MITOVI O KTULUU

Originalni naslov: Los mitos de CthulhuPrvo objavljivanje: 1975. godine, Argentina

Crtež: Alberto BrećaTekst po pričama H. F. Lavkrafta adaptirao Norberto Buskaglija

IzdavačDarkwood d.o.o., Beograd, 2018.e-mail: info@darkwood.co.rswww.darkwood.co.rs011/2622-867064/6465-755

Glavni urednici: Vladimir Ćuk, Slobodan JovićUrednik: Aleksandar JoksimovićStručni konsultant i pogovor: dr Dejan OgnjanovićDizajn: Ivica StevanovićLektura: Agencija MahačmaUnos teksta: Zoran MiloradovićPriče Stvar na pragu i Stanovnik tame preveo: Aleksandar Joksimović

Prilikom prevođenja stripa, radi što bolje stripske adaptacije priča H. F. Lavkrafta, kao izvor korišćeni su prevodi na srpski jezik sledećih priča:Festival, Senka nad Insmutom, Danički užas, Zov Ktulua – Dejan Ognjanović;Bezimeni grad – Ivan Jovanović;Boja izvan ovog svemira – Marko Fančović;Izvor za navedene priče: Nekronomikon – drugo dopunjeno izdanje, Everest media, Beograd, 2012.Šaptač u tami – Sava Kuzmanović; Izvor: Šaptač u tami,Orfelin izdavaštvo, Novi Sad, 2015.

Štampa i povez: AMD Sistem, Beograd

© Herederos de Alberto Breccia y © Herederos de Norberto BuscagliaTranslation rights arranged through Fanta-graphics Books (www.fantagraphicsbooks.com) & Am-Book (www.am-book.com).

CIP – katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, BeogradISBN COBISS.SR-ID

Festival....................................................................5

Stvar na pragu......................................................15

Senka nad Insmutom............................................27

Bezimeni grad.......................................................45

Danički užas.........................................................51

Zov Ktulua............................................................67

Boja izvan ovog svemira.......................................79

Stanovnik tame....................................................93

Šaptač u tami.....................................................109

Pogovor – Slike neiskazivog...............................124

S A D R Ž A J

5M I T O V I O K T U L U U

Bilo je to onog zimskog dana koji ljudi nazivaju Božićem, iako u svojim srcima dobro znaju da je taj praznik stariji i od Vitlejema i od Vavilona, KAO I od same ljudske rase.

Bilo je to onog zimskog dana kada sam napokon stigao u drevni primorski grad, gde su moji srodnici obitavali i festival održavali u starija vremena kad je festival bio zabranjen.

isti ljudi naredili su svojim sinovima da festival održavaju jednom u svakom stoleću, kako sećanje na primarne tajne ne bi bilo zaboravljeno.

Zatim sam, iza prevoja brda, ugledao Kingsport, koji se, u mraznome sjaju, prostirao u sumraku, uronjen u sneg, sa svojim drevnim vetrokazima i tornjevima, krovovima i dimnjacima.

Pokraj puta sam primetio svojevrsno grobište, gde su crni nadgrobni spomenici poput gulova izbijali iz snega, nalik iskrzanim noktima kakvog divovskog leša. produžio sam naniže kraj utihlih osvetljenih gazdinstava i senovitih kamenih zidova.

Natpisi iznad prastarih prodavnica i primorskih krčmi škripali su na slanom

povetarcu..

F e s t i v a lPrema H. F. Lavkraftu

Adaptacija: Norberto BuskaglijaCrtež: Alberto Breća

„Demoni upriličavaju da izmišljene stvari ljudima izgledaju stvarne.”

Laktancije

MITOVI O KTULUU:

preci moji su me dozivali u stai grad iza brda, drevni grad, koji nikad nisam video ali često sam ga sanjao.

Mora da su lagali u Arkamu kad su rekli da tramvaj vodi pravo do ovog grada, s obzirom na to da iznad sebe nisam ugledao nijedan električni kabl. Sneg bi, uostalom, prekrio šine. Napokon sam stigao do kuće svojih predaka, sedme sleva, u Grin Lejnu, podignute pre 165£.

zakucah po vratima arhaičnim gvozdenim zvekirom i taj zvuk se raširi neprijatnom tišinom u tom ostarelom gradiću čudnih običaja.

a kad na moje kucanje bi odgovoreno, strah me čitavog obuze, jer nisam čuo nikakve korake pre nego što vrata zaškripaše i otvoriše se.

Propustio me je izvesni starac s blagim izrazom lica. Upravo me je ta njegova blagost najviše i plašila.

Kapci mu se uopšte nisu pomerali, dok mu je koža izgledala kao da je od voska.

Beskrajna memla širila se kućom. Nije mi se sasvim dopalo ono što sam video. Za preslicom je

sedela pognuta starica, u tišini predući konac.

Časovnik je izbio jedanaest sati.

Starac je ustao i izvukao dve kabanice s kapuljačama. jednu je na sebe odenuo, a drugu je ogrnuo oko starice. onda su se oboje zaputili ka izlaznim vratima. starac me je, uzevši mi NEKRONOMIKON iz ruku, povukao da ustanem, dok je navlačio kapuljaču preko svog nepokretnog lica... ili maske.

6 B R E Ć A I L A V K R A F T

Starac je POKAZAO prstom na obližnju stolicu, sto i hrpu starostavnih i plesnjivih knjiga. Među

njima se nalazio i neshvatljivi NEKRONOMIKON ludog arapskog pesnika Abdula Alhazreda.

Zadubio sam se u njegove redove.

7M I T O V I O K T U L U U

KRENULI SMO IZUVIJANOM MREŽOM ULIČICA TOG NEPOJMLJIVOG, DREVNOG GRADA; SVETLA IZA ZAVESA ZAKLONJENIH PROZORA NESTAJALA SU JEDNO ZA DRUGIM. GRUPE ZAKUKULJENIH PRILIKA POHRLILE SU IZ SVAKE KUĆE, FORMIRAJUĆI ČUDOVIŠNU POVORKU.

Koračali smo vrtoglavo strmim ulicama gde su se oronule kuće trošno svalile jedna na drugu i zajedno trulile. Pratio sam svoje bezglasne vodiče, povremeno očešan laktovima koji su se činili neprirodno mekanim, ili pritisnut grudima i stomacima koji su delovali abnormalno testasti.

Avetinjski redovi bauljali su napred. mogao sam da nazrem da se hodočasnici sve više zbijaju hujeći prema jednoj ogromnoj beloj crkvi.

Mrtve vatre plesale su nad grobnicama crkvenog groblja...

Preko vrha brda mogao sam nazreti odsjaj zvezda nad morskom lukom.

S vremena na vreme neki fenjer bi se jezivo zanjihao kroz zmijoliko izvijene aleje na svom putu da sustigne rulju koja se sada bez reči ulivala u crkvu.

Odlučno sam hteo da poslednji uđem u crkvu. Na snegu nije bilo otisaka ničijih stopala, pa ni mojih.

Sledio sam ljude istrošenim stepe-ništem u mračnu zagušljivu grobnicu, u čijem podu se nalazio još jedanotvor.

Zloslutno spiralno stepenište, vlažno i naročito smradno, u beskraj se uvijalo oko sebe nadole ka utrobi brda...

. . .duž monotonih zidova od mokrih kamenih blokova i maltera koji se ronio. U potpunoj tišini silazili smo prema bezbožnim katakombama.

Prođoše me žmarci pri pomisli da jedan gradić može biti toliko star i crvotočan od rovarenja podzemnog zla.

Iznenada, začuo sam tanko, tugaljivo zavijanje jedne jedine slabašne frule.

8 B R E Ć A I L A V K R A F T

i odjednom, u srcu tog sahranjenog sveta, kolona je formirala polukrug. To je bio zimski obred, stariji od ljudskog roda.

Prastari oblik zimske kratkodnevice i dolaska proleća posle svih snegova.

Pored svega, spazio sam nešto bezoblično kako čuči daleko od svetla i gnusno pišti onom frulom.

9M I T O V I O K T U L U U

Čovek koji me je doveo sa sobom pravio je ukrućene ceremonijalne pokrete prema polukrugu ka kojem je bio okrenut. Učesnici su se klanjali kad bi podigao onaj bogohulni primerak NEKRONOMIKONA.

Onda je starac poslao znak jedva vidljivom frulašu u mraku...

Tada je svirač promenio slabašno zujanje u neznatno glasnije.

Iz nepojmljivog crnila onostranog gangrenoznog blještavila tog hladnog plamena, iz tartarskih prostranstava kroz koja se uljasta reka valjala, strovalila se rulja hibridnih krilatih stvorenja.

10 B R E Ć A I L A V K R A F T