Đubrnje suncokreta sa osvrtom na mikroelemente

Bojana PetrovićNadežda Đuragin

Suncokret je naša najvažnija uljana biljka. Gaji se radi semena bogatog uljemGaji se na intenzivan načinDobro iskorišćava postojeće hranljive materije iz zemljištaJednogodišnja je zeljasta biljka

Đubrenje

Za đubrenje suncokreta u savremenoj proizvodnji kod nas se koriste isključivo mineralna đubriva. Količina mineralnih đubriva zavisi od planiranog prinosa plodnosti zemljišta, primenjenih agrotehničkih mera, klimatskih prilika u rejonu i sorteZa prinos 3000kg semena po hektaru novih hibrida preporučuje se đubrenje sa 50-80kg azota, 60-90kg fosfora i 60-80kg kalijuma po hektaru

Pristupačnost hranljivih materija može se posmatrati sa dva aspekta:

• Kao hemijska, i ona obuhvata hranljive elemente i njihove oblike koji mogu lako da se osvoje od strane biljaka.

• Fizička, koja je uslovljena pokretljivošću elemenata, odnosno njihovih jona u zemljištu.

Vreme i način đubrenja suncokreta

• Predsetveno i startno đubrenje – za predsetveno i startno đubrenje koriste se najčešće složena đubriva u kojima je odnos hraniva 1:1:1 kao što su 15:15:15 i 14:14:14 i njima slična.

prihranjivanje suncokreta-vrši se samo jedno prihranjivanje i to onda kad biljke imaju 6—8 pravih listova i to samo azotnim đubrivima. Inače, kada je reč o prihranjivanju činjenica je da ono daje (kao i đubrenje sa setvom) najbolje rezultate kada se đubrivo unosi u zemljište na dubinu od desetak centimetara.

Osnovno đubrenje – obavlja se neposredno pred osnovnu obradu i to sa đubrivima u kojima je naglašen fosfor i kalijum. Njihova količina odeđuje se na osnovu obezbeđenosti zemljišta u ova dva elementa i planiranog prinosa.

Raspored đubriva u zemljištu

• Đubrivo se može uneti 25-30cm dublje od semena i 35cm bočno od semena (između redova). To još više utiče na početno povoljno iskorišćavanje đubriva od strane biljaka suncokreta. Ogledi nekih autora pokazali su da suncokret može da koristi fosforna đubriva ako su udaljena 50cm od centra koernovom sistema, međutim iskorišćavanje se smanjuje 5-10x u odnosu kada je đubrivo udaljeno od centra korena samo 10cm.

• U proizvodnji suncokreta se primenjuje takav sistem đubrenja koji podrazumeva da se po jedna polovina do dve trećine fosfora i kalijuma unese sa osnovnom obradom zemljišta, a ostatak u predsetvenoj pripremi ili sa setvom

• Azotna đubriva se unose u dva navrata i to predsetveno ili sa setvom i u prihranjivanju

• Preporučljivo je da se u ovom slučaju kombinuju KAN i ureja

• Kad se razmatra problem prihranjivanja treba pomenuti preporuku da se u proizvodnji suncokreta primeni prihranjivanje preko lista, odnosno, folijarno prihranjivanje

• Rezultati u saržaju hranljivih elemenata u prinosu daju predstavu o utrošku elemenata ishrane, što treba imati u vidu pri planiranju doze unošenja đubriva, da se ne smanji prirodna plodnost zemljišta

• Po proračunima nekih autora suncokret za formiranje 100kg semena usvaja u proseku 6kg azota, 2,6kg fosfora I 18,6kg kalijuma, pri čemu se odnos kreće 2,3:1:8

Utrošak hranljivih materija za formiranje pojedinih delova biljke suncokreta u % od ukupne količine

Deo biljke Azot Fosfor Kalijum

Stablo 7 15 23

Listovi 12 8 29

Loža cvasti 13 17 44

Plod (seme) 68 60 4

Ćela biljka 100 100 100

Uticaj ishrane azotom na prinos suncokreta

Azot Sorta VNIIMK 8931 Hibrid NS-H 62 RM

kg/ha kg/ha % kg/ha %

0 1883 100.0 1793 100.0

60 2664 141.5 2807 161.4

90 2729 144.9 3170 182.3

120 2392 127.0 3255 187.2

Suncokret u toku vegetacionog perioda neravnomerno usvaja hranljive materije

• usvajanje azota je najintenzivnije u periodu od diferenciranja glavice do kraja cvetanja. Prema nekim podacima u ovom periodu on usvoji oko 80% od ukupne količine azota

• Usvajanje kalijuma je najintenzivnije od obrazovanja glavice do sazrevanja

• Do kraja cvetanja suncokret usvoji preko 70% od ukupne količine fosfora

• Tako se količina aktivne materije azota kreće od 60 do 120 kg/ha, fosfora od 60 do 100 kg/ha, a kalijuma od 40 do 80 kg/ha. Međutim, kada su u pitanju normalna zemljišta, koja su duži niz godina uključena u intenzivnu ratarsku proizvodnju, količina aktivne materije azota treba da iznosi 70—90 kg/ha, fosfora 60— 80 kg/ha i kalijuma 40—60 kg/ha. Navedeni normativi nalaze se približno u okvirima odnosa N:P:K 1:0,8—0,9:0,5—0,6

• U kombinovanom đubrenju stajskim i mineralnim đubrivima količina aktivne materije azota i fosfora treba da iznosi oko 60 kg/ha, a kalijuma oko 40 (iz mineralnih đubriva)

• Količina stajnjaka u kombinovanom đubrenju kreće se oko 15 tona/ha. Veći normativ nije preporučljiv. Samo na jako siromašnim zemljištima, loše strukture, može se količina stajnjaka povećati na 25—30 t/ha. Za suncokret, stajnjak treba da je u zgorelom stanju. Smatra se da nezgoreo stajnjak izaziva pojačanu pojavu bolesti

• Dosta dobro đubrivo za suncokret je osoka i živinsko đubre

• U proizvodnji suncokreta mogu se koristiti i mikrođubriva odnosno mikroelementi (bor, mangan, molibden, cink i dr.). Njihov uticaj na prinos semena je dosta neodređen, ali uticaj na sadržaj ulja u semenu zaslužuje pažnju

GvožđeSadržaj Fe u Stablo List Buton seme

Fiziološkoj zrelosti

98ppm 576ppm 179ppm 73ppm

listovi glava bez semena

stablo seme koren

45.3 14 7.7 5 27

Ako ukupan sadžaj gožđa u punoj zrelosti uzmemo za 100% onda je procentualni udeo sadžaja u pojedinim organima sledeći

• Usled nedostatka gvožđa primenjuju se različita jedinjenja gvožđa (gvožđe-suflat, gvožđe-karbonat, gvožđe-amonijum-sulfat..)

• Prskanjem lišća hlorotičnih biljaka sa 0,2 do 1% -nim rastvorom gvožnje-sulfata ili drugih soli gvožđa, takođe daje uvek zadovoljavajuće rezultate, a ponekad izaziva ožegotine na lišću

• Prskanje helatima gvožđa treba obaviti sa 0,3 do 0,5% - nim rastvorom, ukoliko proizviđač preparata ne navodi druge vrednosti I to u nekoliko navrata u toku vegetacije

• Gvožđe se može primeniti I putem fertirigacije. U tom slučaju preporučuje se primena helata gožđa (Fe – EDDHA).

Cink• Sadržaj cinka u suvoj materiji biljaka kreće se od 20-

100ppm, kritična od 10-20ppm, a pri manjoj od 10ppm pojavljuju se vidljivi znaci njegovog nedostatka

• Za đubrenje sa cinkom mogu se koristiti: cink-sulfat, cink-okrid, cink-hlorid, cink-amonijumfosfat, prirodni I sintetizovani helatni kompleksi cinka, tečna I čvrsta mineralna NPK đubriva oboćena cinkom I dr. većina od pomenutih sredstava može se koristiti folirano ili da se unose u zemljište

• Pri unoštenju u zemljište koristi se od 5-20kg Zn/ha ako se primenjuju u vidu soli, a pri đubrenju sa helatima cinka od 0,5-1kg Zn/ha

Buton List Seme

Faza butonizacije

39ppm 19ppm 0 ppm

Fiziološka zrelost

17ppm 12ppm 28 ppm

Seme Glava bez semena

Listovi Stablo Koren

35% 21.2% 15% 11.2% 17.5%

Ako saržaj cinka u celoj biljci suncokreta u fazi fiziološke zrelosti označimo sa 100%, onda je procentualni udeo sadržaja u pojedinim organima sledeći:

Bor• Bor je veoma značajan mikroelement,

nedostatak bora izaziva izumiranje tačke rasta, anatomske I morfološke promene

• U suvoj materiji biljaka njegov udeo se u proseku kreće od 15-100ppm

• Bor je dosta zastupljen u celoj biljci suncokreta, a njegov sadržaj se povećava tokom vegetacije, da bi dostigao najveći nivo u fazi fiziološke zrelosti, 271ppm, a najmanji u fazi 3-4 para listva, 53ppm

Sadržaj bora Glava list

Faza butonizacije 94ppm 92ppm

Fiziološka zrelost 74ppm 116ppm

Ako ukupan sadržaj bora u fiziološkoj zrelosti uzmemo za 100%

Seme Glava bez semena

Listovi Stablo Koren

13 17.5 32 25 3

• Deficit bora dovodi do deformacije glave (nepokrivene površine semena) I do smanjenja prinosa semena

• Prema podacima Sarića (1975) bor unet pred setvu, povećao je prinos suncokreta za 8%, u početku obrazovanja glavice za 24%, a u vreme cvetanja za 33%.

Mangan

• Za đubrenje manganom mogu se koristiti: mangan – sulfat, mangan-oksid, mangan-karbonat, mangan-hlorid, mangan-helat (samo foliarno), kao I tečna I čvrsta mineralna đubriva obogaćena manganom. Pri rasturanju manganovih jedinjenja po celoj površini preporučuje se primena od 20-120kg Mn/ha, a u slučaju njihovog unošenja u zemljište u trakama znatno manja doza od 6-15kg Mn/ha

• Nedostatak mangana veoma se uspešno može otkloniti I foliarnim tretiranjem. Za tu svrhu se najčešće koristi mangan-sulfat (0,5-2kg Mn/ha) ili mangan-helat (0,1-0,5kg Mn/ha). Foliarno tretiranje u toku vegetacije treba ponoviti 2-3 puta u dvonedeljnom intervalu

• Najveći sadržaj mangana je u fazi cvetanja 229ppm, a najmanji u fazi 3-4 para listova 10,5ppm. Najveći sadržaj mangana je u listu, a najmanji u semenu

• Ako ukupan sadržaj mangana u fazi fiziološke zrelosti označimo sa 100% onda je procentualni udeo sadržaja u pojedinim organima sledeći:Seme Glava List Stablo Koren

8 8.8 65.8 7.7 27

Bakar

• Suncokret spade u srednje osetljive biljne vrste na nedostatak bakra

• Upotreba visokih doza azotnih I fosfornih đubriva, kao I prekomerna kalcifikacija podstiču pojavu nedostatka bakra

• Nedostatak bakra može se uspešno utvrditi foliarnim tretiranjem biljaka rastvorom odgovarajućih jedinjenja bakra, kao I hemijskom analizom biljaka iz zemljišta

• Sadržaj bakra u celoj biljci suncokreta je veoma mali. Najveći je u fazi fiziološke zrelosti 44, a najmanji u fazi 3-4 para listova 10ppm

• Najveći sadržaj bakra nalazi se u semenu 17ppm, zatim u butonu I stablu

• Ako se ukupan sadržaj bakra u biljci suncokreta u fazi fiziološke zrelosti oznaci sa 100%, onda je procentualni udeo sadržaja u pojedinim organima sledeći:Seme Glava bez

semenaList Stablo Koren

38 22.7 20.4 9 9

HVALA NA PAŽNJI =)