9

1. Metode i tehnike u sociologiji grada

Grad- oblik teritorijalnog grupisanja ljudi- deo globalnog drutva, ali i samostalan entitet koji ima svoju osobenu istoriju i posebna strukturalna obeleja. Budui da razvijenije drutvo kao celina nije dostupno neposrednom iskustvu- prouavanje pojedinih njegovih delova grad zauzima jedno od najistaknutijih mesta mada su oni i sami, suvie obimni i sloeni. Sociologija grada: posebna socioloka disciplina-prouava statiku i dinamiku gradova kao heterogenih kolektiviteta koje sainjavaju populacije, aktivnosti i institucije na istom prostoru. Specifinost- vie od ostalih sociolokih disciplina vodi rauna o prostornoj dimenziji drutvene stvarnosti. Moe se podeliti na klasinu i novu. Klasina se neravnomerno razvijala u Evropi i SAD od sredine XIX do ezdesetih godina XX veka, u okviru opte sociologije ili kao posebna disciplina ravajui se u nekoliko teorijskih pravaca. Zaetnici ove grane sociologije bili su nemaki formalisti i Maks Veber, a najvaniji njeni osnivai bili su predstavnici ikake socioloke kole u Americi koji su upotrebom kvalitativne metodologije izgradili specifinu teoriju o gradu i njegovoj prostorno-socijalnoj strukturi (tzv. koncentrine zone), a koja je podstakla brojna istraivanja sline vrste- prekidajui dotad preovlaujui spekulativan, kabinetski pristup drutvenoj stvarnosti i usredsreujui se na empirijska istraivanja, uz primenu kvalitativne metodologije. Robert Park, Ernest Bardes, Dord S. Mekenzi, Luis Virt, Nels Anderson, Harvi Zorbo - ekoloka problematika, kao i zajedniko istraivako polje mnogoljudni i heterogeni ikago kao drutvenu laboratoriju. Ovi sociolozi su pisali pod raznorodnim teorijskim uticajima arlsa Darvina, Georga Zimela, FerdinandaTenisa, Osvalda penglera, Vilijama Tomasa, Florijana Znanijeckog i Dona Djuia. ikaka kola se prepoznaje po nazivu ljudska ekologija (human ecology) ili urbana ekologija (urban ecology), u tom smislu to prouava vremenske i prostorne odnose u kojima ive ljudska bia pod dejstvom selektivnih, distributivnih i adaptativnih sila njihove fizike sredine. Meu prvim i najznaajnijim problemima koji se pojavljuju prilikom sociolokog prouavanja grada jeste razlikovanje od sela i ostalih prelaznih oblika. Razlike i suprotnosti- istorijska, pravna, urbanistika, ekonomska, politika, sociodemografska i kulturna obeleja. Svako kompleksno socioloko istraivanje teritorijalnih zajednica moralo bi uzeti u obzir itav niz momenata od jezikih i istorijsko-pravnih, preko statistikih, do urbanistikih i uih socio-kulturnih. Tenis, Zimel, Dirkem i Veber - primese bilo negativnih ili pozitivnih stereotipa- idealnotipske konstrukcije- vae za tzv. tradicionalna sela i gradove. Razlike izmeu grada i sela se smanjuju i transformiu, zadobijajui nove oblike. Poseban aspekt sociolokog prouavanja grada- uspostavljanje modela novog grada, da se razrei ili barem radikalno ublai stara antinomija selograd (socgorod, zeleni grad, vrtni grad i sl.)Unutar sociologije grada mogu se, prema miljenju Iva Grafmejera, izdvojiti tri velike tematske orijentacije: (a) distribucija (segregacija...) i pokretljivost (dnevne migracije, odnos izmeu rezidencijalne i vertikalne drutvene pokretljivosti...) stanovnitva u prostoru; (b) prakse i ponaanja pojedinaca i grupa koje ive u gradskoj sredini i (c) javne ili privatne akcije koje utiu na organizaciju grada, njegovo funkcionisanje i njegovu transformaciju (urbani akteri, upravljanje gradom, urbano planiranje...).2. Proces urbanizacije

Pojam urbanizacije moe se razumeti na tri naina: (1) nastanak i ekspanzija gradova; (2) proces irenja ideja, normi i ivotnih obrazaca iz gradskih sredita; (3) proces promene stila ivota (pojava i irenje oblika ponaanja koji se smatraju gradskim).Razlikuju se sledee dimenzije urbanizacije: statistika (porast postotka gradskog stanovnitva na odreenoj teritoriji); demografska (pojava demografskih pokazatelja karakteristinih za grad npr. prirodni prirataj ili prosena starost pri sklapanju braka); prostorno-geografska (stepen koncentracije gradova na odreenom podruju); prostornoarhitektonska (vrsta i veliina zgrada, rasprostranjenost gradskog naina gradnje); tehnika (izgraenost tehnike infrastrukture i pokazatelji njene iskorienosti); kulturna (korienje kulturnih usluga i ustanova, nastanak gradskog stila ivota); drutvena (karakter drutvene strukture, pokazatelji ivotnog standarda, odlike trita rada, nastanak drutvenih kategorija karakteristinih za grad). Mogue je da urbanizacija na statistikoj ili prostorno-arhitektonskoj ravni odmakne znatno dalje od urbanizacije u drutvenoj ili kulturnoj sferi. Na razne nivoe urbanizacije primenjuju se razliiti pokazatelji: urbanizacija porodice- gubljenje autoritarnih tendencija (porast egalitarizma), promene u navikama i obiajima, dnevni ritam, promene u prostornom obliku i opremljenosti kue (stana); urbanizacija lokalne zajednice- drutveno-profesionalnu diferencijaciju, slabljenje drutvenih kontakata, porast kontakata sa svetom izvan lokaliteta, nastanak gradskih ustanova ili pojavu novih tipova arhitekture. U procesu urbanizacije razlikujemo tri faze. Prva faza (koncentracija) bila je tesno povezana s procesima industrijalizacije (industrija je, naroito u XIX i poetkom XX veka, predstavljala jedan od najsnanijih inilaca koji su uslovljavali rast gradova- ali: razvoj industrije esto je dovodio do stvaranja urbanizovanih oblasti koje nisu predstavljale grad kao ljudsku ivotnu sredinu- defektna urbanizacija), postepeno odvajanje ljudi od zemlje usled promena u organizaciji poljoprivrede, te razvoj trgovakih sredita, kulturne promene koje su se izrazile u promenama vrednosti i linih ideala. Druga faza bila je suburbanizacija, odnosno seljenje pripadnika vie i srednje klase iz gradova u prigradska podruja. inioci koji su doprineli tom procesu, su specifini karakter ranih industrijskih gradova velika koncentracija radnikih kvartova u blizini fabrika, nizak nivo zadovoljavanja potreba stanovnitva i neefikasan, spor i skup sistem javnog prevoza, gradski prostori esto su se pretvarali u slamove, kulturne promene porast znaaja vrednosti kao to su individualizam, nezavisnost, sloboda i preduzetnost. Trea faza je metropolizacija. U ranijim fazama urbanizacije gradovi su se prostorno irili, ukljuujui u sebe okolna sela ili prigradska naselja- suavanje prostora sa osobinama sela. U narednim etapama urbanizacija prevazilazi prostornu ekspanziju globalno drutvo koje nastaje ima karakter gradskog drutva (nezanemarljiv deo tog drutva ivi u suburbanim naseljima ili nastojei da spoji najbolje u gradskom ivotu, a to danas, zahvaljujui savremenoj tehnici, moe biti dostupno i van teritorije grada, i ono to je najlepe u seoskom ivotu. Savremena istraivanja urbanizacije ukljuuju, probleme metropolizacije, kao i nastanka gradova koji se oznaavaju kao gigantski ili super-gradovi, zatim nove inioce razvoja grada koji istiskuju inioce vezane za razvoj industrije.

3. Suburbanizacije i reurbanizacija (dzentrifikacije) gradova

U prostornom smislu suburbanizacija se odnosi na proces nastanjivanja slobodnog prostora van granica, gusto i kontinuirano izgraenog gradskog tkiva. Prostor nastanjen procesom suburbanizacije- suburbija. Masovne razmere dobija u periodu industrijalizacije; postaje osnovni obrazac prostornog irenja velikih gradova. U demografskom smislu- poetak dekoncentracije gradskog stanovnitva (populacioni rast suburbija praen opadanjem broja stanovnika centralnih gradskih podruja. U funkcionalnom smislu, suburbije modernog doba bile su dominatno rezidencijalne do perioda postindustrijskog restrukturisanja, kada postaju multifunkcionalne zone. U sociolokom smislu, suburbanizacija podrazumeva vid projekcije socijalne stratifikacije savremenog drutva u prostoru. U sociologiji grada stvara se ekoloka zamisao univerzalnog modela razvoja gradova- suburbanizacija obeleava industrijski period razvoja. Istraivanja suburbanizacije: pravilnosti izmeu porasta broja radnih mesta u industrijskoj proizvodnji i nivoa suburbanizacije. Eksluzivne suburbane lokacije smatrane su neim to je svojstveno viim slojevima, sve do zamaha procesa dentrifikacije. Neomarksistika i neoveberijanksa teorija ukazuju da se stepen obuhvaenosti razliitih socijalnih grupa procesom suburbanizacije, kao i nivo stambenih nejednakosti koji suburbanizacija uslovljava, razlikuje u zavisnosti od tipa drutva. U okviru zapadnog sveta izdvajaju se ameriki i evropski model u kapitalistikim zemaljama, kao i suburbanizacije u evropskim zemaljama u periodu socijalizma. Osnovne razlike: dominatan tip stanovanja i vlasnikog statusa. Suburbanizacije u kapitalistikim zemljama ispoljavala kao ekskluzivno individualno stanovanje u vlasnitvu pripadnika vieg socijalnog statusa. Od etrdesetih godina XX veka postaje masovna pojava. Ameriki model podrazumeva individualnu porodinu kuu u vlasnitvu, a evropski obeleava meavina tipova stanovanja i vlasnikih statusa. I u evropskim kapitalistikim zemljama pretee individualni i vlasniki tip stanovanja viih socijalnih slojeva, dok je kolektivni tip, posebno u dravnom vlasnitvu, po pravilu, vezan za pripadnike niih socijalnih statusa. U socijalistikom- individualni i vlasniki tip bio nusprodukt socijalistike stambene politike, niskog standarda, esto ilegalan. U svim zemljama, suburbanizacija produkuje visok nivo rezidencijalne segregacije. Socijalistika suburbanizacija rezultirala je manjim razlikama unutar istog tipa stanovanja i vlasnikog statusa, ali i visokim nivoom stambenih nejednakosti izmeu razliitih tipova. Ekoloki pristup prihvata razlike izmeu kapitalistike i socijalistike suburbanizacije- odsustvo multifunkcionalne suburbije u socijalizmu usled neostvarenog postindustrijskog razvoja. Neomarksitika i neoveberijanska teorija-principi njihove ekonomske organizacije i politike vrednosti (trina naspram centralnoplanske privrede, privatno naspram drutvenog/dravnog vlasnitva, individualizam naspram kolektivizma). Marksistika misao analizira kapitalistiku suburbanizaciju-rentni raskorak (rent gap theory): profitabilnost ulaganja kapitala u suburbane lokacije. Neoveberijanski pravac- razlike meu kapitalistikim zemljama, smatrajui da tipovi drave blagostanja odreuju socijalnu dimenziju suburbanizacije. Teorijska panja usmerava se i na preferencije potroaa kao inicijatora suburbanizacije. Sistemska ogranienja socijalizma ostavila su malo prostora ovom deterministikom faktoru. Ekoloki pristup teoriji susedstva- suburbana podruja individualnog stanovanja povoljna za prevenciju line i porodine dezorganizacije i razvoja devijantnih supkultura. Dalji tok suburbanizacije u zemljama postsocijalistike transformacije dovodi u pitanje tvrdnju ekolokog pristupa da je zamah rezidencijalne suburbanizacije vezan za industrijski period razvoja. Promenom socijalne strukture menjaju se i akteri individualog suburbanog stanovanja, to uz uvoenje rentnih mehanizama daje nov podsticaj suburbanizacije.Reurbanizacija- nova faza prostorno-demografskog razvoja gradova razvijenih kapitalistikih zemalja. Teoretiari ekolokog pravca reurbanizaciju smatraju fazom univerzalnog modela urbanizacije koja odgovara postindustrijskom razvoju drutva. Nakon urbane dekoncentracije tokom osamdesetih godina XX veka, primetan je suprotan trend oznaen kao reurbanizacija. U uem smislu, pojam reurbanizacije obeleava lagani porast stanovnitva centralnih gradskih podruja usled mehanikog prirasta, sa veoma ogranienim uticajem na porast ukupnog gradskog stanovnitva, jer je nivo urbanizacije u razvijenim zemljama ve dostigao svoj maksimum. Uzrona povezanost sa strukturnim karakteristikama postindustrijskog drutva, globalizacije, promenjenom ulogom drave blagostanja, izmenama u ivotnom stilu razliitih socijalnih grupa, koje se na nivou grada najuoljivije ispoljavaju u procesu deindustrijalizacije i dentrifikacije centralnih gradskih podruja. Teoretiari neomarksistikog i neoveberijanskog pravca ukazuju na uticaj socijalistikog naslea koji ograniava proces dentrifikacije a podstie proces kapitalistikog modela suburbanizacije, to proces reurbanizacije u ovim zemljama moe odloiti i/ili dovesti u pitanje.

4. Urbana i rezidencijalna segregacija

Urbana segregacija- prostorno razdvajanje razliitih gradskih funkcija (stanovanje, rad, rekreacija, zabava) i/ili kvalitativno razliitih aspekata odreenih gradskih funkcija uz izraene razlike u socijalnom poloaju gradskog stanovnitva. Urbana segregacija predstavlja (1) prostornu manifestaciju dostignute drutvene podele rada i nejednakosti koje nastaju na njenim osnovama u gradu (2) mehanizam koji te podele i nejednakosti reprodukuje i intenzivira. Udaljenost lokacija na kojima stanovnici obavljaju razliite funkcije i zadovoljavaju potrebe bitno odreuje njihov kvalitet ivota, posebno u uslovima neadekvatne razvijenosti saobraaja. U periodu intenzivne industrijalizacije urbana segregacija podvrgava se urbanistikom planiranju i regulie principom zoninga. Metod mapiranja gradskog prostora i definisanja gradskih zona u zavisnosti od preovlaujuih drutvenih/gradskih funkcija i njihovih socijalnih karakteristika- ekoloka teorijsko-metodoloka tradicija ikake kole: promene u nivou i karakteristikama urbane segregacije- tehnika posledica ekonomskog razvoja. Neomarksiti i neoveberijanci- urbana segregacija u kontekstu produkcije i reprodukcije drutvene moi u odreenom drutvu. Sa procesom dezindustrijalzacije velikih gradova razvijenih kapitalistikih zemalja, urbana segregacija se posmatra kao jedan od znaajnih strukturalnih faktora koji uslovljava pojavu urbane potklase: kontrast izmeu vrste poslova i usluga dostupnih na centralnim gradskim lokacijama i lokalnog stanovnitva nieg socijalnog statusa (otezano ukljuivanje u dominatne ekonomske i drutvene tokove- poslovi za koje imaju odgovarajue kvalifikacije dislocirani na udaljena suburbana podruja).Rezidencijalna segregacija- prostorno izolovanje odreene grupe ljudi specifine po nekom drutvenom obeleju (statusnom, klasnom, etnikom) radi spreavanja i/ili kontrolisanja kontakata sa drugim grupama. U ekolokom pristupu ikake kole: proizvod osnovnih ekolokih procesa (kompeticija, dominacija i sukcesija); prirodno i funkcionalno s obzirom na integraciju njihovih pripadnika u ire drutveno okruenje. Neomarksisti- Socijalna homogenost stambenih podruja- mehanizam urbane i stambene politike u obezbeenju dominacije i regulacije interesa vladajuih klasa; prostorna dimenzija u direktnoj funkciji postojeih socijalnih razlika i doprinosi njihovom intenzitetu. Neoveberijanci- stepen rezidencijalne segregacije ne shvata se samo kao teritorijalizaciju socijalnih nejednakosti po osnovu poloaja na tritu rada i kapitala ve i pod uticajem drugih dimenzija socijalnog poloaja i socijalnih vrednosti koje operacionalizuju urbane/stambene politike razliitih zemalja. Stepen rezidencijalne segregacije znaajno se razlikuje meu zemljama trinih sistema pod uticajem razliitih tipova drave blagostanja, a u socijalizmu je bio odreen stepenom politike, a ne ekonomske moi. Sa stanovita socijalnih aktera moe se smatrati dobrovoljnom ili prisilnom. Ekskluzivne stambene etvrti elite, suprotstavljene su getoiziranim i slamiziranim podrujima. Na mikro nivou:pozitivni i negativni elementi socijalne homogenizacije stambenih podruja. Razvijanje supkulturnih obrazaca moe olakavati organizaciju svakodnevnog ivota i socijalnu integraciju stanovnika nieg socijalnog statusa, ali isti obrasci mogu voditi dubljem izolacionizmu (doprinosi i sistem obrazovnih institucija distribuiran po teritorijalnom principu i odraava kvalitativne razlike izmeu stambenih podruja).

5. Virtovo shvatanje grada

Clanka Urbanizam kao nacin zivota-jedan od najuticajnijih autora u oblasti sociologije grada. Po Virtu moderna vremena karakterise koncentracija ljudi u velike kolektivitete oko kojih rastu manje skupine,a iz kojih zraci civilizacija. Grad nije samo boraviste i radionica modernog coveka, vec i inicijativni centar i centar kontrole ekonomskog, politickog i kulturnog zivota. Prelazak iz ruralnog u pretezno urbano drustvo pracen dubokim promenama u svim aspektima drustvenog zivota. Posto je grad nastao razvojem- ne bi trebalo u potpunosti izbrisati dominantne nacine ljudskog udruzivanja kakvi su vec postojali- nosi obelezje karakteristicnog tipa naselja iz ranijeg drustva, koje su sacinjavali farma, plemicko imanje i selo (stanovnistvo samog grada u velikoj meri potice sa sela). Definicija grada kao relativno guste, velike i stalne naseobine socijalno heterogenih individua. Ukoliko su navedeni elementi grada izrazitiji, osobenosti urbanizma kao stila zivota jace ce se manifestovati. Pojedinacni elementi kao sto su gustina, zanimanje stanovnika, postojanje izvesnih fizickih olaksica, institucija isl mogu da pruze samo jednu proizvoljnu osnovu za razlikovanje urbane od ruralne zajednice. Jednom socioloskom definicijom ocigledno treba obuhvatiti sve bitne karakteristike ali ona ne moze biti tako detaljna da bi uzela u obzir sve varijacije. Velicina, gustina i heterogenost jesu minimalne odrednice koje prema Virtu omogucavaju da se objasne razlike kakve se uocavaju analizom raznih gradova. Dok se urbanizma ili skup osobina koje odlikuju nacin zivota u gradovima i urbanizacija koja oznacava razvoj tih cinilaca ne srecu iskljucivo u naseljima koja su fizickom i demografskom smislu gradovi, oni se ipak najsnaznije izrazavaju u ovakvim oblastima.Glavni problem- otkriti oblike drustvene akcije i organizacije koji se obicno javljaju u prilicno u naselju koje cini veliki broj heterogenih pojedinaca. Velicina, gustina i heterogenost jesu minimalne odrednice koje prema Virtu omogucavaju da se objasne razlike kakve se uocavaju analizom raznih gradova. Brojnost:Povecanje broja stanovnika iznad izvesne granice ce uticati na odnose medju ljudima i na karakter grada. Sto vise pojedinaca- veca potencijalna razlika medju njima. Mnogo vece razlike izmedju krajnosti u licnim osobinama, zanimanju, kulturnom zivotu nego na selu- podstrek prostornoj segregaciji pojedinaca. Maks Veber- veliki broj zitelja i gustina naselja- iscezavanje uobicajenih licnih medjusobnih poznanstava stanovnika i u susedstvu- na taj nacin se menja i karakter drustvenih odnosa. Gustina: Povecanje brojnosti u oblasti cija se velicina ne menja vodi stvaranju razlika i specijalizaciji jer jedino tako ta oblast moze da izdrzi mnogoljudnost. Gustina dakle pojacava efekat brojnosti na pojavu raznolikosti. Zajednicki zivot i rad pojedinaca medju kojima ne postoje ni sentimentalne ni emotivne veze, pospesuje duh takmicenja, bogacenja i medjusobne eksploatacije- javljaju se neodgovornost i moguci neredi, te otuda teznja da se ponovo vrati zvanicna kontrola. Nuzna cesta kretanja velikog broja pojedinaca u pretrpanim mestima stanovanja pruzaju prilike za sukobe i ljutnju. Heterogenost: drustvena itnerakcija raznolikih tipva u urbanoj sredini tezi razbijanju strogosti razlika u kastama i uslozavanju klasne strukture. Pomocu raznih interesa, kao posledica razlicitih aspekata drustvenog zivota, pojedinac stice clanstvo u veoma razlicitim grupama, a svaka funkcionise samo u odnosu na jedan segment njegove licnosti. Regrutujuci raznovrsne tipove licnosti koji obavljaju razne zadatke i sticu svoju jedinstvenost takmicenjem i nagradama za ekscentricnost, novinu, efikasnost i intenzivnost, grad stvara veoma razlicito stanovnistvo ali utice i na nivelisanje sugradjana. Novcana ekonomija i novcani odnosi, koji podrazumevaju mogucnost kupovine stvari i placanja usluga zamenili su licne odnose kao osnovu udruzivanja.Urbanizmu kao nacinu zivota moze se pristupiti empirijski iz tri medjusobno povezane perspektive: 1) ekoloski (kao fizickoj strukturi koja obuhvata populacionu bazu, tehnologiju i ekoloski poredak) 2) analizu grada kao sistema drustvene organizacije (koji obuhvata karakteristicnu drustvenu strukuturu, niz drustvenih institucija i tipicni model drustvenih odnosa); 3)analizu urbane licnosti i kolektivnog ponasanja. Dominacija grada nad okolinom- funckonalne karakteristike grada koje u velikoj meri poticu iz posledica broj nosti i gustine stanovnistva. Mnoge tehnicke olaksice, vestine i organizacije kojima gradski zivot daje podstreka, rastu i napreduju samo u gradovima u kojima je potraznja dovoljno velika. Sastav gradskog stanovnistva pokazuje delovanje selektivnih faktora: vise osoba u najboljim godinama zivota nego u seoskim oblastima, gde ima vise starijih i veoma mladih; heterogenost u rasnim i etnickim redovima; starosno doba, pol, rasa i etnicka grupa povezani sa drugim cinoiocima kao sto su zanimanje i interesovanje. Tehnoloskim razvojem saobracaja i komunikacija istice se uloga gradova kao dominantnih elemenata nase civilizacije i prosirenje urbanog nacina zivota van granice samog grada. Ne oznacava samo proces koji ljude privlaci u grad vec i naglasavanje ociglednih karakteristika nacina zivota povezanog s razvojem grada pod uticajem koji grad vrsi pomocu moci svojih institucija i licnosti koje deluju putem komunikacijskih i transportnih sredstava. Narocito je vazno skrenuti paznju na opasnost da se urbanizam pomesa s industrijalizmom i modernim kapitalizmom.Virt uocava sledece karakteristike urbanog nacina zivota: ucesce gradjana u velikom broju dobrovoljnih udruzenja organizovanih radi razlicitih potreba gradskog coveka (gradjanin tako izrazava i razvija svoju licnost, stice status i moze nastaviti aktivnost koje cine njegovu karijeru); u vezi s tim prevlast odnosa u okviru sekundarnih grupa nad primarnim (povezani su sa vise organizovanih grupa, ali manje zavise od pojedinaca, i njihova zavisnost od drugih je ogranicena na fragmentarne aktivnosti; utilitaristicki odnosi); anonimnost pojedinca tj urbanita; povrsni, segmentirani i bezlicni karakter medjuljudskih odnosa (zbog bujanja posebnih poslova, zanimanja); nestanak institucije susedstva; opadanje drustvenog znacaja porodice (niska stopa urbane reprodukcije)i podrivanje tradicionalne osnove drustvene solidarnosti; racionalizam u misljenju i bezlicnu i manje rigoroznu drustvenu kontrolu. Virtova konstrukcija je idealnotipska.

6. Gansova i Kastelsova kritika Luisa Virta.

Gans istice neophodnost revizije- promene koje su u gradovima: selidbe belaca u jeftine i umereno skupe kuce u predgradjima i decentralizacija industrije- virt vise bavi gradsko-industrijskim drusvom, a manje gradom kao takvim. Osnovna zamerka je da Virt ne razlikuje nacine zivota u gradu od zivota u drugim naseljima modernog drustva, a uocavanje slicnosti i razlika medju tipovima naselja trebalo da bude glavni zadatak sociologije grada. Gans zakljucuje da 1) se nacin zivota prigradskih naselja i predgradja razlikuje od Virtovog urbanizma; 2) ekonomski uslovi, kulturne osobine, faze zivotnog ciklusa i prostorna pokretljivost bolje objasnjavaju nacin zivota nego brojnost, gustina i heterogenost; 3) fizicke i druge razlike izmedju grada i predgradja su cesto lazne i ne znace nista za nacin zivota. Pojmovi grada i predgradja zajedno sa brojnoscu, gustinom i heterogenoscu ekoloski pojmovi koji opisuju prilagodjavanje coveka okolini ali nisu dovoljni da objasne drustvene pojave i odredjeni nacin zivota. Kastels istice da ono sto se naziva urbanom kulturom odgovara nacinu drustvene organizacije koji je povezan s kapitalistickom industrijalizacijom, narocito u njenoj konkurentskoj fazi. Npr segmentacija uloga koja je u osnovi urbane drustvene kompleksnosti, neposredno je odredjena statusom slobodnog radnika, ciju je neophodnost za maksimalnu rentabilnost korisenja radne snage pokazao Marks; Prevlast sekundarnih veza nad primarnim kao i ubrzana individualizacija odnosa, izrazavaju takodje tu ekonomsku i politicku nuznost novog nacina proizvodnje da u slobodnim i jednakim gradjanima konstituise oslonce koji odgovaraju sredstvima za proizvodnju. Cilj nastojanja da se pojam urbanizacije veze istovremeno za stvaranje specificnih prostornih formi, koje se odlikuju znacajnom koncentracijom aktivnosti i stanovnistva na ogranicenom prostoru, i postojanjem i difuzijom posebnog kulturnog sistema, urbane kulture, prema Kastelsu, jeste uspostavljanje veze izmedju ekoloskih formi i kulturnih sadrzaja te sugerisanje ideologije proizvodnje drustvenih vrednosti polazeci od prirodnog fenomena drustvenog zgusnjavanja i heterogenosti. Kastels smatra apsurdnom teoriju drustvene promene zasnovanu na rastucoj kompleksifikaciji ljudskih skupina koja polazi od prostog demografskog rasta. Po njemu u Virtovom i slicnim nastojanjima dolazi do zamene teza pa se odredjeni obrazac ponasanja, vezan za kapitalisticko drustvo naziva urbanom kulturom implicirajuci da te kulturne forme porizvodi posebna ekoloska forma kao sto je grad. Ono sto je okvir drustvene proizvodnje uzima se kao njen izvor.

7. Klasicna marksisticka misao o gradu.

Prema Marksu i Engelsu, razdvajanje grada od sela predstavlja jednu od osnova podele rada, akumulacije kapitala i razvoja odnosa klasne ekspoatacije i drutvene dezintegracije.Po Lefevru, Marks i Engels u Nemackoj ideologiji smatraju da je grad u stvari subjekt istorije zato sto se u njemu koncentrisu stanovnistvo, sredstva za proizvodnju, kapital, porez, administracija, policija, politicka organizacija. To istovremeno znaci podelu ljudi na klase, sto je moguce u uslovima postojanja privatne svojine zemlje i svojine novca, s tim sto drugi tip svojine vremenom postaje dominantan. U pocetku podela rada u gradovima izmedju esnafa bila je neznatna (izmedju samih radnika uopste nije bila sprovedena- svaki radnik zna sve). Slaba povezanost gradova, nedovoljan broj stanovnika i ogranicenost potreba onemogucavali su dalju podelu rada. Prva posledica podele rada izmedju gradova bila je nastanak manufaktura- prevazilaze se okviri esnafske organizacije. Istorijska pretpostavka prvog procvata manufakture bilo je opstenje sa nacijama van zemlje. Manufakture- jaca konkurencija stanovnistva, narocito u selu; kapital pocinje da se gomila u rukama pojedinaca.Razdvajanje sela od grada narusava drustveni totalitet. Podela na materijalni i duhovni rad projektuje se tako da selu pripada materijalni a gradu intelektualni rad ukljucujuci upravnu i administrativnu funkciju. Engels navodi da je prva podela rada, rastavljanje grada od sela, osudila je seosko stanovnistvo na oglupljivanje, a gradjane svakog na robovanje svom zanatu (unistila je temelj duhovnog razvitka za jedne, a telesnog za druge). Iz ove situacije proistice otudjenje u vidu svodjenja stanovnika svakog od dva osnovna tipa naselja na specijaliste osakacene podelom rada. Da bi se ukinule negativne posledice podele rada, mora se prevazici suprotnost selo- grad. Engels smatra da samo sto ravnomernije raspodeljivanje stanovnistva po celoj zemlji, samo sto prisnija povezanost industrijske proizvodnje sa poljopriverdnom proizvodnjom uz za to neophodno prosirenje saobracajnih sredstava moze pod pretpostavkom ukidanja kapitalistickog nacina proizvodnje istrgnuti seosko stanovnistvo iz njegove izolovanosti i zaglupljenosti.Po ranom Marksu i Engelsu grad predstavlja mesto istorijske inicijative- burzoazija odigrala svoju prvobitnu revolucionarnu ulogu; istorijsku misiju gradu daje u velike gradove saterani proletarijat (radikalna socijalna revolucija). Engels je uocio nekoliko osnovnih karakteristika kapitalisticke urbanizacije: 1) koncentracija kao relativno najbrzi vid porasta stanovnika u velikim gradovima i prostorno-fizicka ekspanzij; 2)socijalna segregacija u gradskom prostoru (klasno i etnicki) zacetci segregacije funkcija; 3) klasna uslovljenost arhitekture i urbanizma; 4) stambena oskudica u velikim gradovima (stambena beda radnistva i lumpenproletarijata- socijalne i bioloske posledice); 5) socijalno devijantne pojave; 6) ekoloski problemi- zagadjenje; 7) nepovoljni uslovi kulturnog prilagodjavanja gradskih zitelja koji sa sela i otudjenje svakodnevnog zivota u velegradu.Njegov stav prema modernom industrijskom gradu je ambivalentan- u Polozaju radnicke klase u Engleskoj kritikuje socioprostorne prilike, ali istice znacaj civilizacije koja zraci iz velegrada. Kasnije ambivalentni stav prerasta u negativni (uticaj socijal utopista Ovena i Furijea- predvidja iscezavanje velikih gradova i zalaze se za njihovo ukidanje). Metodoloski postupak- grad i selo se podredjuju opstijim kategorijama: proizvodnji, potrosnji i kapitalu. U sredistu interesovanja je sistem: kapital i kapitalizam kao celina.

8. Bardzesov model razvoja grada

Pripadnik Cikaske skole- istrazivanje americkih gradova, posebno cikago: u SAD prelaz iz ruralne u urbanu civilizaciju je poceo kasnije nego u Evropi. Demografske promene specificnosti grada: vise zena nego muskaraca; omladine i sredovecnih; stranaca; raznovrsnija zanimanja (povecava se s razvojem grada i ozbiljno menja njegovu drustvenu strukturu). Tendencija velikih gradova da se sire u Evropi i SAD priznata je terminom metropolitensko podrucje grada koje daleko premasuje njegove politicke granice (u slucaju Njujorka i Cikaga i drzavne). Teritorija metropole- oblast koja obuhvata susednu gradsku teritoriju. Najpoznatiji model ekoloske strukture grada u Cikaskoj skoli i jedan od najpoznatijih uopste jeste Bardzesov model- gradirajuca teorija: ukazuje na opadanje gustine naseljenosti od centra, gde je zemljiste najskuplje ka periferiji u kojoj je ono manje vredno. Sirenje grada sa stanovista gradskog planiranja, obrazovanja zona i uredjenja regiona se vidi u smislu fizickog razvoja. Najtipicniji procesi mogu se mozda najbolje predstaviti koncentricnim krugovima- zone postupnog urbanog sirenja i tipovi oblasti koje su nastajale u razvojnom procesu. Ova shema predstavlja zamisljenu strukturu tendencija nekog manjeg ili veceg grada da se radijalno siri iz svojih centralnih poslovnih delova: 1) The loop (unutar centralne poslovne zone- nastavlja se hobohemija; slamovi i losa zemlja; zone poroka; i oblast regeneracije- umetnicke kolonije) 2) obicno okruzuje prelazna zona koju su osvojili biznis i laka industrija(II); 3) (III) trecu oblast naseljavaju industrijski radnici koji su pobegli iz zone II gde su se pogorsali uslovi zivota, ali zele da zive nedaleko od radnog mesta (pretezno fabricki radnici i prodavci ali i kvalifikovaniji i uspesniji; doseljenici druge generacije; izbeglice iz slama); 4) Sledi rezidencijalna zona sa zgradama u kojima se nalaze stanovi visoke klase ili ekskluzivni krajevi s porodicnim kucama 5) (V) van gradskih granica prostire se oblast gde zive ljudi koji putuju na posao (prigradski delovi, ili gradova satelita). Tokom naglog procesa sirenja grada odigrava se proces rasporedjivanja pomocu koga se pojedinci i grupe grupisu ili premestaju zbog stanovanja ili zaposlenja- na ekonomskoj i kulturnoj osnovi; daju oblik i karakter gradu. Segregacija daje mesto i ulogu pojedincima u celokupnoj organizaciji gradskog zivota; ogranicava razvoj u izvesnim pravcima, ali ga oslobadja u nekim drugim. U mnostvu skupina u kojima se odvijaju raznoliki nacini zivota, pojedinac nalazi sebi srodan drustveni svet, i sto nije izvodljivo u uskim medjama sela, moze da se krece i ziviu u potpuno odvojenim, a mozda i medjusobno suprotstavljenim svetovima. Tendencija da svaka unutrasnja zona prosiri svoju teritoriju osvajanjem sledece poljne zone- sukcesija. Ovo je idealnotipska konstrukcija (pr reka Cikago, zeleznicke pruge, istorijski cinioci lociranja industrije, relativno suprotstavljanja zajednice sirenju). Pored sirenja i sukcesije opstim procesom su obuhvaceni antagnosisticki a ipak komplementarni procesi koncentracije i decentralizacije. Svi gradovi prirodno teze da lokalni i medjugradski saobracaj ukrste u centralnoj poslovnoj zoni (robne kuce, kancelarijame, zeleznicke stanice, veliki hoteli, pozorista, muzeji i vecnica)- u njemu se koncetrisu ekonomski, kulturni i politicki zivot; vise od milion ljudi dnevno dolazi i odlazi iz petlje. Nedavno su izrasli manji poslovni centri u spoljnim zonama. Te satelitske petlje izgleda ne predstavljaju ocekivano ozivljavanje susedstva vec pre spajanje nekoliko lokalnih zajednica u vecu ekonomsku jedinicu. Cikago prolazi kroz proces reorganizacije u centralizovani sistem decentralizovanih zajednica- manje poslovne zone nad kojima vidljivo dominira centralna poslovna oblast (centralizovana decentralizacija).Organizacija i dezorganizacija- analogno anabolicnim i katabolicnim procesima metabolizma u telu. Svi gradovi odstupaju u odnosu na standardno stanovnistvo u pogledu uzrasta i pola. Svako povecanje broja muskaraca u odnosu na broj zena ili zena u odnosu na muskarce povecanje broja dece i odraslih jednog ili drugog pola ukazuje na abnormalnost u drustvenom metabolizmu. Organizacija i dezorganizacija: procesi koji stoje u reciprocnom odnosu jedan prema drugom ili veza sadejstva u nestabilnoj ravnotezi drustvenog poretka, na putu ka jednom cilju, neodredjeno ili nedvosmisleno shvacenom kao progresivnom. Umereni stepen dezorganizacije moze i da zaista olaksava drustvenu organizaciju, ali isto tako brzi urbani razvoj prate preterano narasli neredi, bolesti, zlocini,... grubi pokazatelji drustvene dezorganizacije (brzi napredak grada, podsticanje industrije i procesa djubrenja? u zonama poroka). Pokazatelji poremecenog metabolizma grada je povecanje stvarnog broja stanovnika u odnosu na prirodni rast (doseljenicke kolonije). Koristi pojam pokretljivost da bi tumacio drustvene promene i dezorganizaciju. Kretanje koje je znacajno za razvoj podrazumeva promenu pravca koja odgovara na nove podsticaje ili nove situacije- pokretljivost. Pokretljivost obuhvata promenu, novo iskustvo i stimulaciju. Stimulacija izaziva reakcije pojedinca na stvari u njegovoj okolini, sto mu omogucava da izrazi svoje zelje; povecanjem broja i intenziteta stimulacija, neizbzno tezi da zbuni i demoralizuje pojedinca. Tamo gde je kretanje najvece i gde kao njegova posledica primarna kontrola potpuno nestaje (pr. zoname poroka) razvijaju se oblasti demoralizacije, promiskuiteta i porocnosti. Elementi koji ulaze u pokretljivost su dvojaki: stanje pokretljivosti pojedinca i broj i vrsta kontakta ili stimulacija u njegovoj okolini. Pokretljivost gradskog stanovnistva varira s obzirom na pol, uzrast i stepen odvajanja osobe od porodice i drugih grupa. Povecanje vece od porasta populacije mera je pokretljivosti; povecanje broja kontakata; cene zemljista jedan su od najosetljivijih pokazatelja pokretljivosti (izmene cene zemljista narocito u vezi sa stanarinom).

9. Zimelovo glediste o duhovnom zivotu velikih gradova.

Georg Zimel- znaaj velikih gradova za drutveni razvoj i duhovni ivot pojedinca; velegrad kao centar novane ekonomije, mesto ostvarenja procesa intelektualizacije, prostor brze i neprekidne razmene koji neprestano nagoni individue da budu slobodne i posebne (individualizacija), kao i da ive ubrzanim ritmom neprestano cirkuliui u viestrukim mreama razmene. Psiholoska osnova na kojoj se uzdize tip individualnosti kakav postoji u velikom gradu, jeste intenziviranje nervnog zivota. Veliki grad se, vec u culnim osnovama drustvenog zivota, u kolicini svesti koju zbog svoje organizacije zahteva od nas uspostavlja kao duboka suprotnost zivota u malom gradu i naselju. Otuda se najpre moze shvatiti individualisticki karakter dusevnog zivota u velikom gradu, nasuprot malogradjanskom, koji se mnogo vise zasniva na osecajnosti i osecajnim vezama. Umesto osecajnoscu, on na sve u sustini reaguje razumom- razumnost kao zastita subjektivnog zivota pred nasilnoscu velikog grada.Novcana privreda i vladavina razuma, najdublje su povezane- objektivnost u rukovodjenju ljudima i stvarima. Razumni odnosi racunaju s ljudima kao sa brojevima, elementima koji su indiferentni i od interesa su samo po svom objektivno procenjivom efektu. U primitivnijim okolnostima proizvodi se za kupca koji robu narucuje, tako da se proizvodjac i potrosac uzajamno poznaju. Moderni veliki grad se, medjutim izdrzava gotovo iskljucivo od proizvodnje za trziste, tj za potpuno nepoznate potrosace- interes obeju strana dobija objektivnost. Moderni duh je sve vise i vise racundzijski. Uslovi zivota u velikom gradu su za ovo sustinsko obelezje i uzrok kao i posledica. Odnosi i poslovi stanovnika velikog grada obicno su tako mnogostruki i komplikovani (zbog koncentracije ljudi s razlicitim) koji bi se bez apsolutne tacnosti ceo stropostao u nerazmrsivi haos. Ne postoji verovatno nijedna dusevna pojava koja bi bila tako iskljucivo ogranicena na veliki grad kao blaziranost- otupelost u odnosu na razlike medju stvarima, ne zato sto se one ne opazaju, vec zato sto se znacaj i vrednost razlika medju stvarima osecaju kao nistavne. Opisano dusevno raspolozenje je odraz univerzalno preovladjujuce novcane privrede. Izjednacavajuci raznovrsnost (kvalitativne razlike) razlikama u kolicini, novac- zajednicki imenitelj svih vrednosti. Duhovni stav stanovnika velikog grada jednih prema drugima mogao bi se s formalnog stanovista opisati kao uzdrzanost. Kada bi se na neprestane spoljasnje dodire sa bezbroj ljudi moralo odgovarati reakcijama kao u malom gradu, gde covek poznaje bezmalo svaku osobu koju sretne i prema svakoj ima odredjeni odnos, on bi se nasao u potpuno nezamislivom dusevnom stanju. Unutrasnju stranu spoljasnje rezervisanosti predstavlja i laka averzija. Individualizam: Zivot u malom gradu kako u antici tako i u srednjem veku postavljao je ogranicenja kretanju pojedinca. Sto je jedan takav krug kakav formira nasu sredinu manji, to se budnije strazari nad delatnostima, nacinom zivota i uverenjima pojedinca. U meri u kojoj se siri, grad pruza neophodne uslove za podelu rada: sredinu koja je zbog svoje velicine sposobna da prihvati sijaset najraznovrsnjih proizvoda; koncentracija individua i borbu za kupce, koja pojedince prisiljava na specijalizaciju deltnosti, tako da ih drugi ne mogu olako istisnuti. Zivot u gradu je borbu s prirodom za hranu pretvorio u borbu sa covekom, dok se izboreni plen ne otima od prirode vec od ljudi. Onaj ko nudi robu mora teziti da kod kupca kome se obracaju sa svih strana stalno izaziva nove i sve specificnije potrebe- potrebe publike diferenciraju, profine i obogate, sto ocigledno mora dovesti do vecih licnih razlika unutar te skupine. I to vodi (u uzem smislu) individualizaciji dusevnih svojstava, koju grad izaziva u srazmeri sa svojom velicinom, sto ima niz potpuno jasnih uzroka. Najpre teskoca da se u dimenzijama gradskog zivota dokaze vrednost vlastite licnosti- ekstravagancijama izdvajanja, cudljivosti, kaciperstva. Najdublji pak razlog zasto upravo veliki grad podstice nagon za najindividualnijim licnim postojanjem- razvoj moderne kulture odlikuje se preovladavanjem onoga sto se moze nazvati objektivnim duhom nad subjektivnim duhom. Ako celu ogromnu kulturu uporedimo s kulturnim napretkom pojedinaca makar i u visim slojevima, pokazace se zastrasujuca razlika u njihovom rastu, pa u nekim mestima cak i nazadovanje kulture individua. Ta diskrepancija je u sustini doprinost rastuce podele rada (jednostrana delatnost, ciji krajnji oblici njenu licnost kao celinu cesto pustaju da zakrzlja). Atrofija individualne kulture pomocu hipertrofije objektivne kulture jedna je od osnova pomamne mrznje, koju propovednici krajnjeg individualizma (Nice) gaje prema velikim gradovima.

10. Zimelov uticaj na Cikasku skolu

Park, Bardzes i Makenzi oblikovali su svoja stanovista pod dvojakim uticajem, teorijsko metodoloskim i prakticnim. Medju teorijsko metodoloskim provladjuju darvinizam i Spenserov organicizam, nemacka socioloska misao, americko sociolosko nasledje: shvatanje licne i drustvene dezorganizacije Tomasa i Zanjeckog, interakcionisticka socijalna psihologija Mida i pragmatizam Dz Djuija. Park i ostali cikaski sociolozi stasavali su pod uticajem nemacke sociologije. U Zimelovom delu privlacan je njegov socioloski formalizam, na narocito glediste o znacaju velegrada za duhovni zivot ljudi i razvoj savremenog drustva. Po Zimelu smisao istorije ide u pravcu razvoja velikih gradova (kao npr demokratija za Tokvila, kapitalizam za Marksa, birokratija za Vebera). Isticuci znacaj velegrada koji mnogoljudnoscu, gustinom, novcanom ekonomijom itd preobrazava duhovni zivot pojedinaca, Zimel je podstakao cikaske sociologije da grad i urbanizaciju odaberu kao sredisnji predmet proucavanja. Pr. Virtovo shvatanje velegrada kao nezavisne promenljive koja proizvodi odredjenu gradsku kulturu, dakle urbanizam kao nacin zivota (idelani tip gradskog nacina zivota). Zimel hoce da odgovori na pitanje kojim se sredstvom licnost sluzi da bi se prilagodila spoljasnjim silama (velegradu- velika ucestalost i razlicitost susreta, dozivljaja i utisaka: intenzifikacije nervnog zivota). Intelektualizam naustrb emocija i sofistikacija psihizma velegradjanina jesu odbrambeni mehanizmi. Pod Zimelovim uticajem Park je razvio shvatanje o socijalnoj distanci, koja proucava rasne i etnicke odnose, a Park je kasnije uticao na Bogardusa da nacini skalu za merenje socijalne distance. Da bi se razumele prednosti i nedostaci velegradske slobode koja je bila Parkova preokupacija- Zimel smatra da tajna stvara ogromno prosirenje zivota omogucavajuci koegzistenciju dva sveta: vidljivog i nevidljivog, koji izmice kontroli drugih. Mogucnost postojanja tajnog sveta povezana je s individualizacijom gradskog nacina zivota; autonomija licnosti (ogranavanje narusavanja privatnosti; zastita razvoja ideja i inovatorskog ponasanja). Zimelova figura stranca je kljucna za razumevanje dinamicke napetosti u interakciji velegradjana. Zombart i Veber su isticali kako je bitna socioloska osobina savremenog grada to sto se njegovi stanovnici medjusobno licno ne poznaju. Jevrejin i kosmopolita su prema Zombartu idealni tipovi velegradjana- stranac je paradigma velegradjanina, coveka modernog drustva koji zivi u tom drustvu stvarno mu ne pripadajuci. Specificna odlika stranca je pokretljivost. Ona mu omogucava da udje u zatvorene grupe ali je stranac uvek u znaku osobenog spoja bliskosti i distance, usluznosti i indiferentnosti. Dok je za Zimela prototip stranca trgovac, za Parka je to Jevrejin. Stranac, Jevrejin, imigrant, hobo, marginalni covek sazimaju u sebi osobine gradskog nacina zivota u jedan tip ili figuru urbaniteta. Rec je u stvari o obliku socijabilnosti svojstvenom gradu kao takvom o osobenom mentalitetu koji najizrazitije predstavlja kosmopolitu kombinujuci blazirano ponasanje, segmentaciju uloga i neprozirnost, ali je kadar da u svim odnosima istovremeno bude i blizak i na odstojanju. Zimelovo teorijsko nasledje se mesa s rezultatima konkretnih istrazivanja Bardzesa, Makenzija, Andersona i drugih o zivotnim istorijama doseljenika.

11. Veberovo shvatanje grada

Maks Veber analizira zapadnoevropski grad, tanije srednjovekovnu autonomnugradsku optinu, kao mesto stvaranja novog oblika vlasti i novog vrednosnog sistema kojisu originalni u svetskim razmerama. Konkretnije, na Zapadu su se formirali ekonomskinezavisni graani orijentisani na racionalno sticanje, koji su razvili solidarnost interesasuprotnih interesima vlastele i time doprineli nastanku kapitalizma. Veberovo shvatanje grada pripada istorijskoinstitucionalnom pravcu u drutvenoj misli o graduSvim definicijama je zajednicko samo toda grad predstavlja svakako zatvoreno naselje, naseljeno mesto, a ne jednu ili vise zasebnih kuca. naprotiv u gradoviam kuce su obicno vrlo blizu jedna drugoj a danas se po pravilu oslanjaju zidovima jedne o druge. Pojam grada obicno povezuje cisto kvantitivna obelezja. Socioloski posmatrano to bi moglo da znaci naseljeno mesto, dakle naselje s kucama koje su tesno zbijene i predstavljaju tako obimnu povezanu naseobinu da se stanovnici medjusobno licno ne poznaju kao zsto je to specificno za organizovanu grupu suseda. Za ona naseljena mesta koja su u proslosti imala pravni karakter grada nije ni priblizno uvek odgovaralo ovo obelezje. Rusija sela vecaod ponekih starih gradova. Sama velicina svakako ne mozeda bude presudna; cisto ekonomski onda bi on bio naseobina ciji pretezni deo stanovnika zivi od polodova ne poljoprivrednog nego zanatskog i trgovackog sticanja. Pod pojmom grad necemo podvoditi onu vrstu naselja koja se sastoje od clanova grupe sroednika s jednom jedinom fakticki naslednom radinoscu- zanatska sela Azije i Rusije. Da bismo govorili o gradu nuzno je dodati i sledece obelezje: postojanje ne samo povremene nego i redovne razmene dobara u mestu naselja, kao bitan sastavni deo sticanja i podmirenja potreba stanovnika: postojanje trzista. O gradu u ekonomskom smislu govoricemo onda kada mesno stanovnistvo na mesnom trzistu podmiruje ekobnomski bitan deo svojih svakodnevnih potreba i to bitnim delom proizvodima koje je mesno stanovnistvo ili stanovnistvo iz najblize okoline privredilo za prodaju na tom trzistu ili na nekom drugom mestu. U smislu koji je ovde upotrebljen, svaki grad je trzisno mesto tj ima lokalno trziste kao ekonomski centar naselja na kome i negradsko stanovnistvo podmiruje svoje potrebe za zanatskim proizvodima ili za trgovinskim artiklima ili za jednim i za drugim, i na kome naravno i sami gradjani medjusobno razmenjuju specijalne proizvode svoje ekonomske delatnosti i podmiruju svoje potrosacke potrebe. Tipu vladarevog grada tj grada u kome izgledi stanovnika na sticanje pretezno direktno ili indirektno zavise od kupovne moci vladarevih ili drugih velikih domacinstava veoma su slicni gradovi u kojima kupovna moc ostalih velikih potrosaca dakle rentijera presudno odredjuje izglede za sticanje zanatlija i trgovaca stalno nastanjenih u njemu. Medjutim ovi veliki potrosaci mogu da budu veoma razliciti zavisno od vrste i porekla prihoda, mogu biti cinovnici koji svoje legalne i ilegalne prihode trose u gradu ili vlastela i politicki mocnici, koji tu trose vangradske zemljisne rente ili dr posebno politicki uslovljene prihode. On pociva na patrimonijalnim politickim prihodima kao osnovi kupovne moci velikih ptorosaca. Od ovih slucajeva treba principijelno odvajati prividno slican slucaj kad se gradske zemljisne rente koje su uslovljene monopolistickim prometnim mestom gradskog zemljista odnosno poticu upravo indirektno od gradskih zanata i trgovine, slivaju u ruke gradske aristokratije. Ili je slucaj upravo obrnut grad je grad proizvodjaca, porast njegovog stanovnistva i porast kupovne moci tog stanovnistva zasniva se na tome sto su u tim gradovima smestene fabrike, manufaktura ili kucna industrija i one snabdevaju spoljne oblasti: to je savremeni tip ili u boliku zanata u mestu postoji proizvodnja icja se roba otprema van grada: azijski anticki i srednjovekovni tip. Kao i ovaj grad radinosti tako se nasuprot gradu potrosaca javlja i grad trgovaca u kome kupovna moc njegovih velikih potrosaca pociva na tome sto oni ili prodaju na malo strane proizvode na mesnom trzistu sa dobitkom ili izvan grada prodaju domacu robu ili bar robu dobijenu od domacih proizvodjaca uz dobitak ili dobijaju strane proizvode sa skladistenjem ili bez skladistenja u samom mestu prodaju8 ih izvan grada. Ili oni sve ovo kombinuju commenda i societas maris sredozemnih zemalja znacili su znatnim delom da je tractator kome je kapital lokalnih kapitalista bio poveren delimicno ili potpuno odvozio na trzista levanta domace ili na domace trziste dovozio kuplejene proizvode, tamo ih prodavao a zatim s novcem od prodaje kupovao orijentalnu robu i donosio je na domace trziste gde je ta roba prodavana a prihod po ugovorenom kljucu delili izmedju sebe traktator i kapitalista. Pretezni deo dobiti od preduzeca sliva se danav vise nego ikad u druga mesta a ne u ona u kojim a se nalazi preduzece koje donosi dobit. S druge strane3 uzivaoci prava na dobit sve cveci i vecei deo te dobiti ne trose u velikogm gradu gde se nalazi njihovno poslovno sediste nego van njega dleimicno u predghradjima s vilama a jos vise u seoskim letnjikovcima medjunarodnim hotelima. Vrsta odnosa grada kao nosioca zanata i trgovine prema selu kao isporuciocu namirnica cini ejdan deo kompleksa pojava koje su nazvane gradskom privredom i kao poseban privredni stupanj suprotljstavljene privredi koja sam podmiruje svoj potrebe s jedne strane i narodnoj privredi s druge strane. Medjutim u ovom pojmu se mere privredne politike stapaju sa cisto privrednim kategorijama. Uzrok lezi u tome sto trgovci i zanatlije stanuju zbijeni na malom prostoru i redovno podmirenje svakodnevnih potreba na trzistu same po sebi ne iscrpljuju pojam grada. Gde je to slucaj dakle u okviru zatvorenih naselja razliek stvaraju samo stepen u kome oni sami pomiruju sopstvene poljoprivredne potrebe ili sto nije identicno s tim stepen u kome se poljoprivredna proizvodnja nalazi premanepoljoprivredno msticanju i nepostojanje i postojanje trzista, tu cemo govoriti o zanatskim i trgovackim mestima i o varosicama, a ne og radu. Sa svojom privrednom organizovanom grupom, sopstvnim zemljisnim posedom i sistemom prihoda i izdataka, on se ne razlikuje od sela kome je sve to poznato ma koliko bila kvalitativna razlika. Neobicna je bila samo vrsta regulisanja koja se u proslosti javljala u gradovima a pre svega predmeti ovakvog privredno politicko gregulisanja koje vrsi organizovana grupa i obim mera karakteristicnih za njga. Ova gradska privredna politika racunala je svakako u znatnom delu sovjih mera sa cinjenicom da je u uslovima saobracaja u proslosti vecina svih kopnenih gradova jer za pomorske gradove to nije vazilo sto dokazuje politika Atine i Rima kad je u pitanju zito bila upucena sto se snabdevanja tice na poljoprivredu iz neposredne okoline da je upravo ova oblast predstavljala prirodni prostor za prodaju proizvoda vecine gradskih radinosti i da je na taj nacin kao prirodno dat lokalni proces razmene nasao na gradskom trzistu ako ne jedno onda svakako jedno od svojih normalnih mesta, narocito sto se tice kupovine namirnica. Ova gradska privredna politika je racunala i na to da je navjeci deo nepoljoprivredne proizvodnje u tehnickom smislu obavlljena kao zanat u organizacionom smislu u vidu specijalizovanog sitnog preduzeca koje je bilo bez kapitala ili ga je imalo malo sa strogo ogranicenim brojem pomocnika obucavanih tokom dugog perioda segrtovanja i na kraju u ekonomskom smislu u obliku prodaje po nalogu za musterije. Bitna karakteristika u specificnom smislu nazvane gradske privredne politike lezi u tome sto je ona pokusavala u itneresu obezbedjenja kontinuiteta i jeftinoce sredstava za ishranu kao i u interesu stabilnosti izgelda zanatlija i trgovaca na sticanje da regulisanjem privrede ucini postojanim ove u velikoj meri prirodne uslove gradske privrede. Privredna politika ne predstavlja jedan uviverzalni stupanju razvoju privrede. naprotiv moze se samo reci da gradsko lokalno trziste sa svojom razmenom izmedju poljoprivrednih i nepoljoprivrednih proizvodjaca i mesnih trgovaca zasnovanio na medjusobnim odnosima musterija i na sitnom specijalizovanom preduzecu bez kapitala predstavlja neku vrstu kopije razmenske privrede napravljene prema specijalizovanim zavisnim gazdinstvima kojima su planski razrezane dazbine i usluge u radu u vezi sa oikosom kod koga nema razmene i koji se zanssniva na kumulaciji i kooperaciji rada na dvoru gospodara; regulisanje donosa razmene i produkcionih odnosa u gradu predstavlja kopiju organizacije rada gazdinstva sjedinjenom oikosu. nosilac gradske privredne politike moze doeduse da bude i vladar cijoj sferi politicke vlasti pripada kao objekat grad sa sovjim stanovnicima. U tom slucaju gradska privredna politika, ako uopste i postoji vodi se samo za grad i njegove stanovnike, i ne vodi je grad. Ali to ne mora da bude tako. A iako je to tako, grad ipak u izvesnom stepenu mora biti autonomna organizacija: opstina s posebnim politickim i upravnim ustanovama. Pojam grada u ekonomskom smislu o cemu smo dosad raspravljali mora dasvim odvajati se od njegovog pojma u politicko administrativnom smislu. Samo u ovom poslednjem smislu nejmau pripada posebno gradsko podrucje. Pri tom neko mesto se moze u politicko administrativnom smislu smatrati gradom cak i ako u ekonomskom ne bi moglo da polozi pravo na ovaj naziv. Obicno se u svakom naselju koje je od sela administrativno razdvajano i smatrano gradom jedna tacka, odnosno vrsta regulisanja odnosa usferi zemljisnog poseda, razlikuje od ustrojstva zemljisnog poseda na selu. Medjutim administrativno poseban polozaj gradskog zemljisnog poseda povezan je pre svega sa drugacijim prinicipima oporezivanja a vecinom istovremeno i s ejdnim obelezjem koje je presudno za politicko administrativni pojam grada i stoji sasvim izvan cisto ekonomske analize: grad je u proslosti u anticko doba kao i u srednejm veku u Evropi i van Evrope bio posebna vrsta utvrdjenja i garnizonskog mesta. Ovo obelezje grada se u sadasnjosti potpuno izgubilo, ali ni u proslosti ono nije svuda postojalo. Gradsku opstinu u ppunom smislu te reci kao masovnu pojavu upoznao je naprotiv samo Zapad. Pored njega za nju je znao i jedan deo Bliskog istoka, ali i on samo povremeno i inace samo zacetke te pojave jer uz to naselja su morala imati bar relativno snazan zanatsko trgovacki karakter i sledeca obelezja: utvrdjenje; trziste; sopstveni sud i bar delimicno sopstveno pravo; karakter organizovane grupe; bar delimicnu autonomiju i autokefalnost, znaci i upravu pomocu organa vlasti u cijem su postalvjenju na bilo koji nacin ucestvovali i gradjani. U proslosti takva prava su se obicno uvek zaogrtala u oblik staleskih privilegija. Poseban stalez gradjana kao njihov nosilac bio je stoga psecificnost grada u politickom smslu. Mereno ovim merilo ju njegovom punom obimu, cak su i srednjovekovni gradovi na Zapadu samo delimicno bili zaista gradske opstine, a od onih iz XVIII veka cak sasvim neznatan broj. Medjutim azijski gradovi koliko je to danas poznato nisu to bili uopste ili su bili samo u zacetku. Medjutim azijski gradovi nisu znali za posebno materijlano ili parnicno pravo koje se primenjuje na stanovnika grada kao takvog niti su znali za sudove koje biti gradovi autonomno postavljali. oni su za to znali samo ukoliko su gilde i kaste koje su zaista prvenstveno ili jedino u jednom gradu imale svoje sediste bile nosioci stvaranja takvih posebnih pravai posebnih sudova. S pravnog pak stanovista ovo gradsko sediste tih organizovanih grupa bilo je slucajno gradsko sediste. Oni uopste nisu znali ili su znali samo za zacetke autonomne uprave pre svega, a to je najvaznije nisu imali karakter organizovane grupe i pojma gradjanina nasuproot seljaku. Nije medjutim postojalo neko pravo gradskog stanovnika u atnickom i srednjovekovnom smislu a nepoznat je bio i korporacioni karakter grada. Grad je kao celina naravno bio posebno urpavno podrucje kao sto je to bilo u carstvu Merovinga i Karolinga, ali nasuprotn srednjovekovnom i antickom Zapadu ovde autonomija i ucesce stanovnika u resavanju ptianja lokalne uprave u gradu nikad nisu bili veci nego na selu, cek se redovno dogadjalo upravo suprotno. Gradjanstvo je stoga uzurpiralo pravo da rusi suvereno pravo i to je velika u stvari revolucionarna novina srednjovekovnoih gradova na zapadu. Gradski vazduyh oslobadja tj posle roka razlicite duzine koji je uvek bio relativno kratka gospodar nekog roba ili podloznika na njega vise nije mogao da polaze pravo. Razlikama se sada kao presudan cinilac pridruzuje kvalitet grada kao instituciolnalno organizovane grupe gradjana koja ima posebne i karakteristicne organe; ti gradjani kao takvi podredjeni su zajednikcom pravu koje je samo njima dostupno, oni su dakle staleska grupa pravno jednakih ljudi. Za zajednicke osobenosti sredozemnih gradova po kojima se oni razlikuju od azijskih gradova, najpre i pre svega je znacajno odsustvo magijsko animisticke kastinske i plemenske vezanosti slobodnih stanovnika grada za njihvoe tabue. Preduzimajuci istorijsko sociolosku analizu grada do XVI veka Maks Veber je pregledao redom jednu za drugom ideje o gradu- ekonomsku, odnos grada prema poljoprivredi, politicko administrativnu predstavu, tvrdjavske i garnizonske zamisli, gledista o gradu kao soju trvrdjave i trgovista, drustveno objasnjenje i tretman grada prema tatusu, grad vidjen kao zakleti savez, grad kao telo odgovornih vojnih gradjan. U privredi i drustvu pod naslovom Nelegitimna vlast Veberovo proucavanje grada se uklapa u celinu njegove socioloske zamisli ciji je glavni cilj da objasni proces racionalizacije i snjim u vezi originalnost civilizacije zapada. Drugim recima Veberov idelano tipski shvacen grad je u funckiji objasnjenja racionalizacije svih vidova drustvenog zivota i nastanka kapitalizma na Zapadu. U privredi i drustvu poglavlje o gradu nosi naziv nelegitimna vlast zato sto autor proucava drustveno politicki kontekst kada je tradicionalni autoritet srusen, harizmatski odsutana alegalni birokratski jos nije uspostavljen. Veber istice da su nove organizovane drustvene grupe preootimale vlast i tako zadobijale autonomiju i autokefalnost grada. Veber se pre svega itneresuje za pojavu novih drustvenih klasa koje potiskuju tradicionalnu vlast narocito vlast kraljeva i plemstva. 1) Pojam i tipovi grada. Po veberu grad je socioloski posmatrano naseljeno mesto, dakle naselje sa kucama koje su tesno zbijene i predstavljaju tako obimnu povezanu naseobinu da se stanovnici medjusobno ne poznaju, kao sto je to specificno za organizovanu grupu suseda. Kvantitativni grad kao veliko gusto naseljeno mesto zbijenih kuca i kvalitativni karakter medjuljudskih odnosa u njemu. Posmatrajuci grad kao ekonomsku jedinicu, ciji pretezni deo stanovnistva zivi od plodova ne poljoprivrednog nego zanatskog ili trgovackog sticanja postoje i polticki cinioci takodje. 2) Osobenost zapadnoevropskog grada On je predstavljao opstinu. DA bi bilo gradska opstina naselje mora mati bar relativno snazan zanatsko trgovacki karakter i sledece osobine: utvrdjenje, trziste, sosptveni sud i bar delimicno sopstveno pravo; karakter organizovane grupe i bar delimicnu autonomiju i autokefalnost. Z Vebera je najvaznija autonomna uprava, dakle institucionalno organizovana grupa gradjana koja zastupa opstinu kao takvu. Nju je na Zapadu cinio staleski privilegovano gradjanstvo staleska grupa rpavno jednakih ljudi. Za razliku od srednjovekovnih tradova Zapada koji su manje ili vise ispunjavali taj uslov, azijski nisu znali za autonomiju ili su znali samo za zacetke samostalnost. Za njih je bitan bio pojam gradjanina nasuprot seljaku. U azijskim naseobinama bilo je magijsko animisticke kastinske i plemenske vezanosti slobodnih stanovnika grada za njihove tabue. Zahvaljujuci cinjenici sto je postao autonomno i autokefalno instituciolnalno drustvo tj jedinstvena korporacija, zapadni grad je bio slobodni grad. To znaci da je odredjivao svoje magistrate, imao autonomno susedstvo, finasijski nezavisan, vlastiti porez, organizovao odbranu i zastutu, odabrao sveca zastitnika. On je poistovetio grad u pravom i punom smslu reci sa gradskom opstinom, karakteristiconm za Zapad u srednjem veku i to se kritikuje. Grad docnije gubi znacaj u korist nacionalne drzave, koja sad apodstice zamah modernog kapitalizma, obelezenog racionalizacijom.

12. Brodelovo glediste o originalnosti Zapadnih gradova

Fernan Brodel je slicno Veberu tvrdio da su gradovi i kapitalizam na zapadu pocev od XV veka jedno te isto. Kakve su razlike i originalnost Evrope? Njeni gradovi su pod znakom neujednacene slobode razvili suse kao autonomni svetovi i prema vlastitoj sklonosti: nasamarili su teritorijalnu drzavu, koja je spora u zauzimanju svojeg mesta, a zatim ce rasti samo uz njihovu sebicnu pripomoc, bit ce uostalom samo uvecana, cesto dosadna kopija njihove sudbine; oni su iz velike visine dominirali svojom okolicom, koja za njih predstavlja prave kolonijalne svetove u malom, pa tako prema njoj i postupaju; oni su vodili vlastitu ekonomsku politiku, cesto sposobnu da razbije zapreke. Evropske gradske slobode- pojednostavljeno mozemo reci: 1) Zapad je izguvio u pravom smislu reci svoju gradsku okosnicu potkraj Rimskog carstva, koje je uostalom dozivelo postepeno propadanje svojih gradova jos pre dolaska barbara; 2) Preporod gradova od XI veka se ubrzava, nadslojava na seosko bujanje na mnogostruk rast polja, vinograda, vocnjaka. Gradovi rastu u skladu sa selima, a gradsko pravo jasnih obrisa cesto proizilazi iz zddruzenih povlastica seoskih skupina; 3) Nista od svega toga ne bi bilo moguce bez uopstenog povratka zdravlju, povecanoj novcanoj ekonomiji. Novac je putnik koji je mozda dosao izdaleka ali delotvoran, presudan. Samo se neki krajevi, dakle, urbaniziraju temeljito i time se razlikuju od drugih, imaju ocevidnu pokretacku ulogu: krajevi izmedju Loire i Rajne, u gornjoj i srednjoj Italiji, na odsudnim punktovima sredozemnih obala. Tu se brzo pojavljuju trgovci, cehovi, industrije prometne veze s udaljenim mjestima, banke i gradjanstvo, jedno odredjeno gradjanstvo, pa cak i odredjeni kapitalizam. Sudbina tih osobitih gradova vezana je ne samo za okolicu, nego i za medjunarodnu trgovinu. Oni ce se uostalom odvojiti od seoskog drustva i starih politickih veza. Raskid je ucinjen milom ili silom, al uvek je bio znak slobode, obilja novca i moci. Oko tih povlastenih gradova uskoro nece biti drzava. To je slucaj Italije i Nemacke s politickim katastrofama u XIII veku. Ali bitno je i nepredvidivo da su neki gradovi sasvim razbili politicki prostor, da su se konstituirali u autonomne svetove, u drzave gradove oboruzani stecenim ili iznudjenim povlasticama koje su prav juridicki bedemi. Na tim razlozima koji se temelje na pravu istoricar je mozda juce previse insistirao jer ako se oni katkad mogu svrstati iznad ili uporedo s razlozima koji se temelje na geografiji, sociologiji ili ekonomiji, ovi poslednji su nasiroko uvazeni. Cudo koje nastaje s prvim velikim urbanim evropskim stolecima u tome je sto je grad potpuno pobedio bar u Italiji, flandriji i nemackoj. On je u dosta dugom vremenskom razdoblju iskusio potpuno zaseban zivot, sto je kolosalan dogadjaj kojemu se geneza ne moze sigurno odrediti. Ipak goleme posledice su vidljive. Na osnovu te slobode veliki gradovi i drugi s kojima se granice, sagradili su originalnu civilizaciju, rasprostranili nove tehnike bilo obnovljene ili ponovo otkrivene nakon nekoliko stoleca, ali to nije vazno. Javlja se novi mentalitet uglavnom mentalitet prvog zapadnog jos kolebljivog kapitalizma, skup pravila, mogucnosti i racuna, vestina kako da se u isti mah bogati i zivi. Na zapadu su zapravo kapitalizam i gradovi bili jedno te isto. Lewis Mumford tvrdi da je kapitalizam u nastanku, nadomescujuci bvlast feudalaca i cehovskih gradjana vlascu nove trgovacke aristokratije nesumnjivo razbio uski okvir srednjovekovnih gradova da bi se na kraju pvezao sa drzavom, pobednicom gradova, ali naslednicom njihovih ustanova i njihova mentaliteta, posve nesposobnom da prezivi bez njih. Zamislivo dakle istorija evropskih gradova koja obuhvata celokupni niz njihovih oblika, od grckog grada do grada XVIII veka, sve sto je Evropa mogla izgraditi na svom podrucju i izvan njega, prema moskovskom istoku i preko atlantika. Zapad je tokom svojih iskustava upoznao tri bitna tipa gradova: otvorene gradove, tj one koji se ne razlikuju od svoje nezasticene okoline i cak se sa njom stapaju; zatvorene gradove, ogradjene u najstrozem smislu reci, kojima zidine jos vise ogranicuju bice nego teritorij; napokon gradove pod skrbnistvom a tim podrazumevamo celu poznatu lestvicu potcinjenosti vladaru ili drzavi. Uglavnom a prethodi Bu Bprethodi Cu. Ali u tom poretku nema strogog sleda, rec je vise o smerovima, dimenzijama u kojima se krece zamrsena sudbina zapadnih gradova koji se nisu svi razvili u isto vreme, niti na isti nacin. Prvi tip, anticki grad, grcki ili rimski, koji se otvara prema svojoj okolini i jednqak je sa njom. Grcki grad je zapravo zbroj grada i njegove siroke okoline. A to je zato sto gradavi tek sto su nastali, nije sporna podela industrijskih delatnosti, ta jabuka razdora koju ce upoznati buducnost. Tip zatvorenog grada, jedinica sama za sebe, liliputanska domovina, ekskluzivna, to je srednjovekovni grad: preci njegov bedem slicno je kao da prelazimo jednu od jos uvek strogih granica sadasnjeg sveta. Kad jednom predjete barijeru slobodno se izrugajte susedu: on vam vise nista ne moze. Seljak koji se otrgne sa zemlje i dodje u grad, onda odmah postaje drugim covekom: slobodan je tj napustio je poznata omrazena robovanja da bi prihvatio druga kojima unapred jos ne nazire sadrzaj. Venecija je zadnji polis zapada. Unutar zidina sto se tice rada sve je sredjeno ili bitrebalo da bude sredjeno tako da es zadovolje cehovi koji uzivaju ekskluzivne spojive monopole i brane ih ogorceno i divlje duz nepreciznih granica koje lako uzrokuju smesne sukobe. Gradska valsti nisu uvek gospodari situacije. One pre ili kasnije dopustaju da se uz pomoc novca potvrde ocita priznata, casna prvenstva, posvecena novcem ili moci. Poslednja kategorija: gradovi pod skrbnistvom, prvi moderni gradovi. Zapravo cim je drzava cvrsto stala na svoje pozicije, disciplinirala je gradove silom ili milom, snagonskom zestinom kamo god bacimo pogled duz evrope. Poslusnost se nqamece svuda osim u holandiji i engleskoj. Ali sasvijm je razumljivo da evolucija grada ne nastaje sama od seebe, da nije endogena pojava koja se razvija izolovano. Ona je uvek izraz drustva koje na nju vrsi pritisak, iznutra ali i izvana, pa je s tog gledista, ponovimo to, nasa podela prejednostavna. Gradovi kolonijalne amerike- morali bismo reci iberske amerike jer slucaj engleskih gradova ostaje po strani: oni moraju ziveti sami od sebe izaci iz svoje divljine da bi se dokopali sirokog sveta; to su srednjovekovni gradovi, ako mozemo tako reci. Gradovi iberske Amerike imali su jednostavniju, vise skucenu sudbinu. To su garnizonski gradovi, gradjenipoput rimskih tabora izmedju cetiri zemljana zida, izgubljeni usred sirokih neprijateljskih prostranstava, uzajamno povezani polaganim prometom koji se vuce preko golemih pustih prostora. U takvoj americi nema strogo trgovackih gradova ili onih u manje vrednom polozaju: npr Recife grad trgovaca, dize se pokraj aristokratskog grada Olinde, grada veleposednika plantaza. Obicno je americki grad vrlo malen, bez tih darova koji stizu izdaleka. On upravlja samo sobom, niko se ne brine o njegovoj sudbini. Gospodari su mu zemljoposednici: oni imaju tu kuce, duz ciji su procelja na ulicnoj strani, na zidovima pricvrsceni kolutovi za vezanje konja. Moze reci da je povest zapadnih gradova u Americi pocela od nule. Naravno izmedju njih i njihove otvorene okoline nema razlike, nema industrije koja bi se delila. Kako svrstati ruske gradove? Na prvi pogled nema dvoumljenja: gradovi koji opstaju ili nastaju u Moskovskoj Rusiji nakon strasnih katastrofa mongolske najezde, ne zive vise na zapadni nacin. To su doduse veliki gradovi, kao Moska ili Novgorod, ali ponekad zverski drzani u pokornosti. Zbog svih tih razloga, gradovi Moskovske Rusije ne namecu se svojoj golemoj okolini: ona vise deluje na njih nego sto oni namecu svoju volju seljackom svetu izvanredne bioloske snage, ali nesretnom uznemirenom u trajnom pokretu. Nema velikog seoskog viska, dakle nema ni pravih imucnih gradova. Carski gradovi istoka i dalekog istka: kada naputimo evropu i dodjemo na istok, javljaju se isti problemi, ista protivrecja samo dublja. u islamu se tek kada se ruse carstva javljaju gradovi jednaki evropskima, nacas gospodari svoje sudbine. Tada se obelezavaju lepi trenutci islamske civilizacije u korist marginalnih gradova, svakako u Cordobi ili u onim gradovima XV stoleca koji su bili prave gradske republike, kao Ceuta pre portugalske okupacije ili Oran pre spanjolske okupacije, ali su ti prekidi samo privremeni. Nece nas nista vise zacuditi kada vidimo da su ti gradovi nesposobni da od okolice preuzmu sveukupnu masu njenih obrta: to su u isti mah otvoreni gradovi i gradovi pod skrbnistvom. Uostalom u Indiji kao i u Kini drustvene strukture ometaju slobodnu sudbinu gradova. U kini se kult gentesa suprotstavlja otprilike onom mesanju koje je stvorilo grad Zapada, taj je grad pravi stroj za kidanje starih veza ,za izjednacavanje pojedinca, gde dolazak doseljinika stvara, ako hoecte americku sredinu, gde ljiud ina polozaju daju ton, pokazuju way of life. Samo je Zapad otvoreno tezio prema svojim gradovima. Oni su ga gurali napred. Vrlo vazan dogadjaj, ponovimo, ali jos uvek slabo objasnjen svojim dubokim razlozima.

Emil Dirkem posmatra grad kao centralnu pojavu koja objanjava prelazak iz drutva mehanike u drutvo organske solidarnosti. Za njega je grad, a naroito velegrad,konkretizacija organske solidarnosti. S tim u vezi, grad je vorno mesto materijalne imoralne gustine zato to u njemu prostorna koncentracija ljudi poveava mogunostikolektivne egzaltacije i time omoguava razvoj moralne svesti. S razvojem podele radajaa solidarnost kao spontani konsenzus, ili integracija

15. Razlike izmedju geta i slama u urbanoj sociologiji

Slam- gusto naseljeni, obino urbani lokalitet obeleen prenatrpanou, stambenom bedom, siromatvom i socijalnom dezorganizacijom. Dvojako odreenje pojma slam: urbanistiko i socioloko. Urbanistiki- rezidencijalna oblast u kojoj su zgrade toliko deteriorirane, ispod propisanih standarda i nezdrave- opasne po zdravlje, sigurnost, moral i blagodet stanovnika (naglasak je na fizikom aspektu slama- u Srbiji: nehigijenska naselja- skup stambenih i drugih objekata u kojima stanuje vie lica bez osnovnih sanitarno-higijenskih uslova, izgraeni od slabog materijala, nemaju vodovodne i kanalazicione instalacije). Nehigijensko naselje obino nije samo fizika, ve i socijalna injenica. Adekvatne definicije slama treba da sadre i drutvenu i prostornu dimenziju pojave- uzroci nastanka i opstajanja slama proistiu iz osobenosti drutvene strukture (klasna i etnika diferencijacija, segregacija i drutveno iskljuivanje). Harington smatra da slam postaje stvarno kritican tamo gde se pretvara u sredinu sa kulturom siromatva. Slicno je stanovite o kulturi bede koje obeleava nain ivota, svest i vrednosti ovog teritorijalnog kolektiviteta. Neki autori pak razlikuju slam oaja i slam nade. Negativne sociodemografske osobine itelja: visoke stope smrtnosti, nezaposlenosti, razvoda, mentalnih poremeaja, vanbrane dece, delinkvencije, kriminala, bolesti. Poremeena demografska struktura u starosnom i polnom pogledu (veliki broj starih, ena i dece, to njihov lo ekonomski poloaj jo vie pogorava). Kulturalistiki i antropoloki istraivai slama navode sledee vrednosne orijentacije stanovnika: autoritarnost, tradicionalizam, provincijalizam, prezentizam i oseanje marginalizovanosti. Ranije konzervativne ideologije- stanovnici siromanih etvrti genetski defektnim i moralno nepodobnim; savremena ideologija okrivljavanja rtve- podsticanje drutvenih akcija iji je cilj da menjaju rtvu, a ne drutvo. Iznova se, na drugaiji nain, opravdavaju drutvene nejednakosti, a okrivljuju rtve te nejednakosti (pr za degradirano stanovanje okrivljuju siromani, kao doseljenici sa sela neprilagoeni urbanom nainu ivota, skloni prljavtini, velikom broju dece).U sirotinjskim etvrtima ima sluajeva protesta i pobuna (urbanih socijalnih pokreta i kontrapokreta, sukoba i borbi), graanskih inicijativa, samoorganizovanja i samopomoi.Geto- najpre- venecijansko ostrvo na kojem su Jevreji bili smeteni poev od 1516. godine; gradski kvart u kojem je prinudno ili po sopstvenom izboru koncentrisana jedna etnika ili religiozna grupa.Tokom srednjeg veka, Jevreji su u evropskim gradovima iveli uglavnom asimilovani- vlasti Francuske i Engleske su ih proterale u XIII veku; u paniji progoni poinju u XVI veku, zatim u Italiji gde su ih prinudno smetali u vidljivo izdvojene delove grada. Ovakvom akcijom je veinsko stanovnitvo diskriminisalo manjinsku grupu- ouvanje integriteta i identiteta jevrejske zajednice, iako u skuenim i nezdravim uslovima. Sa napoleonovsim zakonodavstvom, mnoga geta su poruena i tako iezla iz gradova Zapadne Evrope. Jevrejska geta su postojala i u Severnoj Africi i na Srednjem Istoku. Danas se pojam geta najee koristi za svaku socijalnu segregacija koja ima prostornu podlogu; za svaku pojavu urbane koncentracije manjinskog stanovnitva; metaforino, za izolovanje i zatvaranje jedne grupe u samu sebe. Ova nova geta imaju esto tranzitorni karakter jer ih njihovo etniki i kulturno homogeno stanovnitvo posle izvesnog vremena naputa.

16. Pojam geta u Cikaskoj skoli.

Luis Virt je u svojoj studiji o ikakom getu pokazao da geto moe da oznaava kompromis izmeu suprotnih snaga, volje da se odre distance i elje da se uspostave prijateljski odnosi. Geto omoguava nacin zivota izmeu dominantne grupe koja odbija da deli svoje privilegije i potinjene ili imigrantske grupe koja hoe da sauva svoj kulturni identitet. Tako je, navodno, u amerikim gradovima (ikago, Njujork Bruklin), geto predstavljao meustanicu imigranata na putu asimilacije, igrajui dvojaku ulogu segregacije i progresivne asimilacije. Znacajno je Virtovo delo Geto kao model za proucavanje etnickih kontrasta i kulturne promene. Svojim modelom akulturacije, tacnije ciklusom rasnih odnosa, Park je inspirisao Virta da napise to klasicno delo sociologije etnickih i rasnih odnosa. Ciklus rasnih odnosa koji poprima oblik kontaktata, kompeticije, akomodacije i na kraju asimilacije jeste ocito progresivan i nepovratan. U Virtovom tumacenju geto predstavlja kompromis suprotnih snaga, tolerancije i sukoba, odbijanja i privlacenja, volje da se odrze distance i zelje da se uspostave prijateljski odnosi, protivrecnosti koje upravo cine glavnu nit istorije geta. Funkcija geta je, dakle, uglavnom pozitivna jer predstavlja neophodnu medjuinstancu imigranata na putu asimilaciji. Pjer Zak Rojtman ukazuje na drustvenu i ideolosku uslovljenost gledista cikaskih sociologa. Kada je Cikaska skola objavila svoj istrazivacki program, na delu je bio zakon o kvotama, ciji je cilj bio da ogranici dolazak doseljenika poreklom iz juzne i istocne Evrope. Ovaj zakon je navodno znacio pobedu vladajuce ideologije WASP (white anglo saxon protestants), ksenofoba i rasista koji su na nisan uzeli slovensku imigraciju sastavljenu vecinom od siromasnih jevreja. Cikaska skola je uglavnom zastupala asimilacionisticku ideologiju melting pota u smislu fuzije razlika, tj kulturnog pluralizma. Suprotno ideologiji WASP ona razvija pojmove Jevrejin, rasa, geto, grad , civilizacija isl. Za razliku od ideologije Wasp, cikaski sociolozi u mesanju rasa vide obogacivanje. U tom svetlu, za njih ni geto nije rak rana, vec sredstvo imigranske odbrane. Isto tako, grad je istovremeno, kao sto smo pokazali mesto slobode, dezorganizacije, delinkvencije i margnialnosti, ali i reaorganizacije, inovacije, kreativnosti i komunikacije.

Parkovo SHVATANJE GRADA KAO JEDINSTVA EKOLOKOG, PRIRODNOG I MORALNOG PORETKAGrad stanje duha, zbor obiaja i tradicija, utvrenih stavova i oseanja. On nije samo fiziki mehanizam ili vetaka konstrukcija, ve proizvod ljudske prirode. Grad je geografska, ekoloka i ekonomska jedinica, prirodno boravite civilizovanog oveka. Sve velike kulture su roene u gradu, svetska istorija je istorija gradskih ljudi (pengler). Treba izuavati fiziku organizaciju grada, zanimanja i kulturu. I Plan grada i lokalna organizacija veina amerikih gradova lii na ahovsku tablu, jedinica razdaljine je blok. Meutim, grad nije tako jednostavan, jer je baziran na navikama i obiajima ljudi koji u njemu ive, posledica toga je da grad ima moral. Zato je sem fizike strukture grada, bitno izuavati i njegov moralni poredak. Lini ukusi, profesionalni i ekonomski intresi razdvajaju i klasifikuju stanovnike i grad tako dobija raspodelu stanovnitva koja nije planirana i kontrolisana i vremenom svaka etvrt preuzima osobine svojih stanovnika. Susedstvo je lokalitet sa oseanjima, tradicijom i sopstvenom istorijom , ali i osnov politike kontrole, najmanja jedinica drutvene i poltike organizacije grada. Izolovanost doseljenikih kolonija i rasnih kolonija pojaava solidarnost mala sicilija, Kineska etvrt, Istoni London (grad u gradu, grad jedne klase, unutar kog je stanovnitvo podeljeno rasnim, kulturnim i profesionalnim interesima)II Industrijska organizacija i moralni poredak

DRUTVENA MORFOLOGIJA I GRADDrutvena morfologija je prouavanje koje se odnosi na materijalni oblik drutva, to jest na broj i prirodu njegovih delova, i na nain na koji su oni rasporeeni na zemljinoj povrini, kao i na unutranje seobe i seobe iz zemlje u zemlju, oblik aglomeracija, stanovanja itd. Za Dirkema su veoma vane: veliina, broj, gustina, kretanje, kvantitativni aspekti, sve to moe biti izbrojano i izmereno. Drutvena morfologija se bavi materijalnim supstratom drutvenog, ona je anatomija drutva. Gustina stepen koncentracije mase, materijalnu prati moralna, dinamika gustina koja oznaava zbliavanje ljudi i komunikaciju meu njima. Dirkem porast velikih gradova u 19.v povezuje sa svoja 2 osnovna tipa solidarnosti: mehanikom i organskom. Grad je za njega centralna pojava koja objanjava prelaz iz drztva mehanie u drutvo organske solidarnosti. Grad je konkretizacija organskog tipa solidarnosti. Albva razlikuje a) drutvenu morfologiju u irem smislu u koju spadaju religijska, politika i ekonomska morfologija i b) drutvenu morfologiju kao nauku o stanovnitvu koja sadri prostorne uslove (stanovnitvo zemlje i kontinenta, gustina, migratorna kretanja) i prirodno kretanje stanovnitva (pol, starost, natalitet, mortalitet itd). Religijski grad u antiko doba gradovi su nastajali i rasli oko hramova (Delfi, Korint), ali kako populacija raste verski centri se prilagoavaju novoj strukturi. Crkva se oslobaa svojih svetovnih nadlenosti, iako crkva na podruju grada dugo zadrava svoj vlastiti domen. Grad je za Albvaa organ politikog ivota. Graanin je u srednjem veku nasuprot seljaku imao poloaj odreen statutom, imao je prava i privilegije. Grad je bio podeljen na kvartove administrativne celine. Dosta rano nastaje razlika izmeu grafa starog tipa (mesto komunalne uprave) i novih, irih, sa sloenijim strukturama koje su odgovarale novom tipu politike organizacije (pokrajinski, a zatim nacionalni grad). Postoji i ekonomski grad njegovo postojanje se opravdava potrebom da se udovolji neophodnim potrebama ili raskoi politikih i religijskih elemenata. Dalje, on razlikuje gradove potroae i gradove proizvoae...

1