INTEGRALI - Darkwood

INTEGRALI

Tekst i crtež: Žoan Sfar (Joan Sfar)Boja: Brižit Findakli (Briggite Findakly)

Glavni urednic: Slobodan JovićUrednik: Vladimir ĆukSaradnici: Marijana Đokić, Milan JovanovićPrevod: Ilija ČanakLektura: Agencija MahačmaIzgled i logotip edicije oblikovao: Vuk PopadićDizajn prilagodio: Savo Katalina@Pero i mišUpis teksta: Vesna Lukić@Pero i mišŠtampa: Simbol, Petrovaradin

COPYRIGHT ZA SRPSKI PREVOD© 2015. Darkwood

IZDAVAČDarkwood d.o.o., Beograde-mail: [email protected]/2622-867064/6465-755

Le Chat du Rabbin 1 – La Bar-Mitsva ©DARGAUD 2002, by Joann Sfar Le Chat du Rabbin 2 – Le Malka des lions ©DARGAUD 2002, by Joann Sfar Le Chat du Rabbin 3 – L’Exode©DARGAUD 2003, by Joann Sfar Le Chat du Rabbin 4 – Le Paradis terrestre ©DARGAUD 2005, by Joann Sfar Le Chat du Rabbin 5 – Jérusalem d'Afrique ©DARGAUD 2006, by Joann Sfar

This project has been funded with support from the European Commission.This publication refl ects the views only of the author, and the Commission cannot be held responsible for any use which may be made of the information contained therein.

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, BeogradISBN 978-86-6163-271-6COBISS.SR-ID 212920332

INTEGRALI 05

Rabinov ma~ak

ŽOAN SFAR

Rabinov ma~ak

Beleška o prevodiocu:Ilija Čanak rođen je u Novom Sadu 1973. godine.Prevodi sa francuskog i engleskog jezika.Dosad je preveo na desetine stripova, među kojima su Arzak i Kita mahnita od Mebijusa, Gaša šeprtlja od Frankena i mnoge druge najpoznatijih svetskih autora.Živi i radi u Novom Sadu.

Rabinov ma~ak1. Bar micva

Svojim stripom Rabinov mačak Žoan Sfar je napravio jedinstveno delo ovog žanra. Istovremeno je reč o poeziji, priči za odrasle i diskusiji o judaizmu – inteligentnoj, uravnoteženoj i duhovitoj. Žoan Sfar poseduje jedinstven dar da s najvećom ironijom prodre u suštinu na najjednostavniji način. Jer suština judaizma se nalazi baš ovde, u priči o jednom mačku koji želi svoju bar micvu, jevrejskom mačku koji ne prestaje da ispituje svog rabina i da dovodi u pitanje svetu reč.

Bila sam zavedena lepotom crteža i njihovom izražajnom snagom. Oni ističu malo poznatu ljudsku i socijalnu stvarnost u zajednici sefardskih jevrejskih učenika i u isto vreme prikazuju velike kabalističke ideje i jevrejsku misao, osporavajući ih kroz talmudski postupak. Briljantno.

Elijet Abekasi

7

Jevreji ne vole mnogopse.

Psi ujedaju, proganjaju,laju.

A pošto Jevreje već toliko dugo ujedaju,proganjaju i na njih laju, oni više volemačke.

Pa, možda ne baš sve Jevreje,ali moj gazda takokaže.

Ja sam rabinov mačak. Ne smetam mu dok čita.

05-52_PL_INT_CHAT-RAB_srpski_PL_CHAT-RABBIN-01.qxp 02-Apr-15 14:14 Page 7

8

Ni rabin ne smeta meni dok radimneke stvari.

On kaže da treba da se poštuje moja slobodna volja.

I da moja sloboda prestaje tamogde počinje sloboda drugih.

Ali kad on to kaže, ja ga ne slušam.Ja sam apsolutno slobodan.

Jedino što bi moglo da mi ograničiapsolutnu slobodu bilebi batine.

Ali rabin kaže da je ljudska rukasuviše suptilno oruđe da bi udaralaljude ili mačke.


9

U rabinovoj kući je i jedanpapagaj. Ja ga ne volim jer pravi buku.

KRAAA!

Ja nikad ne pričam.

KRAAA!KRAAA!

KRAAA!

Da bi ućutkali papagaja, prekrivajuga maramom.

Onda on misli da je noć. I spava.

ZZZ...

Ja noću ne spavam.


10

Tu je i moja gospodarica Zlabija. To je rabinova ćerka. Njeno ime podse-ća na slatkiš od meda.

Ona se dobro brine o meni jerne izlazi često.

RRRRRRR

Ja izlazim svake noći.

Živim kao avanturista. Moja gospo-darica ne zna za to.

KLING!KLONG!


11

Moja gospodarica Zlabija kaže da bimačke ispričale neverovatne stvari kad bimogle da govore.

KRA!

KRA!

Ona takođe kaže da, kad bi papagajizaćutali s vremena na vreme, svibismo se odmorili.

KRA!

”Bogatstva sveta treba da budu bolje raspo-deljena”, kaže ona.

KRA!KRA!

KRA! KRA!

KRA!

Ova ptica neprestano priča, a nemaništa da kaže.

KRA!

KRA!KRA!

KRA!A ova mačka, koja provodi noći pokrovovima, uvek ćuti. Rabin joj odgovara da je tako bolje.


12 Rabinov ma~akRabinov ma~ak

Ja ne znam da pričam, ali umem daslušam.

Kad me moja gospodaricamazi, slušam je satima.

Duboko je gledam u oči kako bih jojpokazao da je razumem.

Ponekad zatvorim oči da dokažemkako se osećam sigurnopored nje.

Papagaj... KRA!KRA!

KRA!KRA!KRA!KRA!

...zamara nas.


13

Papagaja sam... ...pojeo.

sada umemda pričam.

Katastrofa! Papagaj!

Gde je papagaj,Mužrume?

Otišaoje.

Hitna stvar. Rekao je da gane čekaš za večeru.



Zlabija, kćeri moja, desilo se čudo: mačakprogovorio!

Oh! Tata, to je zaista

čudo!

Da, ali desila se i velika ne-sreća.

Koja?On priča

samo laži.Ton ijeistina !

Nisam ja kriv što je papagajodlepršao; šta hoćete da vamkažem? Istinu. Reč služi

kako bi se svetugovorilo, a ne lagalo,šejtane!

Možda, ali nisam ja pojeopapagaja.

A otkud njegovo perje u tvojim ustima?Ah! Kaine! L ažeš.

L ažeš!

Kad bi ipak lagao, je l’ to toliko ozbiljno, tata?

To je užasno, kćeri moja!


15

Rabin nije više želeo da me ostavlja samogsa svojom kćerkom.

Plašio se da ću joj utuviti loše idejeu glavu.

Tako me drži uza se. Želi da naučim Toru, Talmud – Mišnu,Gemaru. Hoće da me izvede napravi put.

Kaže kako moram da budem dobar Je-vrejin i da dobar Jevrejin ne laže. Odgo-varam mu da sam samo mačak.

Dodajem da ne znam da li samjevrejski mačak.



Rabin mi kaže da sam Jevrejin jer sumi i gospodari Jevreji.

Kažem mu da nisam obrezan.

Kaže mi da se mačori ne obrezuju. Kažem mu da nisam slaviobar micvu.

Odgovara mi da se bar micva slavi s na-vršenih 13 godina. Da, ali – uzvraćam – ja imam sedam godina, a kod mačaka su godi-ne sedmostruke. Dakle, imam sedam puta sedam godina, što je više od sedam.

Kažem mu da, ako sam jevrejski mačak,želim da slavim bar micvu.


17

Kažem mu da nisam obrezan. Odlazimo kod rabinovog rabina da gapitamo može li mačak koji govori daslavi bar micvu.

Rabinov rabin kaže da ne može. Bar micva se ne obavlja za mačke.

Tututut.

Pitam ga koja je razlika između čovekai mačka.

On mi odgovara da je Bog stvorio čovekapo svojoj slici.

Tražim od njega da mi pokažesliku Boga.

Kaže mi da je Bog reč.



Kažem rabinovom rabinu da, ako je čovek sličan Bogu jer zna da govori,onda sam i ja sličan čoveku.

Kaže mi da nije tako. Jer je moja rečloša. Zato što sam je osvojio smrtnim činom.

Kažem mu da to nije istina, da nisampojeo papagaja.

Kaže mi da sam uz to joši lažov.

Ja mu kažem da govorom možemo rećišta god želimo, čak i ono što nije tačno, da je to čudesna moć i da bi morao da je isproba.

Rabinov rabin kaže rabinu kako ne želi više da me vidi i kako bi trebalo dame utopi.


19

Kaže mi da sam uz to joši lažov.

Rabin kaže svom rabinu da me neće utopiti jer me voli, a i zato što jane volim vodu.

A ja kažem rabinovom rabinu da samja Bog i da sam uzeo izgled mačkakako bih ga iskušavao.

Kažem mu da nisam uopšte zadovoljannjegovim ponašanjem.

Kažem mu da je bio sa mnom dog-matičan i ograničen kao što su nekihrišćani prema Jevrejima.

On se baci na kolena i poče damoli za oproštaj.

Kažem mu kako je to šala, da samsamo mačak i da možeda ustane.



Rabinov rabin kaže da bogohulim,lažem i zloupotrebljavam ime gospodnjei da bi trebalo da me utope.

Rabin ga pita zar jedan rabin ne treba da prihvata sistematično protiv-urečnosti svojih učenika, zar to nijenačelo talmudskog učenja.

Protivurečnost da, zlobu i pakost ne, odgovara rabinovrabin.

Učenici treba da ujedaju svog učiteljakao što bi to radili štenci.

U jevrejskoj tradiciji pas je dobra živo-tinja, kaže rabinov rabin, jer je iskren,uporan, sposoban da podnese patnju zarad opšteg dobra. Dok mačka - pih! Mački se ne moževerovati.

Tražim od rabinovog rabina da mi citira deo iz Biblije iz kog biproistekla ta pohvala psima.On ne zna.

Ja sam nepredvi-dljiva noćna živo-tinja, duboko

etična.Bla-bla-bla! Ti pričaš,pas, to je solarno,uprošćeno, mora-lističko, muško,

usrano.


21

On mi odgovara, pozivajući se na usmenuToru koja nije u potpunosti zapisana.

On priča o duhu zakona prenegoli o pismu.

Zatim mi kaže da su Grci, na primer,psa smatrali filozofskom životinjom.Psa, ne mačku.

Ja mu odgovaram da su Grciuništili Jerusalimski hram i akose neki rabin poziva na njih, to jezato što nema argumente.

Kaže mi da se Tora pre odnosi naljude negoli na pse ili mačke i da jepitanje koje sam pokrenuo bez osnova.

Ja mu kažem da je dosta. Da želim da proslavim svoju bar micvu.



Kažem mu da želim da prihvatim judaizam. On me pita zašto.

Kažem mu da, ako budem dobarJevrejin, rabin će dozvoliti da provodim vreme s njegovom kćerkom.

Objašnjavam mu da je rabinova kćerkamoja gospodarica.

Da bez nje ne mogu da živim, jer jeona moja radost i da je ljubav nešto vrlo lepo.

Kaže mi da moji razlozi za prihva-tanje judaizma nisu ispravni i da moja ljubav prema Bogunije iskrena.

Ja mu nikad o Bogu nisam nigovorio.


23

Objašnjava mi kako moram da verujemu Boga ako želim da postanem Jevrejin,da se stavim pod njegovu zaštitu ida mu se molim.

Kaže mi da Jevrejin u svim stvarima tre-ba da vidi božje prisustvo.

Kaže mi da je vera u Boga dovoljnada obasja najtmurnije dane.

Kaže mi da ljubav prema Bogu treba dabude skoro telesna.

Kaže mi da je to neka vrsta intelektualneljubavi, ali da se uvek treba osećati uljuljka-no u naručju tog nepobedivog gospodara,milosrdnog i pravednog.

Kažem mu da je to upravo ono štoosećam prema svojoj gospodarici.



Govori mi da sam životinja koja hodapo zemlji na četiri noge i da ne moguda se uzdignem do božjeljubavi.

Kaže mi da mogu da se ograničimsamo na vekovne i nesavršene ljubavi.

Ja mu odgovaram da je on taj kojibogohuli i da je moja go-spodarica prava.

Kaže mi da je samo Bog pravi.

Ja mu kažem da je Bog umirujućavarka. Kažem mu da on nema nikogako se o njemu brine zato što je star i roditelji su mu mrtvi.

Kažem mu da ja imam gospodaricui da nikad neću biti sam jer ću umretipre nje. On istera mene i moggospodara napolje.

Napolje!


25

Tako se moj gospodar i ja nađosmona ulici. Osećam da je moj gospodarmalo ljut na mene.

Ljutišse namene?

To je tvoj učitelj i voliš ga. Upravo sam ti dokazao da nije sveznalica.

Upravo si shvatio da, uprkos tome što si mu privržen, taj učiteljnije pametan kao ti.

Dakle, nemaš učitelja, ali ne želišto da priznaš, jer nećeš da budešstar i sam i bez ikoga kome bi seokrenuo kada ti ništa nijejasno.

Uradićeš sve kako bi vrednovao starca.Uz to, on će pričati gluposti, a ti ćešmu govoriti

"moj učitelju, moj učitelju,

moj učitelju" kako bi sebe u to ubedio.

Zaštosi tako tvrdo-glav?

Pokušavam da ti kažem istinu kako bi video da sam u pravu.



Moj gospodar misli da sam loša živo-tinja, da lažem kad ne treba i dagovorim istinu samo kad je bolna.

Kažem mu da i ja patim otkad sam počeo da govorim.

Kažem mu da sam dobio moć kako bihbio od koristi, pošto, dok sam bio nem,

mogao sam da provodim dane samo umaženju. Kažem mu da sam spreman nasve kako bih ponovo video svoju gospo-daricu. I dodam: ”Mjau”!

Mjau!Mjau!

Mjau! Mjau! Mjau! Ne pričam više,mjaučem, ponašam se kao da sami dalje obična mačka.

Mjau!Mjau! Ućuti!

Ali kaže mi da prestanem, da se vidikako se foliram.

Mjau!Mjau!

Mjau!Mjau!

Mjau!

Kaže mi da jednom kad napustišrajski vrt, više nemapovratka.


27

Kažem svom gospodaru da, ako njegovrabin ne želi da mi dozvoli da proslavimsvoju bar micvu, treba da nađemodrugog rabina.

Kaže mi da nijedan rabin koji je prizdravoj pameti neće prihvatiti da podu-čava jednu mačku zapovestima Zakona.

Kažem mu da treba da nađe ludograbina. Odgovara mi da ne poznaje takvog.

Kažem mu da on treba da me podučiodredbama Mojsijevog zakonaako me voli.Ti treba da me naučiš Tori, a onda ćeš odlučiti da li samspreman za bar micvu. To je velika

odgo vornost. Ne.Ne želim. .

Ali rabinova kćerka plače jernema više svog mačka.

Najzad, rabin, koji ne voli da vidi svojukćerku u suzama, uze me na kolena kakobi mi ispredavao prvu lekciju ojudaizmu.

Češ!

Češ!



Kažem mu da želim da proučavam kabalu. ”Ne”, odgovara on. ”Ti si ne-znalica. Ništa ne shvataš. Trebakrenuti od početka.”

”Želim da proučavam kabalu.” ”Ne. Treba da imaš najmanje pe-deset godina da bi je proučavao,a ti imaš tek sedam.”

Kažem mu da je sedam puta sedamčetrdeset devet. Četrdeset devet nijepedeset, odgovara on.

Siđiodatle,magarejedno.

Nije tačno da moraš biti star zakabalu. Kažem mu da je to samotrik talmudista kako bi izbegli daim mistična doktrina budekonkurencija.Odakle znaš

to?Pročitao

sam.

Otkad znaš da čitaš? Oduvek.Naučio samkad i tvoja

kćerka, ali ranijeto nisi znao

jer sam bio nem. Učićeš me kabalu.

Zašto kabala?Zato što volim da

počnem odkraja.

Ne. Sa mnom se stva-ri uče po redu. Učini-ćeš kako ti kažem.

Dobro.


29

Počinjemo, dakle, od početka i mojgospodar me uči da je Bog stvoriosvet za sedam dana pre pet hiljadasedamsto i neštogodina.

Pitam ga da li se šali sa mnom.On kaže da se ne šali; to jeistina.

Kažem mu da je to smešno i da seugljenikom 14 naučno možedokazati da svet postoji većmilijardama godina.

Kaže mi da se ugljenikom 14 možeprevariti. Da je to možda potopiz Nojevog vremena koji je ispraopovršinu planete i da zbog togaizgleda starije.

Odgovaram mu da ni mače ne bipoverovalo u te gluposti. Kaže mida ga je tako učio njegov učitelj.Kažem mu šta mislim o njegovomučitelju.

Kaže mi da godine možda imaju smislasamo ako su ljudi tu da ih broje. Daje možda pet hiljada sedam stotinagodina zapravo brojanje prvogkalendara. Više mi se sviđa ovoobjašnjenje.

Kuc-kuc!



Kaže mi da su Adam i Eva biliprvi ljudi. Pitam ga da li suAdam i Eva samo simboli.

Kaže mi da nisu; da je to istina.Da su oni nama svimaotac i majka.

Kažem mu da je to lepa ideja, zami-šljati da je čitavo čovečanstvovelika porodica, ali da je toipak samo simbolika.

Kaže mi da kod Jevreja nepostoje simboli nialegorije.

Kaže mi da jevrejsko učenje proističeiz analogije.

Kaže mi da ja odbijam da se udubim jer mi je vid zamućen za-padnjačkom logikom.


31

Zapadna misao je pohlepna, preda-torska mašina i, prema poslednjimanalizama, destruktivna, objašnjava mi moj gospodar.

Ona stvarima daje ime, etiketekao da kažu: ”Ove stvari sudeo mog sistema, ja ih razumem”.

Ali dok daš ime stvarima, one seveć promene, a sam naziv više nedefiniše ono što zapravo jesu i utvojim ustima ostaju samoprazne reči.

Zapad želi da reši misteriju sveta.Da od mnoštva napravi jedno. To jezabluda, kaže mi rabin.

Da, ali na kraju,gospodaru, zar nijudaizam ne teži da od mnoštvanapravi jedno?

Da, ali ne na isti način.

L ogos je teza, antiteza i sinteza.Dok je judaizam teza, antiteza,antiteza, antiteza...

Srk!Srk!

L iz!



Osećam se pomalo krivim i moramto da kažem rabinu.

Onda kad sam rabinovograbina izložio podsmehu jer nije našao deo u Bibliji koji bi go-vorio u korist pasa, bio sampakostan.

Zato što znam jedan biblijski citatkoji je pohvala psima. On glasi:”Neće ni pas jezikom svojim maći”(Egzodus XI, 7).

Time ”Neće ni pas jezikom svojim maći”pas se solidariše sa oslobađanjem Jevreja iz Egipta.

Rabin je oduševljen što znamtoliko stvari.

Kaže mi da sam kriv zato što samsakrio svoje znanje u trenutku kadmi nije moglo poslužiti.


33

Ali rabin je delovao iznenađeno. I rekao mi je kako i on mora meni da se poveri.

Priznao mi je da je on, dok je njegovučitelj tražio citat u korist pasa, i misliona Egzodus XXII, 31.

”Bićete mi sveti ljudi; mesa u poljurastrgnuta ne jedite, bacite gapsima.”

Rabin mi kaže da ovaj citat posta-vlja psa u rang s divljim elementi-ma, od kojih se čovečanstvo mora udaljiti. To je citat protiv pasa.

Mogao sam citirati ovo kako bih kontrirao učitelju i tebi priskočiti upomoć, mačku; ali i ja sam krio svoje znanje.

Nisam želeo da protivurečim učitelju.I ja sam kriv koliko i ti.



Ranije, dok nisam govorio, sanjaosam jednostavne snove.

U snovima sam jurioživotinjice.

Ponekad sam uspevao da ih uhva-tim i pojedem.

Veće životinje su jurile mene. Trčaosam veoma brzo kako bih imutekao.

Najzad, utočište sam nalazio u naručjusvoje gospodarice. Dobijao sam od njehiljade poljubaca kako bi me utešila.

Ženska ljupkost je prava tajna.Zatim bih zaspao.Bili su to snovi malog mačka.


35

Otkako sam počeo da pričam, svese promenilo –imam košmare.

Sanjam da je moja gospodarica bolesna i da niko ne možeda je izleči.

Sanjam kako je više neću videtii kako mi kažu da je otišlana put.

I provodim godine sanjajućikako svima govorim da jeotišla na put, ali da mislina mene. Da će se vratiti.

Pitam se šta će mi donetina poklon.

I jednog dana rabin više nije mogaoda sluša moja ponavljanja kako mije gazdarica na putu. Stavio me jena kolena i rekao mi istinu.

Umrla je.



Da, otkako sam počeo da pričam,često sanjam kako mi je gospoda-rica mrtva i kako rabin ostajesam sa mnom.

I rabin odbacuje religiju. Ne želi daima ništa s Bogom koji mu jeuzeo kćerku jedinicu. Ne veruje više u njega.

Dok ja, koji nikad nisam verovao, mo-ram da se pravim da verujem ka-ko bih mu održao duh.

Treba verovati u Boga odraslih,kažem mu, u Boga koji krije lice i koji nas opominje prazninomi svojim odsustvom.

Treba u stvarnosti otkriti božjeprisustvo. ”Naučio si mnogo”, kaže mi

rabin, ”ali mi ne pomaže tolaskanje, isuviše mi je poznato.”


37

U mom snu rabin ne želi više da pro-učava Toru, čak ni da je predaje.On se odriče svog gospodara i od-bacuje svoje učenike.

Onda mu ja kažem da želim daproslavim bar micvu kako bihga motivisao. Kako bi se ose-tio odgovornimza nekoga.

”Čemu će ti to poslužiti kad tvoja gospo-darica, a moja jedina kćerka, nije višemeđu živima?”, pita me on. Tačno. To će mipomoći da mislim na

nju. Biće to kaoodavanje pošte.

Moj gospodar mi kaže da znamkoliko i on, a da on ne zna ništa.Dosta mu je svega, govori.

I da ne razume zašto želim dabudem čovek kad bi on sam želeoda bude mačka.



Onda se u mom snu moj gospodari ja pretvaramo u mačke.

Hodamo ulicama kasnonoću.

Jedemo iz kanti za đubremesara čije meso nije košer.

Jure nas psi, ali nasne stižu.

Mačke mjauču. Ščepam jednuza vrat i podučim jemalo.

Moj gospodar ne želi tako. Verova-tno ostatak ljudskosti ili judaizma,možda starosti.

Ne, ne,gospođice.


39

I mi odlazimo da posetimo gospodaricu. Ali ona nije za svojim klavirom.

Nije u kuhinji. Ne čita knjige.

Ona je u svom grobu. A mi nemamo prava da idemotamo.


Documents

INTEGRALI - Darkwood