VJEBE I i II

VJEBE I i II

UTVRIVANJE FINANSIJSKOG POLOAJA PREDUZEA

FINANSIJSKI POLOAJ PREDUZEA

Etimoloki pojam finansijska situacija znai novano stanje preduzea. Umjesto pojma finansijska situacija u teiriji i praksi se upotrebljava izraz finansijski poloaj (finansijska pozicija) preduzea.

Finansijski poloaj preduzea izraava se obimom i strukturom sredstava i kapitala i njihovim meuodnosima - koji se iskazuju u bilansu stanja preduzea.

Ocjena finansijskog poloaja preduzea zasniva se na:

Analizi pasive sa aspekta vlasnitva odnosno na analizi zaduenosti,

Komparaciji odnosa izmeu pojedinih djelova aktive sa djelovima pasive sa aspekta vremenske imobilizacije sredstava i rokova raspoloivosti izvora. Stepen ravnotee odnosa izmeu segmenata aktive i segmenata pasive bilansa stanja izraz je stanja finansijske ravnotee preduzea. Finansijska ravnotea preduzea moe biti kratkorona i dugorona,

Analizi odravanja realne vrijednosti sopstvenog kapitala u uslovima inflacije,

Analizi reproduktivne sposobnosti.

Finansijski poloaj preduzea uslovljavaju brojni inioci koji meusobno mogu biti kontradiktorni, to dodatno oteava konano sagledavanje finansijskog poloaja preduzea. Ovaj problem se razreava vremenskim i prostornim uporeivanjem finansijskog poloaja preduzea. Vremensko uporeivanje omoguava sagledavanje dinamike, to jest kretanja ili razvoja finansijskog poloaja preduzea. Prostorno uporeivanje omoguava uporeivanje finansijskog poloaja preduzea u odnosu na finansijski poloaj konkurencije, to prua solidnu osnovu za zakljuivanje o izgledima preduzea za opstanak, rast i razvoj. Pri prostornom uporeivanju finansijskog poloaja preduzea treba voditi rauna o izboru reprezenta ili grupe preduzea sa kojima se vri uporeivanje, da bi se izbjegla opasnost pogrenog zakljuivanja.

Analiza organskog sastava sredstava bavi se analizom obima i strukture osnovnih i obrtnih sredstava. Zadatak ove analize je da na bazi karaktera djelatnosti kojom se preduzee bavi utvrdi odnos izmeu osnovnih i obrtnih sredstava i iskae svoj sud o normali tih odnosa. Analiza potom mora sagledati strukturu osnovnih i obrtnih sredstava u statici i dinamici i pruiti informacije o potrebnim a nedostajuim sredstvima.

Analiza zaduenosti preduzea, odnosno analiza pasive sa aspekta vlasnitva nad kapitalom je takoe bitan element za utvrivanje finansijskog poloaja preduzea. Kapital (pasiva) preduzea posmatran sa vlasnikog aspekta dijeli se na sopstveni i pozajmljeni. Sopstveni kapital ini garantnu supstancu preduzea, daje sigurnost i zatitu povjeriocima od gubitka pozajmljenog kapitala i obezbjeuje sigurnost u naplati potraivanja. Sopstveni kapital je garant likvidnosti poslovanja.

Pozajmljeni kapital predstavlja tue vlasnitvo i rokovi raspoloivosti ovih izvora nijesu trajni.

Struktura kapitala (odnos izmeu sopstvenog i pozajmnjenog kapitala) posmatra se preko pokazatelja samostalnosti, sigurnosti i zaduenosti.

Pokazatelj samostalnosti=sopstveni kapital/ukupni kapital

Pokazatelj zaduenosti=tui kapital/ukupni kapital

Pokazatelj sigurnosti=sopstveni kapital/tui kapital

Struktura kapitala preduzea opredjeljivae sigurnost povjerilaca, rentabilnost preduzea, autonomiju dunika i uticati na rizik ostvarenja finansijskog rezultata. Sopstveni kapital prua sigurnost povjeriocima u smislu naplate njihovih potraivanja. Ako je zaduenost preduzea visoka, visok je i rizik povjerilaca, jer ako gubitak pree nivo sopstvenog kapitala, povjerioci ne mogu naplatiti svoja potraivanja iz likvidacione mase, jer je dunik (preduzee) izgubilo sva svoja sredstva i dio tuih sredstava u visini razlike izmeu gubitaka i sopstvenog kapitala. Preduzee ima vei izgled da ostvari pozitivan finansijski rezultat, odnosno manji je rizik od ostvarenja gubitka, ukoliko je struktura kapitala pomjerena vie ka sopstvenom kapitalu. To je zato to su kamate na pozajmljeni kapital po pravilu fiksni troak odnosno rashod, ija visina zavisi od visine pozajmljenog kapitala i visine kamatne stope. Manja zaduenost izaziva manje rashode po osnovu kamata na pozajmljeni kapital, to daje veu sigurnost u ostvarivanju pozitivnog finansijskog rezultata. Ako je kamatna stopa na pozajmljeni kapital vea od stope prinosa na ukupni kapital (raunate iz odnosa poslovnog dobitka i ukupnog kapitala), stopa prinosa na sopstveni kapital (odnos neto dobiti i sopstvenog kapitala) je nia od stope prinosa na ukupni kapital, i u tom sluaju iz pozajmljenih izvora se ostvaruje negativan finansijski rezultat. U takvoj situaciji rentabilnost preduzea je manja to je struktura pasive pomjerena vie u korist pozajmljenih izvora.

Ukoliko je struktura pasive pomjerena vie ka pozajmljenim izvorima, onda je ugroena i autonomija preduzea u smislu nezavisnosti u voenju sopstvene poslovne politike. U filozofiji poslovanja svakog preduzea je da tei to veoj samostalnosti u smislu voenja sopstvene poslovne politike i ostvarivanja ciljeva poslovanja. Ukoliko je preduzee dosta zadueno, povjerioci u smislu zatite od rizika naplate svojih potraivanja, tee da utiu na voenje poslovne politike preduzea u pravcu koji e obezbijediti njihovu maksimalnu zatitu.

Iako je manji stepen zaduenosti izraz vee finansijske sigurnosti i samostalnosti, vee uee sopstvenog kapitala u strikturi izvora finansiranja ne mora predstavljatu i najrentabilniji metod finansiranja. Shodno tome postavlja se i pitanje, koja struktura kapitala obezbjeuje optimalni sistem finansiranja poslovanja preduzea? Prema tradicionalnom shvatanju optimalna struktura kapitala je ako sopstveni kapital ini 50%, a pozajmljeni takoe 50% zbira pasive. Ova relacija 1:1 u odnosu sopstvenog i pozajmljenog kapitala, tj. Pravilo ravnanja rizika, obezbjeuje sigurnost naplate potraivanja odnosno isplate obaveza. Jednom rijeju obezbjeuje likvidnost preduzea. Takoe se smatra da ovakva struktura pasive obezbjeuje i visok stepen nezavisnosti dunika u voenju poslovne politike. Naravno, u realnom ivotu uvijek ima odstupanja, tako da se ovo pravilo uzima vie kao uslovno.

Prema jednom drugom stanovitu, normalnim se smatra zaduenost koja nije vea od 33%, odnosno smatra se racionalnim da preduzee duguje samo 1/3 raspoloivih sredstava.

Moderna finansijska teorija ne prihvata ovako kruta tradicionalna shvatanja. Praksa je pokazala da odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala odreuju: organski sastav sredstava, stopa inflacije, stopa rentabilnosti i stepen likvidnostiOrganski sastav sredstava je u stvari odnos izmeu osnovnih i obtnih sredstava. Kada su ulaganja u osnovna sredstva visoka, to zahtijeva pomjeranje strukture kapitala u korist sopstvenog i obrnuto. Pri visokom ulaganju u osnovna sredstva, visoka je i amortizacija (koja je fiksni troak), to poveava rizik ostvarenja poslovnog rezultata kao razlike izmeu mare pokria i rashoda perioda (bez kamata). Ako je pri tom visoko uee pozajmljenog kapitala, bie visoki i rashodi perioda po osnovu kamata ime se poveava rizik ostvarenja pozitivnog finansijskog rezultata. Otuda preduzee, pri visokom organskom sastavu sredstava moe smanjiti rizik ostvarenja pozitivnog finansijskog rezultata jedino veim ueem sopstvenog kapitala. Visok organski sastav sredstava po pravilu poveava i rizik naplate povjerilaca, jer je vie sredstava dugorono vezano.

Visoka stopa inflacije takoe zahtijeva pomjeranje strukture pasive ka veem ueu sopstvenog kapitala. Ako je kamatna stopa na finansijskom tritu nia od stope inflacije, povjerioci nemaju interesa da pozajmljuju kapital, jer bi time ostvarili inflatorne gubitke. U takvim uslovima preduzee je upueno na finansiranje iz sopstvenih izvora u cilju odvijanja poslovanja preduzea. Ako je kamatna stopa vea od stope inflacije, preduzee je opet primorano na jaanje uea sopstvenog kapitala, jer jedino tako moe smanjiti rashode finansiranja i izbjei inflatorne gubitke.

Visoka rentabilnost i permanentna likvidnost pruaju mogunost preduzeu da poveava uee pozajmljenog kapitala u strukturi pasive. U uslovima visoke rentabilnosti i permanentne likvidnosti ostvarena je autonomija dunika u kreiranju i voenju vlastite poslovne politike.

U teoriji i praksi se namee pitanje, ta je dominantno u odreivanju strukture pasive? Da li je to organski sastav sredstava i stopa inflacije, ili je to visoka rentabilnost i permanentna likvidnost. Praksa je pokazala da strukturu pasive sa stanovita vlasnitva primarno opredjeljuje organski sastav sredstava i stopa inflacije, a sekundarno visina rentabilnosti i likvidnosti.

Zadovoljavajua struktura pasive sa aspekta vlasnitva nije dovoljna za dugorono odravanje povoljnog finansijskog poloaja preduzea. Odranje realne vrijednosti sopstvenog kapitala u uslovima inflacije i obezbjeenje finansiranja reprodukcije iz sopstvenih izvora je uslov opstanka preduzea.

Trei element utvrivanja finansijskog poloaja preduzea je analiza finansijske ravnotee, odnosno neravnotee.

Finansijska ravnotea predstavlja odnos izmeu sredstava i izvora sredstava preduzea. Globalno posmatrano analiza finansijske ravnotee svodi se na dvije analize:

analizu dugorone finansijske ravnotee;

analizu kratkorone finansijske ravnotee;

Analiza kratkorone i dugorone finansijske ravnotee odnosi se na bilans stanja, koji mora biti prilagoen datoj analizi.To znai da na strani aktive moraju biti sredstva razgraniena po rokovima imobilizacije u dvije grupe -likvidna i kratkorono imobilisana sredstva i dugorono vezana sredstva, a na strani pasive izvori finansiranja, takoe razgranieni po rokovima raspoloivosti-kratkoroni izvori finansiranja i spostveni i dugoroni izvori finansiranja. Saglasno ovom zadatku neophodno je pozicije aktive grupisati po principu rastue ili opadajue likvidnosti, a pozicije pasive po principu opadajue ili rastue dospjelosti.

Bilans stanja sastavljen po principu rastue likvidnosti aktive i opadajue dospjelosti pasive u funkciji analize dugorone finansijske ravnotee bi izgledao:

Slika 1. 4. Bilans stanja po principu rastue likvidnosti i opadajue dospjelosti

Dugorono vezana sredstva obuhvataju: osnovna sredstva (iskazana po njihovoj sadanjoj vrijednosti), dugorona finansijska ulaganja, stalne zalihe i gubitak (predstavlja smanjenje sredstava). Trajni kapital obuhvata: osnovni i rezervni kapital. Dugorone obaveze obuhvataju dugorone zajmove i druge dugorone obaveze, a dugorona rezervisanja obuhvataju rezervisana pokria buduih trokova i rizika. Dugorona finansijska ravnotea postoji ako su dugorono vezana sredstva jednaka trajnom kapitalu i dugoronim obavezama.

PRIMJERprethodna godina %tekua

godina %

osnovna sredstva 3000 65 3200 56

dugoroni plasmani 421 9 790 14

zalihe 1200 26 1700 30

dugorono vezana sredstva 4621 100 5690 100

sopstveni izvori 2300 49 1720 39

dugoro.rezervisanja 520 11 650 15

dugoroni dugovi 1900 40 2000 46

trajni kapital i dugoroni dugovi 4720 100 4370 100

Stanje dugorone ravnotee posmatranog preduzea je:

trajni kapital i dugorone obavezedugorono vezana sredstva

tekua godina1 0,77

prethodna godina1 1,021

Ilustrativni primjer pokazuje da je u prethodnoj godini odnos izmeu sopstvenih izvora i dugoronih obaveza na jednoj strani i dugorono vezanih sredstava na drugoj strani 1:1,021. To znai da je svakih 100 dinara dugorono vezanih sredstava pokriveno sa 102,1 dinar trajnog kapitala i dugoronih obaveza, a to znai da je za finansiranje kratkorono vezanih sredstava korieno 2,1 % trajnog kapitala i dugoronih obaveza, to u apsolutnom iznosu ini 99 dinara. U tekuoj godini dugorona finansijska ravnotea je pomjerena ka dugorono vezanim sredstvima. Svakih 100 dinara dugorono vezanih sredstava bilo je pokriveno sa 77 dinara trajnog kapitala i dugoronih obaveza. Razlika od 23 % (1320 dinara) pokriva se iz kratkoronih izvora. Ovako finansijsko stanje ugroava odravanje likvidnosti preduzea, jer kratkoroni izvori imaju krae rokove raspoloivosti nego to e se izvriti imobolizacija dugorono vezanih sredstava. Jedina mogunost odravanja likvidnosti pri ovakvoj dugoronoj finansijskoj ravnotei je da se mobilizacija kratkorono vezanih sredstava vri znatno bre od dospjea kratkoronih obaveza.

Analiza dugorone finansijske ravnotee moe se izvriti i na osnovu analize obrtnog fonda. U literaturi se sreu termini neto obrtni fond, neto obrtna sredstva, stalni obrtni fond. Sve su to naravno sinonimi.

Neto obrtni fond je dio sopstvenog kapitala i dugoronih obaveza upotrijebljen za finansiranje obrtnih sredstava, odnosno, neto obrtna sredstva su dio obrtnih sredstava finansiranih sopstvenim kapitalom i dugoronom obavezama.

Neto obrtni fond se moe utvrditi na dva naina.

NOF = (SK + DO) - (OS + DP + g)

NOF - neto obrtni fond;

SK - sopstveni kapital;

DO - dugorone obaveze;

OS - osnovna sredstva;

DP - dugoroni plasmani;

G - gubitak.NOF = OBS - KO

OBS - obrtna sredstva;

KO - kratkorone obaveze.

Dugorona finansijska ravnotea moe se utvrditi stanjem obrtnog fonda i njegovim odnosom prema zalihama koje imaju tretman stalno vezanih sredstava.

U oblasti zaliha razlikujemo stalne i sezonske zalihe. Stalne zalihe pripadaju dugorono vezanim sredstvima, jer su u finansijskom izrazu stalno prisutne u preduzeu. Nasuprot njima sezonske zalihe su kratkorono vezana sredstva i javljaju se samo u sezoni. Bilansiranje (utvrivanje) stalnih i sezonskih zaliha moe se izvriti na vie naina. Najee se kao stalne zalihe uzimaju prosjene zalihe. Ovakav nain utvrivanja stalnih zaliha ima niz nedostataka. U uslovima stabilne novane jedinice prosjene zalihe su po pravilu vee od stalnih zaliha, to znai da su stalne zalihe precijenjene. U uslovima inflacije prosjene zalihe mogu biti i nie i vie od stalnih zaliha. Jedan od naina utvrivanja stalnih zaliha je i njihovo vanknjigovodstveno kvantificiranje.

PRIMJER:

vrijednost1. osnovna sredstva

2300

2. dugorona finansijska ulaganja

500

3. gubitak

---

4. stalne zalihe

1000

5. dugorono vezana sredstva bez zaliha

2800

6. trajni kapital

1600

7. dugorona rezervisanja

100

8. dugorone obaveze

1700

9. sopstveni kapital i dugorone obaveze3400

10. obrtni fond (9-5)

600

11. procenat pokria stalnih zaliha obrtnim fondom () 60%

U ovom sluaju preduzee finansira stalne zalihe obrtnim fondom sa 60%, to znai da se 40 % stalnih zaliha finansira iz kratkoronih izvora.

Obrtni fond moe biti i manji od stalnih zaliha (kao u datom primjeru), to znai da je dugorona finansijska ravnotea pomjerena ka stalnim zalihama, ime je u oblasti dugoronog finansiranja ugroeno odravanje likvidnosti. Ukoliko je obrtni fond jednak stalnim zalihama ili vei od njih, postoji dugorona finansijska ravnotea, ime je stvorena sigurnost za odravanje likvidnosti u oblasti dugoronog finansiranja.

Ocjena kratkorone finansijske ravnotee vri se uporeivanjem obrtnih sredstava bez stalnih zaliha na strani aktive i kratkoronih izvora na strani pasive bilansa stanja.

Za ocjenu kratkorone finansijske ravnotee potrebno je bilansne pozicije u aktivi grupisati po principu opadajue likvidnosti, a pozicije u pasivi po principu rastue dospjelosti.

Kratkorona finansijska ravnotea postoji ako je odnos likvidnih sredstava i kratkoronih obaveza s jedne strane i kratkoronih izvora s druge strane 1 : 1.

PRIMJER:

iznos

1. gotovina

300

2. kratkorona potraivanja 100

3. kratkorona finansijska ulaganja 60

4. aktivna vremenska razgranienja 40

5. kratkorono vezana sredstva 500

6. kratkorone obaveze

480

7. pasivna vremenska razgranienja 30

8. kratkoroni izvori finansiranja 510

U naem sluaju kratkorona finansijska ravnotea je pomjerena ka kratkoronim izvorima finansiranja, to jest na 100 dinara likvidnih i kratkorono vezanih sredstava otpada 102 dinara kratkoronih obaveza, to znai da preduzee ne odrava likvidnost.

Privredna praksa je pokazala da kontrola kratkorone finansijske ravnotee predstavlja kontrolu likvidnosti, a kontrola dugorone finansijske ravnotee kontrolu uslova za odravanje likvidnosti. Kratkorona i dugorona finansijska ravnotea su meusobno uslovljene i postojanje jedne znai postojanje druge ravnotee. Pomjeranje dugorone finansijske ravnotee ka izvorima izaziva pomjeranje kratkorone finansijske ravnotee ka sredstvima i obrnuto. Pomjeranje dugorone finansijske ravnotee ka sredstvima izaziva pomjeranje kratkorone finansijske ravnotee ka izvorima.

PRIMJER IZ PRAKSE:

Analizu finansijkog poloaja preduzea AD Gornji Ibar Roaje uraena na bazi oficijelnih finansijskih izvjetaja posluie nam kao praktini primjer za savladavanje ove tematske cjeline:

Analizu finansijskog poloaja preduzea AD Gornji Ibar sainjavae segmenti koji se odnose na analizu finansijske ravnotee, analizu zaduenosti, analizu reproduktivne sposobnosti i odravanje realne vrijednosti sopstvenog kapitala. Izvjetajni podaci na kojima je fundirana predmetna analiza odnose se na period od 1999. godine do 2001. god.

Predmetna analiza ima za cilj da realni finansijski poloaj preduzea kvalifikuje kao : dobar, prihvatljiv ili lo. Ocjena finansijskog poloaja izvedena je poreenjem finansijskih pokazatelja posmatrane firme sa standardnim veliinama slinih kompanija, odnosno privredne grane. Dakle analiza mora obuhvatiti vremensko i prostorno poreenje. Vremensko poreenje predstavlja praenje osnovnih finansijskih pokazatelje za odreeni period poslovanja firme na bazi ega se dolazi do zakljuka da li se finansijski poloaj pogorava ili poboljava u odnosu na prethodni period. Prostorno poreenje predstavlja poreenje finansijskih pokazatelja firme sa pokazateljima srodnih preduzea pribline veliine, odnosno sa standardima dotine privredne grane. Na taj nain mogue je izvesti zakljuak o finansijskom pozicioniranju posmatranog preduzea i prespektivama njegovog daljeg razvoja.

Analiza finansijske ravnotee

Pod finansijskom ravnoteom podrazumijeva se da sredstva po obimu i vremenu za koje su vezana (neunoviva) odgovaraju obimu i vremenu raspoloivosti izvora finansiranja. Poto vrijeme vezivanja sredstava nije jednako za sva sredstva niti je vrijeme raspoloivosti izvora finansiranja jednako za sve izvore finansiranja, to praktino znai da postoji niz jednaina koje pokazuju finansijsku ravnoteu. Analiza finansijske ravnotee svodi se na analizu dugorone i analizu kratkorone finansijske ravnotee. Praktino, radi se o dvije jednaine finansijske ravnotee: dugorone (gdje lijeva strana obuhvata sredstva vezana na dugi rok preko 1 godine a desna strana trajne i dugorone izvore) i kratkorone (gdje se lijeva strana sastoji od likvidnih i kratkorono vezanih sredstava a desna obuhvata dospjele obaveze i obaveze koje dospijevaju u kratkom roku do 1 godine). Pomenute jednaine proistekle su iz naela i pravila finansiranja.

Na bazi podatak iz finansijskih izvjetaja za 1998, 1999, 200 i 2001 godinu mogue je izvui sledee zakljuke:

Finansijska struktura izvora finansiranja je prikazana tabelom br 1.

Tabela 1. Finansijska struktura izvora finansiranja Elementi 1998.

u DEM1999.

u DEMIndex 1999/19982000 u DEM2001 u DEMIndex 2000/2001

OSNOVNI KAPITAL32.210.06028.643.1928928.643.19228.643.192100

TRAJNI IZVORI32.210.06030.139.43793,530.142.55730.139.43799,99

DUGORONE OBAVEZE 987.4802.295.454232,42.295.4542.295.454100

UKUPNI TRAJNI I DUGORONI IZVORI33.197.55032.434.89197,732.438.01132.434.89199,99

Pregled trajno vezanih i dugorono vezanih sredstava dat je tabelom br.2:

Tabela 2. Pregled dugorono vezanih sredstava preduzeaNaziv pozicijeIznos na dan 31.12.1998.

U DEMIznos na dan 31.12.1999.

U DEMIznos na dan 31.12.2000.

U DEMIznos na dan 31.12.2001.

U DEM

Dugorono vezana sredstva u obliku stalnih sredstava 33.496.81028.727.,29027.462.57328.079.878

Dugorono vezana sredstva u obliku trajnih obrtnih sredstava2.808.4704.063.6707.060.9825.471.501

Ukupna DVS36.305.28032.790.95034.523.55533.550.387

Koeficijent finansijske stabilnosti1,091,011,061,03

Pokazatelj dugorone finansijske ravnotee0,910,990,940,97

Analizom podataka za 1998 i 1999. godinu da se zakljuiti :

Odnos izmeu trajnih i dugoronih izvora finansiranja s jedne i dugorono vezanih sredstava s druge strane iznosio je za 1998. godinu 0,91, a za 1999.godinu 0,99. To znai da nije postojala dugorona finansijska ravnotea, i da je dio dugorono vezanih sredstava finansiran kratkoronim izvorima finansiranja. U oblikovanju finansijske strukture preduzea nije ispotovano naelo finansijeke stabilnosti i horizontalna pravila finansiranja. S obzirom na uslovljenost dugorone i kratkorone finansijske ravnotee mogue je zakljuiti da u posmatranom periodu nije zadovoljena ni kratkorona finansijska ravnotea.

Na bazi podataka iz prethodne tabele za 2000.god i 2001 god. moe se zakljuiti.

Preduzee nema dobar finansijski poloaj. Ne postoji usklaenost izmeu dugorono mobilisanih sredstava i dugoronih izvora finansiranja, tj. ne postoji dugorona finansijska ravnotea. Finansijaka politika nije ispotovala naelo finansijske stabilnosti u oblikovanj finansijske strukture preduzea. Koeficijenti finansijske stabilnost za obje godine su vei od 1 to znai da su dugorono vezana sredstva jednim dijelom finansirana i iz kratkoronih izvora to veoma nepovoljno djeluje na odravanje likvidnosti preduzea. U ovakvim uslovima mogue je odravati likvidnost preduzea jedino ako je imobilizacija kratkorono vezanih sredstava znatno kraa u odnosu na rokove dospjevanja kratkoronih izvora finansiranja. Likvidnost preduzea na ovaj nain mogue je sauvati samo na kratak rok.

Saglasno prethodnom ocjenjuje se da su likvidnost kao i uslovi za odranje likvidnosti preduzea bili ugroeni. Ocjena finansijske situacije u uem smislu izvedena na bazi analize finansijske ravnotee za dati period je nepovoljna. Za sagledavanje finansijske situacije u irem smislu neophodno je analizirati zaduenost i neto obrtni fond preduzea.

Analiza zaduenosti

Zaduenost preduzea se ocjenjuje preko strukture pasive bilansa stanja posmatrane sa aspekta vlasnitva. Struktura pasive utie na sigurnost, rentabilnost i autonomiju dunika.

Struktura poslovne pasive u analiziranom periodu prikazana je tabelom br.3:

Tabela 3. Struktura pasive bilansa stanjaR.brNaziv pozicijeIznos u 1998.

U DEM%Iznos u 1999.

U DEM%Iznos u 2000.

U DEM%Iznos u 2001.

U DEM%

1.Sopstveni kapital32.210.06077,330.139.43785,830.142.5578530.139.43784

2.Dugorone obaveze5.210.43012,62.295.4546,52.295.4546,52.295.4546,4

3.Kratkorone obaveze4.222.94010,12.703.0427,73.012.6139,53.285.9039,6

3.Poslovna pasiva41.662.94010035.137.93310035.450.62410035.720.794100

Uee sopstvenog kapitala u poslovnoj pasivi je u periodu 1998. godina 1999.godina visoko i sa tendencijom rasta. U periodu od 1998. godine do 1999.godine ovo uee se povealo za priblino 8,5 %. Istovremeno se smanjilo uee dugoronog duga u ukupnoj pasivi za 6,1%, dok se uee kratkoronih obaveza smanjilo za 2,7 %. Ova bilansna slika preduzea posmatrana sa aspekta finansijske strukture pasive je zadovoljavajua.

Meutim da bi sud o strukturi kapitala bio realno zasnovan i operativan neophodno je ispitati etiri osnovne determinante koje opredjeljuju stepen zaduenosti preduzea. To su: organski sastav sredstava, stopa inflacije, rentabilnost i likvidnost, pri emu je njihovo dejstvo suprotno. Visok organski sastav sredstava i visoka stopa inflacije zahtijevaju jaanje sopstvenog kapitala u ukupnim izvorima finansiranja, dok permanentna likvidnost i visoka rentabilnost dozvoljavaju pomjeranje strukture vie u korist dugoronih dugova.

U ovom sluaju organski sastav sredstava izraunat iz odnosa osnovnih i obrtnih sredstava iznosi za 1999. godinu 6,12. Stopa inflacije mjerena je indeksom rasta cijena na malo koji je iznosio 142,4 ().

Dva osnovna pokazatelja rentabilnosti su stopa prinosa na ukupni kapital i stopa prinosa na sopstveni kapital. Stopa prinosa na sopstveni kapital raunata iz odnosa poslovne dobiti i ukupnog kapitala iznosila je 1,1 % na dan 31.12.1999.godine. Stopa prinosa na sopstveni kapital raunata iz odnosa neto dobiti i sopstvenog kapitala iznosila je 0,14 %.

Rentabilnost preduzea posmatrana kroz ova dva pokazatelja u ovom periodu je dosta niska, ali je ovaj zakljuak relativan s obzirom da bilansne eme ne odraavaju u potpunosti stvarno stanje. Takoe nije mogue napraviti prostorno poreenje s obzirom na trinu nesavrenost i nedostatak valjanih statistikih podataka na nivou ukupne crnogorske privrede.

Analizom podataka iz prethodne tabele za period 2000.godina 2001. godina zakljuuje se sledee:

Uee sopstvenog kapitala u ukupnim izvorima finansiranja iznosilo je 85 % u 2000. godini, odnosno 84 % u 2001.godini. Uee dugoronih obaveza u ukupnim izvorima iznosilo je 6,5 % u 2000. god., odnosno 6,4 % u 2001. godini. Kratkoroni izvori su u ukupnim izvorima ueszvovali sa 9,5 % u 2000. god. i 9,6 % u 2001. godini.

Dakle, u posmatranom periodu dolo je do neznatnog smanjenja uea sopstvenog kapitala u strukturi ukupnih izvora dok je uee kratkoronih obaveza poraslo. Ovaj trend ima negativan uticaj na oblikovanje finansijske strukture i strukture kapitala.

Dominantno uee sopstvenog kapitala je opravdano sa stanovita optimizacije strukture kapitala, s obzirom da se radi o preduzeu sa visokim organskim sastavom kapitala.

Likvidnost preduzea u posmatranom periodu nije bila zadovoljavajua. Sama injenica da nije uspostavljena finansijska ravnotea izmeu izvora finansiranja posmatranih po rokovima raspoloivosti i sredstava preduzea posmatranih sa aspekta njihove mobilizacije upueje nas na zakljuak da nijesu stvoreni uslovi za odranje likvidnosti.

Likvidnost preduzea mjerena preko tri osnovna pokazatelja likvidnosti prikazana je tabelom br.4:

Tabela 4. Pokazatelji likvidnostir. brNaziv pozicije31.12.1998.31.12.199931.12.2000.31.12.2001

1.Pokazatelj opte likvidnosti0,791,82,621,84

2.Pokazatelj rigorozne likvidnosti0,1240,240,270,18

3.Pokazatelj trenutne likvidnosti0,0002.........

Iz tabele se vidi da je dolo do neznatnog poboljanja likvidnosti mjerene koeficijentima likvidnosti u 1999.godini u odnosu na prethodnu. Ipak, ove veliine su ispod standarda koji se trae. Tako na primjer, zahtijeva se da pokazatelj opte likvidnosti iznosi najmanje 2, to odgovara pravilu finansiranja 2:1 (curent ratio). Pokazatelj rigorozne likvidnosti je manji od 1, tj. od propisanog standarda.

Koeficijentima opte i rigorozne likvidnosti za 2000. godinu imali su vrijednosti 2,62 (koeficijent opte likvidnosti) i 0,27 ( koeficijent rigorozne likvidnosti). Koeficijent opte likvidnosti na dan 31.12.2001. godine iznosio je 1,84, dok je koeficijent rigorozne likvidnosti iznosio 0,18. Likvidnost preduzea mjerena koeficijentima likvidnosti nije zadovoljavajua u 2001. godini s obzirom da ekonomska teorija smatra da bi vrijednosti ovih koeficijenata trebale biti 2 za koeficijent opte likvidnosti, odnosno 1 za koeficijent rigorozne likvidnosti.

Analiza odravanja realne vrijednosti sopstvenog kapitala

Prilkom utvrivanja finansijskog poloaja veom je vano napraviti i analizu odravanja realne vrijednosti sopstvenog kapitala. Odravanje realne vrijednosti sopstvenog kapitala u uslovima inflacije neophodno je sa stanovita nesmanjenog fizikog obima poslovanja, izbjegavanja pretjerane zaduenosti i finansiranja bar proste reprodukcije iz sopstvenih sredstava. Realna vrijednost sopstvenog kapitala odrava se ako sopstveni kapital raste po stopi inflacije.

Ocjena odranja realne vrijednosti sopstvenog kapitala zasniva se na uporeivanju indeksa neto sopstvenog kapitala i indeksa cijena na malo kao opteprihvaenog mjerila inflacije. Neto sopstveni kapital jednak je razlici izmeu sopstvenog kapitala iskazanog u pasivi i gubitka iskazanog u aktivi. Indeks neto sopstvenog kapitala utvruje se stvljanjem u odnos neto sopstvenog kapitala u poslednjem periodu sa neto sopstvenim kapitalom u prethodnom periodu.

Pregled vrijednosti indeksa neto sopstvenog kapitala i indeksa rasta cijena na malo za analizirani period (1998. god. 2001. god.) dat je u tabeli br. 5:

Tabela 5: Vrijednost indeksa neto aktive i indeksa cijena na malo za 1998. god. i 1999. godinu

R. br.Naziv pozicije31.12.1998.

u DEM31.12.1999.

u DEM31.12.2000. u DEM31.12.2001. u DEM

1.Neto sopstveni kapital32.210.06030.139.43730.142.55728.643.192

2.Indeks neto sopstvenog kapitala16293,610095

3.Indeks cijena na malo129,8142,4177,6128

Preduzee je u toku 1998.godine povealo vrijednost sopstvenog kapitala po osnovu efekata revalorizacije za 32,2 indeksna poena, dok je u 1999. godini zbog izraenog uticaja inflacije dolo do smanjenja vrijednosti sopstvenog kapitala za 48,8 indeksnih poena.

Analizom podataka iz prethodne tabele moe se zakljuiti da u 2000 i 2001. godini preduzee nije uspjelo odrati realnu vrijednost sopstvenog kapitala. Realna vrijednost sopstvenog kapitala pala je u toku 2000. godine za 77,6 indeksnih poena, a u 2001. godini za 33 indeksna poena. Pad realne vrijednosti sopstvenog kapitala ima negativne reperkusije na odravanje fizikog obima proizvodnje, zaduenost i reproduktivnu sposobnost.

Kvantifikacija poslovnog, finansijskog i ukupnog rizika poslovanja preduzea

Poslovni rizik je ustvari neuzvjesnost ostvarenja poslovnog rezultata kao prinosa na ukupno uloena sredstva, odnosno kapital. Kvantitativno se poslovni rizik izraava faktorom koji se dobija iz odnosa mare pokria i poslovnog rezultata (poslovnog dobitka). to je faktor poslovnog leverida nii, utoliko je i manji rizik poslovnog rezultata. Visina faktora poslovnog rizika uslovljena je:

Globalnim paritetom prodajnih i nabavnih cijena

Fizikom ekonominou varijabilnih trokova

Produktivnou proizvodnih radnika

Stepenom optimizacije strukture proizvodnje

Stepenom iskorienosti kapaciteta

Visinom fiksnih i preteno fiksnih rashoda

Finansijski rizik predstavlja neizvjesnost ostvarenja bruto dobitka s obzirom na rashode finansiranja. Visina rashoda finansiranja zavisi od stepena zaduenosti i vladajuih kamatnih stopa. Finansijski rizik mjeri se koeficijentom finansijskog rizika koji se dobija odnosom izmeu bruto dobitka i poslovnog dobitka.

Stepen zaduenosti ne zavisi samo od visine sopstvenog kapitala ve i od racionalnosti upravljanja sredstvima.

Ukupan rizik rezultira iz neizvjesnosti ostvarenja bruto dobitka a time i neto dobitka i prinosa na sopstveni kapital uzomajui u obzir i poslovni i finansijski rizik.dakle radi se o kumulativnom riziku koji se kvantifikuje preko koeficijenta ukupnog rizika. Faktor ukupnog rizika dobija se kao umnoak faktora poslovnog i faktora finansijskog leverida.

Da bi bilo mogue kvantifikovati faktore poslovnog, finansijskog i ukupnog rizika neophodno je napraviti obraun rezultata poslovanja na bazi varijabilnih trokova (direct costing metod).

Naredna tabela prikazuje obraun poslovnog i finansijskog rezultata za 1999,2000 i 2001 godinu.

Tabela 6. Rizik ostvarenja finansijskog rezultata i donja taka rentabilnostiR. br.Naziv pozicije1999.(DEM)

2000.(DEM)2001.(DEM)

1.Redovni prihodi5.272.40011.380.6525.661.353

2.Varijabilni rashodi3.273.6007.329.0194.885.174

3.Mara pokria1.998.8004.051.633776.179

4.Fiksni i preteno fiksni rashodi1.573.0003.326.6701.086.667

5.Poslovna dobit425.800724.963-

6.Neto rashodi finansiranja31.40086.76911.545

7.Bruto dobitak394.400638.194-

8.Faktor poslovnog leverida4,75,6-

9.Faktor finansijskog leverida1,071,13-

10.Procenat uea mare pokria u redovnim prihodima38 %35,6 %13,7 %

11.Donja taka rentabilnosti

4.139.4749.344.5787.931.875

12.Donja taka rentabilnosti II

4.222.1059.588.3128.016.145

U ovu analizu nijesu ukljueni vanredni prihodi i vanredni i neposlovni rashodi zbog toga to su oni privremeni i povremeni i kao takvi ne mogu biti dugoroan osnov ostvarenja finansijskog rezultata.

Problem ove analize je to ona zahtijeva da se redovni rashodi ralane na fiksne i varijabilne.

Primjenom direktne (subjektivne) metode kod posmatranog preduzea izvrili smo razdvajanje rashoda na varijabilnu i fiksnu komponentu. Saglasno prednjem objanjenju podaci posmatranog preduzea prireeni su za analizu rizika ostvarenja donje take rentabilnosti.

U prikazanim podacima iskazani su segmenti finansijskog rezultata za 3 vremenska perioda: mara pokria (kao razlika izmeu redovnih prihoda i varijabilnih rashoda), poslovni dobitak ( kao razlika izmeu mare pokria i fiksnih rashoda), bruto dobitak (kao razlika izmeu poslovnog dobitka i neto rashoda finansiranja). S tim u vezi utvreni su: faktor poslovnog, faktor finansijskog i faktor ukupnog rizika.

Faktor poslovnog rizika utvruje se stavljanjem u odnos mare pokria i poslovnog dobitka, a u osnovi pokazuje koliko se bre mijenja poslovni rezultat nego to se mijenjaju poslovni prihodi.

Faktor poslovnog rizika je za 1999.god iznosio 4,7 a za 2000.godinu 5,6. U 2001. godini preduzee nije ostvarilo pozitivan poslovni rezultat, odnosno imali smo negativno dejstvo poslovnog leverida. Evidentno je da je u posmatranom periodu dolo do poveanja poslovnog rizika to je u 2001. godini dovelo do negativnog multiplikativnog dejstva.

Faktor finansijskog rizika utvruje se iz odnosa poslovnog dobitka i bruto dobitka. Vrijednost ovog faktora iznosila je 1,07 za 1999. godinu, odnosno 1,13 za 2000. godinu. S obzirom da je faktor poslovnog rizika relativno visok za analizirane poslovne godine, faktor finansijskog rizika je relativno prihvatljiv. Ipak, moe se zakljuiti da njegov neznatni rast predstavlja negativnu tendenciju.

Faktor ukupnog rizika jednak je proizvodu faktora poslovnog i finansijskog rizika. Faktor ukupnog rizika za 1999. godinu iznosi 5,029, dok za 2000. godinu iznosi 6,328.

Analiza donje take rentabilnosti

Donja taka rentabilnosti je ona taka u kojoj se prihodi izjednauju sa rashodima, to znai da je u toj taki finansijski rezultat neutralan (jednak nuli). U naem sluaju utvrene su dvije donje take rentabilnosti taka neutralnog poslovnog rezultata ( to je taka u kojoj su poslovni prihodi izjednaeni sa varijabilnim i fiksnim rashodima perioda, odnosno taka u kojoj je poslovna dobit jednaka nuli) i taka neutralnog bruto finansijskog rezultata ( taka u kojoj su redovni prihodi izjednaeni sa varijabilnim, fiksnim i neto rashodima finansiranja, to jest u kojoj je bruto dobitak jednak nuli)

Ove dvije donje take rentabilnosti za date godine predstavljene su sledeim graficima:

Grafik 1. Analiza donje take rentabilnosti za 1999.godinu

U 1999. godini za pokrie fiksnih i varijabilni rashod bilo je poterbno 78,5 % ukupnog redovnog prihoda. Donja taka rentabilnosti (taka nultog poslovnog dobitka) ostvaruje se sa prihodom u iznosu od 4.139.474 DEM.

Donja taka neutralnog bruto finansijskog rezultata postie se sa ostvarenim prihodom u iznosu od 4.222.105 DEM. Procenat iskorienja poslovnog prihoda za ostvarenje nultog bruto finansijskog rezultata je 80 %.

Grafik 2. Analiza donje take rentabilnosti za 2000.godinu

Za ostvarenje neutralnog poslovnog rezultatu u 2001.godini bilo je potrebno 82 % ukupnih redovnih prihoda ili u apsolutnom iznosu 9.344.578 DEM. Donju taku neutralnog bruto finansijskog rezultata preduzee ostvaruje sa prihodom u iznosu od 9.588.312 DEM ili 84 % ukupnih prihoda. To je objektivno visok procenat, to znai da je preduzee bilo na ivici rentabilnosti i po oficijelnom bilansu.

Grafik 3. Analiza donje take rentabilnosti za 2001.godinuU 2001. godini po oficijelnom bilansu za ostvarenje neutralnog poalovnog dobitka nedostajalo je 40 % redovnih prihoda. Za dostizanje donje take neutralnog bruto finansijskog rezultata trebalo je generisati prihod u iznosu od 8.061.145 DEM, odnosno nedostajalo je 41 % redovnih prihoda.

Osnovni razlog ovako loeg stanja terba traiti u veoma niskom stepenu korienja kapacitata.

ZADATAK ZA SAMOSTALNI RAD

Analizirajte finansijski poloaj preduzea AD Marina Bar na bazi njegovog bilansa stanja na dan 31.12.2002.

Naziv pozicijeTekua 2002.gPrethodna 2001.

Stalna imovina9 618 0699 008 953

Materijalna imovina9 618 0699 008 953

Obrtna imovina32 2474 232

Potraivanja iz poslovnih odnosa31 393 3 666

Gotovina i gotovinski ekvivalenti854566

UKUPNA AKTIVA9 650 3169 013 185

Kapital i rezerve9 477 9858 977 354

Upisani akcijski kapital8 965 1408 965 140

Revalorizacione rezerve493 470-

Zakonske/statutarne rezerve611611

Nerasporeeni dobitak18 76411 603

Kratkorone obaveze172 33135 831

Kratkorone obaveze iz poslovanja111 65821 604

Kratkorone finansijske obaveze 43 74210 226

Obaveze za poreze i doprinose16 9314 001

UKUPNA PASIVA9 650 3169 013 185

DUGORONO VEZANA SREDSTVA

DUGORONI IZVORI FINANSIRANJA

DUGORONO VEZANA SREDSTVA

- OSNOVNA SREDSTVA

- DUGORONI PLASMANI

SOPSTVENI IZVORI SREDSTAVA

(-trajni kapital

- nenominirani)

ZALIHE

POTRAIVANJA

NOVAC

DUGORONE OBAVEZE

KRATKORONE OBAVEZE

DTR I (4.139.474DEM)

DTR II (4.222.105 DEM)

FT= 1.573.000 DEM

FT+NRF= 1.604.400 DEM

DTR I (9.344.578DEM)

DTR II (9.588.312 DEM)

FT= 3.326.670 DEM

FT+NRF= 3.413.439 DEM

DTR I (7.931.875DEM)

DTR II (8.061.145 DEM)

FT= 1.086.667 DEM

FT+NRF= 1.098.212 DEM

Prof. dr Jovan Rodi iznosi podatak da je u Njemakoj 1924 god.u vrijeme hiperinflacije u strukturi pasive njemake privrede uee sopstvenog kapitala bilo 61,8%, a pozajmljenog 39,2%. Godine 1961 za vrijeme stabilnog privrednog rasta i stabilne nacionalne valute u Zapadnoj Njemakoj uee sopstvenog kapitala iznosilo je 37,9%, a pozajmljenog 63,1%, to predstavlja odstupanje od tradicionalnih pravila.

Obraivau u trenutku analize nijesu bili raspoloivi podaci iz finansijskih izvjetaja za 2002. godinu .

Na dan 31.12.1998.godine kurs marke u odnosu na dinar iznosio je 1:8,15

Na dan 31.12.1999.godine 1dm iznosila je 20 din

Podatak Centralne banke Crne Gore. Obraiva smatra da podatak o izraunatoj stopi inflacija od 28 % za 2001 godinu na bazi postojee metodologije nije objektivan.

Za ovu analizu izet je komercijalni kurs 1 : 21 (Dem : din ) prema podacima Centralne banke Crne Gore.

Potreban redovan prihod za ostvarenje neutralnog poslovnog rezultata

Potreban redovan prihod za ostvarenje neutralnog bruto finansijskog rezultata.

to znai da ako se poslovni prihod povea za 1 % poslovni dobitak e se poveati za 5,6 %, i obrnuto.

To znai da ako se poslovni dobitak povea za 1 % bruto dobitak e se poveati za 1,13 % i obrnuto.

_1128883464.unknown

_1110918321.unknown