of 23 /23
MINERALNA ĐUBRIVA I ĐUBRENJE

MINERALNA ĐUBRIVA I ĐUBRENJE - agroekologija.com · - Industrijska (proizvode se u fabrici) 2.1. Neorganski fungicidi 1.1. PODELA ĐUBRIVA 1. Đubriva i đubrenje mineralnim đubrivima

  • Author
    lephuc

  • View
    218

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of MINERALNA ĐUBRIVA I ĐUBRENJE - agroekologija.com · - Industrijska (proizvode se u fabrici) 2.1....

  • MINERALNA UBRIVA

    I UBRENJE

  • Urednikprof. dr Maja Manojlovi, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet

    AutorProf. dr Darinka Bogdanovi, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredi fakultet

    Recenzentiprof. dr Momilo Ubavi, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultetprof. dr Vlada Liina, Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet

    Izdava: Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovia 8, 21 000 Novi Sad, Srbija

    Dizajn i tampa TFK SIGNUM, Novi Sad

    Tira100

    ISBN 978-86-7520-323-0

    Novi Sad, 2014.

    3

    SadrajPredgovor .................................................................................................................... 4

    1. UBRIVA I UBRENJE MINERALNIM UBRIVIMA ............................................... 6 1.1. Podela ubriva ................................................................................................ 11

    2. N - UBRIVA ...................................................................................................... 13 2.1. Nitratna ubriva ............................................................................................. 14 2.2. Amonijana ubriva ...................................... ................................................. 15 2.3. Amonijano-nitratna ubriva ........................................................................ 18 2.4. Amidna ubriva ............................................................................................. 19 2.5. Sporeodelujua N - ubriva ............................................................................ 223. P - UBRIVA ...................................................................................................... 26

    3.1. Trostruki superfosfat ....................................................................................... 284. K - UBRIVA ...................................................................................................... 30 4.1. Kalijum hlorid .................................................................................................. 30 4.2. Kalijum sulfat .................................................................................................. 31 4.3. Patent kali ...................................................................................................... 32

    5. SLOENA UBRIVA ........................................................................................... 33

    Literatura .................................................................................................................... 43

  • 4

    Predgovor

    Prirunik Mineralna ubriva i ubrenje je pripremljen u okviru IPA projekta Doprinos poljoprivrede istoj okolini i zdravoj hrani (Agriculture Contribution Towards Clean Environment and Healthy Food). S obzirom da je cilj ovog projekta poveanje doprinosa poljoprivrede ouvanju okoline i proizvodnji kvalitetne i zdravstveno bezbedne hrane uz ostvarivanje visokih prinosa, u ovom priruniku smo ukazali na znaaj primene mineralnih ubriva u poljoprivrednoj proizvodnji.

    5

    U prvom delu prirunika prikazana je istorija proizvodnje i primene ubriva i data je podela ubriva. U drugom delu prirunika, obraena su azotna ubriva, nain njihove proivodnje, podela i vreme i nain primene. U treem i etvrtom delu prirunika opisana su fosforna i kalijumova ubriva, izvori za njihovo dobijanje, nain proizvodnje i prikazana su najznaajnija ubriva za poljoprivredu u R. Srbiji. U petom delu prirunika, data je definicija sloenih ubriva i prikazani su agronomski aspekti njihove primene. elja nam je da sadraj ovog prirunika pomogne poljoprivrednim proizvoaima, savetodavnim i strunim slubama, istraivakim institucijama i uenicima i studentima prilikom izbora i planiranja primene ubriva.

    Urednik Prof. dr Maja Manojlovi

  • 6

    O znaaju primene ubriva u ishrani biljaka znalo se od davnina. Davne 1563. godine Palissy je pisao da se biljke hrane mineralnim materijama iz zemljita koje osiromai i prestaje da daje prinos ako se ne ubri. Helmond (1629) je postavio hipotezu da je alitra osnova plodnosti jer njenim unoenjem u zemljite poveava se prinos biljaka. Poetkom devetnaestog veka Sosir (1804) pie o znaaju ubriva za plodnost zemljita tvrdei da ubriva sadre iste materije kao i zemljite i biljke. U istom periodu nemac Ter (1809-1812) objavljujeNaela racionalne poljoprivrede i osniva prvu Viu poljoprivrednu kolu u svetu. Boussingoult (1838), uvodi azotnu teoriju o ishrani biljaka. Smatra da N-ubriva imaju znaajan uticaj na formiranje prinosa biljaka i prvi put pie o bilansu azota. Justus von Liebig (1840) je tvorac teorije o mineralnoj ishrani biljaka tzv. zakonu minimuma,-elemenat koji nedostaje puno ili se nalazi u nedovoljnoj koliini, spreava druga hranljiva jedinjenja da proizvedu svoj efekat, odnosno prinos zavisi od onog neophodnog elementa koji je u minimumu. Svi navedeni istraivai su pretea razvoju moderne nauke o plodnosti zemljita i ishrani biljaka-agrohemiji, a citirani su u udbeniku Agrohemije autora: Ubavi i Bogdanovi (1995).

    1. UBRIVA I UBRENJE MINERALNIM UBRIVIMA

    7

    1. ubriva i ubrenje mineralnim ubrivima

    Zapravo, prvim mineralnim ubrivom u svetu smatra se ilska alitra ija je eksploatacija i primena poela u prvoj polovini XIX veka (1825). Princip proizvodnje superfosfata otkriven je 1835. godine u ekoj, a sa proizvodnjom se poelo 1841. godine u Engleskoj (u prvo vreme proizvodnja P-ubriva bila je iz kostiju, a kasnije iz minerala).

    Prva fabrika mineralnih ubriva u SFRJ bila je HI Zorka Subotica i proizvodila je superfosfat od 1904. godine, itav jedan vek. Kasnije 1954.godine osnovana je Zorka abac i proizvodila je sloena kompleksna ubriva. Ponovo 2013.godine u R.Srbiji u renoviranim pogonima Zorkeabac, sada pod nazivom Eliksir- abac proizvode se sloena kompleksna mineralna ubriva. Najvea Jugoslovenska, a sada samo Srpska fabrika HI Azotara Panevo radi od osnivanja do danas, i jedina na naim prostorima ima proizvodnju amonijaka (NH3). Smatra se da zemlja koja ima proizvodnju NH3 ima industriju mineralnih ubriva jer je:

    NH- 3 osnovna azotna komponenta u proizvodnji sloenih kompleksnih ubriva

    Iz NH- 3 i HCO3 proizvodi se ureja, najzastupljenije ubrivo u svetu i kod nas

    Iz NH- 3 proizvodi se HNO3, a iz nje sve alitre (grupa NO3-N ubriva i NH4-NO3-N)

    HI AzotaraPanevo pored anhidrovanog NH3, proizvodi sloena kompleksna ubriva, i pojedinana ureju, KAN, SAN i UAN-rastvore.

    U R. Srbiji od 2007. godine radi fabrika mineralnih ubrivaFertil u Bakoj Palanci i proizvodi sloena kompaktna ubriva (proces kompaktiranja je u osnovi suv proces, nema tenog medijuma, niti vezivnog sredstva, to je sa ekolokog aspetka vrlo znaajno). U asortimanu Fertila je jo MAP, DAP, KCl, KSO i prepakuje se urea iz uvoza. U Boru se proizvodi MAP, DAP, HSO.

    Vei proizvoai sloenih meanih mineralnih ubriva u R.Srbiji su u: Kuli, Niu, na Kosovu.

    Za proizvodnju sloenih ili pojedinanih ubriva, hemijska industrija R.Srbija P i K komponentu 100% uvozi. Azotnu komponentu (zahvaljujui proizvodnji NH3 u HI Azotara-Panevo) NH3 delom proizvodi za sloena ubriva,a delom za pojedinana N-ubriva: ureu, KAN, SAN, AN, KNO3 , dok oko 50% od potrbnih N-ubriva se uvozi.

  • 8 9

    1. ubriva i ubrenje mineralnim ubrivima

    ubriva ili prema Zakonu o ubrivima sredstva za ishranu bilja i oplemenjivai zemljita su materije koje slue biljkama kao hrana, a unose se u zemljite da bi se nadoknadili izneti hranljivi elementi i dopunio prirodni nedostatak zemljita u hranivima, u cilju ubrzanja rasta i razvia biljaka i ostvarenja visokog, kvalitetnog i ekonomski opravdanog prinosa uz zatitu ivotne sredine.

    Mineralna (neorganska, industrijska) ubriva predstavljaju jako iroku grupu biljnih fertilizatora u kojima je sadran najee visok procenat aktivne materije (biogenih elemenata-hraniva za biljku u obliku neorganskih jedinjenja u poreenju sa organskim ubrivima). Njihova proizvodnja i primena poela je sredinom 19. veka sa znatnom ekspanzijom u 20. veku, posebno posle Drugog svetskog rata. Mineralnim ubrivima biljke se vrlo efikasno i brzo obezbedjuju deficitarnim hranljivima, bez posledica na iscrpljivanje zemljita u duem periodu korienja. Poveanom proizvodnjom i primenom mineralnih ubriva poslednjih decenija, kako u svetu, tako i u naoj zemlji, prinosi gajenih kultura su znatno poveani. Prema satistikim podatcima svetske organizacije za poljoprivredu i hranu (FAO), proseno uee mineralnih ubriva u poveanju prinosa gajenih biljaka je izmedju 40 i 50% Mada je znaaj mineralnih ubriva u ostvarenju prinosa vrlo veliki, njihova uloga se mora posmatrati samo u sklopu kompleksnih mera u poljoprivredi. Da bi se ostvario pravi efekat ubrenja, treba obezbediti i druge inioce koji ulaze u sklop tehnolokog procesa u biljnoj proizvodnji. Proizvoai treba da znaju da su ubriva vaan, ali ne i jedini faktor prinosa i potovanjem svih drugih mera ubriva e imati pravi efekat na prinos i kvallitet proizvoda. Neki od preduslova za efikasnost ubrenja su: otklanjanje nepovoljnih osobina zemljita: kiselosti, zaslanjenosti, suviak i nedostatak vlage, zatim zatititi useve od bolesti, tetoina i korova, sejati visokorodne sorte i hibride; potovati rokove setve, sklop biljaka, negu i zatitu useva...

    ubriva jesu mono sredstvo za poveanje dohotka na gazdinstvu, ali ona ine i znatan deo trokova u procesu proizvodnje (10-30%), zato ih treba racionalno koristiti, to znai:

    - izvriti pravilan izbor ubriva

    - odrediti potrebne koliine ubriva za gajeni usev

    - primeniti ubriva pravovremeno i na odgovarajui nain

    Vano je primenu mineralnih ubriva u razliitim agroekosistemima prilagoditi

    - klimatskim uslovima,

    - osobinama zemljita i

    - zahtevima biljaka, da bi se potencijal poljoprivredne proizvodnje poveao, a nivo zagaenja zemjita i voda smanjio.

    Na planeti Zemlji broj stanovnika se poveava geometrijskom progresijom i u 2014. godini bilo je preko 7,2 milijardi ljudi, a obradivih porina za proizvodnju hrane za rastuu populaciju sve je manje.

    Jedini mogui put da se proizvede dovoljno hrane za rastuu populaciju je intenziviranje proizvodnje po jedinici povrine, gde su ubriva nezamenjivo sredstvo. Prema FAO istraivanjima u 2000. godini poljoprivreda je troila oko 140 miliona tona NPK hraniva i hranila tadanju populaciju od 6 milijardi ljudi. U 2012. godini potronja se poveala na 178 miliona tona NPK hraniva a na planeti je preko 7 milijardi ljudi (Slika 1).

    Slika 1. Potronja NPK hraniva u Svetu za period 2009-2012 godina.

    Azotna ubriva kao nosioci prinosa u biljnoj proizvodnji, u ukupnoj potronji u svetu danas uestvuju sa 100 miliona tona istog azota, a PK ubriva sa priblino 78 miliona tona fosfora ikaliuma.Od N-ubriva kroz ureu unosi se priblino 65% od ukupne potronje N-ubriva u svetu. U R. Srbiji urea je takoe, ubrivo broj jedan po potronji u odnosu na druga N-ubriva.Koliki je znaaj primene mineralnih ubriva u biljnoj proizvodnji najbolje se vidi iz pisanja Prjanjinikova- koji se smatra osnivaem Agrohemije.

    1. ubriva i ubrenje mineralnim ubrivima

  • 10 11

    Govorei o znaaju hemizacije u savremenoj zemljoradnji Prjanjinjikov je rekao sledee: "Izostavite primenu mineralnih ubriva i prinosi e opasti, kao to su opadali u Nemakoj za vreme Prvog svetskog rata (1914-1918) kada je hemijska industrija poela, odnosno proizvodila umesto ubriva eksplozivne materije i za 4 godine rata prinos se vratio na nivo od pre 75 godina". To se potpuno potvrdilo i u godinama Drugog svetskog rata, kada je izuzev SAD-a proizvodnja mineralnih ubriva u svim zemljama brzo opadala i prinosi su se jako smanjili, zato ne udi zakljuak autora Oduzmite SAD-u mineralna ubriva i njihova ishrana e se spustiti do oskudice, ak gladnog nivoa Latinske Amerike.

    Ruski naunik Prjanjinjikov se smatra osnivaem moderne Agrohemije-nauke o plodnosti zemljita i primeni ubriva. A tzv. Prjanjinjikov trougao o meusonnim odnosima zemljite-biljka-ubrivo i proizvoa- agronom unutar trougla koji regulie odnose, jasno govori da biljna proizvodnja bez primene ubriva nije mogua (sl. 2).

    Slika 2. Meusobni odnos zemljite- ubrivo-biljka-ovek (Prjanjinjikov trougao)

    Mnogobrojne materije vrlo raznovrsnog sastava slue kao ubriva i svrstana su u vie grupa.

    Prema nameni ubriva se dele na:- Osnovna: organska, fosforitno brano, kotano brano (nisu direktno

    pristupana u godini primene fosfatizacija, kalcifikacija, meliorativna ubriva)

    - Dopunska: sadre hranljive elemente u lako pristupanom obliku i deluju u godini primene pod usev pod koji se unose (N, P, K)

    Po poreklu:- Prirodna (nastala od materijala biljnog i ivotinjskog porekla sa gazdinstva)

    - Industrijska (proizvode se u fabrici)

    2.1. Neorganski fungicidi

    1.1. PODELA UBRIVA

    1. ubriva i ubrenje mineralnim ubrivima

  • 1.1. Podela ubriva

    Po hemijskom sastavu:- Organska (sadre znatne koliine organske materije biljnog i ivotinjskog porekla.

    Hranljivi elementi su u sastavu organskih jedinjenja).

    - Mineralna (hranljive materije su u mineralnim oblicima u sastavu mineralnih jedinjenja)

    Prema brzini dejstva:- Brzo delujua (Azotna, kalijumova i rastvorljiva u vodi P-ubriva)

    - Sporo delujua (N-ubriva i nerastvorljiva u vodi P-ubriva)

    Prema broju hranljivih elemenata:Pojedinana:1.

    - N-ubriva - P-ubriva - K-ubriva

    Sloena:2. - Meana - Kompaktna NP, NK, PK, NPK - Kompleksna

    Ostala:3. - Krena - Sa mikroelementima: B, Cu, Zn, Mn, Mo, Co - Sa sekundarnim makroelementima: S, Fe, Mg

    Specijalna:4. - Sa bioaktivnim materijama - Sa pesticidima

    Prema agregatnom stanju:- vrsta ubriva

    - Fluidna ubriva: - gasovita (NH3)

    - tena (amonijakati, amonijane vode, prava tena ubriva)

    12 13

    Podela vrstih N-ubriva izvrena je prema obliku azota:

    - Nitratna N-ubriva: Azot je u nitratnom obliku i tu su sve alitre: KNO3 ; Ca(NO3)2 ; NaNO3

    - Amonijana N-ubriva. Azot je u amonijanom obliku, tu spada (NH4)2 SO4 ; NH4Cl od vstih ; gasovito je anhidrovani amonijak (NH3); od tenih amonijakati

    - Amonijano-nitratna ubriva: KAN, SAN ili AN

    - Amidna ubriva: kalcijum-cijanamid, ureja i uras

    Sporodelujua N-ubriva:

    - Kondenzati uree

    - Omotana, kapsulirana ubriva

    - Inhibitori nitrifikacije

    2.2. Organski fungicidi

    2. N - UBRIVA

  • 15

    2.2. Amonijana ubriva (NH4-N)vrsta amonijana ubriva su (NH4)2SO4 21% N; 23-24% S i NH4Cl 25% N i 66% Cl.

    Azot u ovim ubrivima je u amonijanom obliku (NH4-N). Amonijum sulfat je relativno skupo ubrivo, jer se proizvodi iz H2SO4 i NH3. Povoljan je za sve kulture, najbolje ga iskoriavaju biljke duge vegetacije, bogate ugljenim hidratima (kukuruz, jeam).

    S obzirom da ima sulfatni jon utie povoljno na stvaranje skroba kod krompira, na slad u pivskom jemu, taninske materije u grou i vou, sagorevanje duvana Otuda je vrlo esta N-komponenta u sloenim kompleksnim ubrivima i na ambalai vrei, pie da je azotna komponenta (NH4)2SO4 zbog primene pod pomenute kulture. NH4Cl je zbog svoje proizvodnje (nastaje pri fabrikaciji sode po Solveju) relativno jeftiniji, primenjuje se u jesen da se Cl- tokom zime migrira pod kulture kojima Cl- ne teti. Oba ubriva su izrazito kisele reakcije te se primenjuju na zemljita neutralne do alkaline reakcije.

    Primenom NH4 ubriva na alkalnim zemljitima sa puno CaCO3 moe se formirati (NH4)2CO3 (nestabilan) 2NH3 + CO2 + H2O (NH3 moe volatizirati).

    Kod primene NH4 ubriva gubici NH3 volatizacijom mogu biti znaajni u zavisnosti da li se ubriva primenjuju povrinski ili se inkorporiraju na dubinu 2 ili vie cm. (Tab. 1.)

    ubriva Dubina% N koji se gubi

    od primenjenog ubriva (200 kg ha-1)

    Anonijum sulfat024

    37.33.80.5

    Amonijum nitrat (AN)024

    12.31.30.7

    Urea (U)024

    30.86.10.6

    Tena ubriva (50%U+50%AN)024

    20.43.90.5

    Tabela 1. Procenat gubitka azota od dodatih ubriva u koliini od 200 kg N ha-1 pri razliitim dubinama primene na glinovitim zemljitima.

    14

    Osnovno jedinjenje za proizvodnju gotovo svih N-ubriva jeste proizvodnja NH3 (Haber-Bosh-u 1908. godine). Anhidrovani amonijak (NH3) moe biti korien za diretnu primenu kao ubrivo ili kao osnova za proizvodnju svih ostalih N-ubriva i sloenih ubriva.

    N2 + 3H2 = 2NH3 + energija (9,12 J)

    Vodonik se proizvodi iz metana CH4 (prirodni gas), a azot frakcionom destilacijom tenog vazduha na bazi razlike u taki kljuanja izdvaja se od kiseonika. Azot kljua na -196 c, a O2 na -183 c Proizvodnja N-ubriva je energetski najmanje efikasna. Tako za kg proizvedenog N potronja energije je izmeu 51-68 MJ, zavisno od vrste N-ubriva i efikasnosti samog procesa proizvodnje. Energetski znatno efikasnija je proizvodnja P-ubriva, tako se npr. kg P2O5 u trostrukom superfosfatu proizvodi sa utrokom energije od 6,82 MJ, dok za proizvodnju kg K2O u K-ubrivima potrebno je 3-7 MJ energije.

    2.1. Nitratna ubriva (NO3-N)Od alitra danas na tritu moe se kupiti kalcijumova alitra (CaNO3)2 13-16% N,

    25% CaO i kalijumova alitra KNO3 12-14% N, 44-45% K2O. Obe alitre su vrlo kvalitetna ubriva, i katjon i anjon su hranljivi elementi. S obzirom da je azot u NO3-N obliku, alitre su brzodelujua N-ubriva, vrstog agregatnog stanja, niskokoncentrovano, kristalne grae, (CaNO3)2 je dosta higroskopan, dobre rastvorljivosti u vodi, primenjuje se na kiselim do neutralnim zamljitima, iskljuivo u prihrani i predsetveno. Katjon Ca+ je koagulator, poboljava strukturu zemljita, dok je K+ deficitaran elemenat u zemljitu, te oba ubriva deluju kao dvojna sloena ubriva. Zovu se i interventna ubriva zbog brzog dejstva na biljke.

    2. N - ubriva2. N- ubriva

  • Slika 3. Postrojenje za proizvodnju anhidrovanog amonijaka

    Aminijakati do 54% N

    Amonijakati su soli NH4NO3 u NH3 i H2O ili CO(NH2)2 u NH3 i H2O ili oba ubriva zajedno u NH3 i H2O.

    Zbog velikog broja ovih ubriva postoji specijalna nomenklatura za njihovo obeleavanje (primeri)

    54,0 (44-51-0)H2O amonijum-nitratni amonijakat

    45,7 (37-0-33)H2O urein amonijakat

    49,0 (33-44-14)H2O meoviti amojikat

    Kod amonijakata je vano znati:

    Taku kristalizacije tj. t pri kojoj dolazi do (isoljavanja) izdvajanja - kristala-taloenja soli (to je t blie 0 u i minusu to je bolje)

    Pritisak u barima, radi manipulacije ubrivima i -

    Specifinu masu radi prevoenja volumnih u masene %-

    16 17

    NH3 82,2 % N (anhidrovani amonijak)

    Amonijak (NH3) je sintetiki gas koji je pod pritiskom preveden u teno stanje, uva se u specijalnim sudovima od nerajueg elika i od fabrike do njegove aplikacije sva oprema mora biti od nerajueg elika (da izdri pritisak 9,6-14,6 atm.). Otuda je manipulacija transport NH3 kao ubriva sloen. Primenjuje se na zemljite poveane vlanosti jer NH3 kad se unosi u zemljite oslobaa se pritiska i postaje gas, te se mora vezati za zemljinu vlagu da ne volatizira.Kad se unese u zemljite jako alkalizuje sredinu ak do pH=9. Meutim za par dana pH se vraa na poetno stanje. Primenjuje se kasno u jesen, na dubinu 25-35 cm da se smanje gubici volatizacijom i kada ne postoje uslovi za nitrifikaciju. Treba posebna oprema za njegovu aplikaciju i struan rad. U svetu se puno koristi npr. u SAD-u u kukuruznom pojasu (smenjuje se kukuruz soja) potronja N-ubriva je i do 50% kroz NH3. U Evropi neke zemlje ga koriste kao N-ubrivo. U bivoj Jugoslaviji bilo je pokuaja primene NH3 kao ubriva, ak su gubici i do 50% bili isplativi. U R.Srbiji se danas jo uvek ne primenjuje. Razlozi: industrija nema interesa da prodaje anhidrovani amonijak postrojenja su napravljena za proizvodnju vrstih ubriva, veliki gubici pri primeni NH3 volatizacijom mada se cenom kotanja eliminiu, pojaana opreznost i strunost pri rasturanju te nema interesa kod agronoma, i nedostatak opreme za manipulaciju sa NH3 od fabrike do njive. Kod nas se NH3 koristi kao N-komponenta u sloenim ubrivima, za proizvodnju HNO3 i alitra nastalih od nje i u proizvodnji uree (sl.3.)

    2.4. Fungicidi za tretiranje semena

  • 2. N - ubriva2. N- ubriva

    Prednost primene amonijakata u odnosu na anhidrovani NH3 je u tome to imaju nii napon para i sadre N u vie oblika.Amonijakati najee slue kao azotna komponenta u proizvodnji tenih sloenih sloenih ubriva. Mogu da se koriste i kao tena azotna ubriva sa i bez pritiska za folijarnu primenu ili fertigacijom predsetveno u povrtarskoj i voarsko-vinogradarskoj proizvodnji.

    2.3. Amonijano-nitratna ubrivaubriva iz ove grupe sadre azot i u amonijanom i u nitratnom obliku (50:50);

    imaju osobine i NO3-N i NH4-N ubriva; vrlo su fleksibilna, NO3- je pokretljiv i brzo

    deluje dok NH4+ se ili adsorbuje, absorbuje ili fiksira, ili ga biljke usvoje ili podlee

    procesu nitrifikacije.

    U Srbiji se proizvode ili uvoze iz ove grupe: AN ili SAN, KAN, i URAS (amonijum nitrat-sulfat).

    KAN sa 27% N, NH4NO3 + CaCO3 (CaCO3MgCO3) proizvodi se u HI AZOTARI Panevo nekada standard za N-ubriva. Proizvodi se unoenjem u pulpu NH4NO3 usitnjenog krenjaka ili dolomita. Odnos NH4NO3:CaCO3 je razliit zavisno od zemlje proizvoaa, u Srbiji je 60:40. ubrivo je granulisano (3-5 mm) i lako se runo i mainski rastura, manje je higroskopno od NH4NO3 i nije eksplozivno te je manipulacija laka, neutralne je reakcije i primenjuje se na kisela zemljita za predsetvenu primenu i za prihranjivanje useva.

    Amonijum nitrat 33-35% N, NH4NO3 (AN; SAN;)

    Amonijum nitrat iz uvoza i stabilizovani amonijum nitrat koji proizvodi HI AZOTARI Panevo je pored ureje ubrivo koje se u najveoj meri primenjuje u Vojvodini jer su zamljita neutralne i alkalne reakcije. ubrivo je fizioloki kiselo i primenom 100 kg/ha ovog ubriva neutralie se oko 59 kg CaCO3

    NH4

    R=Ca + 2NH4NO3 R + Ca(NO3)2 Ca2+ + NO3

    - , a, NH4 HNO2 HNO3

    NH4

    oksidacijom amonijaka zakieljava se zemljite to je prednost njegove primene na zemljita sa pH>6,.2

    18 19

    3. Rezistentnost fitopatogenih gljiva na fungicide

    ubrivo ima veliku fertilizacionu vrednost jer je azot u NH4 i NO3 obliku i deluje kao amonijano i kao nitratno azotno ubrivo. Primenjuje se na svim zemljitima, a najbolje dejstvo ima na alkalnim, predsetveno i u prihranjivanju za sve ratarsko-povrtarske useve i dugogodinje zasade voa i vinove loze. Moe se primenjivati i folijarno u koncentraciji 0,3%.

    2.4. Amidna ubrivaKod ove grupe ubriva azot je u amidnom obliku (NH2), nije direktno pristupaan

    biljkama ve delatnou mikroorganizama u oksidacionim uslovima sredine transformie se u NH2 NH4 NO3. Najznaajnija amidna ubriva su urea, kalcijum cijanamid i UAN-rastvori.

    Urea 46% N, CO(NH2)2

    Relativno je novo ubrivo (druga polovina XX veka), a nastalo je iz potrebe da se nau jeftinije kiseline za proizvodnju N-ubriva i koje manje zakieljavaju zemljite. Urea je relativno jeftino ubrivo i proizvodi se iz sintetikog amonijaka i jeftine H2CO3 kiseline, ili suvim putem iz NH3 i CO2

  • 20 21

    Po hemijskom sastavu urea je organsko jedinjenje diamid ugljene kiseline CO(NH2)2 Ubraja se u mineralna ubriva zbog relativno brze mineralizacije.

    2NH3 + CO2 = CO(NH2)2 + H2O t=150C p=98 bar

    Najkoncentrovanije je vrsto N-ubrivo sa 46 % N, najzastupljenije N-ubrivo u svetu i kod nas, sa malo nekodljivih primesa izuzev biureta 1%. Kristalne je grae, male specifine mase, malo higroskopno, velike rastvorljivosti u vodi i sa poveanjem t poveava se rastvorljivost. Pri pripremanju vodenog rastvora ureje, treba je sipati u sita pa dodavati vodu jer sniava t rastvora. ubrivo je kisele reakcije, otuda se primenjuje na neutralna i alkalna zemljita (100 kg/ha ureje neutralie 85 kg CaCO3). Primenjuje se kao vrsto ubrivo u jesen pod osnovnu obradu da razgradi etvene ostatke zbog C/N odnosa. Predsetveno i u prihranjivanju ( I prihrana ita) kraj februara poetak marta, najkasnije, zbog volatizacije NH3 pri poveanju t i povrinske primene. (Tab 1). Hidroliza ureje zavisno od zemljita (t,vlage, O2, organske materije, mikrobioloke aktivnosti) traje od 5-7 dana, ponekad od 20-30 dana.

    CO(NH2)2 (NH4)2 CO3

    Amonijum se vee za adsorptivni kompleks zemljita. NH4

    AK = Ca + (NH4)2 CO3 AK + CaCO3

    NH4

    Radom nitrifikacionih bakterija (Nitrozomonas i Nitrobakter) amonijak se oksidie u nitrate.

    2NH3 + 3O2 2HNO2 + 2H2O

    2HNO2 + O2 2HNO3

    Znai krajnji produkt amidnog azota iz unete uree u zemljite je nitrat, kao najmobilniji oblik azota u ishrani biljaka. Treba voditi rauna da se urea ne primenjuje istovremeno sa setvom jer pri hidrolizi ureje osloboeni NH3 i moe tetno delovati na klicu gajenih biljaka. Urea je zbog dobre rastvorljivosti u vodi pogodna za primenu u tenom stanju: fertigacijom, navodnjavanjem u brazde, plavljenjem po celoj povrini, vetakom kiom i folijarno. Pri folijarnoj primeni ureje voditi rauna o koncentraciji rastvora zbog osetljivosti gajenih biljaka (tab.2).

    Tabela 2. Dozvoljena koncentracija ureje u rastvoru za folijarnu primenu

    Kulture Koncentracija (%)

    itarice do 30

    Livade do 30

    Kukuruz 0.6 - 6.4

    Uljana repica do 30

    eerna repa do 4.5

    Krompir do 5

    Vonjaci 0.5 - 2

    Masline 8 - 10

    Vinova loza 0.5 - 1

    Lubenice do 0.5

    Mahune 0.3 - 0.6

    Krastavci 0.5 - 1

    Paradajz 0.4 - 0.7

    Paprika 0.4 - 0.7

    Celer 0.8 - 2.4

    Mrkva - Perun 1.2 - 3.8

    Kupus 0.8 - 1.6

    Salata 0.6 - 1

    Luk 1.6 - 2.5

    2. N - ubriva2. N- ubriva

  • 22 23

    UAN rastvori sa 28%, 30% i 32% N, CO(NH2)2 + NH4NO3 + H2O

    Tena visokokoncetrovana N-ubriva u Srbiji se nalaze na tritu, a proizvodi ih HI AZOTARA Panevo. Proizvode se iz ureje, NH4NO3 i vode. Azot je 50% u amidnom a po 25% u NH4 i NO3 obliku. Od tetnih primesa sadre biuret

  • 24 25

    Nepropustljiv omota sa sitnim porama kroz koje rastvorena materija difundujea)

    Potpuno nepropustljiv omota, koji pre nego to se hraniva oslobode b) mora biti uniten hemijskim, mikrobiolokim ili abrazivnim dejstvom.

    Semipropustljiv omota kroz koji voda difunduje sve dok pritisak c) internog rastvora ne bude dovoljan da razori omota

    Slika 3. Naini oblaganja sporodelujuih N-ubriva

    Kao omota mogu se koristiti razni materijali: voskovi, polimeri, akrilne smole, polietilen, ulja, poliamidi, nitril, polivinil...Ova grupa ubriva se tehnoloki fabriki najlake proizvode i najzastupljenija su na tritu.

    Inhibitori nitrifikacije

    Cilj inhibitora nitrifikacije je spreavanje oksidacije NH4NO3 to znai da treba toksina supstanca koja e spreiti Nitrosomonas da oksidie NH4NO2, i da azot ostane u NH4 obliku. Ova ubriva treba primenjivati u onim sluajevima kada se trai da gajene biljke usvaja NH4

    + jone (spana, salata). Najvie koriena ubriva sa inhibitorima nitrifikacije su:

    N-serve po hemijskom sastavu su 2-hloro-6-(trichlormethy)-pyridin; i

    AM-serve 2-amino-4chloro-6methyll-pyramidin

    Primenom ovih ubriva inhibira se rad Nitrosomonasa i azot ostaje u NH4+ obliku i tako

    ga biljke usvajaju. ubriva inhibitori nitrifikacije mogu se primenjivati sama, a mogu i sa drugim tenim ubrivima. Dejstvo inhibicije je privremeno i traje 6-12 nedelja, dok se ne obnovi populacija Nitrosomonas koji ih razlae. Dejstvo im zavisi od zemljita, teksture, sadraja organske materije, pH, t, O2, vlage...Posle 6-12 nedelja korenov sistem gajene kulture je dovoljno razvijen i moe da se izbori sa velikom koliinom NO3-N.

    Brojni rezultati ogleda su pokazali da potpuna zamena NO3- sa NH4

    + u ishrani biljaka nije mogua poto kod mnogih biljnih vrsta dovodi do smanjenja prinosa. Meutim, delimina zamena NO3

    - sa NH4+ jonima priblino 25-50% od ukupne doze azota ne utie

    nepovoljno na prinos, a znaajno smanjuje koncentraciju NO3 u suvoj masi biljke.

    Da li su N-ubriva zagaivai

    Azotna ubriva nisu i ne mogu biti zagaivai zemljita, vode i hrane ako se 1. njihova primena zasniva na naunim principima i u skladu sa ekolokim naelima.

    Nekontrolisana upotreba N-ubriva dovodi do nepoeljnih posledica u biljnoj 2. proizvodnji: nagomilavanja nitrata u zemljitu oticanje u vodotoke i podzemne vode i njihovo zagaenje, sukulentnosti biljnih tkiva, smanjenje otpornosti na poleganja i bolesti useva.

    Biljke ne raspoznaju i ne prave razliku pri usvajanju nitratnog jona 3. poreklom iz razliitih izvora: rezerve zemljita, organskih i mineralnih ubriva.

    Preobilna ishrana biljaka nitratima dovodi do smanjenja 4. upotrebne i hranjive vrednosti proizvoda

    U nepovoljnim zemljinim uslovima (bez O5. 2, pH kiselo, vodolei) mogu se nagraditi nitrofenoli koji su postojaniji od nitrata i veoma toksini

    Nitriti u ishrani su jaki otrovi iz probavnog sistema resorbuju se u krv 6. i veu se hemoglobinom u methemoglobin koji vie nije sposoban da prenosi O2 i dolazi do methemoglobinije guenja i smrti.

    Nitriti u hrani sa sekundarnim aminima i nekim aminokiselinama mogu stvarati 7. nitrozamine od kojih je veina kancerogena. Nitrozna jedinjenja imaju mutageno, teratogeno i kancerogeno dejstvo.

    Polupropustljiv omota

    Nepropustljiv omota

    Nepropustljiv omota (razara se mikroorganizmima)

    Otvori

    2. N - ubriva2. N- ubriva

  • 26 27

    3. Rezistentnost fitopatogenih gljiva na fungicide

    Izvori za dobijanje P-ubriva su: prirodni fosfati: organskog porekla (kosti) i mineralnog porekla (naslage mineralnih fosfata-apatit, fosforit, rude gvoa koje sadre P...) Neki prirodni fosfati se samo mehaniki sitne i koriste kao ubriva ili se industrijski prerauju. Sa gledita prerade prirodnih fosfata fosforna ubriva su podeljena na a) prirodna fosforna ubriva i b) industrijska fosforna ubriva.I u jednim i drugim ubrivima fosfor se nalazi kao Ca-fosfat i u zavisnosti od njegove rastvorljivosti P-ubriva su svrstana u 5 grupa.

    Grupa monokalcijum fosfata Ca(H1. 2PO4)2 fosfor rastvorljiv u vodi, predstavnici su: a) Obian superfosfat Ca(H2PO4)22H2O + 2 CaSO42H2O 17-19 % P2O5 b) Koncentrovani superfosfati - Dvostruki Ca(H2PO4)2 35-42 % P2O5 - Trostruki ili tripleks Ca(H2PO4)2 42-50 % P2O5 (obino 48 % P2O5)

    Grupa dikalcijum fosfata CaHPO2. 4 fosfor rastvorljiv u vodi zasienog CO2 i u alkalnom rastvoru amonijum citrata - Dikalcijum fosfat CaHPO4 30-35 % P2O5

    3. P - UBRIVA

    Grupa trikalcijum fosfata Ca3. 3(PO4)2 fosfor rastvorljiv u jakim mineralnim kiselinama (H2SO4; HCl; HNO3). Ovoj grupi pripadaju sirovi fosfati, koji slue kao sirovine za dobijanje P-ubriva - Apatit Ca3(PO4)2CaF (ili Cl; OH) 41-42 % P2O5 - Fosforit Ca3(PO4)2 11-39 % P2O5

    Grupa baznih fosfata Ca4. 4P2O9 P rastvorljiv u 2% rastvoru limunske kiseline

    - Tomasovo brano Ca4P2O9 8-22 % P2O5; 45-47 % CaO

    - Termofosfati Ca4P2O9 18 % P2O5

    Grupa polifosfati5. (kondenzovani fosfati) metafosfati u obliku soli metafosforne kiseline HPO3, fosfor rastvorljiv u neutralnom amonijum citratu i 2 % rastvoru limunske kiseline

    - Kalcijum metafosfat Ca(PO3)2 63-65 % P2O5; 25-27 % CaO

    - Kalijum metafosfat KPO3 58 % P2O5; 36-38 % K2O

    - Amonijum metafosfat NH4PO3 73 % P2O5; 17 % N

    R. Srbija za potrebe proizvodnje sloenih ubriva uvozi ili sirovine ili gotova P-ubriva iz zemalja koje imaju velika nalazita - Rusije, Francuske, Portugala, Jordana, Maroka, Engleske Jedino nalazite fosfata u Srbiji je Lisina kod Bosilegrada. Meutim, iako je nalazite fosforita veliko, ruda je siromana u fosforu Ca3(PO4)2 12% P2O5 te bi se morala podvrgnuti obradi sa skupim mineralnim kiselinama i ne eksploatie se za sada.

    U R.Srbiji P-ubriva se ne primenjuju kao pojedinana (ili vrlo retko) ve kroz sloena ubriva dvojne i trojne formulacije. Kako fosfor ima malu pokretljivost u zemljitu unosi se u jesen pod osnovnu obradu (25-35 cm dubine). Male koliine sloenih ubriva u kojima je fosfor rastvorljiv u vodi unose se predsetveno zbog boljeg ukorenjavanja mladih biljaka. Na tritu Srbije od P-ubriva mogu se nai: koncentrovani superfosfat tripleks Ca(H2PO4)2 48%, i dvojna ubriva monoamonijumfosfat MAP NH4H2PO4 11:48:0 P2O5 i diamonijum fosfat DAP (NH4)2HPO4 20:53:0

    3. P - ubriva

  • 28 29

    1. Pedoloka istraivanja i uzorkovanje zemljita

    3.1. Trostruki superfosfat (tripleks) 42-52 % P2O5, Ca(HPO4)2 (45 % P2O5)

    Obian superfosfat sa 17-19 % fosforne kiseline nije ekonomian za primenu na veoj udaljenosti od fabrike zbog poveanih transportnih trokova (17-19 % P2O5). Takoe, za njegovu proizvodnju ne mogu se koristiti fosfati sa niim sadrajem fosforne kiseline (< 28 % P2O5) i sadri gips kao primesu, to su sve razlozi za iznalaenje postupaka za proizvodnju superfosfata sa visokim sadrajem fosforne kiseline tzv. koncentrovanih superfosfata (dvostruki i trostruki superfosfat).

    Proizvodi se tretiranjem visokokoncentrovanih sirovih fosfata najee apatita fosfornom kiselinom

    3 Ca3(PO4)2 CaF + 12 H3PO4 9 Ca(H2PO4)2 + CaF

    Dobijeni trostruki superfosfat je visokokoncentrovano ubrivo, sa 42-52 % P2O5 45 %, 17-22 % CaO i 2-6 % SiO3, sa fosfornom kiselinom rastvorljivom u vodi i svim dobrim osobinama kao obian superfosfat ali bez gipsa. Tripleks se primenjuje na zemljitima siromanim u fosforu pod osnovnu obradu u jesen, a i kao P-komponenta u proizvodnji sloenih ubriva.

    3. P - ubriva

  • 30 31

    3. Rezistentnost fitopatogenih gljiva na fungicide

    Nalazita naslaga K-soli otkrivena su na raznim delovima zemljine kugle, a najvie eksploatisana su: trasfurke u Nemakoj, Alzake u Francuskoj, Katalonske u paniji, Galicijske u Poljskoj, Solikamske u Rusiji, a otkrivene su naslage i na Siciliji, Kanadi, SAD. U R.Srbiji veih naslaga za eksploataciju nema, a manja otkrivena nalazita minerala muskovita u okolini Prokuplja i leucita na Kosovu sadre kalijum ne rastvorljiv u vodi, te se moraju obraivati skupim kiselinama i eksploatacija bi bila skupa te se ne koriste. R. Srbija uvozi koncentrovana K-ubriva: KCl; K2SO4 i K2SO4MgSO4.

    4.1. Kalijum-hlorid 58-62 % K2O, KClProizvodnja ovog ubriva sastoji se u rastvaranju sirovine u vruoj vodi da bi se

    dobio zasien rastvor soli. Inae, ovo ubrivo se u Rusiji i Francuskoj najee dobija iz minerala silvinita (KCl NaCl), a u Nemakoj iz karnalita (KCl MgCl2 6H2O) i tvrde soli (KCl MgSO4 NaCl). Proizvodnja se zasniva na razliitoj rastvorljivosti KCl i NaCl u vruoj vodi. Sam proces proizvodnje sastoji se u jednostavnom sitnjenju sirovine i njenom unoenju u vreli ratsvor. Zatim se rastvor hladi do temperature od 20C, pri emu dolazi so taloenja KCl, dok NaCl ostaje u rastvoru. Znai, princip proizvodnje se sastoji u njihovoj nejednakoj rastvorljivosti, jer se NaCl podjednako rastvara u vruoj i hladnoj vodi, dok KCl rastura daleko vie u vruoj vodi (Tab. 4).

    4. K - UBRIVA

    Tabela 4. Rastvorljivost KCl i NaCl u zavisnosti od temerature vode

    Rastvorljivost u %U hladnoj vodi

    U vruoj vodi 100C0C 20C

    NaCl 36,6 39,1

    KCl 28,3 34,7 56,2

    Kalijum-hlorid kao ubrivo sadri oko 60 % K2O i oko 47 % hlora. Od primesa sadri 1-3% NaCl. U Nemakoj se dobija KCl sa sadrajem 40, 50 i 60 % K2O. KCl je kristalna so, prljavo bele boje, dobre rastvorljivosti u vodi, malo higroskopno. To je najkoncentrovanije kalijumovo ubrivo, fizioloki kisele reakcije. Tu kiselost mu daje Cl jon. U naoj zemlji se koristi kao pojedinano ubrivo ili kao K-komponenta pri proizvodnji sloenih-kompleksnih ubriva. KCl se primenjuje u jesen pod osnovnu obradu da bi se Cl- isprao tokom zime.

    4.2. Kalijum sulfat 48-52 % K2O, K2SO4Potreba proizvodnje ovih ubriva proistekla je iz osetljivosti pojedinih kultura prema

    hloru. Poznato je da hlor kod nekih kultura nepovoljno utie na kvalitet proizvoda. Otuda se kod takvih kultura pri ubrenju kalijumovim ubrivima mora voditi rauna o obliku kalijuma u njima, pa je i to doprinelo da se proizvode kalijumova ubriva na bazi kalijum-sulfata. Od tih ubriva najpoznatiji su kalijum-sulfat i kalijum-magnezijum-sulfat (patent kali).Ova ubriva se proizvode iz prirodnih naslaga kalijumovih soli koje u sebi sadre K2SO4, kao to su minerali enit, polihalit, kizerit. S obzirom da su naslage pomenutih minerala male i ograniene pomenuta ubriva se proizvode i industrijski.

    Kalijum sulfat se dobija dejstvom sumporne kiseline na KCl, ili pak preradom kainita kome se dodaje koncentrovani rastvor kalijum hlorida

    2 KCl + H2SO4 = K2SO4 + 2 HCl;

    KCl MgSO4 + KCl = K2SO4 + MgCl2

    Kalijum-sulfat je so sivkasto bele boje, kristalne grae, gorkog ukusa, nije higroskopna. Sadri 48-52 % K2O, 18 % S, 0,6 % Mg i oko 2% Cl. Kao ubrivo, zbog skupoe proizvodnje koristi se samo kod kultura koje ne podnose hlor, a to su pre svih korenasto krtolaste biljke, duvan, vinova loza, eerna repa, krompir, jeam. Fizioloki je kiselo ubrivo. Kod nas se ne proizvodi, ve se uvozi i koristi se kao K-sirovina za proizvodnju kompleksnih ubriva ili pojedinano K-ubrivo.

    4. K - ubriva

  • 33

    1. Pedoloka istraivanja i uzorkovanje zemljita

    Pod pojmom sloena mineralna ubriva podrazumevaju se ubriva koja u svom sastavu sadre dva ili vie hranljivih elemenata (NP, NK, PK, NPK, NPK + B, NPK + Zn...).

    Sloena mineralna ubriva su bez balasta odlikuju se visokom koncentracijom hraniva i homogena su. Danas u razvijenim zemljama (slino i u Srbiji) preko sloenih ubriva se primenjuje fosfor i kalijum 80-90 %, dok azot oko 40%.

    Sloena mineralna ubriva prema procesu proizvodnje mogu biti: meana; kompaktna i kompleksna.

    32

    4. K - ubriva

    4.3. Kalijum-magnezijum-sulfat (patent kali) 26-30 % K2O; 9-12 % MgO, K2SO4 MgSO4

    Ovo je dvojno ubrivo jer pored kalijuma sadri i Mg. Proizvodi se tako to se vrelom rastvoru kizerita dodaje KCl.

    2 MgSO4 + 2 KCl = K2SO4 + MgCl2

    ubrivo je so sivo bele boje kristalne grae i nije higroskopna. Sadri 26-30 % K2O, 9-12 % MgO, oko 20 % S, i Cl ispod 2,5 %. Fizioloki je kiselo ubrivo. Pogodno je za kulture koje ne podnose hlor (duvan, vinovu lozu, krtolasto korenaste biljke itd.). Kod nas se ne proizvodi, ve se uvozi i uglavnom koristi za proizvodnju kompleksnih ubriva ili kao pojedinano K-ubrivo.

    Uticaj kalijumovih ubriva na osobine i plodnost zemljita. Kalijumova ubriva su dobre rastvorljivosti u vodi. Po unoenju u zemljite ona se rastvaraju i na taj nain obogauju kalijumom zemljini rastvor i adsorptivni kompleks, to dovodi do istiskivanja Ca iz adsorptivnog kompleksa koji sa hlorom gradi CaCl2. Nastali kalcijum hlorid je pokretljivo jedinjenje u zemljitu i u uslovima vee koliine padavina se ispira. Otuda, dua upotreba kalijumovih ubriva na kiselim zemljitima moe izazvati pojavu aluminijuma u ratstvoru. Ako se ima u vidu da je Al teki metal, to se moe tetno odraziti na gajene biljke.

    K

    AK Al + 3 KCl = AK K + AlCl3

    K

    Ova pojava u kiselim zemljitima je nepoeljna, te da bi se spreilo prisustvo pristupanog Al3+ u zemljinom rastvoru asimilacija od strane biljaka kao tekog metala, na takvim zemljitima povremeno treba dodavati bazna ubriva ili vriti kalcifikaciju. Sva kalijumova ubriva su fizioloki kisele reakcije, poto iz njih biljka uvek vie koristi K+ jon od Cl- ili SO4

    2- jona. Fizioloka kiselost K2SO4 je vea od kiselosti KCl.

    to se tie vremena primene kalijumovih ubriva u odnosu na adsorptivnu mo zemljita mogu se primenjivati u svako doba godine, jer se kalijum vrsto vee za adsorptivni kompleks. Meutim, kad je u pitanju smanjenje nepovoljnog dejstva hlora iz KCl-ubriva, primena im mora biti to ranije u jesen. Pri primeni kalijumovih ubriva mora se voditi rauna o antagonizmu kalijuma i drugih elemenata. Posebno je izraen antagonizam izmeu kalijuma i: Mg, Ca, Na i B.

    Pri upotrebi veih doza kalijumovih ubriva moe doi do ispiranja magnezijuma, to je est sluaj u lakim peskovitijim zemljitima, kakva su kod nas u rejonu Subotiko - Horgoke peare. To se deava upravo zbog antagonizma ova dva elementa. Isti je sluaj i sa Ca i Na. Kalijumova ubriva pokazuju antagonizam i prema B. Ova injenica je od posebne vanosti za kulture koje zahtevaju i kalijum i B kao to je sluaj sa eernom repom.

    5. SLOENA UBRIVA

  • 34

    1. Pedoloka istraivanja i uzorkovanje zemljita

    35

    5. Sloena ubriva

    Sloena meana ubriva se proizvode mehanikim meanjem pojedinanih ubriva (npr. uree, superfosfata i KCl u odreenom odnosu (za zadatu formulaciju) pri emu u najveem delu meavine ne dolazi do hemijske reakcije izmeu upotrebljenih komponenti, i svaki uneti element zadrava svoja svojstva. Pri primeni sloenih meanih ubriva svaka granula ubriva predstavlja jedan element i tako deluje.

    Sloena kompaktna ubriva (ubriva novijeg datuma) se proizvode procesom kompaktiranja, koji je u osnovi suv proces, tako da nema tenog medijuma niti vezivnog sredstva i sa ekolokog aspekta zatite agroekosistema vrlo su dobra. Proces proizvodnje ovih ubriva se sastoji iz: pripremanja sirovina (homogenizacija i doziranje sirovina), kompaktiranja pod visokim pritiskom proputanjem honogene mase izmeu valjaka gde nastaje pogaa koja ide na drobljenje, granulisanje, poliranje finalnog proizvoda i zaobljavanje ivica, granula flekica i prosejavanje.

    Primenom sloenih kompaktnih ubriva svaka granula flekica sadri sva tri hraniva elementa u odreenom odnosu, ali svaki deluje individualno. Ova ubriva su po fertilizacionoj vrednosti izmeu sloenih meanih i sloenih kompleksnih ubriva. U R. Srbiji proizvodi ih Fertil iz Bake Palanke.

    Sloena kompleksna ubriva se proizvode specifinim hemijskim tretmanima u reaktorima fluidnih i vrstih sirovina ili gotovih ubriva pri emu dolazi do hemijske reakcije izmeu komponenti koje uestvuju u procesu i nastaje proizvod sasvim razliiti od polaznih sirovina znai novo hemijsko jedinjenje sa novi svojstvima u kome su sadrana biljna hraniva. U sloenim kompleksnim ubrivima azot je u: amidnom, amonijanom ili nitratnom obliku, fosfor vodno ili citratno rastvorljiv a kalijum u obliku sulfata ili hlorida odnosno u oblicima u kojima ih biljke i usvajaju, te je to zapravo i prednost sloenih kompleksnih u odnosu na sloena meana i kompaktna ubriva.

    Prednosti primene sloenih ubriva nad pojedinanim

    U dilemi da li poljoprivredni proizvoai treba da koriste sloena ili pojedinana ubriva odluuju tri momenta: ekonomski, agronomski i tehnoloki.

    Prednosti sloenih mineralnih ubriva u odnosu na primenu pojedinanih

    Cena sloenih ubriva pri kupovini je vea od pojedinanih. - Meutim, sa ekonomskog aspekta cenu treba uzimati ne pri kupovini ve posle primene na njivi.

    Transport je ekonominiji (posebno sloenih visokokoncentrovanih ubriva)-

  • 36 37

    Pod odnosom hraniva u sloenim ubrivima podrazumeva se maseni odnos N, P2O5 i K2O pri emu se azot uvek uzima za jedinicu npr. u formulaciji 10:20:30 maseni odnos je 1:2:3.

    Odnos hraniva u formulaciji je jako znaajan jer odreuje: namenu, nain i vreme primene ubriva. Sastav sloenih mineralnih ubriva i odnosi hranivih materija u njima zavisi od zahteva biljaka i tehnolokih mogunosti proizvodnje ubriva, i predstavljaju najvanija pitanja u proizvodnji i primeni ubriva.

    Agronomski aspekt primene sloenih mineralnih ubriva

    Sa agronomskog aspekta formulacija jednog sloenog ubriva mora:

    Da odgovara obezbeenosti zemljita u neophodnim biogenim elementima-

    Osobinama zemljita u pogledu oblika hranivog elementa-

    Potrebi ishrane biljaka u pogledu oblika i odnosa hranjivih elemenata - i nameni ubriva (za osnovno ubrenje, predsetvenu prihranu).

    Asortiman ubriva

    Asortiman ubriva ine sve formulacije jedne zemlje (fabrike). Asortiman jedne zemlje treba da se sastoji iz vrlo znaajnih formulacija (od 5 do 6) i znaajnih (do 10), to ukupno ini 12 do 16 formulacija. Tako se asortimanom ubriva od ukupno 9 formulacija pokriva obezbeenost zemljita u lakopristupanom fosforu i kalijumu pri svim nivoima obezbeenosti zemljita u ovim elementima (tab.5).

    Trokovi ambalae su manji-

    tedi se na radnoj snazi u transportu, jer se svodi na jednu operaciju-

    Izbegava se vee gaenje useva-

    Homogenije je unoenje hraniva-

    Sloenim mineralnim ubrivima se unose dva ili vie hranljivih elemenata - ime se izbegava nedostatak nekog od njih, posebno u nerazvijenijim podrujima

    Preko sloenih ubriva pored osnovnih NPK mogu se uneti - i drugi neophodni biogeni elementi (Ca, Mg, S, B, Zn, Cu...).

    Nedostaci sloenih mineralnih ubriva u odnosu na primenu pojedinanih

    Vea cena jedinice hranjivih elemenata u ubrivima pri kupovini - (zbog veeg broja tehnolokih operacija)

    Ne postoji potreba da se uvek unose tri elementa-

    Istovremeno se unose N, P i K iako je njihovo ponaanje u zemljitu razliito, - kao i vreme primene

    Formulacije sloenih mineralnih ubriva i odnos hranivih elemenata u formulaciji

    Pod formulacijom sloenih ubriva podrazumeva se procentualni sadraj N, P i K u 100 kg ubriva. Sadraj N, P2O5 i K2O izraava se u masenim %, npr. 17:13:10 u 100 kg ubriva. Prvi broj je uvek N, drugi P2O5 i trei K2O, ukoliko nema nekog elementa pie se 0.

    5. Sloena ubriva5. Sloena ubriva

  • 5. Sloena ubriva5. Sloena ubriva

    38

    1. Pedoloka istraivanja i uzorkovanje zemljita

    39

    Tabela 6. Nivoi lakopristupanog fosfora i kalijuma u zemljitu (po AL metodi) i stepen potrebe ubrenja PK-ubrivima za ratarske kulture (Manojlovi i sar. 1986.).

    Oznaka nivoa Ocena nivoa

    Sadraj u zemljitu mg/100g

    Procenat vraanja P2O5 od iznete

    koliine prinosom

    Procenat vraanja K2O od iznete

    koliine prinosomP2O5 K2O

    (M) Vrlo nizak (meliorativni) Ispod 5 Ispod 5Melioraciono

    ubrenje 200% od iznete koliine

    100 %

    A Nizak (siromano) 5-10 5-10Veoma poveano

    ubrenje 130-150% od iznete koliine

    80-90 %

    BSrednji

    (srednje siromano)

    10-15 10-15Umereno poveano ubrenje 110-130%

    od iznete koliine60-70 %

    VOptimalan

    (dobro obezbeeno)

    15-25 15-25

    Samo ubrenje odravanja 100% (vraa se samo izneta koliina)

    50-60 %

    GVisok

    (preterano obezbeen)

    25-40 25-40

    Umereno umanjena potreba

    ubrenja 70-80% od iznete koliine

    30-40 %

    DVrlo visok

    (ekstremno obezbeen)

    40-50 40-50

    Ne postoji potreba ubrenja (ubrenje

    se izostavlja 1-3 godine uz kontrolu nivoa

    mikroelemenata)

    Izostaviti primenu

    1-3 godine

    () tetan Preko 50Preko

    50

    Ne postoji potreba ubrenja za dui

    vremenski period, sprovode se mere

    zatite od eventualne toksinosti i uz strogu kontrolu mikroelemenata

    Izostaviti primenu

    dui period

    Tabela 5. Potrebne formulacije ubriva za sve nivoe obezbeenosti zemljita u lakopristupanom fosforu i kalijumu

    mg P2O5/100 g zemljita mg K2O/100 g zemljita

    DobroDobroDobro

    DobroSrednje

    Siromano

    SrednjeSrednjeSrednje

    DobroSrednje

    Siromano

    SiromanoSiromanoSiromano

    DobroSrednje

    Siromano

    U tabeli 6. prikazan je povraaj (PK) u zavisnosti od nivoa obezbeenosti zemljita u ovim hranivima za ratarske kulture (Manojlovi i sar. 1986.).

  • 5. Sloena ubriva5. Sloena ubriva

    40 41

    1. Pedoloka istraivanja i uzorkovanje zemljita

    Za okopavine

    Vreme i nain primene N-ubriva (sve predsetveno) odreuje se:

    Na osnovu izmerenih vrednosti i rasporeda rezerve mineralnog azota - u profilu zoni rasprostiranja korenovog sistema gajenog useva (pre setve)

    Procene mineralizujue sposobnosti zemljita za vreme - vegetacije gajenog useva

    Ukupnih potreba gajenog useva u azotu (PpNu, planirani prinos - pomnoen sa % udelom N u gajenoj biljci)

    Namena sloenih mineralnih ubriva

    Za osnovno ubrenje primenjuju se formulacije:a)

    Sa naglaenim fosforom za zemljita slabe obezbeenosti u fosforu-

    Pod osnovnu obradu, a po potrebi i za meliorativno ubrenje - 8:24:16; 10:30:20; 15:20:10; 18:22:10; 11:52:0; i dr.

    Sa naglaenim kalijumom pod osnovnu obradu a po potrebi - i za meliorativno ubrenje 8:16:24; 5:10:20 sa K2SO4; 5:10:30; 8:12:26; 7:11:21 sa K2SO4; 5:10:15 sa K2SO4 i dr.

    Za predsetveno ubrenjeb) primenjuju se formulacije sa naglaenim azotom 20:10:5; 17:13:10; 15:10:10 i dr. Formulacije sa odnosom hraniva 1:1:1 primenjuju se na zemljita sa optimalnim nivoom hraniva koji treba ouvati 15:15:15; 16:16:16; 12:12:12 i dr.

    Za prihranjivanjec) . Primenjuju se pojedinana azotna ubriva. Vreme i nain primene N-ubriva za prihranu useva (jednu ili dve) uslovljeni su:

    Ukupnom koliinom mineralnog azota u zoni rasprostiranja - korenovog sistema gajenog useva (rano u prolee)

    Rasporedom mineralnog azota po profilu,-

    Mineralizujuom sposobnosti zemljita-

    Ukupnim potrebama gajenog useva za azotom-

    Stanjem useva-

    Za strnine

    Prva prihrana ozimih useva je na osnovu Nmin. metode Scharpf-a i Wehrman-a (1978); rano u prolee (kraj februara-poetak marta) najee sa ureom, amonijum-nitratom u Vojvodini (zbog neutralne i alkalne pH zemljita) i krenim amonijum-nitratom (KAN-om) u centralnoj i junoj Srbiji (zbog kisele pH zemljita)

    Druga prihrana ozimih useva provera potrebe druge prihrane je (lisna analiza, difenil-amin test, N tester...) Izvodi se 20-30 dana posle I prihrane, najee vrstim ubrivima ili folijarno, fertigacijom (najee sa tenim ubrivima, UAN rastvorima, AN-om, SAN-om).

  • 42

    Tabela 7. Potronja ubriva u Srbiji za period 2007-2009-2013 godina.Go

    dina NPK; MAP;

    DAP (000t)

    Azotna ubriva (000t)

    Ukupna potronja ubriva u

    Srbiji (000t)

    Potronja ubriva

    (obradiva povrina kg/ha)

    Potronja ubriva

    (oranice i bate kg/ha)

    1985 935.000 515.000 1.450.000 296 (114) 388

    2007 496.497 482.530 979.027 232 297

    2008 286.003 355.646 641.649 152 194

    2009 334.451 511.899 846.350 201 (89) 256

    2013 960.000

    Na tab.7 prikazana je potronja mineralnih ubriva u Srbiji za period 2007-2009-2013 godina i godini sa najveom potronjom 1985-oj, kada je u proseku primenjivano 114 kg (AM) hraniva po hektaru. U naoj zemlji danas ima oko 4 220 000 ha obradive povrine, a prosena optimalna potronja trebala bi biti oko 200 kg AM/ha od ega 100-120 kg N/ha a preostalih 80-100 kg/ha kroz fosfor i kalijum (procena je prema rezultatima analiza SKPZ u Vojvodini za period 2002/2012 g.).

    Literatura

    Literatura

    1. Bogdanovi, D., Maleevi, M., Manojlovi, S. (1993): Application of the Nmin. Method within the soil fertility and fertilizer use control system to rationalize the utilization of nitrogen in wheat production Efficient fertilization manuring and irigation for improving crop yield food quality and renewable. Resourses, 10th World Fertilizer Congres of CIEC, Nicosia Cyprus, Proceedings, 229-240.

    2. Bogdanovi, D., Ubavi, M., Maleevi, M. (2005): Metode za utvrivanje potreba biljaka za azotom. Poglavlje u monografiji AZOT-Agrohemijski, agrotehniki, fizioloki i ekoloki aspekti. Urednik R. Kastori, Nauni Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 153-188.

    3. Bogdanovi, D., (2010): Hemizacija potronja mineralnih ubriva u proizvodnji hrane. Letopis naunih radova god. 34, br. 1, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, 32-44.

    4. Manojlovi, S., Ubavi, M., Bogdanovi, D. (1986): Aktuelni problemi upotrebe ubriva sa posebnim osvrtom na mogunost zagaenja zemljita i predlozi za njihovo reavanje, kroz uvoenje i funkcionisanje sistema kontrole plodnosti zemljita i upotrebe ubriva. Agrohemija, No 5-6. Beograd, 393-434.

    5. Ubavi, M., Bogdanovi, D., (1995): Agrohemija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

    6. Ubavi, M., Bogdanovi, D., (2001): Praktikum iz Agrohemije, Poljoprivredni fakultet, Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.

    7. Ubavi, M., Bogdanovi, D., Svetko, V. (2005): Mineralna azotna i organska ubriva kao izvori azota. Poglavlje u monografiji AZOT-Agrohemijski, agrotehniki, fizioloki i ekoloki aspekti. Urednik R. Kastori, Nauni Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 190-229. Scharpff, Wehrman (1978):

    5. Sloena ubriva

  • Evropsku uniju ine 28 zemalja lanica koje su odluili da postupno poveu svoja znanja, resurse i sudbine. Zajedniki su,tokom razdoblja proirenja u trajanju vie od 50 godina, izgradile zonu stabilnosti, demokratije i odrivog razvoja, zadravajui pritom kulturnu raznolikost, toleranciju i line slobode. Evropska unija posveana je deljenju svojih postignua i svojih vrednosti sa zemljama i narodima izvan svojih granica.

    Ova publikacija izraena je uz pomo EU. Sadraj ove publikacije je iskljuiva odgovornost nosioca ovog projekta i ni na koji nain se ne moe smatrati da odraava gledite Evropske unije.

    Projekat finasira EU This project is funded by the European Union