Nega Koze Kod Najcescih Dermatoloskih Oboljenja

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Nega Koze Kod Najcescih Dermatoloskih Oboljenja

Text of Nega Koze Kod Najcescih Dermatoloskih Oboljenja

NEGA KOE KOD NAJEDIH DERMATOLOKIH STANJA

Koa je najvedi organ oveijeg tela, teka od 2 do 8 kg (proseno 16% telesne teine) i SA POVRINOM od 1,5 2 m2. Koa je debela proseno 1 2 mm, zavisno od dela tela na kom se meri. Osnovna funkcija koe je postavljanje granice ljdskog tela prema spoljanjem svetu, predstavljajudi permanentnu barijeru prema mnogobrojnim fizikim, hemijskim i biolokim uticajima iz spoljanje sredine. Sa druge strane, koa predstavlja ogledalo na kome se reflektuju brojni patoloki poremedaji koji se odigravaju u unutranjosti organizma. I egzogeni (hemijska dejstva, poremedena

ishrana, poremedaj spoljanje temperature, UV zraenje, terapijske procedure) i endogeni faktori ( nasledni faktori, starenje, hormonski poremedaji) mogu da u jednom trenutku dovedu do poremedaja integriteta i funkcije koe koji mogu biti tako izraeni i proireni da dovode do ozbiljnog ugroavanja zdravlja, ak i smrti. Nega zdrave i bolesne koe je zbog toga kompleksna i za bolje razumevanje neophodno je poznavati osnove biologije koe.

II

KOA JE GRAENA OD TRI SLOJA : epidermis, dermis, hypodermis (subcutis).

EPIDERMIS je spoljanji sloj koji dolazi u kontakt sa spoljanjom sredinom. On obuhvata samo oko 10% ukupne debljine koe i KONSTANTNO se deskvamira tokom ivota. Epidermalni sloj je graen od ploasto slojevitog oroavajudeg epitela koga ine keratinociti, postavljeni u pet slojeva: stratum basale, stratum spinosum, stratum granulosum, stratum lucidum i stratum corneum. Pored keratinocita, u epidermu se nalaze i melanociti koji proizvode melanin, antigen prezentujude Langerhansove delije i Merkelove delije, znaajne za senzitivne funkcije na nivou epiderma. Epidermalni epitel se neprekidno obnavlja proliferacijom i sazrevanjem delija bazalnog sloja, dok su najpovrniji slojevi istovremeno permanentno u procesu

deskvamacije. Ovaj proces se naziva keratinizacija i za potpuno sazrevanje jednog keratinocita, od bazalnog do najpovrnijeg kornealnog sloja, potrebno je u proseku oko 28 dana. U toku ovog sloenog biohemijskog procesa, epidermalne delije podleu nizu promena koje omogudavaju formiranje visoko specijalizovane strukture, koja je

esencijalna za normalno funkcionisanje celokupnog organizma.

DERMIS lei izmeu epiderma i potkonog masnog tkiva i uglavnom je graen od vezivnog tkiva.Njegova uloga je da predstavlja oslonac za epiderm, obezbeujudi mu HRANLJIVE MATERIJE I KISEONIK I UKLANJAJUDI TETNE PRODUKTE preko mree krvnih sudova. Vezivno tkivo u dermu je graeno od osnovne supstance (koja sadri vodu i velike organske molekule) i proteinskih vlakana (uglavnom kolagena i elastina ) , poreklom iz fibroblasta, uronjenih u nju.

Pored ostalog u dermu se nalaze i makrofagi, histiociti i mast delije . Ove poslednje sadre vazoaktivne materije koje uestvuju regulaciji imunih i inflamatornih reakcija u koi. U dermu razlikujemo dva sloja papilarni i retikularni derm. Papilarni derm lei neposredno ispod epiderma sa kojim je povezan preko bazalne membrane. Ovaj spoj je trodimenzionalan, sa dermalnim papilama koje se uklapaju sa odgovarajudim udubljenjima sa epidermalne strane. U ovom delu derma se nalaze kapilarne petlje i nervni zavreci. Dublji sloj retikularni derm je gudi, deblji i u njemu se nalaze kolagena i grublja elastina vlakna, koja zajedno obezbeuju dermu jainu i elastinost. Hipoderm (subcutis) lei ispod derma i ovo je sloj u kome masne naslage obezbeuju zatitu od trauma i termoregulaciju. U koi se nalaze i adneksalne strukture, koje obuhvataju DLAKU, NOKTE, SEBACEALNE I ZNOJNE LEZDE Praktino cela povrina koe osim usana, dlanova i tabana je pokrivena dlakama. One nastaju u dlanim folikulima, koji predstavljaju invaginacije (udubljenja) epiderma. Iz njih izrasta keratinizovana tvorevina dlaka. Postoje tri tipa dlake : lanugo, velus i terminalna dlaka. Lanugo dlake postoje samo u toku intrauuterinog razvoja. Velus dlake su fine i tanke i pokrivaju skoro celo telo, naroito kod ena i dece. Terminalne dlake su grublje, deblje i nalaze se na skalpu, bradi i grudima kod mukaraca, u aksilarnoj i pubinoj regiji. Izgled i koliina terminalne dlake u mnogome zavise od genetskih i hormonskih faktora.

Dlaka u toku ivotnog ciklusa prolazi kroz tri faze. ANAGENA faza je faza rasta i traje do 3 godine. U KATAGENOJ fazi dlaka je i dalje privrdena u folikulu, ali vie ne raste. Potom sledi TELOGENA faza, u kojoj dlaka opada. Normalno dnevno opadne 70 80 dlaka. Uz svaki dlani folikul vezana je sebacealna (lojna) lezda. Sebacealne lezde su jednostavne alveolarne lezde, kojih ima po celom telu osim na dlanovima i tabanima. Na licu, potiljku i gornjem delu grudnog koa lojne lezde su znatno vede nego da donjem delu trupa i ekstremitetima. Ove lezde lue sebum (loj) du stabla dlake, podmazujudi tako samu dlaku i povrinu koe. Na rad lojnih lezdi najvedi uticaj imaju hormoni, posebno androgeni (muki polni hormoni). Na vrhovima prstiju aka i stopala nalaze se nokti, keratinizovane strukture sloene grae koja obuhvata nokatni matriks, nokatni leaj, hiponihijum i proksimalni i bone nokatne nabore. NOKTI RASTU KONTINUIRANO, pri emu nokti na rukama rastu brzinom od priblino 0,1mm dnevno ili 3mm meseno, dok nokti na nogama rastu sporije. Osnovne funkcije noktiju kod ljudi se ogledaju u pomodi pri prikuplajnju malih predmeta, zatiti distalnih delova prstiju, poboljavanju finih osedaja kao i u estetskom aspektu ruku. Procenjeno je da u koi imao ko 2,6 miliona znojnih lezdi, neto vie kod ena nego kod mukaraca, sa tim da su znojne lezde kod mukaraca aktivnije. Kod ljudi razlikujemo EKRINE znojne lezde koje se nalaze svuda na telu, a NAJVIE na dlanovima, tabanima, elu i aksilama i odgovorne su za luenje znoja, to je

vaan mehanizam u termoregulaciji, kao i apokrine znojne lezde, koje se nalaze uglavnom u pubinoj, aksilarnoj regiji i na skalpu i dogovorne su za luenje znoja koji daje karakteristian miris ljudskom telu.

Na osnovu svega navedenog moemo da zakljuimo da su funkcije koe brojne. One obuhvataju mehaniko-potpornu, zatitnu, imunsku, endokrinu,

resorptivnu, metaboliku, termoregulatornu, perspiratornu, senzornu, socioekonomsku i seksualnu funkciju. Zdrava i negovana koa je ona koja ispunjava svoje fizike, psiholoke i socijalne funkcije. Nain na kojji se koa prikazuje drugima je pod uticajem socijalnih i kulturolokih uticaja.

III Struktura i funkcije koe se menjaju tokom vremena. Sa starenjem koa postaje tanja, manje elastina, suvlja i naborana. Na starenje koe utiu DVE GRUPE FAKTORA. ENDOGENI (intrinziki, unutranji) faktori starenja se odnose na genetske predispozicije

koje odreuju prirodne bioloke procese, na koje nemamo mnogo uticaja. EGZOGENI (ekstrinziki, spoljanji) faktori koji dovode do starenja koe su brojni, ali su najvaniji: UV zraenje, jonizujude zraenje, ozbiljan fiziki i psihiki stres, prekomerni unos alkohola, puenje, loa ishrana, zagaenje okoline. Poto je od svih ovih faktora UV ZRAENJE najedi i najkonstantniji i uestvuje u ukupnom ekstrinzikom starenju do 80%, esto se ekstrinziko starenje naziva i fotostarenje. Talasna duina UV zraenja obuhvata deo od 100 do 400 nanometara u

Sunevom spektru i deli se na UVC (100 280nm) UVB (280 320nm) i UVA 8320 400nm). UVC zraenje se u potpunosti apsorbuje u stratosferi od strane ozonskog omotaa, kao i najvedi deo UVB zraka. Do zemljine povrine stigne samo oko 5% UVB i kompletna koliina UVA zraenja. Ultraljubiasto zraenje je neophodno za sintezu vitamina D (talasna duina 270 300nm) i normalno funkcionisanje organizma, ali prekomerno izlaganje UV zraenju dovodi do akutnog i hroninog otedenja koe. Akutno otedenje koe manifestuje se crvenilom i opekotinama i obino se javlja posle intenzivnog izlaganja koe suncu. Hronino fotootedenje nastaje posle viegodinjeg dejstva UV zraenja i manifestuje se tzv. fotostarenjem i uestalijom pojavom karcinoma koe tzv fotokarcinogeneza. Koa reaguje na dejstvo UV zraka u zavisnosti od koliine pigmenta koju ima, te se prema koliini melanina u koi ljudi i POSLEDINOJ REAKCIJI NA UV ZRAENJE mogu podeliti u est fototipova prema Fitzpatrick-u. Fototip I ima belu put, riu kosu, plave

oi, uvek izgori, nikad ne pocrni . Fototip II ima

svetlu put, plave oi, lako izgori, teko

pocrni, fototip III ima tamniju belu put, pocrni, posle inicijalnog crvenila , dok fototip IV ima tamnu kosu, neto tamniju put, lako pocrni, retko izgori . Fototip V i fototip VI pripadaju osobama crne rase.

V Sloenost grae koe ukazuje na znaaj koji koa ima u zatiti celokupnog organizma od irokog spektra spoljanjih biolokih I fizikih tetnih faktora. Ukoliko je barijerna funkcija koe na bilo koji nain izmenjena, koa postaje osetljivija I vulnerabilnija, a mogudnost nastanka razliitih patolokih procesa veda. Ovi poremedaji nisu samo posledica dejstva hemijskih agenasa, radijacije, trauma ili dejstva

mikroorganizama, ved mogu biti I posledica nemogudnosti adekvatne higijene I nege, stresa, anksioznosti, kao I socioekonomskih faktora (siromatvo) I klimatskih faktora.

POREMEDAJ BARIJERNE FUNKCIJE I INTEGRITETA KOE mogu da izazovu inflamatorni odgovor, suvoda koe, pritisak, loa perfuzija, edem koe, neadekvatne higijenske navike, kao I posledice urinarne inkontinencije. Da bi se spreivao ili minimizovao POREMEDAJ ZATITNE ULOGE koe treba ukloniti uzrone faktore, to podrazumeva promene u higijenskim navikama I edukaciju o znaaju pravilnog pranja, nege I hidratacije koe, uklanjanja pritiska koji moe dovesti do stvaranja dekubitalnih ulkusa, adekvatno leenje patolokih stanja I smanjenje jatrogenih efekata (dejstva lekova, zraenje I sl).

VI PSORIJAZA JE HRONINO, INFLAMATORNO, GENETSKI USLOVLJENO OBOLJENJE za koje se procenjuje da zahvata oko 2% bele populacije. Rauna se da u svetu ima oko 125 miliona obolelih od psorijaze. Podjednako se javlja i kod mukaraca i kod ena. Ovo je bolest za koju se zna iz davnina i verovatno se pominje u Bibliji, ali sve do 19. ve