstenzije, a#dukcije i kompresije. U sutini radi se o otrim snanim

21
http://www.stetoskop.info/Povrede-meniskusa-kolena-Laesio-menisci-medialis-lateralis-genus-3863-c39-sickness.htmhttp://www.stetoskop.info/Povrede-meniskusa-kolena-Laesio-menisci-medialis-lateralis-genus-3863-c39-sickness.htm


22/28

iznenadnim rotacijama, direknim udarima, o#uzdavajuim pokretima zadnje medijalne kapsule ito usled zatezanja semimem#ranozusa ili prednje lateralne kapsule pri 7leksiji ti#ije i kretanju7emura napred, odnosno pri 7orsiranoj 7leksiji kolena.

+eniskalna pukotina moe #iti?

longitudinalna

&orizontalna

kosa

radijalna

$ovrede mogu #iti jedna od ovi& #azi*ni& pukotina ili kom#inovane

Mongitudinalna pukotina meniskusa je karakteristi*na da se nalazi vertikalno na povrini platoti#ije i javlja se naj*ee kod mladi& oso#a. aj*ee se javlja u sportu. 'avlja se kao kompletnaili nekomletna povreda meniskusa i paralelno se prua dugom ivicom meniskusa i razdvajacirkum7erencijalna vlakna. $ukotina sreemo i du peri7erije meniskusa ili usamom sredinjemdelu.

:orizontalna pukotina karakteristi*na je za starije oso#e sa degenerativnim promenma nameniscusu. $oloaj pukotine je paralelno sa gornjom i donjom povrinom meniskus.


23/28

minuta i ne mogu se rasteratiti o#i*nim pokretom. 'avljaju se usled rupture meniskusa i u o#likusu 8drke na korpi9.

o povrede dolazi u &rskavici meniskusa, jednoj od dve polukrune trake elasti*nog tkiva, koje

su smetene pored ti#ije u zglo#u kolena. d simptoma javlja se #ol u zglo#u, koleno moe da seukljeti ili kleca, moe se *uti krckanje i javiti otok. Uz kidanje &rskavice (povrede meniskusa)*esto se javlja i kidanje ligamentarnog aparata. $ovrede meniskusa javljaju se u rag#iju, 7ud#alu,skijanju, #orila*kim sportovima. U novije vreme, sa pojavom artroskopije, povrede &rskavicekolena #rzo se reavaju i sportisti se vraaju na teren u najkraem vremenskom periodu.

etipi*ni znakovipovrede meniskusa su?

postraumatski izliv koji moe da se javi i kod rupturezglo#ne *aure, kod oteene veze priintraartikularnim prelomima

recidivirajui izliv nakon 7izi*kog optereenja, *estoiste simptome sreemo i kod nespeci7i*nog sinovitisa,&ondropatije, reumatske #olesti i sli*no

karakteristi*an #ol u zglo#u pri duem &odanju iliprisilan poloaj kolena u duem vremenskomintervalu (sedenje u kolima) ova pojava pre moe danam li*i na &ondropatiju

atro7ija prednje i medialne grupe miia natkolenice

radiogra7ski snimak u *etiri pravca, ali ovaj nalaz retko ukazuje na povredu meniskusa

>ijagnoza

>ijagnoza postavljanja povrede meniskusa je dosta jednostavna i pored do#re uzete anamneze(koja je i najzna*ajnija), 7izikalnog pregleda, artogra7ije i artroskopije kao i testovi +urraO test,>e $alma test, SteNart test, 2ppleO test, $aOerov znak, mnogo pomau u dijagnosti*ke svr&epovrede meniskusa.

+c +urraO test se izvodi tako to pacijent lei naleima. 5spitana noga je savijena je u kuku ikolenu a peta dodiruje #utinu. 5spitiva* jednom rukom o#u&vata stopala a drugom koleno. @otirastopalo u polje, potkolenicu a#dukuje i koleno ekstendira. 2ko pod rukom oseti preskoknajverovatnije se radi o rascepu medijalnog meniskusa.

>e $alma test (kompresivni test) izvodi se sa kolenom u punoj ekstenziji, potkolenica se aduciraza ispitivanje medijalnog meniskusa. kstenzioni test se izvodi kada je koleno u ekstenziranompolaaju, koleno se se 7orsirani dovodi u &iperekstenziju, ako je meniskus povreen javlja se #olna zglo#noj liniji povreene strane.

23


24/28

SteNart test se izvodi tako to sportista stoji sa stopalima i potkolenicama u potpunoj unutranjojrotaciji, a posle toga potpuna spoljna rotacija. 2ko se #ol poj*ava u ispitivanom kolenu pri*u*nju u unutranjoj rotaciji, ukazuje na mogunost povrede unutranjeg meniskusa. U slu*ajusuprotne rotacije govorimo o najverovatnijoj povredi lateralnog meniskusa.

2pleO test sportista lei potr#uke sa kolenima 7lektiranim pod uglom od P0. stepeni anatkolenicom 7iksiranom za leite. 5spitiva* sa o#e ruke pritisne na potkolenicu i rotira stopalonaizmeni*no unutra i u polje menjajui stepen 7leksije. 2ko uo*imo preskok ili se sportista alina #ol radi se o leziji meniskusa. >rugi deo testa se izvodi se u istom poloaju, s tim to ispitiva*povla*i potkolenicu navie, a #utina je *vrsto pritisnuta za podlogu. 2ko se pojavi #ol dok sestopalo rotira upolje i unutra ukazuje na ligamentarnu leziju.

$aOerov znak K ispitaniku izazovemo maksimalnu 7leksiju, javlja se #ol u zadnjem delu zglo#amedijalno ili lateralno zavisno od povrede meniskusa.

2rtogra7ija jo uvek ima zna*aja kao pomona dijagnosti*ka mera, naro*ito ako je u pitanjulezija posteromedijalnog dela kolena.

2rtroskopija se dugo koristila u dijagnosti*ke svr&e kod lezija meniskusa, danas se koristi uoperativne svr&e u reavanju povreda meniskusa.Leenje

>osadanja iskustva kod potpune ekstrakcije meniskusa, nisu dali do#re rezultate. 5straivanja'o&ansona i saradnika ukazuje da oko D0" svi& praeni& ekstrakcija meniskusa nisu #ilauspena. 5z tog razloga prelo se na sasvim novi na*in le*enja i operativni& za&vata gde jeartroskopija do#ila vodee mesto, a uspenost operacije i povratka na sporski teren je preko P!".

24


25/28

=eniski lakat (epicondOlitis lateralis &umerii)

Lakat je sloeni zglob formiran spojem triju kostiju humerusa, nadlaktice i ulne i radijusa podlaktice.Kotane kvrge sa unutranje i spoljanje strane zovu se epikondili. Prisutni suligamenti, tetive i burse. Funkcija fleksora lakta je da pomae u savijanju runogzgloba i skupljanju prstiju.

!este povrede

"d povreda karakterisine za lakat su# subluksacije, luksacije,prelomiolekranona, prelomi glave radijusaprelomi usled udara u $prolazu%&'ides(ipeprelomi), prelom dijafize ulne udruen sa dislokacijom glavice radijusa&*onteggia), fractura radii loco t+pico, povredi mekih tkiva, povrede u predelu

glavice radijusa, kontuzije radijalnog ivca, ulnarni neuritis, povreda ularnog kolateralnog ligamenta,hiperekstenzione povrede lakta, burziti u predelu lakta i pozne posledice povrede lakta.

Povreda najee nastaje usled stalnog ponavljanja pokreta kod tenisera, veslaa i igraa golfa. -ajee jeova povreda izazvana nepravilno izvedenim udarcem, ili zbog nedovoljno razvijenih miia ekstenzora.

*oe da se javi i kod# karatista, kuglaa, dizaa tegova i sl.. ol se javlja sa unutranje strane lakta i izazivaograniene pokrete.

/eniski lakat/eniski lakat je upala tetive koja povezuje miie ekstenzore sa spoljanjim epikondilom. /o su dugi miiisa spoljne strane podlaktice koji pomau da se otvori i ispravi aka i runi zglob. 0zrok povrede moe biti iu teniskom reketu koji slui da do minimuma smanji silu koja se prenosi na ruku prilikom udarca, ako jeporemeen balans u grifu dolazi do optereenja koje je najvie usmereno prema laktu. 1ato kod izborareketa treba obavezno konsultovati struna lica &trenere). *ehanizam povrede je vezan za miie koji sepripajaju na lateralnom epikondilu humerusa a to su# m. ekstenzor carpi radialis longus i brevis, m.ekstenzor carpi ulnaris, m. ekstenzor digitorum, m. ekstenzor digiti minimi, m. supinator i m. anconeusu.

0 tenisu posebno vanost kod bekhend udarca imaju miii m. ekstenzor carpi radialis longus i brevis. Priudarcu lopte dolazi do napetosti ekstenzornih miia podlaktice. 'vaki takav udarac u obliku mikrotraumezavrava se na gornji pripoj tih miia i posle estih ponavljanja mikrotraumatko delovanje dovodi doentenzita. 2urkovi i saradnici 3456.god. teniski lakat oznaavaju kao radijalni epikondilitis a sree se i

van sporta kod domaica, ofera autobusa i kovaa.

'imptomi

25
http://www.stetoskop.info/Prelomi-olekranona-Fractura-olecrani-3887-c39-sickness.htm?b9http://www.stetoskop.info/Prelomi-olekranona-Fractura-olecrani-3887-c39-sickness.htm?b9http://www.stetoskop.info/Prelomi-olekranona-Fractura-olecrani-3887-c39-sickness.htm?b9http://www.stetoskop.info/Prelomi-glavice-radijusa-Fractura-capituli-radii-3875-c39-sickness.htm?b9http://www.stetoskop.info/Prelomi-glavice-radijusa-Fractura-capituli-radii-3875-c39-sickness.htm?b9http://www.stetoskop.info/Prelomi-kosti-podlaktice-udruzeni-sa-iscasenjem-3881-c39-sickness.htm?b9http://www.stetoskop.info/Prelomi-olekranona-Fractura-olecrani-3887-c39-sickness.htm?b9http://www.stetoskop.info/Prelomi-olekranona-Fractura-olecrani-3887-c39-sickness.htm?b9http://www.stetoskop.info/Prelomi-glavice-radijusa-Fractura-capituli-radii-3875-c39-sickness.htm?b9http://www.stetoskop.info/Prelomi-kosti-podlaktice-udruzeni-sa-iscasenjem-3881-c39-sickness.htm?b9


26/28

'imtomi su# jak bol koji se iri sa spoljne strane lakta, moe da se iri i niz podlakticu. 1natno ograniavapokrete rukovanja, dranje olje za kafu, okretanje kvake i sl. "va povreda nastaje usled stalnogponavljanja pokreta, najee nepravilno izvedenog bekhenda, slabe tehnike prilikom servisa i slaborazvijeni ekstenzorni miii. 7avlja se kod tenisera, dizaa tegova, kuglanju, skijanju, kunim poslovima ikod direktnog udara.

Prevencija za pojavu teniskog lakta# sutina ove povrede je u izboru reketa koji u nekim svojimelementima izaziva konstatne mikrotraume koje vremenom dovedu do entenzitnog optereenja i povredekoje sportistu eliminie sa sportskog terena. 8a bi se to spreio neophodno je da reket bude$napanovan% 9 zategnutost ica na reketu, profilu tenisera, reketa mora da bude po izboru tenisera, teinareketa mora da bude optimalna, grif mora biti adekvatan ruci tenisera, pokreti reketom moraju bitipravilni, izbegavati stereotipnost u igri, nain dranja reketa, stil i tehnika izvo:enja udarca &ravni udarci,spin udarci i slino) koji ako se ne izvode pravilno mogu izazvati mikrotraume na ekstenzornim pripojimalakta.

Kako se lei teniski lakat

Leenje je u principu konzervativno. 0 prvoj fazi preporuujemo mirovanjedo dve nedelje kada paralelno radimo fizikalni tretaman &laser, ultrazvuk,magnetno impulsno polje i diodinamik), u sluaju da sportista ne prihvatamirovnje indikovana je stavljanje gipsane imobilizacije od dve nedelje. ;koni ovo ne smiri akutne traume indikovano je infiltracija hidrocortizonskihpreparata sa mogunou ponavljanja najvie jo jednom ili dva puta. ;ko svipostupci ne daju dobre rezultate indikovana je hiruka intervencija.

26


27/28

:. ;AKL7UAK

Feliki je #roj povreda koje se deavaju tokom procesa ve#anja u 7izi*koj kulturi, sportui rekreaciji. ji& e sve vie #iti samo zato to se moderni ljudi sve vie odaju ve#anju i raznimrekreativnim aktivnostima. ni imaju i sve vie vremena za to. 'asno je da je preventiva veomavana i da se do#rom organizacijom i o#avetavanjem moe znatno da u*ini. +eutim poredsvega toga deavae se lake, tee i smrtonosne povrede. >a #i se pomoglo povreenomneo#i*no je vana prva pomo. ju tre#a da izvede prisutni na mestu povreivanja. ;ato tre#aznati ukazivati prvu pomo.


28/28

Documents

Sporske povrede