SEMINARSKI RAD IZ POSLOVNE FINANSIJE U HOTELIJERSTVU

Tema: Upravljanje obrtnim kapitalom

Student: Zeljka Djuric RS 010/2008

Profesor: Dragan Nikolic

BEOGRAD 2010

1. Znacaj menadzmenta obrtnog kapitala

Generalno posmatrano, potrebe za obrtnim kapitalom su vece kod preduzeca koja :

- Imaju nestabilnije prihode i novcane troskove- Imaju veci rizik iz drugih izvora ( poslovni ili finansiski rizik)- Su manja i imaju manji pristup eksternom finansiranju

1.1 Pojmovi obrtnog kapitala

Postoje dva pojma obrtnog kapitala – neto obrtni kapital i bruto obrtni kapital. Kad racunovodje koriste izraz obrtni kapital obicno pod tim podrazumevaju neto obrtni kapital koji je novcana razlika izmedju vrednosti tekuce imovine i vrednosti tekucih obaveza. On je jedan od pakazatelja do kojeg je firma zasticena od problema nelikvidnosti. Sa aspekta menadzmenta nije delotvorno upravljati razlikom izmedju tekuce imovine i kucnih obaveza, posebno kad sa ta razlika stalno menja. Sa druge strane, misli se na obrtnu ( tekucu, kratkotrajnu) imovinu (sredstva) kada govore o obrtnom kapitalu. Pod obrtnom imovinom podrazumeva se imovina firme koja moze biti pretvorena u novac za godinu dana ili za vreme poslovnog ciklusa (zavisno od toga ta je duze) bez prekidanja normalnog poslovanja. Stoga je u sredistu njihove pozornosti bruto obrtni kapital. Bruto obrtni kapital firme predstavlja njenu investiciju u tekucu (kratkotrajnu, obrtnu) imovinu u obliku gotovine, lako unovcivih vrednosti papira, potrazivanje i zaliha. Dva glavna poimanja obrtna kapitala – neto obrtni kapital (tekuca imovina minus tekuce obaveze) i bruto obrtni kapital koji predstavlja investiciju preduzenja u obrtnu imovinu. U finansijama je obrtni kapital sinonim za tekucu imovinu. Razlika izmedju tekuce imovine tekucih obaveza naziva se neto obrtni kapital ili finansijski menadzeri cesto ovu razliku zovu (netacno) obrtni kapital. Kako bi se shvatilo zasto preduzeca trebaju obrtni kapital zamislimo malo hotelsko preduzece koje se bavi hotelskim biznisom. Preduzece koje kupuje i materijale poput namirnica i pica za novac, pretvara ih u gotove proizvode poput jela, a zatim ih prodaje, uz odlaganje placanja sindikalnom udruzenju kupca “X” .

1

Cetiri kljucna perioda u proizvodnom ciklusu koji uticu u ulaganja preduzeca u obrtni kapital. Na pocetku ciklusa preduzece kupuje sirovine i materijal uz odlozeno placanje. Ovo odlaganje se naziva period vezivanja dobavljaca. Preduzece koristi sirovine i materijal i zatim prodaje gotove proizvode period izmedju pocetnog ulaganja u zalihe i dana prodaje naziva se period (razdoblje) vezivanja zaliha. Nakon sto je preduzece prodalo proizvode kupci placaju svoje obaveze. Period izmedju dana prodaje i dana kada je preduzece naplatilo svoja potrazivanja naziva se period vezivanja kupaca.

2

novac

zalihe sirovina i materijala

zalihe gotovih proizvoda

potrazivanje

Period (vreme) vezivaja zaliha Vreme vezivanja kupaca

Vreme vezivanja dobavljaca Ciklus gotovine

Period izmedju placanja obavezan za sirovine i materijal i naplate potrazivanja od kupaca naziva se ciklus konverzije gotovine.

Ciklus vreme (period) period periodkonverzije = ( vezivanja + vezivaznja ) - vezivanjagotovine zaliha kupca dobavljaca

Sto je proizvodni proces duzi, preduzece mora imati vise novca vezanogu zalihama. Sto je duzi period naplate potrazivanja od kupaca, veca ce biti vrednost potrazivanja od kupaca. Sa druge strane, ako preduzece moze prolongirati placanjem svojih obaveza za sirovine i materijale, moze smanjiti iznos potrebnog novca. Drugim recima, obaveze prema dobavljacima smanjuju neto obrtni kapital.

Prosecne zalihe

Godisnji trosak prodatih proizvoda-usluga /365

=

=

Zato sto se zalihe vrednuju po troskovima nabavke, vrednost zaliha deli se sa troskovima prodavnih proizvoda, a ne sa prihodima od prodaje kako bi se izracunao period vezivanja zaliha. Isti princip primenjuje se pri izracunavanju perioda vezivanja dobavljaca. Pri izracunavanju perioda vezivanja kupca, prosecna se vrednost potrazivanja od kupaca deli sa dnevnim prihodima jer su potrazivanja kupaca vrednovana po prodajnim cenama.

3

vreme(period) vezivanja =

zaliha

vreme vezivanjakupaca

prosecna vrednost potrazivanja od kupacaGodisnji prihod /365

vremevezivanja

dobavljaca

Prosecna vrednost obaveza prema dobavljacima

Godisnji troskovi prodatih proizvoda – usluga/365

1.2Vaznost menadzmenta obrtnog kapitala

Menadzment obrtnog kapitala vazan je zbog nekoliko razloga ako firma zeli uspesno raditi, potrazivanja se i zalihe moraju pomno nadzirati i kontrolisati. To je izuzetno vazno za brzo rastuce firme kod kojih ulozi u takvoj imovini mogu brzo izmaknuti kontroli. Prekomerna obrtna imovina moze brzo uroditi ispod prosecnim prinosom na ulaganju. Firme sa malim obrtnim sredstvima mogu kao posledicu osetiti nestasice i teskoce u odrzavanju toka rada. Upravljanje novcem vrednosnim hartijama od vrednosti, potrazivanjima, obavezama prema dobavljacima obracunim rashodima kao i ostalim nacinima kratko rocnog finansiranja, direktna su odgovornosti finansiskog menadzera, dok samo upravljanje zalihama nije. Cetiri su osnovne vrste obrtne imovine, svima cetirima se mora upravljati. Prva obrtna imovina su potrazivanja od kupaca. Hotelske kompanije cesto prodaju proizvode – usluge na odlozeno placanje, na kredit, i mogu proteci nedelje i meseci pre nego sto naplate svoja potrazivanja. Druga glavna grupa obrtne imovine su zalihe. Da bi mogle poslovati, hotelske kompanije moraju imati rezerve sirovina, proizvodnju u toku i zavrsene proizvode. Veliki deo obrtne imovine hotelskih preduzeca nalazi se u namirnicima i picima koji sluze ko sirovina u proizvodnji hotelskih usluga. Sledeca grupa obrtne imovine je novac odnosno gotovina. Kod upravljanja novcem pojavljuje se dva problema. Prvi problem se odnosi na odluku koliko gotovine hotelsko preduzece treba da zadrzi i shodno tome, koliko se novca moze investirati u kamatonosne hartije od vrednosti. Drugi problem je u osiguranju efikasnog placanja, svi naravno zele brzu naplatu i ulaganje prikupljenih sredstava kako bi se zaradio odredjeni novac. Konacno neki od mogucnosti investiranja viska novcanih sredstava u razlicite kratkorocne hartije od vrednosti predstavljaju cetvrtu veliku komponentu obratnu kapitala.

2 KLASIFIKACIJA OBRTNOG KAPITALA I ALTERATIVNE POLITIKE ULAGANJA U OBRTNU IMOVINU

Moze se klasifikovati prema:- Komponentama, kao novac, ekvivalentni gotovine, potrazivanja i

zalihe- Vreme, kao stalno ili privremeno

Trajni obrtni kapital preduzeca je kolicina obrtne imovine koja je potrebna preduzecu da bi ispunilo svoje minimalne dugorocne potrebe.

4

Trajni obrtni kapital je vrlo slican fiknsoj imovini preduzeca iz dva razloga. Prvo, novcana investicija u obe te grupe je dugorocna. Drugo, za preduzece koje raste, nivo potrebnog trajnog obrtnog kapitala sa vremenom ce se povecavati isto tako kao sto ce se vremenom i fiksna imovina preduzeca morati povecavati.

Povremeni obrtni kapital, sa druge strane je investicija u obrtnu imovinu koja se menja zavisno od sezonskih potreba. Povremeni obrtni kapital se takodje sastoji iz delova obrtne imovine koji stalno menjaju oblik. Ipak posto je potreba za ti delom ukupne obrtne imovine preduzeca sezonska. Moze se razmisljati o finansiranju tog nivoa obrtne imovine iz izvora koji je i sam sezonske ili privremene prirode.

Obrtni kapital cemo podeliti u dve grupe: novcani i ne novcani. Komotno ulaganje (finansiranje) u obrtnu imovinu za dati nivo prodaje predstavlja tzv. relaksiranu politiku ulaganja. Ovakav pristup podrazumeva drzanje relativno visokih iznosa gotovine, kratkorocnih plasmana kao i zaliha. Nasuprot ovakvom pristupu nalazi se restriktivna politika ulaganja u obratna sredstva. Izmedju ova dva ekstremna pristupa postoji tzv kompromisna politika ulaganja u obrtna sredstva koja je najprimerenija realnom okruzenju, nudeci umerene prinose uz razumne rizike.

3 UPRAVLJANJE NOVCANIM OBRTNIM KAPITALOM

Hotelijarska, kao i svaka druga preduzeca razmatraju potrebu za operativnim novcanim sredstvima, odnosno delom bilansa novcanih sredstava koji je neophodan da se ispune obaveze koje mogu biti izmirene samo novcanim sredstvom. Za razliku od njih preduzecima stoje na raspolaganju i investicije u rizicne hartije od vrednosti ukljucujuci akcije i obveznice emitovane od strane drugih preduzeca.

3.1 Operativna novcana sredstva

Operativna novcana sredstva jesu novcana sredstva koja preduzeca poseduju u obliku novca ili investicija koje ne ostvaruju kamatu ili ostvaruju kamatne stope nize od trzisnih. Operativna novcana sredstva drzi se radi zadovoljenja operativnih potreba preduzeca. Upravljanje gotovinom podrazumeva da se obezbedi efikasno prikupljanje i distribucija cash i privremenih investicija u cash-u. U vezi sa gotovinom znacajne su jos dve kategorije:

- Surogati gotovine (zovu se jos i gotovinski ekvivalenti) - Sredstva bliska gotovini

5

Po cemu se gotovina razlikuje od drugih oblika imovine?

Vec je kod izlaganja o pojmu i znacaja gotovine istaknuto sta su njene odlike a samim tim, bar na neki nacin, u cemu je razlika izmedju nje i drugih oblika imovine subjekta privredjivanja. Uloga gotovine u poslovanju preduzeca se uporedjuje sa ulogom ulja za podmazivanje prilikom rada motora. Ovo uporedjivanje je ilustrovano i zato sto je sa aspekta maksimiranja profitabilnosti poslovanja neophodnom minimizirati iznos gotovine, ali niposto po cenu ugrozavanja kontinuirane tekuce platezne sposobnosti hotelskog preduzeca. Sam profit je izmedju ostalog i rezultat razlike izmedju eventualnih prihoda od posedovanja gotovine i rashoda njenog finansiranja. Iz izlozenog proizilazi nedvosmisleno aritmeticki :

- Sto je veci prihod od posedovanja gotovine a manji rashod njenog finansiranja, veci je dobitak, a time se stopa rentabilnosti poslovanja

- Sto je manji iznos trgovine to je manja vrednost obrtne imovine, a time veca stopa rentabilnosti

P

Kljuc: Tok sredstva Tok informacija6

PRIKUPLJANJE DISTRIBUCIJA

C A S H

€

Investicije u lako unovcive instrumente

(likvidne vrednosti)

Kontrola : Informaciono izvestavanje

3.1.1 Razlozi za drzanje operativnih (gotovinskih) sredstava

Prvi razlog za drzanje novcanih ( gotovinskih) sredstava je transakcioni motiv, odnosno, novcana sredstva se poseduju da bi se zadovoljile potrebe preduzeca koje nastaju tokom njegovog poslovanja. Te potrebe variraju od preduzeca do preduzeca. Potreba ovih tranzakcija za novcanim sredstvima je, takodje, pod uticajem sezonskih fakotra koji mogu uticati na prihode i poslovanje.

Preduzeca, takodje, drze novcana sredstva kao meru predostroznosti, odnosno za slucaj neplaniranih i nepredvidjenih situacija. I ovde, ove nepredvidjene potrebe, verovatno , variraju od preduzeca do preduzeca. Preduzecima sa stabilnim i predvidivim prihodima i troskovima potrebno je manje novcanih sredstva nego preduzecima sa promenljivim prihodima i zaradama. Potrebe za rezervom novcanih sredstava takodje su pod uticajem potrebe preduzeca da odrzavaju kompezacione iznose. Preduzecima su potrebne usluge banaka, a kako bi dobili te usluge, ponekad se od njih zahteva da odrzavaju odredjeni iznos novcanih sredstava. On se naziva kompenzacioni iznos. Otuda su glavni zadaci upravljanje gotovinom:

- Pouzdano obezbedjenje kontinuirane tekuce platezne sposobnosti hotelskog preduzeca, uz istovremeno vodjenje racuna o neophodnosti maksimiranja rentabilnosti njegovog poslovanja

- Sprecavanje mogucih gubitaka i zloupotreba u vezi sa gotovinom

3.1.2 Potreban iznos operativnih novcanih sredstava

Koji iznos operativnih novcanih sredstava je potreban hotelskom preduzecu ?

Odgovor zavisi od velikog broja faktora, velicine preduzeca i stepena razvoja bankarskog sistema u kojem preduzece posluje.

Determinantne obima operativnih novacanih sredstava

Obim operativnih novcanih sredstava koji preduzece mora da odrzava je u velikoj meri odredjen prirodom ugostiteljske delatnosti kojom se preduzece bavi.

Velicina preduzeca igra ulogu u odredjivanju stalnog obima operativnih novcanih sredstava. Ukoliko sve druge stvari ostaju ne promenjene, veca preduzeca mogu odrzavati manje iznose novcanih sredstava u odnosu na prihode, nego sto to cine manja preduzeca.

7

Stepen razvoja bankarske tehnologije i procedura placanja, takodje, odredjuje iznos operativnih novcanih sredstava. Preduzeca koje posluje u sofisticiranom finansiskom sistemu, gde se dobavljacima i zaposlenima placa cekom i gde potrosaci placaju cekom ili kreditnom karticom, naci ce se u situaciji gde ce manje koristiti gotov novac od preduzeca u manje sofisticiranom sistemu.

Procena optimalnog obima novcanih sredstava

Pri odredjivanju optimalnih zaliha uporedjujemo troskove dopunjavanja zaliha sa troskovima odrzavanja zaliha. Optimalni iznos novcanih sredtava je rastuca funkcija godisnje upotrebe novcanih sredstava i troskova po prodaji transakcija hartija od vrednosti, opadajuca funkcija godisnje kamatne stope.

3.1.3 Uticaj operativnih novcanih sredstava na vrednost

Investicije u operativna novcana sredstva kao sto su investicije u zalihe i potrazivanja opisane ranije smanjuju vrednost jer operativna novcana sredstva ili ne ostvaruju kamatne stope ili ostvaruju one koje su nize od trzisnih, time se smanjuju rasplozivi novcani tokovi za poverioce preduzeca, a preduzece cine manje vrednim.

= x

= = 10 miliona NJ

Pretpostavite da preduzece treba da ima iznos novcanih sredstava koji predstavlja 1% od njegovog prihoda. Prihodi trenutno iznose milijardu NJ i ocekuje se da ce trajno rasti 5% godisnje. Iznos operativnih novcanih sredstava povecava se sa povecanjem prihoda, a neto uticaj na vrednost moze se izracunati tako da

8

sadasnja vrednost

povecanja iznosa = novcanih sredstava

Ocekivano povecanje iznosa novcanih sredstva naredne godine

Trosak kapitala – ocekivana stopa rasta

ocekivanopovecanje prihoda

naredne godine

operativno novcana sredstva/prihodi

trosak kapitala- ocekivana stopa rasta

(1.000 NJ)*(0.05)*(0.01)0.10 – 0.05

predstavlja sadasnju prednost ocekivanih povecanja iznosa operativnih novcanih sredstava.

3.1.4 Smanjivanje potrebe za operativnim novcanim sredstvima

Receno je da investicije u operativno novcana sredstva mogu smanjiti vrednost preduzeca jer novcana sredstva ili ne ostvaruju kamatu ili ostravuju kamatne stope nize od trzisnih.

Upravljanje realizacijom cekova

Cek. Kad ispisujete cek, dajete nalog svojoj banci da plati navedeni iznos na zahtev odredjene kompanije ili osobe naznacene na ceku.

Kreditna kartica. Kreditna kartica, na primer VISA ili MASTERCARD odobravaju vam kreditnu liniju na osnovu koje mozete placati do naznacenog limita. Na kraju meseca, ukupni iznos placanja ili uplacujete na racun karticarske kuce ili vam direkno skidaju iznos sa vaseg racuna.

Platna kartica (putna kartica). Platna kartica moze nalikovati kreditnoj kartici i na slican nacin obavljati placanja ali kod platne kartice dan naplate dolazi na kraju svakog meseca kada morate platiti svoj ukupni dug.

Debitna kartica. Debitna kartica omogucava placanje na primer u trgovinama izravnim terecenjem vaseg racuna u banci to terecenje obicno se obavlja elektronski, odmah takodje, debitne kartice cesto se koriste za podizanje gotovine na bankomatima.

Trajni nalog. Kada vam vasa banka odobri trajni nalog, to znaci da vasa banka redovno sa vaseg racuna obavlja ugovorena placanja. Na primer, trajni nalozi se obicno koriste za otplatu kredita.

Direktna terecenja. Direktono terecenje je nalog vasoj banci da omoguci nekom preduzecu da obavi direktnu naplatu sa vaseg racuna, sve dok su vi unapred posaljete obavestenje o iznosu i datumima. Na primer, mozete omoguciti placanje racuna za elektricnu energiju odobravajuci elektro-distribuciji da direktno obavi naplatu sa vaseg racuna.

9

Prilikom cekovnih ispalata ili uplata obicno protice izvesno vreme od trenutka kada se cek napise do trenutka kada se on realizuje ovaj vremenski period naziva se vreme realizacije i moze imati ili pozitivan ili negativan uticaj na preduzece. Kada preduzece vrsi isplatu ono ima koristi od ovakvog placanja ili mogucnost koriscenja novca do realizacija. Kada preduzece primi cek za pruzanje usluge, nalazi se u suprtonoj situaciji ili u fazi obrade i sredstva se moze koristiti sve dok se cek ne realizuje. Razlika izmedju mogucnosti koriscenja novca do realizacije i faze obrade naziva se neto stanje – neto korist ili trosak za preduzece, koji nastaju kao rezultat obrade cekova.

Aranzmani sa bankama

Jedna od prednosti koju veliko hotelsko preduzece moze ostvariti u pogledu upravljanja gotovinom jeste mogucnost zakljucenja velikog broja aranzmana sa bankama, koji se mogu koristiti da se smanji potreba za operativnim novcanim sredstvima. Kod sistema ”zatvorenih kutija” cekovi klijenata se upucuju na postanski fah a ne na preduzece. Kod koncetracionog bankarstva preduzeca sirom biraju banke za obradu cekova, omogucujuci time njihovu brzu realizaciju u tom slucaju elektronske naplate cekova, preduzeca mogu ove cekove pretvoriti u novac.

3.1.5 Gotovinski ciklus

Obrtnu imovinu od drugih imovinskih delova preduzeca upravo razlikuje cinjenica da svoju vrednost u celosti prenosi na novi proizvod cijem se realizacijom ta vrednost nadoknadjuje u novcanom obliku. Niska zaradjivacka sposobnost obratne imovine namece kao imperativ minimiziranjem ulaganja ili skracivanja vremena transformacije obrtne imovine na liniji gotovina – gotovina. Ovaj zahtev se najlakse realizuje ubrzanjem obrta pojedinih kategorija obrtne imovine sto pod ostalim jednakim uslovima omogucava nesmetano poslovanje uz nize iznose vezanog kapitala. Trajanje gotovinskog ciklusa odredjuju :

- Prosecna starost zaliha ( Period skladistenja sirovina i materija od trenutka nabake do utroska u procesu aktivnosti uvecan za trajanje proces proizvodnje i skladistenje proizvodnih dobara do trenutka isporuke kupcima, odnoso vreme vezivanja gotovine u zalihama)

- Period naplate potrazivanja od kupaca ( Vreme koje protekne od trenutka isporuke proizvoda kupcu do efektivne naplate tako

10

formiranih potrazivanja, odnosno vreme povezivanja gotovine u potrazivanjima)

- Period isplate dobavljaca ( Period od prispeca kupljenih sirovina i materijala u preduzecu do isplate tako nastalih obaveza prema dobavljacima)

50 dana + 40 dana - 30 dana = 60 dana

11

period preobrazajapotrazivanja

preobrazajniperiod zaliha

odredjeniperiodisplate

dobavljacu

cikluspreograzajau gotovinu

Naplata prodaje

Nabarka sirovina

Isplata Dobavljacu

Prodati proizvodi

preobrazajni period

zaliha(1)

preobrazajniperiod naplatepotrazivanja

(2)

oderdjeniperiod isplate

dobavljacu(3)

ciklus gotovinskekonverzije

(4)

3.2Oblici imovine bliske gotovini

Krupan i odlucan znacaj gotovine kada je rec o pouzdanom obezbedjivanju tekuce platezne sposobnosti preduzeca ali i opterecivanju njegove rentabilnosti poslovanju, zbog urodjene neuposlenosti gotovine objektivno usmeravaju paznju na oblike imovine bliske gotovini. Tako se dolazi do ekvivalenata, zatim orocenih i nameskih sredstava kod banke i hartije od vrednosti koje se kotiraju na berzi pa i do pouzdanom i brzo naplativih komercijalnih potrazivanja.

3.2.1 Gotovinski ekvivalenti

Ovde spadaju u prvom redu :

- Cekovi primljeni za naplatu- Menice primljene za naplatu- Sopstveni izdaci cekova- Sopstveni izdate menice- Kreditne kartice

Poslednja tri od navedenih oblika su samo potencijalna imovina i sta vise pretpostavlja se da postoji imovina koja se zalaze kao njihovo pokrice, ali bar pouzdana perspektiva odobravanja odgovarajuceg zajma. Ono sto vredi za tudju menicu primljenu za naplatu vredi za sopstvenu, posebno ukoliko je na njoj zirant banke. Iz slicnih razloga izbegavanjem negativnih svojstava drzanjem neusposlene gotovine, povoljno je placanjem kako cekovima primljenim za napratu putem indosiranja, ili cak izbegavanjem navodjenjem u ciju se korist cek originalno izdaje.

3.2.2 Imovina bliske gotovine

Iako se i menice podlozne mogucnosti eskontovanja pa i sopstvenim vuceni cekovi kada su u funkciji koriscenja “ overdraft” a mogu smatrati i sredstvima bliskim gotovini zbog svoje mogucnosti pretvorljivosti u i nju, to se odnosi neposrednije na neke druge oblike imovine. “overdraft” racuni predstavljaju transakcione racune koji se mogu pretvoriti u kreditne linije kod poslovnih banaka. Veoma je znacajno imati u vidu da postoje cak tri vazna razloga za ulaganje gotovine od preduzeca u hartije od vrednosti. Jedan je da se preko njihove uloge imovine bliske gotovini omoguci obezbedjivanje pouzdane kontinuirane tekuce platezne sposobnosti subjekta, privredjivanja time sto ce po potrebi biti pretvorene lako i brzo u

12

gotovinu. Drugi bi razlog bio spekulativne prirode da se putem prodaje hatije od vrednosti ostvari dobitak po osnovu pozitivne razlike izmedju naknadne prodaje i prethodne kupovne cene. Treci razlog za ulaganje u hartije od vrednosti je dugorocne prirode za razliku od oba prethodna.

3.3 Finansiranje gotovine

Sta predodredjuje celishodnost finansiranja gotovine ?

Kao i kod ostalih oblika obrtne imovine kao u ostalom i imovine uopste finansiranje trgovine predodredjuje njena velicina i trajanje njene imobilisanosti. Pri tome od odlucujuce je vaznosti podela na trajno i povremeno potrebnu gotovinu ali i uloga koju moze i treba da odigra “overdraft” kao i uloga imovine bliske gotovini. Istovremeno je od velikog znacaja i sam nacin kako se finansira gotovina. U svakom slucaju, zbog opterecenja rentabilnosti poslovanja hotelskog preduzeca ovakvim oblikom neuposlene gotovine, neobicno je znacajno voditi racuna o oportunitetnim troskovima. Pod oportunitetnim troskovima gotovine podrazumeva se izgubljeni usled ulaganja u gotovinu koja sama po sebi ne donosi neposredno nikakav prihod. Ukoliko se gotovina finansira putem kratkorocnog i/ili dugorocnog zajma, kamata na ovakve zajmove predstavlja neposredni trosak finansiranja ovakve gotovine.

Analiziranje politike obrtnog kapitala

Cilj

Analizirati politiku hotelskog preduzeca koja se odnosi na obrtni kapital i oceniti njen uticaj na novcane tokove i vrednosti.

Okvir za analizu

1. Procena investicija u obrtni kapital

- Koliko je kompanija investirala u neto obrtni kapital, definisan na konvecionalni nacin ?

- Koliko je kompanija investiralo u ne novcanu obrtni kapital ?- Kako izgleda analiza investicije ? Koliko je investirano u potrazivanje od

kupaca, zalihe i obaveze prema dobavljacima ?

13

2. Procena vrednosti investicija u obrtni kapital

- Koliko je obrtni kapital preduzeca i poredjenju sa prosekom u njegovoj grani ?

- Da li se razlike mogu objasniti fundamentalnim pokazateljima ?

3. Komponente obrtnog kapital

- Kolika je vrednost zaliha kompanija i kolika je ta vrednost u poredjenju sa njegovim zalihama u proslosi, a kolika u poredjenju sa ostalim preduzecima iz njegove delatnosti?

- Koliki iznos potrazivanjem ima kompanija i koliko je to u poredjenju sa potrazivanjima koje je to preduzece imalo u proslosti a koliko u poredjenju sa ostalim preduzecima iz njegove delatnosti ?

- Koliki je iznos obaveza prema dobavljacima i koliko je to poredjenju sa obavezama koje je to preduzece imalo u proslosti, a koliko u poredjenju sa ostalim preduzecima iz njegove delatnosti ?

Dobijanjem informacija o obrtnom kapitalu

Kompletan pregled investicija neke kompanije u razlicite komponente obrtnog kapitala mozete naci u njenim godisnjim finansijskim izvestajima ili u izvestajima koji se dostavljaju komisji za hartije od vrednosti.

Analiziranje novcanih sredstava i likvidnih hartija od vrednosti

Cilj

Okvir za analizu

1. Procena potreba za opetarivnim novcanim sredstvima i lako unovcenim sredstvima.

- Koliko je preduzece investiralo u operativna novcana sredstva?- Koliko je ova investicija u operativno novcana sredstva varirala tokom

vremena?- Koliko je preduzece investiralo u lako unovcive instrumente?

2. Procena investicija u rizicne hartije od vrednosti

- Koliko je preduzece investiralo u rizicne hartije od vrednosti? Koje su to hartije?

14

- Kako preduzece obrazlaze drzanje ovih hatija ? Koliko iznose je kompanija prikazala kao nerealizovanje dobitke i gubitke po osnovu ovih harija u poslednjoj godini ? Koliku je zaradu preduzece ostvarilo po osnovu ovih hartija od vrednosti ?

- Kakva je motivacija za drzanje rizicnih harija od vrednosti?

3.Procena portfolia novcanih sredstava i likvidiranih hartija od vrednosti

- Da li preduzece ima veliki ili mali portfolio u odnosu na ostala preduzeca iz njegovog sektora ?

- Da li preduzece ima veliki ili mali portfolio u odnosu na trziste ?- Sa obzirom na karakteristike preduzeca, u smislu ranijih prinosa i utisaka o

kvalitetu menadzemnta, da li ce portfolio dovesti do povezivanja vrednosti, biti vrednosno neutralan ili ce dovesti do smanjivanja vrednosti ?

Dobijanje informacija o gotovini i likvidnim hartijama.

Podatke o novcanim sredstvima i likvidnim hartijama od vrednosti koje poseduje neko preduzece mozete dobiti iz njegovog bilansa stanja.

4. UPRAVLJANJE NENOVCANIM OBRTNIM KAPITALOM

15