POSLOVNE FINANSIJE DEO JEDAN1.PREDMET IZUAVANJA POSLOVNIH FINANSIJA?Poslovnefinansije, finanasijkimenadmentilifinansijskekorporacijerazvilesusekaoposebnaekonomska disciplina poetkom prolog veka.Tome su naroito doprinijeli razvoj institucija, tritakapitala, usavravanje finansijkih instrumenata i unapreenje finansijske prakse.Poseban razvoj ova disciplnina doivljava !"tih godina prolog veka.Poslovne finansije se baveproblemima pravnih i finansijskih odnosa preduze#a i finansijskih institucija koje ga snabdijevajukapitalom, kao i instrumentima putemkojih se ta sredstva pribavljaju.Tradicionalni pristupposlovnimfinansijama bio je kritikovan i osporavan i za vrijeme trajanja perioda njegovedominacije.$avremeni pristup finansijkom upravljanju, pored pribavljanja kapitala, %azmatra i njegovu upotrebu, odnosno obuhvata i aktivu i pasivu bilansa stanja,za razliku od ve#navedenog tradicionalnog pristupa, iji je predmet bio samo pribavljanje kapitala, odnosno pasivabilansa stanja.&raj !.og i poetak '.veka karakteriu globalizacija poslovanja, razvoj kompijuterai komunikacione tehnologije kao i porast broja razliitih oblika finsijskih usluga, to je doprinijelodaljem usavravanju i razvoju poslovnih finansija.2.POSLOVNE FINANSIJE I DRUGE FINANSIJSKE DISCIPLINE?(inansije se mogu definisati kao umjetnost i nauka upravljanja novcem.Praktino, svi pojedinci iorganizacije stiu novac, troe ga ili ulau.(inansije se bave tim procesima, ukljuuju#i i transfergotovine izmeu pojedinaca, privrede i drave.)enaderskefinansijeseodnosenaposlovefinansijskogmenaderauposlovnoj firmi kaotosu*upravljanje gotovinom, finansijko planiranje, kreditna administracija, invensticiona analiza,pribavljanje sredstava i slino.+ampton je izvrio podjelu finansija na slede#i nain* ,avne finansije*koriste se u federaciji, dravama i lokalnim vladama, prouavaju poreze idruge prihode i tee neprofitnim ciljevima. +artije od vrednosti i invensticione analize*koriste ih individualni i institucionalniinvenstitori, mjere rizik u transakcijama sa hartijama od vrednosti i mjere oekivani prinos. -nstitucionalnefinansije*prouavajubanke, osiguravaju#ekompanijei penzionefondove,studiraju tednju i informacije o kapitalu. )eunarodne finansije*studirajuekonomske transakcije izmeudrava i pojedinaca nameunarodnom planu, odnose se na tokove izmeu drava Poslovnefinansije*studirajufinansijske problemeindividualnih firmi,trae izvorejeftinihsredstava i trae rentabilne poslovne aktivnosti.3.VLASNIKA TEORIJA POSLOVNE FIRME?.lasnika teorija firme izvedena je iz karaktera i ponaanja privatnog preduze#a u kome su funkcijevlasnitva i preduzetnitva personificirane i u istom licu, odnosno licima.Prema ovoj teoriji ukupnaposlovna sredstva, obrtna i fiksna, smatraju se svojinom vlasnika koji istupa istovremeno u svojstvupreduzetnika, odnosno upravljaa poslovnom aktivno#u zbog koje je to preduze#e osnovano.- svidugovi preduze#a predstvaljaju linu obavezu vlasnika, odnosno preduzetnika, za ije izmirenje ongarantuje kako poslovnomtako i linomimovinom.Takva preduze#a se osniovaju u oblikuinokosnoh firmi i ortakih dtrutava.-nokosno preduze#e se nalazi u vlasnitvu jednog lica koje se istovremeno javlja i u ulozipreduzetnika..lasnik ulae kapital u poslovnu imovinu, odnosno aktivu s namjerom da obavljanjemodtreene aktivnosti maksimizira dobitak kao prinos na sopstveni kapital./rtako drutvo se razlikuje od inokosnog samo po tome to umjesto jednog ima vie vlasnika.&odvlasnikogpreduze#a periodini rezultat javlja se kaoiznos netodobitka ili gubitka izposlovanja./snovni motiv poslovanja treba traiti u bilansnoj jednaini*A -D=NWTo znai da ukupna sredstva vlasnika 0 umanjena za ukupne dugove 1 daju njegovu neto vrijednost23 usvakomtrenutku.Potojecilj vlasnikadamaksimizirasvojunetovrijednost, svi poslovipreduze#a vezani su za ovu jednainu..TEORIJA ENTITETA POSLOVNE FIRME?)adavlasnikapreduze#ai danas preovladavajuusavremenimprivredama, njihovorelativnoue#e u ukupnomdrutvenomproizvodu i nacionalnomdohotku tih zemalja je relativnoskromno.4savremenimuslovima privreivanja, vode#u ulogu imaju preduze#a entiteti, kojapredstcvaljajuosamostaljneprivredno"pravnesubjekteukojimajedolodopodvajanjafunkcijevlasnitva na sredstvima za proizvodnju, odnosno poslovnim sredstvima, od funkcije preduzetnitvakoja se ogleda u kompetenciji i odgovornosti za donoenje dobrih i racionalnih poslovnih odluka,razvojinih i teku#ih.Pojam entiteta poslovne firme vezuje se za nastanak korporacija kao prvobitnogoblika preduze#a sa javnom odgovorno#u.5misijom akcija, obinih i preferencijalnih , formira seakcijski kapital kaotrajni eksterni izvor finansiranjaposlovnihsredstavapreduze#a.(inansijskastruktura korporativnog preduze#a moe da bude promjenjiva to je posebno znaajno za akcijskikapital i time se objanjava atraktivnost ovogoblika preduze#a.Taatraktivnost se objanjavasledeim argumentima* /graniena odgovornost akcionara Prenosivost prava vlasnitva &ontinuitet poslovanja preduze#a Podvojenost funkcije upravljanja od vlasnitva4 kontekstu teorije entiteta posebno je znaajan koncept finansijkog rezultata i njegovedeterminante"prihodi i rashodi.Prihodi su prosto pove#anje ukupnih poslovnih sredstava.4vlasnikom smislu rashodi predstavlojaju rtvu vlasnika koja smanjuje njegovu neto vrijednost.4 skladu sa teorijom entiteta,rashodi su jednostavno trokovi koji su prouzrokovani stvaranjemprihoda.!.OSNOVNI POKAZATELJI FINANSIJSKE ANALIZE?(inansijska analiza prikuplja, vri selekciju, procjenjuje, analizira i interpretira finansijkse podatke idruge relevantne informacije u cilju ocjene postoje#eg finansijskog poloaja i poslovne aktivnostipreduze#akaoiprocjenenjegovihbudu#ihperfomansi.2ajve#ideopodatakafinansijskaanalizakotristi izgodinjihfinansijskihizvjetajapreduze#a*6$, 64, izvjetajaonovanimtokovima,izvjetaja o promjenama na kapitalu kao i iz napomena koje se daju uz finansijskeizvjetaje.(inansijskaanalizatakoekoristi i informacijekojeseodnosenaukupnunacionalnuprivredu kao to su*bruto drutveni proizvod, opti indeks cijena, zaposlenost, ukupan obimproizvodnje i potronje, invensticiona aktivnost, kretanje kamatnih stopa, inflacija.%ezultatefinansijske analize namenjeni su raznim korisnicima*vlasnicima, upravnom odboru, menaderima,kreditorima, dobavljaima, kupcima, drutvenojzajednici.2aosnovuovihpodatakaakcionarinaskuptini akcionara ocjenjuju uspjenost rada odbora i menaderskog tima./ni takoe procenjuju dali #e rasti trina vrednost akcija, da li #e vriti dodatna ulaganja u preduze#e ili #e prodati akcije.".POKAZATELJI LIKVIDNOSTI?7ikvidnost preduze#a predstvalja njegovu sposobnost da na vrijeme izmiri 8plati9 svoje dospjelekratkoroneobavezei daposleraspolaesadovoljnoobrtnihsredstavazanastanakposlovneaktivnosti.%azlikujemo : racia likvidnosti* /pti racio likvidnosti %igorozni racio likvidnosti 2eto obrtna sredstva#.OP$TI RACIO LIKVIDNOSTI?-li racioteku#elikvidnosti pokazujesposobnost poreduze#adasaukupnorapoloivimobrtnimsredstvima izvri svoje kratkorone obaveze./vaj racio moe se izraunati na slede#i nain*O%&'( )*+(, -(./(01,2'(=O3)'1* 2)402'/*5K)*'.,),614 ,3*/474/pti racio likvidnosti pokazuje sa koliko je novanih jedinica obrtnih sredstava pokrivena svakanovana jedinica kratkoronih obaveza ili pokazuje koliko je puta vie obrtnih sredstava nego to jepotrebnodasepokrijukratkoroneobavezeutokugodine./pti raciolikvidnosti bismomoglianalizirati tako to bismo ga poredili sa istimpokazateljem* u prethodnoj godini ili nizomprethodnih godina u preduze#u, sa prosjenim raciom u privrednoj grani u kojoj preduze#e posluje,sa planiranim raciom u preduze#u, sa raciom konkurentskih preduze#a.&od detaljne analize opteg racia likvidnosti trebalo bi provjeriti da li se potraivanja od kupacanapla#uju u okviru kreditnog perioda, da li meu potraivanjima od kupaca ima sumnjivih i spornihpotraivanja ili eventualno nenapolativih potraivanja.&ada su u pitanju zalihe, treba ispitati da nijedolo do usporavanja njihovog obrta, da li imamo neupotrebljive zalihe i sl.Takoe je veoama vanoda je dospjelost pla#anja kratkoronih obaveza normalno rasporeenja.8.RIGOROZNI RACIO LIKVIDNOSTI?%igorozni, odnosno posebni racio likvidnosti mnogo stroije procjenjuje likvidnostpreduze#a.2ajmanjelikvidnasredstvauokviruobrtnihsredstavasu, popravilu, zalihekojesenajsporije konvertuju u gotovinu.;bog toga se one oduzimaju od obrtnih sredstava da bi se dobilauslovno reeno, likvidna sredstva.$tavljanjem u relativni odnos likvidnih sredstava sa kratkoronimobavezama dobija se rigorozni racio likvidnosti to se moe predstvati formulom*R(9,),71( )*+(, -(./(01,2'(=L(./(01* 2)402'/*5 K)*'.,),614 ,3*/474%igorozni racio likvidnosti pokazuje sa koliko je novanih jedinica likvidnih sredstava pokrivenasvakanovanajedinicakratkoronihobaveza.0nalizaovograciasevri nasliannainkaoianalizaoptegracialikvidnosti, poreenjemsaraciomizprolegodineili nizompredhodnihgodina, saprosjenimraciomuprivrednoj grani.Takoebi trebaloprovjeriti dali seredovnonapla#uju potraivanja od kupaca i kako je rasporeena dospjelost kratkoronih obaveza.:. NETO O;RTNA SREDSTVA?2eto obrtna sredstva su apsolutna mjera likvidnosti i mogu se izraunati kao razlika izmeu obrtnihsredstava i kratkoronih obaveza.N4', ,3)'1* 2)402'/*=O3)'1* 2)402'/* -.)*'.,),614 ,3*/4742etoobrtnasredstvapokazujukoliki dioobrtnihsredstava jepribavljenizdugoronhizvorafinansiranja.Premahorizontalnimpravilimafinansiranja, posmatranosastanovitalikvidnosti, izdugoronih izvora finansiranja, pored ulaganja u fiksna sredstva, trebalo bi finansirati i ulaganja utrajna obrtna sredstva. 2/$ se mogu izraunati i kao razlika izmeu dugoronih izvorafinsiranja8dugoroni dugovi < sopstveni kapital9 i sadanje vrednosti fiiksnih sredstava. 2eto obrtnasredstva bi se u izvjesnoj mjeri mogla posmatrati i kao pokazatelj budu#e 8perspektivne9likvidnosti./na kao to smo videli predstavljaju deo obrtnih sredstava finansiranih iz drugoronihizvora, to istovremeno znai da ukazuju na strukturu kapitala.141' ,3)'* .?%*+*@N4', %)(A,0( ,0 )4*-(7*+(>45P),2>46*1 2*-0, .?%*+*&oeficijent obrta kupaca pokazuje koliko se puta godinje potraivanja od kupaca napla#uju ili nakoliko novanih jedinica prihoda odrealizacije utokugodine jedna novana jedinica ostajeneupla#ena.;akljuakoefikasnosti napaltepotraivanjaodkupacamogli bismoizvesti poreenjemovogkoeficijentasakoeficijentomobrtakupacaizprethodnegodnineili nizaprethodnihgodina, saprosjenim koeficijentom u privrednoj grani u kojoj preduze#e posluje, sa planioranimkoeficjentom.1a bismo lake procijenili efikasnost naplate potraivanja od kupaca, odnosno efikasnostupravljanjakupcima, izrauna#emoprosjeanperiodnaplatepotraivanjaodkupacanaslede#inain*P),2>46*1%4)(,01*%-*'4%,')*B(/*1>*,0.?%*+*@;),>0*1*?9,0(1(5K,4=(+(>41',3)'*.?%*+*6roj dana u godini naje#e zaokruujemo na :=!, mada se moe koristiti i :=>, odnosno :== uprestupnoj godini.Prosjean period naplate potraivanja od kupaca pokazuje koliko dana proe odprodaje na kredit do trenutka naplate potraivanja od kupaca./vo vrijeme bismo mogli uporediti sa kreditnim periodom koji smo ugovorili sa kupcima.12.KOEFICIJENT O;RTA ZALIHA?&oeficijent, odnosnoracioobrtazalihapokazujekolikoefikasnopreduze#eupravljaukupnimzalihama./vaj koeficijent #emoizraunati dijeljenjemcijenekotanjarealizovanihproizvodasaprosjenim saldom zaliha.K,4=(+(>41' ,3)'* 7*-(A=C(>41*.,&'*1>*)4*-(7,/*1(A%),(7/,0*5 P),2>46*12*-0,7*-(A*/vaj koeficijent pokazuje koliko se puta prosjeno godinje obrnu zalihe ili na koliko novanihjedinica cijene kotanja realizovanih proizvoda jedna novana jedinica ostaje vezana u zalihama nakraju godine.2a navedeni nain bismo izraunali koeficijent ukupnih zaliha a mogli bi seizraunatii koeficijenti pojedinih zaliha*sirovina i materijala, nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda.Prosjeno vrijeme trajanja jednog obrta dobi#emo na slede#i nain*P),2>461, /)(>4C4 ')*>*1>* >401,9 ,3)'*=;),> 0*1* ? 9,0(1(5K,4=(+(>41' ,3)'* 7*-(A*/vaj koeficijent pokazuje koliko dana proe od nabavke sirovina i materijala do trenutka prodajegotovihproizvoda.?ilj preduze#ajedaseovovrijeme skrati tosemoeuiniti efikasnijimupravljanjem zaliha sirovina i materijala, nedovrenom proizvodnjom i zalihama gotovih proizvoda.13.KOEFICIJENT O;RTA DO;AVLJAA?Preduze#a naje#e nabavljaju sirovine, materijal, usluge ili robu od dobavljaa na kredit, odnosnonaodloenopla#anjeuunapredugovorenomkreditnomperiodu.2aravno, postojei situacijeukojima se pla#anja moraju izvriti u trenutku prijema fakture a ponekad se unaprijed pla#aju avansiza budu#e isporuke ili izvravanja usluga.&oeficijent obrta dobavljaa utvruje se pomo#u slede#eformule*K,4=(+(>41',3)'*0,3*/->*6*=U.?%141*3*/.41*.)40(',00,3*/->*6*5%),2>46*12*-0,0,3*/->*6*&oeficijent obrta dobavljaa pokazuje koliko se prosjeno pla#aju obaveze prema dobavljaima.?ilj ovog koeficijenta je da se odrava u okviru ugovorenog kreditnog perioda./vaj koeficijent bismo analizirali porede#i ga sa koeficijentom u predhodnoj godini, sa prosjenim koeficijentom uprivrednoj grani itd.Prosjeno vrijeme pla#anja obaveza prema dobavljaima dobija se na slede#i nain*P),2>461, /)(>4C4 %-*D*1>* ,3*/47* %)4C* 0,3*/->*6(C*=;),> 0*1* ? 9,0(1(5.,4=(+(>41'9,3)'* 0,3*/->*6*Proseno vrijeme pla#anja oabveza prema dobavljaima pokazuje koliko dana proe od trenutkanabavkesirovina, materijala, uslugaili robeoddobavljaadotrenutkaisplateobavezapremadobavljaima./vo vrijeme bismo mogli uporediti sa odobrenim kreditnim periodom od dobavljaada bi smo utvrdili da li kasnimo ili na vrijeme pla#amo nae dospjele obaveze.1.KOEFICIJENT O;RTA FIKSNIH SREDSTAVA?&oeficijent obrta fiksnih sredstava je takoe jedan od pokazatelja efikasnosti kori#enja sredstava upreduze#u./vaj koeficijent #emo izraunati na slede#i nain*K,4=(+(>41' ,3)'* =(.21(A 2)402'*/*=N4', %)(A,0( ,0 )4*-(7*+(>45N*3*/1* /)(>401,2' =(.21(A2)402'*/*/vaj koeficijent pokazuje koliko je na svaku novanu jedinicu fiksnih sredstava ostvareno novanihjedinica neto prihoda od realizacije.Prilikom izraunavanja ovog koeficijenta u imeniocu se uzimaprosena nabavna vrednost fiksnih stredstava zbog potreba analize, odnosno mogu#nosti poreenjasa odgovaraju#im standardima.Takoe bi trebalo raunati samo sa fiksnim sredstvima koja se nalazeumaterijalnomobliku8maine, ureaji, oprema i dr.9, s obziromda je mnogotee procenitivrednosti nematerijalnih sredstava8patenti, licence9, kao i efekte njihovog kori#enja.0ko je ovajkoeficijent obrtaznatnomanji, npr.uodnosunaproseankoeficijent uprivrednoj grani ukojojpreduze#eposlujetomoedaznai dasenedovoljnokoristeinstalirani kapaciteti.;natnove#iproblemi #e nastati za preduze#e ako su u velikoj meri pribavljena neproduktivna osnovna sredstva.1!.KOEFICIJENT O;RTA UKUPNIHSREDSTAVA?&oeficijent obrta ukupnih sredstva je najoptiji pokazatelj efikasnisti kori#enja sredstava upreduze#u./n je sintetiki pokazatelj i njegova veliina zavisi od efikasnosti kori#enja pojedinihsredstava, kako obrtnih tako i fiksnih./vaj koeficijent se -zraunava stavljanjem u relativni odnosnetoprihodaodrealizacije, kaopokazateljaukupneaktivnosti preduze#ai prosenevrednostiukupnih poslovnih sredstava.K,4=(+(>41' ,3)'* ?.?%1(A 2)402'*/*=N4', %)(A,0( ,0 )4*-(7*+(>45P),2461* ?.?%1*2)402'/*/vaj koeficijent nam pokazuje koliko puta se ukupna poslovna sredstva preduze#a obrnu u prosjekuu toku godine odnosno koliko prihoda od realizacije se ostvari u toku goodinena ' ovanu jedinicuukupno angaovanih poslovnih sredstava.4koliko prilikomanalize konstatujemo da je ovaj koeficijent znatno smanjen u odnosu napredhodnu godinu ili je mnogo nii u odnosu na prosean koeficijent u grani treba detaljno ispitatizbog ega se to desilo, i preduzeti mere da se on pove#a.1".KOEFICIJENT O;RTA SOPSTVENIH SREDSTAVA?4 aktivi bilansa stanja sadrana su ukupna sredstva preduze#a grupisana naje#e prema njihovojfunkcionalnoj nameri.4pasivi bilansastanja, prikazani suizvori tihsredstava, odnosnonainnjihovog finansiranja.,edna od mogu#nosti grupisanja tih izvora je podela na sopstvene izvorei napozajmljene izvore.6ez obzira na nainfinansiranja sredstava ona istovremenofunkcioniuupreduze#u i praktino je nemogu#e tvrditi da moemo ispitati efikasnost kori#enja sredstava kojasmofinasirali sopstvenimkapitalom.;a analitike potrebe moemoutvrditi koeficijent obrtasopstvenih sredstava, odnosno sredstava finansiranih iz sopstvenih izvora, to #emo uraditi na slede#inain*K,4=(+(>41' ,3)'*2,%2'/41(A2)402'*/*=N4',%)(A,0( ,0)4*-(7*+(>45P),246*1*2,%2'/41*2)402'/*/vaj koeficijent pokazuje koliko prihoda od realizacije je ostvareno na jednu novanu jedinicu sredstava koja su finansirana iz sopstvenih izvora.1#.POKAZATELJI UPRAVLJANJA DUGOM?Pokazatelji upravljanjadugom, odnosnoraciadugapokazujuizloenost preduze#afinansijskomriziku.Pored poslovnog rizika nastalog prisustvomfiksnih trokova poslovanja u ukupnimtrokovima, preduze#asuizloenai finansijskomrizikukadauizvorima finansiranjaimajuipozajmljene izvore, odnsono dugove.Pokazatelji upravljanja dugom ili leverageom su* %acio ukupnog duga prema ukupnim sredstvima %acio dugoronog duga prema ukupnim sredstvima %acio dugoronog duga prema sopstevnom kapitalu &oeficijent pokrui#a kamate i koeficijent pokri#a fiksnih rashoda.Prva tri pokazatelja spadaju u pokazatelje procentualnog ue#a odnosno strukture, dok ostala dvapokazatelja spadaju u pokazatelje pokri#a.18.RACIO UKUPNOG DUGA PREMA UKUPNIM SREDSTVIMA?%acio ukupnog duga prema ukupnim sredstvima dobija se podelom ukupnih obaveza preduze#a sanjegovim ukupnim poslovnim sredstvima*,e pokazatelj finansijske struktutre8kapitala9.R*+(,?.?,1,90?9*%)4C*?.?%1(C2)402'/(C*=U.?%14,3*/4745U.?%1*%,2-,/1*2)402'/*/vaj racio pokazuje koliko je vrijednosti ukupnih poslovnih sredstava finasirano iz dugova odnosnosredstvimakreditorai drugihpovjerilaca8ostatakjeizsopstvenihizvora9.Preduze#asavelikimue#emdugova ustrukturi izvora finansiranja izloena suve#emfinansijskomriziku.2pr*sasmanjenjem obima prodaje mogu se javiti finansisjke neprilike, odnosno nemogu#nost da se platikamata i vrati glavnica duga.- kod ovog, kao i kod ostalih racia duga analizu bi mogli vriti tako to#emoihporediti saraciomizpredhodnegodine, prosenimraciomuprivrednoj garni ukojojpreduze#e posluje itd.1:.RACIO DUGORONOG DUGA PREMA UKUPNIM SREDSTVIMA?%acio dugoronog duga prema ukupnim poslovnim sredstvima je pokazatelj finansijske strukturepreduze#a idobija se na slede#i nain*R*+(, 0?9,),61,9 0?9* %)4C* ?.?%1(C 2)402'/(C*=D?9,),61( 0?9,/(5U.?%1* %,2-,/1*2)402'/*/vaj raciopokazujekolikodugoroni duguestvujeufinansiranjuulaganjauukupnaposlovnasredstva./vaj racio je korisno utvrditi jer su dugoroni i kratkoroni dugovi razliitog kvalitetea sobzirom na rok dospe#a, cenu, nain pribavnja.&ratkoroni dugovi dospijevaju za pla#anje u rokukra#em od jedne godine, dok dugoroni dugovi mogu imati znatno due rokove dospe#a i razliitrasporedvra#anjaglavniceduga.2pr.mogu#edaseglavnicavrati nakrajudospe#aduga, tojeznatno manje finansijsko naprezanje nego kada bi se vra#ala polugodinje ili godinje.0naliza ista..241' %,.)(D* .*C*'4=P,2-,/1( 0,3('*.5.*C*'4 1* .)40('/vaj koeficijent pokazuje koliko je svaka novana jedinica rashoda na ime kamate pokrivena sanovanim jedinicama poslovnog dobitka odnosno koliko je poslovni dobitak puta ve#i od rashodana ime kamate.Posmatrano sa stanovita preduze#a, ve#i koeficijent znai da je manji rizik da onone#emo#i daplati svojeobavezepoosnovukamate, odnosnodajemanji rizikdaupadneufinansijske neprilike.- za poverioce je vano da ovaj racio budu ve#i jer su tada njihova potraivanjaizloena manjem riziku naplate.22.KOEFICIJENT POKRIEA UKUPNOG DUGA?Pored pla#anja kamate na dug prema ugovorenoj kamatnoj stopi i ugovorenim rokovima pla#anja,preduze#e mora vriti otplatu glavnice duga, takoe prema unapred ugovorenom rasporedu.)ogu#eje da se otplata glavnice duga vri polugodinje ili godinje a esto se otplata vri na kraju dospe#aduga, zbog ega se formira amortizacioni fond za ove svrhe.;a razliku od kamate koja se pla#a preporeza na dobitak, otplata glavnice se vri posle oporezivanja zbog ega se to fiksno pla#anje moraprevestio na ekvivalent pre poreza, tako da dobijamo slede#u formulu*K,4=(+(>41' %,.)(D* ?.?%1,9 0?9*=P,2-,/1( 0,3('*.5K*C*'* 1* .)40('4 F G-*/1(+* 0?9*5G1-2',%* %,)47* 1* 0,3('*.HPokazuje s koliko je svaka novana jedinica na osnovu kamate i glavnice pokrivena s novanimjedinicamaposlovogdobitka.1unikipovjerilacsuuboljempoloajukadajeovaj koeficijentve#i.Poredovihpreduze#emoeimati i drugafikasnapla#anjakaotosupla#anjapoosnovulizingai fikasnepreferencijalnedividende.1oksezakupninepla#ajupreporeza, preferencijalnedividende se pla#aju posle oporezivanja pa bi se koeficijent pokri#a ukupnih fiksnih pla#anja mogaoizraunati na slede#i nain*K,4=(+(>41' %,.)(D* ?.?%1(A =(.21(A %-*D*1>*=P,2-,/1( 0,3('*.FZ*.?%1(1*5K*C*'* 1*.)40('4FZ*.?%1(1*FG-*/1(+* 0?9*FP)4=4)41+(>*-1* 0(/(0410*5G1-2',%* %,)47* 1* 0,3('*.HPokazujesakolikonovanihjedinicaposlovnogdobitkajepokrivenasvakajedinicaukupnihfiksnih pla#anja..e#i koefocijent znai ve#u sigurnost za poverioce, za lizing kompanije, zapreferencijalne akcionare.23.POKAZATELJI RENTA;ILNOSTI?1ijelimo ih na parcijalne i opte.Parcijalni su* $topa bruto dobitka $topa poslovnog dobitka $topa neto dobitka/pti su* $topa prinosa na ukupna sredstva $topa prinosa na sopstvena sredstva2.STOPA ;RUTO DO;ITKA?$topa bruto dobitka dobija se dijeljenjem bruto dobitka sa netoprihodima od realizacije.S',%* 3)?', 0,3('.*=;)?', 0,3('*.5N4', %)(A,0( ,0 )4*-(7*+(>4Pokazuje s koliko posto bruto dobitak uestvuje u neto prihodima od realizacije ili koliko #e najednu novanu jedinicu neto prihoda od realizacije preduze#e ostvariti bruto dobitka.2a pove#anje stope bruto dobitka moemo uticati pove#anjemobima prodaje, pove#anjemprodajnihcenai smanjenjempojedinihi ukupnimtrokovaustrukturi cenekotanja.Pove#anjeobima prodaje i promena cena zavise u najve#ommeri od tranje na tritu proizvioda iusluga.&adaseradi osmanjenjutrokovaestopostoji mogu#nost izvesnihuteda, kaotosunpr*smanjenje karta i loma materijala, nabavka materijala po niim nabavnim cijenama, zamenajedne vrste materijala drugim materijalom.2!.STOPA POSLOVNOG DO;ITKA?Pored cene kotanja realizovanih proizvoda u strukturi ukupnih trokova postoje i drugitrokovi*trokovi prodaje, trokovi uprave, trokovi administracije i sl.koji suustvari trokoviperioda.&ada se ovi trokovi oduzmu od bruto dobitka dobijmo psolovni dobitak, odnosno dobitakpre kamate i poreza.S',%* %,2-,/1,9 0,3('.*=P,2-,/1( 0,3('*.5N4', %)(A,0( ,0 )4*-(7*+(>4Pokazujeue#eposlovnog dobitkau neto prihodima odrealizacije odnosno koliko senajednunovanu jedinicu neto prihoda od realizacije ostvari novanih jedinica poslovnog dobitka./va stopa zavisi od obima prodaje, prodajnih cijena i efikasnosti upravljanja trokovima sadranimu ceni kotanja realizovanih proizvoda.$topa poslovnog dobitka zavisi i od efikasnosti upravljanjatrokovima perioda.2".STOPA NETO DO;ITKA?0ko bismo htjeli da ispitamo kako se finansijska aktivnost odraava na stopu dobitka onda bismoizraunali stopu neto dobitka deljenjem neto dobitka sa neto prihodima od realizacije.S',% *14', 0,3('.*=N4', 0,3('*.5N4', %)(A,0( ,0 )4*-(7*+(>4Pokazuje s koliko posto neto dobitka uestvuje u neto prihodima od realizacije odnosno koliko sena jednu novanu jedinicu neto priohoda od realizacije ostvari novanijh jedinicaneto dobitka.;avisi od faktora kao i predhodnestope ali zavisi i od rashoda na ime kamate.$topunetodobitkmogli bismoanalizirati porede#i sa istimstopama upredhodnoj godini uporduze#u, nizom predhodnih godina u preduze#u, sa prosenim stopama u privrednoj grani u kojojpreduze#e posluje.2#.STOPA PRINOSA NA UKUPNA SREDSTVA?/snovni pokazatelj prinosa odnosno rentabilnosti u poslovnoj aktivnosti preduze#a je stopa prinosana ukupna sredstva koja se dobija pomo#u slede#e formule*S',%* %)(1,2* 1* ?.?%1* 2)402'/*=P,2-,/1( 0,3('*.5%),2461* ?.?%1* %,2-,/1* 2)402'/*2a jednu novanu jedinicu angaovanih poslovnih sredstava pokazuje koliko je ostvareno noanihjedinica poslovnog dobitka.)oemo takoe posmatrati prinos na '!! din uloenih sredstva.$topaprinosa na ukupna sredstva se moe izraunati u analitikoj formi*$topa poslovnog dobitka @ koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava..idjeli smo da na stopuposlovnog dobitka utiu obim prodaje, prodajne cijene, efikasno upravljanje trokovima i dr.dokkoeficijent obrta pokazuje koliko efikasno upravljamo pojedinim i ukupnim trokovima.Prema tomesvi ovi faktori utiu na rentabilnost odnosno na stopu prinosa na ukupna sredstva.28.STOPA PRINOSA NA SOPSTVENA SREDSTVA?&adaelimodauobraunrentabilnosti ukljuimonainfinansiranjapreduze#a, onda#emoubrojiocu formule umesto poslovnog dobitka koristiti neto dobitak, odnosno dobitak posle kamate iporeza, tako da #emo dobiti stopu prinosa na sopstvena sredstva*S',%* %)(1,2* 1* 2,%2'/41* 2)402'/*=N4', 0,3('*.5P),2461* 2,%2'/41* %,2-,/1* 2)402'/*/vastopapokazuje kolikoej na'novanujedinicusopstvenogkapitala ostvarenonovanihjedinica neto dobitka.$topu prinosa na sopstvena sredstva moemo izraunati i kao proizvod*S',%* 14', 0,3('.* I K,4=(+(>41' ,3)'* 2,%2'/41(A 2)402'*/*.isina ove stope zavisi od istih faktora kao i visina stope prinosa na ukupna stredstva ali od nainafinansiranja odnosno od ue#a duga u strukturi kaputala i cene tog duga.2:.DU PONT SISTEM ANALIZE?1u pont sistemanalize koji se koristi ve# mnogo godina u inostranstvu, kod nas je malozapostavljen, kako u literaturi, tako i u praksi.%adi se o sistemu analize koga finansijski menaderiesto koriste prilikom ocene finansijske situacije preduze#a u predhodnom periodu i pri donoenjufinansisjkih odluka koje se odnose na budu#i vremenski period.341' ,3)'* ?.?%1(A%,2-,/1(A 2)402'/*./va formula se moe napisati u analitikoj formuli*S',%* 14', %)(1,2* 1* ?.?%1* 2)402'/*=N4', 0,3('*.5P),2461* %,2-,/1*2')402'/*$topa neto prinosa na ukupna srestva je jedan od optih pokazatelja rentabilnosti i pokazuje kolikoje preduze#e na '!! novanih jedinica ukupnih angaovanih poslovnih sredstava ostvarilo novanihjedinica neto dobitka./va stopa mogla bi se ocjenjivati tako to bi se poredila sa prosenom stopom u privrednoj grani ukojoj preduze#e posluje, sa stopomostvarenomu preduze#u u predhodnoj godini ili nizapredhodnih godina, kao i sa planiranom stopom.Preduze#e moe pove#ati stopu neto prinosa na ukupna sredstva, odnosno, pove#ati rentabilnost,pove#avanjemstope neto dobitka, odnosno putemsniavanja trokova i putempove#avanjakoeficijenta obrta ukupnih poslovnih sredstva, odnosno efikasnijim kori#enjem pojedinih i ukupnihposlovnih sredstava.1rugim rijeima moe se re#i da stopa neto prinosa na ukupna sredstva pokazuje do kog stepena semoe sniavati stopa neto dobitka i smanjivati efikasnost kori#enja ukupnih poslovnih sredstava dapreduze#e ne bi dolo u zonu gubitka.&arakteristino je da preduze#a koja ostvaraju nisku stopu neto dobitka, po pravilu imaju velikikoeficijent obrta, dokpreduze#akojaimajuvisokustopunetodobitkapopraviluimajumalikoeficijent obrta.31.PRO$IRENA DU PONT FORMULA?Proirena 1u Pont formula dovodi u vezu stopu neto prinosa na ukupna sredstva sa stopom prinosana sopstvena sredstva./va stopa dobija se na slede#i nain*S',%*%)(1,2* 1* 2,%2'/41* 2)402'/*=S',%* 14', %)(1,2* 1* ?.?%1* 2)402'/* I M?-'(%-(.*',)2,%2'/41(A 2)402'*/*M?-'(%-(.*',) 2,%2'/41(A 2)402'*/*=P),2461* %,2-,/1* 2)402'/*5P),2461( 2,%2'/41( .*%('*-.)ultiplikator pokazuje koliko je na jednu novanu jedinicu sopstvenog kapitala angaovanoukupnih poslovnih sredstava.Proirena 1u Pon formula ukljuuje u analizu rentabilnosti finansijsku strukturu , odnosnofinansijski leverage koji seuovomsluajudefiniekaoodnos duga i sopstvenogkapitala.4analitikoj formuli se moe napisati*S',%* 14', %)(1,2* 1* 2,%2'/41* 2)402'/*=N4', 0,3('*.5P),2461* %,2-,/1* 2)402'/* IP),2461* %,2-,/1* 2)402'/*5P),2461( 2,%2'/41( .*%('*-Prvi deo formule poredstvalja stopu neto prinosa na ukupna sredstva, dok drugi deo predstvaljamultiplikator sopstvenih sredstva.$ra#ivanjem ukupnih poslovnih sredstava u brojiocu i imeniocupredhodne formule moe se dobiti*S',%* %)1(1,2* 1* 2,%2'/41* 2)402'/*=N)', 0,3('*.5P),2461( 2,%2'4/1( .*%('*-Pokazuje koliko je na '!! novanih jedinica angaovanog kapitala ostvareno novanih jedinica netodobitka./va stopa se moe analizirati tako to #e se porediti sa prosenom stopiom u privrednoj grani ukojoj preduze#e posluje , sa stopom iz poredhodne godine ili niza predhodnih godina i planiranomstopom.32.POKAZATELJI TRJI$NE VRIJEDNOSTI?Pokazatelji trine vrijednosti se esto nazivaju i pokazatelji vlasnitva./ni su karakterriostini zaakcionarska preduze#a.4 ove pokazatelje se ubrajaju* 2eto dobitak po akciji /dnos trine cene po akciji i neto dobitka po akciji %acio pla#anja dividende 1ividendna stopa i knjigovodstvena vrednost po akciji.33.NETO DO;ITAK PO AKCIJI?2eto dobitak po akciji izraunava se kao relativni odnos neto dobitka ostvarenog u toku poslovnegodine i ukupnog broja izdatih obinih akcija, to se moe izraziti slede#om formulom*N4', 0,3('*. %, *.+(>(=N4', 0,3('*.5;),> (70*'(A ,3(61(A *.+(>*/vaj pokazatelj meri rentabilnost pojednoj obinoj akciji, odnosnopokazujeraspoloivi netodobitak po akciji, koji se moe raspodeliti akcionarima u obliku dividende i delom akumulirati , to#e zavisiti pre svega od veliine ostvarenog neto dobitka i politike njegove raspodele.6roj izadtihobinih akcija odnosi se samo na emitovane i prodateakcije, to znai da seemitovane i neprodateakcije ne uzimaju u obzir kao i emitovane i prodate akcije koje su kasnije otkupljene.4koliko preduze#e u strukturi izvora finansiranja ima i preferencijalne akcije, onda se, preutvrivanjaovogpokazatelja, preferencijalnadividenda, kojajeunapredutvrenaufiksnomiznosu, oduzima se od neto dobitka, kako bi se dobio neto dobitak koji pripada obinimakcionarima.&od analize neto dobitka po akciji, kada se vri poreenje sa predhodnim godinama, treba voditiraunada li jebrojizdatihobinihakcijaostaonepromenjen.2etodobitak poakcijije pouzdanpokazatelj uspeha preduze#a, kako za postoje#e akcionare i upravu preduze#a, tako i za potencijalneulagae koji nameravaju da insvenstiraju svoj kapital.3.ODNOS TRJI$NE CIJENE PO AKCIJI I NETO DO;ITKA PO AKCIJI?/vaj pokazatelj se izraava slede#om formulom*O01,2 ')B(&14 +(>414 %, *.+(>( ( 14', 0,3('.* %, *.+(>(=T)B(&1* +41* %, *.+(>(5N4', 0,3('*. %, *.+(>( /vojeveomavaanraciozabudu#eulagaekapitalaupreduze#e.Pokazujekolikosuulagaispremni platiti novanih jedinica da bi ostvarili jednu novanu jedinicu neto dobitka po akciji..e#iracio ukazuje na ve#i budu#i rast neto dobitka po akciji, to znai da #e ulagai imati vie poverenjau takvo preduze#e, kao i u njegovu budu#nost.)anji racio #e ukazivati na manja oekivanja od togpreduze#a u budu#nosti./vaj pokazatelj se analizira tako to se poredi sa predhodonom godinom ilinizom predhodnih godina u preduze#u, kao i sa raciom koji se utvruje za prosek privredene graneu kojoj preduze#e posluje.Pomo#u ovog racia mogu#e je utvrditi oekivanu trinu vrednost obinihakcija preduze#a.2a osnovu ovog racia mogu#e je proceniti budu#u trinu vrednost akcijapreduze#azaviegodina.2avedeni raciomoesekoristiti zaprocenutrinevrednosti akcijapreduze#aijeseakcijeneprodajujavno.4tomsluajubi seostvareni netodobitakpoakcijipomnoio sa raciom koji je utvren za prosek privredne grane u kojoj preduze#e posluje.%ecipronavrednost ovog racia pokazuje stopu kapitalizacije akcijskog kapitala.3!.RACIO PLAEANJA DIVIDENDE?%acio pla#anja dividende dobija se iz relativnog odnosa ispla#ene dividende po akciji i neto dobitkapo akciji, to se moe prestaviti formulom*R*+(, %-*D*1>* 0(/(04104=I2%-*D41* 0(/(0410* %, *.+(>( 5N4', 0,3('*. %, *.+(>( Pokazuje koliko Aneto dobitka ispal#eno akcionarima u obliku dividende, a koliko jeakumulirano.%aspodjela neto dobitka na dividendu i akumulirani dobitak je predemt razmatranjadividendne politike koja je determinisana nizom faktora kao to su*pravni propisi, likvidnost, otplata kredita, ogranienja u ugovorima o krerditima, stabilnost netrodobitka, pristuptritukapitala, poreskapozicijaakcionara, poreznaprekomernoakumuliranidobitak.3".DIVIDENDNA STOPA?1ividebndnastopasedobijaizrelativnogodnosadividendepoakciji i trinecenepoakciji,odnosno u obliku formule*D(/(04101* 2',%*=0(/(0410* %, *.+(>(5T)B(&1* +41* %, *.+(>(/va stopa pokazuje teku#i prinos koji akcionar ostvaruje u procentu u odnosu na trinu vrednostakcije koju poseduje.- ova stopa se moe analizirati u odnosu na stopu iz predhodne godine, ili izniza predhodnih godina, kao i u odnosu na prosenu stopu u privrednoj grani u kojoj preduz#e#epsluje./na predstvalja znaajan pokazatelj za budu#e ulagae, naroito one koji preferiraju isplatudiovidendi u odnosu na pove#anje kapitalnog dobitka.1ividendna stopa se naje#e kre#e od ! do'!A ili 'A.1ividendna stopa od ! A javlja se kod preduze#a koja nisu deklarisaladividendu.Preduze#a sa izraenim rastom i razvojom imaju dividiendnu stopu iozmeui : A dokkod zrelih preduze#a ta stopa iznosi izmeu B i C A.3#.KNJIGOVODSTVENA VREDNOST PO AKCIJI?&njigovodstvenavrednost poakciji dobijasedeljenjemsopstvenogkapitalasabrojemizdatihobinih akcija./na se moe izraunati slede#om formulom*K1>(9,/,02'/41* /)401,2' %, *.+(>(=U.?%1( 2,%2'/41( .*%('*-5;),> (70*'(A ,3(61(A *.+(>*4koliko bi dolo do likvidacije preuze#a i prodaje njegovih sredstava po knjigovodstvenojvrednosti, sve obaveze preduze#a, ukljuuju#i i preferencijalne akcije mogle bi se nadoknaditi uukupnoj vrednosti, a ovaj pokazatelj pokazuje koliko bi novanih jedinica obini akcionari primli zasvakuakcijukojuposjeduju.)etodknjigovodstvenevrednosti podloenjekritici jer poalzi odbilansastanjakojisezasnivanaistorijskimpodacima, ignoriepotencijalnedobitkekojiobi semogli ostvariti kori#enjemsredstava i ne razmatra meuzavisnost sa trinomvredno#upreduze#a.&njigovodstvena vrednost poo akciji moe se koristiti za utvrivanje likvidacionevrednosti, koja predstavlja stvarni iznos koji #e primiti obini akcionari po jednoj akciji ako doe dolikvidacije preduze#a i prodaje njegovih akcija.38.POSLOVNI RIZIK I POSLOVNI LEVERAGE?Poslovni dobitak se menja bre nego to se menja obim prodaje.To se objanjava injenicom da ustrukturi ukupnih trokova postoje fiksni trokovi koji u ukupnoj masi ostaju nepromenjeni ali se pojedinici proizvoda smanjuju zbog pove#anja obima prodaje i obrnuto.Poslovni leverage pokazuje odnos procentualne promjene poslovnog dobitka koja nastaje na baziprocentualne promjene obima prodaje.1ejstvo poslovnog leveragea utvruje se preko faktora poslovnog leveragea , koji se moeizraunati na dva naina*F*.',) %,2-,/1,9 -4/4)*94*=K %),C41* %,2-,/1,9 0,3('.*5K%),C41* ,3(C* %),0*>4F*.',) %,2-,/1,9 -4/4)*94*=M*)9(1*-1( 0,3('*.5P,2-,/1( 0,3('*.(aktorposlovnogleveragea pokazuje koliko #ese pove#atiposlovnogdobitka, ukoliko se obimprodaje pove#a za odreen procenat.Poslovni leveragesemoeanalizirati i ukontekstugrafikonarentabilnosti.2pr*0kopreduze#epsoluje ispodprelomne take rentabilnosti faktor poslovnogleveragea je negativani njegovinegativni efekti se smanjuju sa sve ve#im smanjenjem obima prodaje.3:.FINANSIJSKI RIZIK I FINANSIJSKI LEVERAGE?(inansijski leverage se moe definisati na vie naina.4 prvom redu se definie kao odnos duga isopstvenih izvora.;atimkao relativni odnos trine vrednosti istog duga i trine vrednostiukupnog kapitala i kao relativni odnos efektivnih rashoda na ime kamate i poslovnog dobitka kojiprdeuze#e ostvaruje angaovanjem i kori#enjem ukupnih poslovnih sredstava.1jestvofinanansijskogleveragea izraava se uvidukoeficijenta ili faktora na slede#i nain*F*.',) =(1*12(>2.,9 -4/4)*94*=P05P0-I=K%)(,C41* 14', 0,3('.*5-%),+41'?*-1* %),C41*%,2-,/1,9 0,3('.*=%,2-,/1( 0,3('*.5D,3('*. %)(>4 ,%,)47(/*1>*.Pd"poslovni dobitak -"kamata(aktorfinansijskogleverageapokazujezakoliko#esepromenitinetodobitak, akoseposlovnidobitak promeni za odreeni procenat.&oliko #e biti pove#anje neto dobitka zavisi od strukture izvora finansiranja, odnosno od veliinedugaiapsolutnerazlike izmeu kamatnestopei stopeprinosana ukupno angaovana poslovnasredstva.0ko bi stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva bila jednaka prosjenoj kamatnoj stopina pozajmljena sredstva tada bi preduze#e ostvarilo taku indiferencije finansiranja, odnosno ne bibilo ni poozitinvnih niti negativnih efekata finansijskog leveragea.!!!J.&amata je nia u odnosu nablagajnike zapise.1rava esto emituje obveznmice sa rokom dospjelosti od ' do B godina, pa aki do :! godina, nominalna vrednost >!!!J sa kuponskom kamatom koja se pla#a polugodinje.?ertifikat odepozitujeprenosivi pismeni instrument kojimsepotvrujedeoponovanjeizvesnesume novca kodposlovne banke.Proseanrokdospjelosti je :odana, a najmanja nominalnavrednost iznosi '!! !!!J.&omercijalnepapiremogudaemitujuvelika, solidnapreduze#asaizuzetnovisokimkreditnimbonitetom.2ominlna vrednost im je naje#e '!! !!! dolara, a rok dospjelosti do : do B! dana.4govoromootkupuhartijaodvredbnosti poslovnabankaili dilerhartijaodvrednosti prodajeodreene dravne ili nedravne harije od vrednosti, s tim da ih otkupi po unaprd utvrenoj ceni uodreenom roku dispjelosti."8.OPTIMALNI ODNOS GOTOVINE I HARTIJA OD VREDNOSTI?Preduze#e #eesto moratidadoneseodluku u komobimu ikada emitovati iprodatisopstevenkratkoronehartijeodvrednosti, odnosnokadaiukojojvrednostikupitikratkoronehartijeodvrednosti trugihemitetai kadaihtransformisati ugotovinu.;aoveodlukekoristeseovedvijemetode*6aumol"ov model i )iller"/rr"or model.":.;AUMOL-OV MODEL?Polazi od pretpostavke da su novani tokovi, odnosno primanja i izdavanja gotovine u preduze#u,ravnomerni u odreenom vremenskom periodu.0ko se svakog mjeseca oekuju primanja gotovineodnpr.C!!!!!novanihjedinica, aizdavanjaod'!!!!!!!onda#emesenanetopotrbazagotovinom iznositi !! !!! novanih jedinica , odnosno za celu godinu mora se obezbediti dodatnihG!! !!! novanih jedinica.4koliko se radi o solidnompreduze#u , sa visokomkreditnomsposobno#u, ono moe emitovati i prodati kratkorone hartije od vrednosti, odnosno komercijalnezapise i tako #e do#i do potrebne gotovine.Preduze#e moe, takoe, obezbditi kratkoroni kredit odbanke ili pribaviti gotovinu na neki drugi nain.4vezi sa pribavljanjemgotovine nasta#e trokovi brokerske provizije kao i drugi trokovitransakcija.5mitovanje iprodaju kratkoronih hartija od vrednostitrebalobi vritiuoptimalnimveliinama transakcije jer se na taj nain obezbeuje optimalni saldo gotovine./ptimalne veliine#esedobiti kadanavedeni ukupni trokovi gotovinebuduminimalni.4kupni trokovi gotovinemogu se prikazati slede#om jednainom*4kupni trokovi gotovineF?K@ k