MAKS VEBER POLITIKA KAO POZIVPod politikom se podrazumeva upravljanje ili uticaj na upravljanje politikim savezom koji nazivamo dravom. Dravu je socioloki mogue definisati samo pomou specifinog sredstva koje je njoj, kao i svim ostalim politikim savezima svojstveno: fizikim nasiljem. U ovom smislu, savremenu dravu treba shvatati kao ljudsku zajednicu koja unutar odreene teritorije (jedno od njenih obeleja) zahteva monopol na legitimno fiziko nasilje. Drava se tako smatra jedinim izvorom prava na upotrebu nasilja. Nju, kao i sve politike saveze koji su joj u istoriji prethodili sainjava odnos vladanja nad ovekom, zasnoovan na sredstvima nasilja. Postoje tri osnove legitimiteta, odnosno tri unutranja razloga koja opravdavaju vladavinu: 1. autoritet onog venog jue, odnosno autoritet obiaja posveenih prastarom navikom i valjanou ljudi da ih potuju. to je tradicionalna vlast koju su vrili patrijarh ili feudalac starog kova. 2. autoritet zasnovan na izuzetnom daru pojedinca harizmi. Ovaj autoritet karakterie sasvim lina privrenost podanika stvari jednog oveka kao i njihovo poverenje u njega kao linost, ukoliko ga odlikuju izuzetne sposobnosti, heroizam ili druga svojstva koja stvaraju vou. nju poseduje prorok, ili na podruju politike izabraani ratovoa, plebiscitarni vladar, veliki demagog ili elnik neke politike partije. 3. autoritet koji se namee na osnovu legaaliteta, na osnovu verovanja u valjanost odreenog legalnog statuta i pozitivne kompetencije zasnovane na racionalno utvrenim propisima autoritet zasnovaan na poslunosti koju predstavlja izvrenje obaveza shodno ustanovljenom statutu. To je vlast koju vri sluga moderne drave, kao i svi nosioci vlasti koji su u tom pogledu bliski. Harizmatski voa se pojavljuje u dva lika, u liku arobnjaka ili proroka sa jedne, i izabranog ratovoe, voe grupe sa druge strane. Zapadu je ipak svojstveno politiko vostvo olieno u slobodnom demagogu, i ovaj tip se najee pojavljuje u liku elnika parlamentarne partije. Svako sprovoenje vlasti koje podrazumeva administrativni kontinuitet trai s jedne strane da podanici sluaju gospodare, a sa druge da gospodari, zahvaljujui ovoj poslunosti, raspolau materijalnim dobrima koja su nuna da bi se u sluaju potrebe primenila sila. Dakle, da bi se vlast sprovodila, potrebno je: 1. postojanje administrativnog taba - spoljni vid politikog sprovoenja vlasti, njegova poslunost je zasnovana na dva motiva: na materijalnom obeteenju i na drutvenoj asti, i 2. postojanje materijalnih sredstava za upravljanje - dravne administracije, se po ovom stanovitu, dele u dve kategorije: a. prva sledi naelo tab i slubenici na iju poslunost nosilac vlasti uno rauna, sami su vlasnici sredstava za upravljanje. b. Druga sledi suprotno naelo tab je odvojen od sredstava za proizvodnju. Pitanje je da li nosilac vlasti dri administraciju koju

1

samostalno organizuje (a ije upravljanje poverava svojim pouzdanicima) ili je administracija u rukama ljudi koji ne zavise od vlasti. Politiki savez u kojem materijalna sredstva u celosti ili delimino pripadaju tabu nazivamo staleki ustrojenim savezom. Tu suveren vlada uz pomo nezavisne aristokratije i zbog toga sa njom deli vlast. Razvoj moderne drave svuda za ishodite ima htenje vladara da eksproprie nezavisne privatne monike koji pored njega imaju administrativnu vlast. Ovaj proces se odvija uporedo sa razvojem kapitalistikog preduzea koje postupno eksproprie nezavisne proizvoae. Savremena drava je potpuno uspela da razdvoji administrativni tab, funkcionere i radnike administracije od sredstava za upravljanje. U toku ovih procesa politike eksproprijacije pojavljuje se nova vrsta profesionalnih politiara oni pre svega stupaju u slubu vladara, stupaju u politiku borbu da bi se stavili na raspolagaanje nekom vladaru, pri emu im je to omoguavalo zaradu, dok su svoj ivot ispunjavali moralnim sadrajem. Postoji samo na zapadu. Politikom se ljudi mogu baviti na vie razliitih naina: npr, politika moe biti samo sporedno zanimanje u tom sluaju ona njima nije ivot, ni u materijalnom ni u moralnom smislu. Ovu vrstu politiara nalazimo u staleima. U stalee spadaju vlasnici koji su to na osnovu linog prava, vanih materijalnih, administrativnih i vojnih sredstava za upravljanje, ili uivaoci linih privilegija. Politikom su se bavili samo kada su to od njih zahtevali njihovi sizereni. Postoje dva naina bavljenja politikom: za politiku i od politike. Onaj ko ivi za politiku od nje stvara u najdubljem smislu izraza cilj svog ivota, a onaj ko ivi od politike je onaj ko u njoj vidi stalan izvor prihoda. U tom smislu postoje dve mogunosti: ili se politika delatnost obavlja asno, u kom sluaju se njome mogu baviti samo nezavisni ljudi, posednici, ili se vlast otvara za ljude bez imovine, u kom sluaju politika delatnost zahteva nadoknadu. Prihodi od politike se mogu sticati kao honorar, plata i sl tako su stranke sve vie postajale sredstvo za ostvarenje cilja specifine sigurnosti administrativne funkcije. Ovoj tenji suprotstavlja se razvoj moderne javne funkcije koja zzahteva mnotvo intelektualnih delatnika, koji su se za svoj zadatak pripremali godinama, i koje u interesu integriteta pokrree veoma razvijena staleka ast. Tako, stari tip regrutovanja u politiku biva osporen donoenjem Civile Service Reform iz 1883. Usponom kvalifikovanog inovnitva, poinje da se razvija i sloj politikih upravljaa na Istoku se, zbog potrebe da se sultan to vie oslobodi line odgovornosti u upravljanju, stvara tipina funkcija velikog vezira, dok na Zapadu, u epohi Karla V, diplomatska delatnost postaje umee. Politika evolucija reima prema konstitucionalizmu namee nunost formalno ujedinjenog upravljanja itavom politikom, posredstvom samo jednog dravnika. Ipak, organizacija javne vlasti ide drugim putem, zavisno od sistema. Najpre nastaje vrhovni administrativni organ kolegijalnog karaktera ovi organi su zasedali pod linim predsedanjem vladara koji je jedini donosio odluke. Stvari se menjaju tek sa pojavom Parlamenta i raanjem politikih tenji elnika parlamentarnih partija. U Nemakoj npr interesi vladara i funkcionera bili su jedinstveni da kolegijalni sistem zamene institucijom efa kabineta koji bi izraavao jedinstvenost stanovita

2

ministarstava. U Engleskoj Parlament uspeva da zameni monarha. Ovde je nastao kabinet na ijem je elu stajao jedinstveni parlamentarni voa, leader. Tek je u SAD-u usvojen potpuno drugaiji sistem tu elnik politike partije izabran na neposrednim optim izborima biva postavljen na elo aparata funkcionera koje sam imenuje. Razvoj i pretvaranje politike u preduzee dovodi do podele javnih funkcionera u dve kategorije: profesionalni i politiki funkcioneri. Politiki funkcioneri se po pravilu mogu spolja prepoznati, jer ih je u svakom trenutku mogue smeniti ili staviti na raspolaganje. Profesionalni funkcioneri se pojavljuju u vreme borbe izmeu kneeva i stalea i stupaju u slubu prvih. U ovu kategoriju spadali su: 1. klerici, iz tehnikog razloga pismenosti. Postajali su politiki savetnici, a zbog svoje drutvene situacije bili su odvojeni od vladarevih sredstava za upravljanje. 2. humanistiki obrazovanii uenjaci jedno vreme se uilo dranje govora na latinskom i pisanje poezije na grkom, sa ciljem da se postane politiki savetnik. 3. dvorsko plemstvo suvereni su plemstvo dovodili na dvorove i koristili ga u politikim i diplomatskim slubama. 4. dentri specijalno engleska forma (patricijat) sastavljena od sitnog plemstva i gradskih rentijera. Dovoeni su radi borbe protiv barona, ali je suveren vremenom postajao sve zavisniji od ovog sloja. 5. univerzitetski obrazovani pravnici svojstven iskljuivo Zapadu, posebno evropskom kontinentu. Smatra se da je samo revolucionisanje politike, napredovanje ka racionalnoj dravnoj formi pre svega delo obrazovanih pravnika. Dakle, pravi funkcioner ne treba da se bavi politikom, vee treba da administrira, to vai i za politike funkcionere u meri u kojoj vitalni interesi vladajueg poretka nisu ugroeni. Vrlina funkcionera je u njegovoj sposobnosti da svesno sprovede naredbu nadreenog, ak i ako je suprotnog miljenja. Vrlina politikog voe sastoji se iskljuivo u linoj odgovornosti za sve to ini, odgovornosti koju ne moe, niti sme odbaciti ili prebaciti na drugog. Prvo poglavlje (133-139) Od kada postoje ustavne demokratije demagog je tip vodeeg politiara na zapadu. Prvi demagog je bio Perikle. Demagogija se slui govorom u velikoj meri, ali danas se ona ipak vie slui tampanom rei. To je razlog da su danas politiki publicista i posebno novinar najvaniji predstavnici ove kategorije. Novinar pripada nekoj vrsti kaste partija koju drutvo uvek procenjuje na osnovu ponaanja njegovih moralno najnedostojnijih predstavnika. Nepoverenje prema novinarstvu moe se objasniti naim pamenjem samo nekih potpuno neodgovornih novinarskih ostvarenja i njihovih esto uasnih uinaka. Danas nas zanima pitanje politike sudbine novinarskog poziva: kakve su mogunosti novinara da dodju na vodea politika mesta. Sasvim se izuzetno deavalo da partijske vodje dolaze iz novinarskih krugova. razlog za to je taj to oni nemaju nikakvu linu imovinu i koji usled toga nemaju nikakvih drugih sredstava osim onih koja zaradjuju svojim zanimanjem. Nunost zaradjivanja za ivot pisanjem lanaka predstavlja neku vrsu okova za svakog politiara. Pravilo: radnik u novinarstu uvek gubi na politikom uticaju dok ga kapitalistiki novinski magnat uvek

3

ima sve vie. Novinarska karijera kod nas ne predstavlja uobiajen put da se dodje do ranga politikog vodje. Ako je novinar samo odredjeni tip profesionalnog politiara, koji za sobom ve ima dugu karijeru, figura partijskog funkcionera, se naprotiv pojavila tek poslednjih nekoliko desetlea, a delimino i poslednjih godina. Da bismo shvatili istorijski razvoj ovog novog tipa, neophodno je najpre ispitati ivot i organizaciju politikih stranaka. Drugo poglavlje (139-147) Politiku delatnost svuda, osim u malim seoskim kantonima gde se vre periodini izbori nosilaca vlasti, nuno i interesna delatnost. Ta oznai da jedan srazmerno mali broj ljudi koji su zainteresovani za politiki ivot i sudelovanje u vlasti slobodnim angaovanjem regrutuju sledbenike, sami sebe ili svoje tienike istiu kao kandidate za na izborima, prikupljaju novana sredstva i kreu u lov na glasove. To praktino znai da se gradjani sa pravom glasa dele na aktivne i pasivne politike elemente. Postojanje vodja i sledebenika, kao aktivnih elemenata, i kao posledica, postojanje pasivnog birakog tela, predstavljaju neophodne uslove za razvoj politikih partija. Ovde emo se baviti postojanjem profesionalnih politiara koji nastoje da dodju na vlast na osnovu moi neke politike partije, koja tei da stekne glasove na politikom tritu, i koja koristi samo racionalna i mirna sredstva. Drutveni krugovi koji su posedovali bogatstvo i obrazovanje, koje su duhovno predvodili intelektualci, kategorija svojstvena zapadu, podelili su se na razliite politike struje, delom na osnovu klasnog interesa, delom na osnovu porodine tradicije, delom iz isto ideolokih razlika, te su tako stvorili politike stranke kojima su upravljali. U ovom stadijumu jo uvek nisu postojale regionalno organizovane partije kao trajni savezi. Politiko jedinstvo su odravali samo parlamentarci; pa ipak presudnu ulogu u izboru kandidata predstavljali su lokalni uglednici. Jedino u velikim gradovima su postojale stalne podrunice partija kojima su lanovi plaali umerenu lanarinu. Isto tako samo je tu dolazilo do periodinih okuplanja i javnih sastanaka u toku kojih je poslanik podnosio izvetaj o svom radu. Pa ipak politiki ivot se u osnovi odvijao samo u periodu izbora. Partije su bili jo uvek savezi uglednika. Osim zaposlenih u centralnom uredu, jo nisu postojali plaeni funkcioneri: lokalnim udruenjima su svuda upravljali ugledni ljudi i to na osnovu potovanja koje su uivali medju stanovnitvom. Vremenom postalo je neophodno da lanovi partija redovno plaaju lanarinu, od koje je jedan deo pokriva trokove centralnog organa. Broj ljudi kojima je politika predstavljala glavno zanimanje bio je krajnje mali. Ona je uglavnom predstavljala ugledno zanimanje. ak je i broj poslanika koje je bilo mogue izabrati na ministarska mesta bio krajnje mali., uostalom kao i broj kandidata na izborima, budui da su uglednici uvali svoju kontrolu na svom podruju. Tom idilinom stanju vladavine uglednika i naroito parlamentaraca danas se na najotriji nain suprotstavljaju moderni oblici organizacije partija. Upravo je u toku proces slabljenja vladavine uglednika i upravljanja parlamentaraca. Profesionalni politiari izvan parlamenta preuzimaju u svoje ruke politiku delatnost. Radi se o preduzetnicima- kakvi su ameriki boss ili engleski election agent- ili o partijskim funkcionerima sa stalnom platom. Vlast je sada zapravo u rukama onih koji lino ili finanaijski upravljaju delatnou, na nain mecena ili vodja modernih politikih

4

interesnih klubova. Presudno je to to ovaj ogromni ljudski aparat- maina -moe napasti parlamentarce, pa ak im i donekle nametnuti svoju volju. Vodje su jedino oni koje maina sledi, pa ak i nezavisno do vrha Parlamenta. Drugim reima, stvaranje ovih maina znai nastanak plebiscitarne demokratije. Partijsko sledbenitvo, naroito partijski preduzetnici i funkcioneri, od pobede njihovog vodje oekuju nagradu za sebe: slube i druge povlastice. S druge strane, maina moe podpasti pod vlast partijskih funkcionera koji se redovno bave unutranjom organizacijom. Mnogo je tee postato vodjom neke organizacije u kojo veliki uticaj unutar partije pored funkcionera imaju i uglednici. Ispitajmo sada nekoliko primera borbe izmedji ove dve strukture partija i naroito napredak ka plebiscitarnoj demokratiji. Tree poglavlje (148-162) Engleska. Do 1868. godine partije su po svojoj organizaciji bile iskljuivo udruenja uglednika. Torijevci su se na selu oslanjali na anglikansko svetenstvo i veoma esto - na uitelja i na veleposlednika dotine grofovije. Vigovci su se oslanjali na nekonformistike propovednike, na efa pote, kovaa, krojaa, uara, ukratko na sve one zanatlije koje su mogle da izvre izvestan politiki uticaj, budui da su sa njima ljudi esto razgovarali. Pa ipak, uglednici su svuda ostajali nosioci politike delatnosti. Iznad svega stajao je parlament i partije kojima je upravljao kabinet i njegov lider, koji je bio ili predsedavajui ministarskog vea ili ef opozicije. Lideru je pomagao najznaajniji profesionalni politiar u partijskoj organizaciji, udarag biem- whip . On je nadzirao zaposlenja i njemu su morali da se obraaju svi lovci na mesta. Mesta je upravo on dodeljivao, poto bi se posavetovao sa poslanicima izbornih okruga. U isto vreme pojavi se i jedan kapitalistiki preduzetnik, election agent, koji je na osnovu novog engleskog zakonodavstva trebao da jami regularnost izbora. To je bila stara organizacija partija. Tu su jednaku ulogu igrali uglednici i, sdruge strane, zaposleni i preduzetnici. Od 1868. razvio se sistem caucus. Da bi se privukla masa nuno je bilo stvoriti veliki aparat udruenja sa demokratskim izgledom, u svakoj gradskoj etvrti ustanoviti izborni komitet, neprekidno odravati politiku delatnost i sve strogo birokratizovati. Maina je pobedila nad uglednicima. Razlog za to bili su oaravajua sposobnost visoke demagogije koju je sprovodio Gledston, vrsto verovanje masa u moralni sadraj njegove politike i pre svega u njegov lini moral. Tako je u politici nastala neka vrsta plebiscitarnog cazarizma. ta je proizilo iz ovakvog sistema? Naprosto to da engleski parlamentarci, sa izuzetkom nekolicine lanova kabineta, su svedeni na poloaj dobro dresiranih ivotinja za glasanje. Maina zvana caucas glatko radi: jednostavno sledi volju lidera. na taj nain iznad parlamenta stoji plebiscitarni diktator koji uz pomo maine za sobom vodi mase. Ovo stanje stvari je s pravom mogue nazvati diktaturom zasnovanom na eksploataciji emotivnosti masa. Medjutim, sistem caucas je samo ublaena forma politike mainerije ako ga uporedimo sa organizacijom partija u Americi. Prelazak iz starog istema u novi poeo je izborom za predsedina Endrua Deksona. Razlog to se plebiscitarna maina tako rano razvila u Americi lei u injenici da je tu, i samo tu, ef izvrne vlasti koji je u isto vreme bio i ef raspodele zaposlenja, i plebiscitarno izabran predsedink, a osim toga, na osnovu razvojenosti vlasti i gotovo nezavistan od Parlamenta u vrenju svojih funkcija. Taj sistem naziva se spoils system. Ovaj sistem, koji znai raspodeljivaje svih federalnih

5

mesta pristalicamaa kandidata koji je pobedio na izborima, je vrlo vaan za formiranje partija. Stranke koje nemaju nikakvu idoloku osnovu, koje su jednostavno organizacije za lov na mesta, za svaku izbornu kampanju prave izborni program zavisno do izbornih prilika. U ovoj zemlji prigrami variraju kao nigde drugde. Ustrojstvo partija je potpuno podreeno izbornoj borbi, koja je najvanija za nadzornitvo nad zaposlenjima. Programi i imena kandidata se bez intervencije parlamentaraca utvruju na nacionalnim konvencijama - to jest partijskim kongresima koji su u formalnom smislu veoma demokratsko sastavljeni od delegata skuptina koje svoj mandat izvode iz primaries, to jest prvih izbornih skuptina. Naime predsednik sam raspolae sa oko 300-400.000 inovnikin mesta koja on raspodeljuje nakon konsultacije sa senatorima pojedinih drava. Zbog toga su i senatori moni politiari. Nasuprot tome prestavniki dom je apsolutno nemoan. Time uvren spoils system u Americi je tehniki bio mogu jer je tu civilizacija bila mlada i mogla podneti upravljanje koje vre isti amateri. Politika figura koja se pojavila na povrini zahvaljujui ovom sistemu plebiscitarne maine bio je boss. To je kapitalistiki preduzetnik koji u svoju korist i na svoj rizik namie glasove. Boss postao neophodan za organizaciju partije. Ona je centralizovana u njegovim rukama. Upravo joj on obezbeuje novana sredstva. On dolazi do njih (novanih sredstava) delom lanarinama koje plaaju lanovi, ali pre svega taksom koju na plate moraju plaati funkcioneri koji su zahvaljujui njemu i njegovoj partiji stekli poloaj. Boss je neophodan kao izravan primalac novca od velikih finansijskih magnata. Oni nikada ne bi svotu odreenu za finansiranje izbora poverili nekom plaenom funkcioneru partije niti u naelu nikom ko se zvanino stara za njen budet. Boss radi u senci, ne tei drutvenoj asti, u drutvu ga preziru, on nem avrste politike principe ni ideologiju i jedino mu je vano kako da ostvari to vei broj glasova. naravno, bossovi se bore protiv autsajdera koji bi u sluaju izbora mogli ugroziti njihive izvore prihoda i moi. Dakle ovde je re o partijskom preduzeu sa kapitalistikom strukturom, organizovanom na krut nain, odozgo na dole, a koje podravaju izuzetno moni politiki klubovi. U Nemakoj su najvaniji uslovi politike delatnosti bili dosada sledei. Kao prvo: nemo parlamenta. Posledica je da nijedna linost sa temperamentom voe nikada tu nije dugo ostajala. Drugo: izuzetna vanost obrazovanog profesionalnog funkcionera u Nemakoj. Tree: u Nemakoj (za razlike od Amerike) postoje partije sa odreenim politikim doktrinama, i koje barem subjektivno mogu barem bona fides tvrditi da njihovi lanovi zastupaju odreeni weltanschauung (verovanje). Otpoela je vlast funkcionera. Na povrinu su poeli da izlaze sindikalni funkcioneri, sekretari partije, novinari. Partijom su ovladali birokratski instinkti. U Nemakoj su najvaniji uslovi politike delatnosti do sada bili sledei : 1.nemo parlamenta Nijedna linost sa temepramentom voe nikada tu nije dugo ostajala. Uvek kada bi se u parlamentu i naao neko sa harizmom voe postavljalo bi se pitanje ta on tu da radi. 2.izuzetna vanost obrazovanog profesionalnog funkcionera u Nemakoj Iz ovoga je, meutim, proizilo to da funkcioneri nisu eleli samo struna funkcionerska mesta, ve i ona ministarska. Osim toga, uprava nemakom funkcionerskom slubom je u Nemakoj konstantno izmicala kontroli parlamentarnih komisija. Time je parlamentu onemogueno da u svojoj sredini stvori korisne voe administracije.

6

3.injenica da u Nemakoj postoje partije sa odreenim politikim doktrinama i koje barem subjektibno mogu tvrditi da njihovi lanovi zastupaju odreeni pogled na svet Postavlja se pitanje kakva je u ovim uslovima sudbina profesionalnih politiara u Nemakoj. Poto nikada nisu imali ni mo ni odovornost, mogli su da budu samo podreeni uglednicima. S obzirom na to da su uglednici od svoje slube stvarali cilj vlastitog ivota, ljudima koji nisu liili na njih bilo je nemogue da se visoko uzdignu. Ovim putem razvitka u cehove uglednika krenule su i nae partije. Nae parlamentarne grupe su bile i ostale cehovi uglednika. To se najbolje moe videti po dosadi koja vlada za vreme sednica, budui da svi govori koji se izgovaraju na plenumu prolaze kroz prethodnu cenzuru partije, a pravo da dobije re ima samo prethodno odreen poslanik. U poslednje vreme javljaju se nove tendencije na partijskoj sceni. Pojavljuju se dve nove vrste formacija. Jedna od njih su takozvane nove partije, ustvari aparati amatera koji nau oveka za kojeg smatraju da poseduje osobine voe i pristupe mu sa stavom : mi emo vam sve pripremiti, a na vama je da nas vodite. Druga vrsta novih formacija moe se nazvati komercijalnim partijama : deava se da neki ljudi pojedincima koji poseduju harizmu voe predloe saradnju u vidu pribaljvanja izbornih glasova za novac .Ovakve nove formacije ukazuju na to da bi se uskoro mogle pojaviti i nove partije, pod uslovom da se nau voe. Ipak, ono to e svakako biti kobno po njih jesu tehnika svojstva proporcionalnog sistema koji e spreiti njihovo irenje. Ukoliko partijama upravljaju plebiscitarne voe, tada dolazi do gubitka due kod sledbenika, koji mogu biti od koristi jedino ako se voi slepo pokoravaju. Postavljeni smo pred izbor : ili demokratija voa uz postojanje maine, ili demokratija bez vostva, tj vostvo takozvanih profesionalnih politiara, koji nemaju prave harizmatske osobine jednog voe. U potonjem sluaju radi se o takozvanoj vladavini frakcija. Situacija e po demokratiju bez vostva biti jo povoljnija usled razvoja proporcionalnog sistema, koji e omoguiti ne samo meusobnu trgovinu glasovima u korist uglednika, ve e i interesnim grupama omoguiti da izdejstvuju unoenje na liste nekih od njihovih slubenika. Na taj nain se stvara apolitini parlament u kojem nema vie mesta za prave voe. Koje to unutranje radosti prua bavljenje politikom onome koje prihvata i koje uslove on mora zadovoljiti? Najvanije od svega je da prua oseaj moi. Svest da se uestvuje u vlasti i da se svojom aktivnou vri uticaj na druge ljude mogu ak i politiara koji zauzima neko skromniije mesto motivisati i dii iznad banalnosti svakodnevice. Koje se osobone zahtevaju od oveka da bi se mogao profesionalno baviti politikom? 1.Strast 2.Oseaj odgovornosti 3.Dobro procenjivanje. Strast predstavlja strastvenu odanost nekoj stvari, bogu ili demonu koji njom upravlja. Strast, ma koliko iskrena bila, nije i dovoljna. Ukoliko strast koja je u slubi ma koje stvari nije usaglaena sa odgovornou, ne stvara politiara od oveka. Sposobnost dobre procene kao preduslov za bavljenje politikom znai da politiar mora posedovati sposobnost da sabran i hladnokrvan pusti da stvarnost deluje na njega i da shodno tome ume da ljude i stvari dri na distanci. Postoji izvesna tenzija izmeu ovih karakteristika, u ovom smislu se kao kljuno pitanje javlja : kako je mogue da neko ko je motivisan i podstaknut strau u svom delovanju istovremeno ostane i hladnokrvan. Upravo je navikavanje na distancu ono to razlikuje strastvenog politiara, politiara koji je na

7

delatnost motivisan strasnom odanou nekoj stvari koja je vie od intelektualne igre, od jalovog uzbuenog politikog amatera. Tatina predstavlja veliku opastnost po politiara i njegovu sposobnost da svoju delatnost obavlja na pravi nain. Tatina koja se, recimo javlja u univerzitetskim krugovima, daleko je bezopasnija, budui da njena sama pojava i ponaanje koje je njome motivisano ne ometa naunu delatnost. U politici je drugaije. Tenja ka moi jeste neto karakteristino za svakog politiara .Meutim, ukoliko se tenja ka moi ne stavi u slubu jedne stvari, ve postaje izgovor za opijenost samim sobom, tatina se javlja kao prepreka adekvatnom bavljenju politikom. Tatina ili drugim reima, elja da se ovek lino nae u prvom planu, esto navodi politiara da poini jedan od takozvana dva smrtna greha u politici : da ne brani nijednu stvar, ili da nema oseaj odgovornosti. Koji je to etos politike, kao stvari koju treba braniti? Na kom etikom mestu ona poiva? Da li je mogue da je tvrdnja da izmeu politike i etike nema odnosa?Ili bi bilo ispravnije rei da ista vrsta etike vai kako za politiku tako i za neke druge delatnosti?Ponekad se veruje da izmeu ove dve tvrdnje postoji potpuna suprotnost i da je tana ili jedna, ili druga. U tom bismo se sluaju mogli upitati da li jedna te ista etika moe vaiti u seksualnim, komercijalnim, privatnim i javnim odnosima? U emu se retorika branilaca navodne nove etike razlikuje od etike bilo kog drugog demagoga? Moglo bi se na prvi pogled rei : u plemenitosti namere. Meutim, ovde se radi o sredstvu, poto se sukobljeni protivnici, sa istom potpunom subjektivnom iskrenou, pozivaju na plemenitost svojih namera. Postavlja se pitanje : ta je sa etikom Propovedi na gori, odnosno apsolutnom etikom Jevanelja? Sledei ovu etiku, moe se staviti izvesni znak jednakosti izmeu nauke i etike, povodom uzronosti u nauci koja se moe primeniti i na etiku : etika nije fijaker koji zaustavljamo kad hoemo, da bismo u njega uli ili izali. Etika Jevanelja predstavlja moral svega ili niega. Jevaneoska zapovest je bezuslona i jednoznana. Primeuje se svakako razlika izmeu ponaanja politiara i ponaanja oveka rukovoenog etikom jevanelja, koja se moe predstaviti, recimo, na primeru uvene parabole o bogatau. Jevaneoska zapovest bi u njegovom sluaju mogla glasiti : daj sve to poseduje, ba sve, bez izuzetka. Politiar bi u ovom sluaju konstatovao da je prethodno naveden zahtev besmislen, dok god se ne primenjuje na sve ljude, te predlae oporezivanje, konfiskaciju, ukratko : disciplinovanje svih. Ali, etika zapovest uopte ne mari za to. Treba biti svetac u svemu, ili barem hteti da se to bude, jer tada je ova etika, etika jevanelja smislena i izraz dostojanstva. U suprotnom nije tako. Time dolazimo do kljunog problema. Moramo shvatiti da svako etiko delanje moe biti podvrgnuto dvema sasvim razliitim maksimama. Moe biti usmereno ili etikom odgovornosti, ili etikom uverenja. Postoji nepremostiva suprotnost izmeu stava onog koji dela prema maksimama etike uverenja i onog koji dela prema maksimama etike odgovornosti. Kada su posledice postupka uinjenog od strane nekog ko se vodi etikom uverenja negativne, on nee to pripisati sebi i svom postupku, ve neemu drugom na ta nije mogao uticati. Nasuprot tome, neko rukovoen etikom odgovornosti raunae u svojem delanju na uobiajene ovekove nedostatke te e smatrati da ne moe na druge da prebacuje posledice svog vlastitog delanja, dokle god moe da ih predvidi. Meutim problem ovime nije reen. Ne postoji nikakva etika koja bi mogla da zaobie injenicu da smo radi dostizanja dobrih ciljeva u veini sluajeva obavezni da sa jedne strane

8

raunamo sa moralno sumnjivim sredstvima, a sa druge sa mogunou ravih posledica. Isto tako nijedna etika nam ne moe rei u kojoj meri moralno dobar cilj opravdava moralno opasna sredstva. F.V. Ferster je predloio reenje ovog problema, zakljukom da iz dobra sledi samo dobro, a iz zla samo zlo. U suprotnosti sa ovim je ne samo itav tok svetske istorije ve i svako nepristrasno ispitivanje naeg svakodnevnog iskustva. Ve se u prastarom problemu teodiceje postavljalo pitanje : kako je uzviena, navodno dobra sila, stvorila svet pun patnje i nepravdi? Ovaj problem je predstavljao pokretaku snagu razvoja svih svetskih religija. Religiozna etika je na razliite naine kroz istoriju opravdavala razlike koje postoje u svetu. Po hinduistima, svaka delatnost potpadala je pod razliiti sistem etikih zakona ili dharmu. Postojala je dharma svake kaste, svakog drutvenog poloaja. I rat i politika imali su tu svoje mesto. Postupanje u skladu sa dunostima vezanim za svoju delatnost bilo je primarno. U katolikoj etici postoje propisi consilia evangelica, posebna moralna pravila, iskljuivo namenjena onima koji su obdareni harizmom svetosti. U tu grupu su pored monaha(koji ne sme prolivati krv niti traiti dobit) spadali i i poboni vitez(koji sme prolivati krv) kao i poboni graanin(koji sme sticati dobit). Uenje o iskvarenosti vere sveta istonim grehom ukljuilo je nasilje u etiku kao sredstvo za borbu protiv greha i jeresi. Pa ipak, zahtevi Molitve na gori kao primeri iste etike uverenja, uz hrianski prirodni zakon(shvaen kao apsolutni zakon zasnovan na uenju Molitve na gori), ostali su u suprotnosti sa malopre navedenim. Pojedine sekte rukovoene jevaneljem zastupaju radikalni pacifizam. Nasuprot tome, uobiajeni protestantizam je uglavnom legitimizvao dravu kao i pribegavanje nasilja. Posebnost svih etikih problema u politici uslovljena je specifinim sredstvom legitimnog nasilja kao takvim, a kojim raspolau ljudski savezi. Svaki ovek koji paktuje sa ovim sredstvom, bilo koji cilj da mu je pred oima, a svaki politiar to nuno ini, izlae se posledicama koje iz toga proizilaze. TOMAS BOTOMOR ELITE I DRUSTVO Botomor veruje da savremena demokratska drustva poseduju kapacitet jednakih mogucnosti. Inteligencija- oni koji imaju visoko obrazovanje i kvalifikovana zanimanja, pojavili su se u Rusiji. Intelektualci- brojno manja drustvena grupa cija je kljucna uloga drustvena kritika. Dve karakteristike intelektualaca1. Velika varijabilnost na profesionalna zanimanja, 2.disproporcija unutar same elite. Pareto: vladajua elita (oni koji direktno ili indirektno imaju znaajnu ulogu u dravi) i nevladajua elita Razlikuje dva sloja stanovnika: 1. Donji sloj mase 2. Visi sloj elite (vladajuca elita, elita koja ne vlada)

9

Moska: prvi napravio sistematsku razliku izmedju masa i elita. Razlikuje dva sloja stanovnista: 1. Klasa koja vlada 2. Klasa kojom se vlada Osnovni stav Moske : politicku moc ima veina, koja je organizovana i vrsi vlast nad manjinom. Zajednicko za obojicu: oba dele drustvo na manjinu (vladajuca elita) i masu. Fenomen cirkulacije elita (regrutuju se novi pojedinci iz niih klasa, ponekad inkorporiranjem novih soc. grupa, a ponekad i zamenjivanjem postojee elite novom). Razlika izmedju Pareta i Moske: Pareto vise naglasava razliku izmedju elite i mase, a Moska naglasava heterogenost elita, vezu sa ostalim delovima drustva, smatra da postoji medjudejstvo izmedju elita i masa. Botomor: razlike u drustvima se zasnivaju na posmatranju obima elita, broja razlicitih elita, odnosa izmedju njih... Obim politicke elite- clanovi vlade i administracije, vojno vodjstvo, politicke uticajne porodice, vodje manjih preduzeca... Granice pol.klase: politicka elita + kontraelita ( vodja pol.partija koje nisu na vlasti) umpeterovo shvatanje demokratije- pozicije vlasti u drutvu su u principu otvorene za svakoga, postoji utakmica oko vlasti i vlastodrci su u svako vreme odgovorni birakom telu. Politike odluke se donose putem rivalske borbe za glas naroda. Majnhajm- neposredno formiranje politike je u rukama elite ali to ne znai da drutvo nije demokratsko Demokratija vs teorija elite 1. Teorije elite naglasavaju razlike izmedju masa i elita, dok demokratija naglasava jednakost individua 2. Pojam vladajuce manjine je u suprotnosti sa demokratskim nacelom vladavine vecine Kritika socijalizmu: besklasno drustvo, za koje se zalaze marks je nemoguce, jer u svakom drustvu postoji manjina koja vlada( masa i elita) Marks je smatrao da se sve kulturne i socijalne promene mogu objasniti ekonomskim faktorima. Kritika: veliki broj osnovnih tipova drustva nastao je, odrzavao se ili propao dejstvom faktora koji nisu ekonomski. Vladajua elita po Moski i Paretu obuhvata one koji zauzimaju priznate pozicije politike moi u jednom drutvu. Pojam elite kod Rajt Milsa: daje prednost terminu elita vlasti Umesto vladajue elite. Govori o 3 vrste elita u SAD-u: 1. sefovi korporacija( ekonomska elita) 2. politicke vodje( pol.elita)

10

3. vojni sefovi( vojna elita) Koncept vladajuca klasa- upotrebljava se u marksistickoj teoriji kako bi opisala dominantnu klasu kojoj su podredjene druge klase koje mogu biti organizovane. Konflikt izmedju klasa je glavna snaga koja proizvodi promene u drustvu( marks). Koncept vladajuca elita- upotrebljava se da bi suprotstavio vladajucu organizovanu manjinu, neorganizovanoj vecini, od cijih odnosa zavisi uspon i pad vladajuce elite( pareto i moska). Vazne karakteristike modernih industrijskih drustava: 1. Opste pravo glasa 2. Cirkulacija elita( soc.pokretljivost) Cirkulacija elita: Istorija je groblje aristokratije- Pareto. Pareto daje prednost cirkulaciji individua iz n elite u elitu, nad zamenom jedne elite drugom. Marija Kolabinska posmatra kretanje individue medju podgrupama vladajuce elite. Razlikuje 2 vrste cirkulacije: 1. Cirkulacija izmedju vladajuce elite 2. Cirkulacija izmedju elite i ostalog stanovnistva na dva nacina: Pojedinci iz nizih slojeva mogu se probiti u elitu Pojedinci iz nizih slojeva mogu da formiraju nove grupe elita, koje se bore za vlast sa postojecom elitom Paretova koncepcija reziduuma Razlikuje logicke i nelogicke akcije pojedinaca u drustvu. Vrste reziduuma: 1. rezid.postojanosti agregata 2. rezid.drustvenosti 3. rezid.aktivnosti 4. rezid.integriteta pojedinca 5. rezid.kombinacije 6. rezid.polnosti Vladajua klasa moe da se odri ili pomou umea ili pomou sile. Paretova dva tipa elita: pekulanti i rentijeri Derivacija: nacin na koji nelogicne akcije, uslovljene ovim rezidiumima, poprimaju izgled logicnih akcija. Prema Moski, cirkulacija se sastoji u borbi elita i zameni stare elite novom, kao i obnavljanjem postojece elite pojedincima iz nizih klasa drustva. Prema stepenu otvorenosti elite, Moska razlikuje mobilna i imobilna drustva. Intelektualci, menadzeri i birokrati Intelektualna elita u vecini zemalja je najnehomogenija i najmanje kohezivna elita. Moska je smatrao da oni mogu da postanu jezgro nove elite. Dve grupe menadzera ( Bernhem, Veblen): 1. Naucnici i tehnolozi

11

2. Direktori i koordinatori proizvodnje. Regrutovanje menadzera se obino vri iz viih sliojeva drutva. Birokrate (Veber) nisu kohezivni i pod kontrolom su pol.vlasti Elite u zemljama u razvoju Cetiri kategorije nerazvijenih zemalja: 1. africke drzave 2. arapske drzave sred.istoka i s.afrike 3. azijske drzave 4. latinoamericke drzave Osnovni problemi nerazvijenih zemalja 1. Nastaju zbog ubrzane industrijalizacije 2. Ubrzan porast stanovnistva 3. Drustveni i pol.uslovi u kojima se ekonomski razvoj ostvaruje 5 idealnih tipova elita: 1. Dinasticka elita 2. Srednja klasa 3. Revolucionarni intelektualci 4. Kolonijalni administratori 5. Nacionalisticke vodje Politike elite su u nerazvijenim zemljama presudne za odluivanje puta njihovog razvoja. Rejmond Aron govori da je progresivna snaga elita u nerazvijenim zemljama marksizam i komunizm. Prema Aronu osnovna razlika izmedju drustva sovjetskog tipa i drustva zatvorenog tipa je u tome sto prvo ima ujedinjenu elitu, a drugo razjedinjenu. zamerke demokratije Sumpetera i Arona: obuhvataju dve stvari: 1. Demokratija se pojavila kao doktrina i pokret nizih klasa protiv vladavine bogatih klasa 2. Demokratija je smatrana za pokret ka idealnom stanju drustva u kome bi ljudi sami upravljali sobom Sumpeter: uslovi za uspeh demokratskih metoda: 1. Ljudski materijal politike treba da bude visokog kvaliteta, 2. Opseg pol. Odlucivanja ne treba da bude suvise prosiren 3. Vladavina treba da gospodari uslugama birokratije 4. Postoji demokratska samokontrola Aron: 3 uslova za demokratiju 1. Obnavljanje autoriteta vladavine 2. Efikasno upravljanje privredom 3. Ogranicavanje uticaja pojedinaca i grupa

12

Jednakost vs elita: Zastupnici jednakosti isticu 2 gledista: 1. Ljudska bica su slicna po svojim potrebama( fizickim, emocionalnim,...) 2. Individualne i drustvene razlike medju ljudima pretstavljaju dve odvojene stvari. Ruso: u ljudskom rodu postoje dve vrste nejednakosti: 1. Prirodna( fizicka)- razlike u starosti, zdravlju 2. Moralna (politicka) Od opasnosti stvaranja nove vladajue klase u kolektivizovanim privredama moe se boriti samo: najveom moguom decentralizacijum politike vlasti, prenoenjem odgovornosti za odluke na mesne i oblasne savete, proirivanje samoupravljanja na ekonomska podruja, radniki saveti (primer Jugoslavije) Dostignua Jugoslavije pokazuju da je kombinacija javnog vlasnitva sa jednim oblikom trine privrede, i pored znaajnih potekoa, ne samo utopijski san FUKO Polazne pretpostavke Fukoove teorije moi Odbacuje klasina shvatanja moi i vlasti, odbacuje dvostruku vrstu ekonomizma : 1.mo nije neto to se poseduje, niti je oblikovana po modelu robe 2.analiza moi i vlasti ne moe se izvesti iz ekonomije Mo i vlast nisu stvari koje se stiu, niti ustupaju ugovorom ili silom. Treba pristupiti neekonomskoj analizi moi. Mo se vri i postoji samo u inu, u procesu njene realizacije; vlast je u sebi samoj odnos snaga. Dve mone hipoteze: Rajhova hipoteza (hipoteza o represiji) sutina moi i vlasti je ono to pokorava prirodu, instinkte, klasu i pojedince. Sutina mehanizma moi i vlasti sastoji se u represiji. Svojstvo moi je da bude represivna, potiskuje beskorisne energije, intenzitet uitaka i nepravilna ponaanja. Nieova hipoteza sr odnosa moi i vlasti ini ratoborno sukobljavanje sila. Blia Fukoovom shvatanju. Mo (politika) je rat nastavljen drugim sredstvima. Posledice ovog stava: 1.odnosi moi i vlasti za sidrinu taku imaju odreeni odnos snaga ustanovljen kroz rat 2.politike borbe i sukobi oko vlasti tumae se kao nastavak rata 3.konana odluka dolazi kroz rat, tj. upotrebu sile, oruje treba da bude sudija Politika mo bi za ulogu imala da neprestano, tihim ratom, ponovo upisuje odnos snaga u institucije. Ispitivanje moi i vlasti u savremenom drutvu svodi se na ispitivanje rata u civilnom drutvu. Ni diskurs Princa, ni diskurs Levijatana eli da iskljui lana oinstva koja se pripisuju tom istorijsko-politikom diskursu (Hobs i Makijaveli). Umesto da se istraivanja moi usmeravaju prema vladaru ili prema suverenitetu drave, Fuko usmerava analizu na oblike i veze lokalnog potinjavanja i

13

dominacije, kao i na odreeni tip i mehanizme znanja koji tome slue. To je mikromehanika vlasti ili mikrofizika moi. Dominacija i proizvoenje podanika Odbacuje klasino shvatanje politike moi kao suverene vlasti. Teorija suvereniteta nastoji da ustanovi da pojedinac moe i mora da postane podanik potinjen centralnoj i suverenoj vlasti, nevano da li ja to monarh ili svemona bezlina drava. Fuko preduzima teorijski projekat istraivanja inilaca, odnosa i mehanizama dominacije. Nastoji da izlui iz odnosa vlasti inioce dominacije. Razliiti inioci dominacije se oslanjaju jedni na druge. ak i veliki mehanizmi vlasi (vlast drave) funkcioniu na osnovu prethodno ustanovljenih mehanizama dominacije. Tema njegovog istraivanja je proizvodjenje podanika umesto geneze suverena. Rat kao proizvodja moi i politikih ustanova Rat moe da poslui za analizu odnosa moi i vlasti i sagledavanje osnovnih matrica strategija i tehnika dominacije. Civilni poredak je u osnovi borbeni poredak. Na prelazu iz srednjeg u novi vek dolazi do podravljenja ili etatizacije rata samo dravne vlasti mogle da zaponu rat. Moderna drava nastaje tek tad, kad je opremljena institucijom vojske. Drava uspostavlja monopol nad ratnim aktivnostima. Zakon ne obezbeuje eliminaciju sukoba, i pod njim nastavlja da besni rat unutar mehanizama vlasti. Rat je motor ustanova reda, rat je ifra mira. Istorijska geneza diskursa rata i moi Nekoliko talasa : 1.prva polovina XVII veka, predrevolucionarna Engleska 2.XVIII vek, aristokratska gorina protiv apsolutizma Luja XIV Od amerike, francuske i engleske revolucije se uspostavlja diskurs ija je glavna ideja rat kao neprekinuta potka istorije. Istorija vaan inilac moi i vlasti. Tri funkcije istorijskog diskursa u jaanju moi i vlasti: 1.rodoslovna osovina istorije (veliina dogaaja i linosti prolosti treba da jami vrednost sadanjosti) 2. funkcija istorijskog pamenja (zapisivanje istorije slui jaanju vlasti) 3.omoguavanje primera, uzora (primer je slava koja je postala zakon koji funkcionie u sjaju nekog imena) Dva udruena lica predstavljanja moi i vlasti u zapadnoj ili indoevropskoj civilizaciji: 1.pravni aspekt mo i vlast obavezuju obeanjem, zakonom 2.magino dejstvo vlast opsenjuje, okamenjuje Dve osnovne politike funkcije istorijskog diskursa: 1.rimska istorija suvereniteta zakon, poredak, vlast, racionalnost, konzervativizam 2.biblijska istorija suanjstva i progona pobune, iracionalnost, revolucionarni diskurs Mo nad ivotom : pravo maa Svaki zakon je naoruan, njegovo oruje je smrt. Pravo maa danas ima 2 oblika , smrtna kazna i pravo na voenje ratova. Naelo moi ubiti da bi se opstalo danas vaan

14

strategijski princip u meunarodnim odnosima. Mo nad ivotom se razvijala u dva pravca : 1.usmeren na telo pojedinca anatomo-politika ljudskog roda 2.usmeren na telo vrste bio-politika stanovnitva Disciplina tela i regulacija puanstva tvore dva pola oko kojih se razvila organizacija moi nad ivotom. Preuzimanje brige za ivotom vie nego pretnja smru je ono to moi daje pristup do tela. Dananje normalizatorsko drutvo ije su funkcije uglavnom regulativne, istorijska je posledica tehnologija moi usredsreene na ivot. Drutva krvi (zakon, smrt, prestup, simbolika, suverenitet) transformisana u drutva seksa (norma, znanje, ivot, smisao, disciplina, regulacija). Mo, sila i istina Istina se danas moe spoznati samo u perspektivi borbe, preivljavanja i pobede. U modernim drutvima vlast nas primorava na proizvodnju istine i vlast moemo da vrimo jedino proizvodnjom istine. Odnos racionalnosti i iracionalnosti: racionalnost modernog doba je krhka i povrna, racionalnost tehnikih postupaka za odravanje pobede. U temeljima takve racionalnosti je iracionalnost. Svako drutvo ima svoj reim istine, svoju politiku istine. U modernim drutvima politika ekonomija istine karakterie se sa pet istorijski vanih taaka: 1.istina je usredsreena na formu naunog diskursa i institucije koje ga proizvode 2.istina je potinjena konstantnom ekonomskom i politikom podsticanju 3.istina je objekat difuzije i neizmerne potronje 4.proizvedena je i prenoena pod kontrolom malog broja velikih politikih i ekonomskih aparata 5.istina je ulog u igri itave jedne politike debate i socijalnog sukoba Fuko: istina je skup normiranih procedura za proizvodnju i stavljanje u opticaj i funkcionisanje stavova i tvrdnji. Istina je nuno vezana za sisteme moi koji je proizvode i podravaju kao i za sopstvene uinke moi koje ona inducira i koji nju reprodukuju kao svojevrsni drutveni reim istine. Mo, znanje i uitak Fukoova arheologija znanja i moi se sastoji u traganju za polimorfnim tehnikama moi, tj.spoznavanjem oblika i kanala kroz koje diskurs moi dospeva do najindividualnijih oblika ponaanja i elja. Ove tehnike su mnogobrojne, ukljuuje uinke odbijanja, iskljuivanja, podsticaja i pojaanja elja i uitaka. Fuko nastoji da pronadje : 1.instance diskurzivne proizvodnje (upravlja utnjom; cenzura) 2.instance proizvodnje moi (funkcije zabrane) 3.instance proizvodnje znanja (ubacuje u javni opticaj greke ili sistematska neznanja) Mo, znanje i uivanje se povezuju pomou sloenih, realnih mehanizama nadraavanja i podsticaja. ivimo u priznavajuem drutvu. Priznanje je na Zapadu postalo jednom od najcenjenijih tehnika z aproizvodjenje istine. Priznajemo ili smo prisiljeni da priznamo. Priznanje je

15

spontano ili iznudjeno. Mo ovog procesa je u tome da preko priznanja i njegovog tumaenja stvori diskurs istine. Odnos moi ve postoji tamo gde postoji elja za uitkom. Fukoa interesuju specifine oblasti koje tvore odnose moi i odredjuju sredstva koja omoguuju njenu analizu (diskursi seksualnosti, kanjavanja, nadziranja...). u diksursima ovih oblasti mo se iskazuje putem razliitih oblika zabrana. Tri najznaajnija oblika: 1.potvrditi da neto nije doputeno 2.spreiti da se neo kae 3.poricati da neto postoji U zapadnim drutvima mo se uvek iskazuje u pravu. Otkud u modernom drutvu nastojanje da se mo prizna samo u negativnom i obliku zabrane? 1. mo je podnoljiva ako se dobro zamaskira, uspeh joj je srazmeran stepenu prikrivenosti njenih mehanizama 2.mo je kao ista granica slobode onaj oblik u kome je prihvatljiva, zato se najee iskazuje u formi prava i zakona Da bismo shvatili analitiku moi savremenog drutva neophodno je da se oslobodimo te slike prava kao okvira i forme moi, i zakona kao njegovog osnovnog koda. Odredjenje moci Sta NIJE moc prema Fukou : 1. Moc kao skup institucija I aparata koji jamce potcinjenost gradjana u odredjenoj drzavi; 2. Nacin potcinjavanja koji bi imao oblik pravila (za razliku od nasilja); 3. Opsti sistem vladavine kojim neko ili grupa sprovodi vladavinu nad drugima; 4. Nije institucija niti struktura; 5. Stanovita spososbnost kojom su neki obdareni; 6. Ne postulira se u suverenosti drzava, obliku zakona ili globalnom jedinstvu vladavine oni su pre samo njeni konacni oblici. Sta moc JESTE prema Fukou : 1. Mnostvo odnosa snaga koji su urodjeni podrucju u kome se ocituju I tvore njegovu organizaciju; 2. Igra koja ih putem neprestanih borbi I suceljavanja preobrazava, jaca, obrce; 3. Oslonci sto ih ti odnosi snaga nalaze jedni u drugima tako da stavraju lanac ili sistem ili pak raskorake, protivurecja koja ih medjusobno razdvajaju; 4. Strategije u kojima oni postaju delatni, a ciji se opsti obrazac ili institucionalna kristilizacija utevoljuju u drzavnim aparatima, u formiranju zakona, u drustvenoj hegemoniji. Jedna od bitnih odlika moci je sveprisutnost. Odnosi moci su imanenti prema drugim tipovima odnosa, oni su istovremeno I intencionalni I nesubjektivni, I odnosi moci imaju relacijski karakter. Oni po definiciji mogu postojati samo u strategijskom polju odnosa moci. Moc dolazi odozdo. Drzava pociva na institucionalnoj integraciji odnosa moci. Inace, drzava, za Fukoa, je taktika vladanja, dinamicka forma, I istorijska

16

stabilizacija drustvenih odnosa moci. Revoluciju omogucuje strategisjko kodiranje tacaka otpora. Poredak diskursa Diskurs proizvodi I prenosi moc. U svakom drustvu se produkcija diskursa kontrolise, selektuje, organizuje I raspodeljuje postupcima cija je svrha da se ukrote moci I opasnost diskursa I da se ovlada njime. Postupci ili principi iskljucenja su : 1. Zabrana : 1.1. tabu predmeta govorenja, 1.2. ritual okolnosti govora, 1.3. privilegovano ili iskljucivo pravo subjekta koji govori; 2. Podela I odbacivanje; 3. Suprotsavljanje istinitog I laznog (moze se predstaviti kao volja za istinom, sustina volje za istinom je zelja za moci). Disciplina je vazan princip kontrole proizvodnje diskursa. Moderna drustva su diskurzivna drustva koja imaju zadatak da cuvaju Ili da produkuju diskurs. Logofilija-ljubav za istinom, uvazavanje diskursa. Logofobija vrsta nemog straha od mnostva diskurzivnih dogadjanja od mase izrecenih stavova I iskaza. (za analizu te vrste straha, Fuko predlaze 3 doluke, strana 65 I 66) Mikrofizika moci Nova ekonomija moci se odnosi na pristup moci kao produktivnoj snazi. Fuko naglasava potrebu da se u promisljanju moci prekoraci prag I okvir drzave. Takvo prekoracivanje ima dvostruki smisao: 1. Da pokaze da je drzava daleko od mogucnosti da prekrije citavo realno polje odnosa moci; 2. Da omoguci da shvatimo da drzava moze da funkcionise na osnovu ranije postojecih odnosa moci koji se uspostavljaju u citavom drustvenom tkivu. Smisao mikrofizike moci I njenih tehnologija je u tome da se od pojedinca u njihovom konkretnom zivotu dobijaju produktivni doprinosi. Governmentality Fuko je nastojao da otkrije sustinsku povezanost izmedju (a) prirode savremenog drustva I (b) slobode I zavisnosti pojedinaca. Ispituje 3 glavna vida prakse subjektivizacije : 1. Praksu klasifikovanja, 2. Praksu odvajanja, 3. Praksu samosubjekstvizacije. Glavna polja subjektivizacije (telo, stanovnistvo, individua) su prilagodljiva podrucjima za formiranje I cirkulaciju moci. Izraz governmentality : A. semanticki povezuje pojmove upravljanja, vladanja sa nacinom misljenja, odn. mentalitetom; B. Koristi ga kako bi pokazao kako se pojava moderne suverene drzave I moderne autonomije individualnog medjusobno uslovljavaju; C. Igra odlucujucu ulogu u njegovim analizam moci u nekoliko pogleda : C.1. povezivanje tehnologije selfa I tehnologijom dominacije;

17

C.2. na moc s onu stranu perspektive centrirane ili na konsensus ili na nasilje I prisilu; C.3. povezivanje konstituisanja subjekta sa formacijom drzave; C.4. pomaze da se uspostavi razlika izmedju moci I dominacije; D. uveo je pojam kako bi istrazivao kapacitete autonomne individue za samokontrolu I kako je to povezano sa formama politicke vladavine I ekonomske eksploatacije. Fukoova hipoteza (prema Lemke Thomas - u) se bavi izucavanjem uslova konsenzusa ili preduslova prihvatanja. Razlikuje 3 relacije moci : 1.odnosi se na strateske igre medju slobodama; 2. stanje dominacije; 3. upravljacke tehnologije. (za one koji hoce vise da znaju : objasnjenja I pojasnjenja ovih relacija moci nalaze se na 69. I 70. strani) Pastirka moc Koristi je da bi pokazao da je cilj upravljanja promovisanje blagostanja svojih podanika sredstvo detaljnog I sveobuhvatnog reglisanja njihovog ponasanja (vise usmereni na blagostanje, nego slobodu podanika) . 3 centralne idje pastirkse moci : 1. Pastir upravlja stadom, a ne teritorijom; 2. Stado postoji dok postoji pastir; 3. Pastir brine o stadu I kao o kolektivu I kao o svakom pojedinacnom clanu I njihovim potrebama. Razlika izmedju past. moci I modela suverene moci zasnovane na poslusnosti I saglasnosti je u percepciji da pastir ima superiornu poziciju koja mu omogucava da stado deluje na trazeni nacin I bez potrebe na pristanak sa njegove strane. Past. oblik moci odogovara savremenom modelu drzave blagostanja. Kritika neoliberalizma Savremena drzava ima 2 podjednako snazne tendencije u odnosu na slobodu : 1. Mora da obezbedi neophodne uslove pod kojima ce biti sacuvane slobode pojedinaca; 2. Drzava postavlja pretnje individualnoj slobodi, bilo koje zloupotrebu sopstvenih neophodnih moci kojima raspolaze ili kroz sticanje upravljackih moci druge vrste. Svako vrsenje moci zahteva izvestan stepen slobode na strani onih nad kojima se moc vrsi. 3 argumenta protiv neoliberalizma : 1. Ukazuje na neolib. kao na ideologiju I tretira ga kao manipulaciju I krivo znaje o drustvu I ekonomiji; 2. Smatra da je neolib. ekonomsko-politicka realnost, ali kritikuje ekspanziju ekonomije u domen politike, odbacuje trijumf kapitalizma nad drzavom I ne prihvata da globalizacija u potpunosti izmesti politicku regulativu iz okvira nacionalne drzave; 3. Posmatra neolib. kao prakticni anti-humanizam I kritikuje njegove destruktivne efekte na drustveni zivot. Raison detre neolib. jeste napustanje drustvene sigurnosti I politickih prava.

18

BurdijeDrutveni prostor je simbolika oznaka za drutvenu stvarnost ili drutveni ivot. U drutvenom prostoru postoje i neprestano se obnavljaju i proizvode: habitus i kapital. Unutar polja i habitusa, kao i meu njima, odvijaju se razliite prakse u obliku simbolikih borbi, na osnovu kojih se uspostavljaju razliiti oblici moi. Univerzalan oblik moi je simbolika mo, iji je glavni sadraj da se stvarima i pojavama u drutvenom prostoru da ime i znaenje. Na njega se moe gledati sa 2 stanovita: Objektivistikog i Subjektivistikog. Burdije smatra da su ove faze u Dijalektikom odnosu. Vrste teorijskog znanja: 1)Fenomenoloko- prvobitno iskustvo praktinog upoznavanja drutvenog sveta 2)Objektivistiko- uspostavlja objektivne odnose 3)Prakseoloko- dijalektiki odnosi izmeu objektivnih struktura i struktuiranih dispozicija u kojima se one ostvaruju i koje tee da ih reprodukuju Drutveni prostor je teorijski shvaena drutvena topologija ( klase postoje samo na papiru a ne u stvarnosti). Po Burdijeu postoji Prostor odnosa u kome se svaki pokret plaa radom, naporom i vremenom. Vrste kapitala nisu nita drugo do moi ili ulozi kojima se definiu anse za dobit u datom polju. Drutveni prostor se sastoji iz Drutvenih polja. Drutvena stvarnost je zbir nevidljivih ili teko vidljivih veza koje sainjavaju skup poloaja koji su meusobno distinktni i koji se definiu jedni u odnosu na druge. Drutvena polja definiu u osnovi objektivne odnose, to jest one odnose izmeu poloaja koje je mogue zauzeti pri raspodeli onih sredstava koja mogu postati ili jesu aktivna, efikasna, kao aduti u nekoj igri, u trci za prisvajanjem retkih dobara, koja se odvija u ovom drutvenom univerzumu. Polje moi- ustanovljene pozicije svih relevantnih drutvenih grupa i socijalnih aktera u mrei pozicija moi. Vrste drutvenog kapitala: 1) Ekonomski; 2) Kulturni; 3) Socijalni; 4)Politiki; 5)Simboliki Simboliki kapital je oblik koji poprimaju razliite vrste kapitala kada su spoznate i priznate kao legitimne. Habitus je sistem obrazaca ponaanja i vrednovanja, koji se sastoji od struktura spoznavanja i procenjivanja koje akteri stiu kroz trajno iskustvo zauzimanja odreenog poloaja u drutvenom svetu. Nae predstave se stvaraju ili menjaju zavisno od naeg habitusa. Habitus izraava i drutvenu distancu izmeu objektivnih poloaja pojedinca i drutvenih grupa. Habitus oznaava onu vrstu drutvene sposobnosti pojedinca da bez velikog razmiljanja odigra pravi potez u odreenoj drutvenoj situaciji ( ta sposobnost deluje neposredno, uroeno). On se dijalektiki odnosi prema praksi.

19

Praksa se moe objasniti samo pod pretpostavkom da se uspostavi odnos izmeu objektivne strukture koja odreuje drutvene uslove proizvodnje habitusa, odnosno sticaja okolnosti. Funkcije habitusa: 1) Operator kojim se uspostavljaju odnosi izmeu sistema proizvodnje habitusa i sticaja okolnosti 2) Uoptavajue posredovanje koje ini da prakse koje nemaju izriit razlog niti znaenje koje im pridaje namera pojedinanog aktera, ipak budu smetene u organizovano polje smislenog i razumnog delovanja 3) Kategorizacija (smisao za svoje i mesto drugoga) Simbolika mo je mo konstrukcije realnosti nad kojom se uspostavlja poredak saznanja. Simbolika mo doprinesi uspostavljanju gnoseolokog poretka. Dolazi do logikog konformizma (zajednike i jedinstvene, homogene koncepcije vremena, prostora, broja i uzorka). Pridavanjem i otkrivanjem smisla dolazi se do saglasnosti odnosno javnog mnjenja. Simbolika mo se javlja kao instrument dominacije i instrument hegemonije kulturnog kapitala. Ideoloka mo je ta koja na specifian nain povezuje simboliko nasilje sa politikim nasiljem i politikim kapitalom. Simboli su instrumenti par excellence itave drutvene integracije. Kao instrumenti znanja i komunikacije oni omoguavaju konsenzus o znaenju drutvenog sveta, a ta saglasnost ima fundamentalan znaaj za reprodukciju drutvenog poretka. Odnosi komunikaciju su neodoljivo i odnosi moi. Simboliki sistemi se mogu razlikovati prema tome da li su produkovani i prisvojeni od grupe kao celine ili proizvedeni od posebnog tela specijalista u relativno autonomnim poljima produkcije i cirkulacije. Politiko polje se moe razumeti kao: 1)Polje socijalnih snaga i 2) Polje drutvene borbe Veina gradjana u politikom polju je liena materijalnih i kulturnih instrumenata neophodnih da bi se aktivno uestvovalo u politici pri emu je rezultat da mnogi gradjani prestaju da se interesuju za politiko polje, da odustaju od svog prava da uestvuju na izborima, i dase produbljuje jaz izmeu politiki aktivnih i politiki neaktivnih delova drutva. Jedna od osnovnih funkcija politikog polja je da produkuje svojevrstan efekat nevidljive cenzure kojom se odreuje ta je legitimna politika problematika, a ta nije. Granica izmeu toga ta se moe, a ta ne moe rei odreena je mestom i odnosima aktera u kulturnoj i politikoj produkciji, to jest snagom i uticajem dominantnog kulturnog i politikog kapitala kojim drutveni akteri raspolau. Po Burdijeu to je jedno od najmanje slobodnih trita to postoje. Politika borba je par exellence forma simbolike borbe za odranje ili transformaciju drutvenog sveta. To je dvostruka igra jer je dvostruki glavni ulog u toj borbi: 1) To je monopol detaljne razrade i irenja legitimnih principa i podele drutvenog sveta i na toj osnovi mobilizacije drutvenih grupa za odranje drutvenog poretka ili njegovu promenu 2) To je monopol upotrebe konkretizovanih instrumenata moi Dvostruka igra je u smislu da je borba za simboliku mo (da ljudi to razumeju i poveruju) i javnu mo (dravna administracija).

20

Najvaniji agenti ove borbe su politike partije, borbene organizacije specijalno prilagoene za angaovanje u ovoj sublimiranoj formi graanskog rata kroz dugotrajnu i upornu mobilizaciju najveeg mogueg broja agenata opskrbljenih istim vizijama drutvenog poretka u budunosti. Politiki kapital je forma simbolikog kapitala, iji uticaj poiva na poverenju ili verovanju i priznanju, ili jo preciznije, na bezbrojnim radnjama i postupcima poverenja, kojima agenti prenose na linost ili objekt stvarne i priznate moi. Zasniva se na poverenju, oni koji ga sakupljaju izloeni su javnom mnjenju, njegovu sutinu ini mo mobilizacije koja stoji na raspolaganju posedniku tog kapitala. Imati mo imenovanja je najznaajniji oblik politike(simbolike) moi. Politiki kapital moe biti: 1) Lini i 2) Delegirani(Institucionalni). Lini se se najee iskazuje kao slava i popularnost, zasniva se na injenici biti poznat i priznat kao linost (posedovanje specifinih kvalifikacija neophodnih da bi se postigla i ouval dobra reputacija). Postoji i jo jedan specifian oblik linog a to je Herojski koji nadareni pojedinci stiu u vreme velikih kriza i drutvenih preloma. Institucionalni (delegirani) pojavljuje se i akumulira u organizacijama i institucijama. To je takodje vrsta simbolikog kapitala koja se akumulira kao rezultat dugotrjnih drutvenih borbi i koja podrazumeva priznavanje ali i lojalnost organizaciji. Pojedinci investiraju svoje line kapitale u organizaciju, a ona im vraa u obliku delegiranog politikog kapitala. Fundamentalni zakon birokratskih aparata je da aparat daje sve onima koji njemu daju sve i oekuju sve, jer sami nemaju nita nita su van aparata. Osobe koje nemaju nita uvek daju bezuslovnu podrku, Uz ovaj zakon ide i fenomen organizacionog efekta: organizacije imaju tendenciju da monopolizuju mo. DAL POLIARHIJA Participacija i opozicija Demokratija je sistem ija je kljuna karakteristika odgovornost vlade prema zahtevima svojih gradjana. Da bi vlada mogla trajnije da bude odgovorna prema zahtevima svojih gradjana svi punopravni gradjani bi morali u celini da imaju sledee mogunosti: 1. Da formuliu svoje zahteve 2. Da svoje zahteve iznesu pred sugraane i vladu putem individualnih I kolektivnih akcija 3. Da njihovi zahtevi budu jednako vrednovani od strane vlade, da nema diskriminacije Ovo su 3 neophodna uslova za demokratiju, ali oni nisu dovoljni jer bi drutvene institucije morale da prue bar 8 garancija kako bi ove 3 mogunosti mogle da postoje u u slovima gde ivi veliki broj ljudi. 1. Sloboda stvaranja i stupanja u organizacije 2. Sloboda govora 3. Pravo glasa

21

4. Pravo izbora u javne slube 5. Pravo politikih voa da se takmie za podrku, i pravo da se takmie za glasove 6. Alternativni izvori informacija 7. Slobodni i poteni izbori 8. Da institucije koje stvaraju politiku zavise od izbora i na druge naine izraenih zahteva 1) Kroz istoriju a i danas, reimi se razlikuju prema stepenu u kom su ovih 8 uslova bili dostupni, korieni i garantovani. Pa nam ova skala doputa da uporedmo reime na osnovu dopustive opozicije ili politikog takmienja. 2) Reimi se takoe razlikuju i s obzirom na broj onih koji imaju pravo da uestvuju u kontroli vlade I suprotstavljaju se njenim postupcima. Skala koja izraava irinu prava na uestvovanje omoguava nam da uporedimo reime s obzorom na inkluzivnost. Pravo glasa je sadrano u obe dimenzije. Moemo da zakljuimo da demokratiju sainjavaju 2 dimenzije: 1. Politiko takmienje 2. Pravo na uestvovanje Tako da je Dal podelio zemlje na razliite reime, u zavisnosti kakav je stepen participacije i kompeticije: 1. Zatvorene hegemonije (donji levi ugao na grafiku) gde nema nikakvog pol.takmienja ni uestvovanja graana 2. Takmiarske oligarhije (gornji levi ugao na grafiku) gde je visok stepen takmienja a nema uestvovanja 3. Inkluzivne hegemonije (donji desni ugao na grafiku) gde je visok stepen uestvovanja a nnema takmienja. Tu moemo da smestimo jednopartijse reime u koje spada i SFRJ 4. Poliarhije (u gornjem desnom uglu na grafiku) koje podrazumevaju viskok stepen participacije kao i liberalizacije Da bi oznaio sredinju regiju u okviru grafika Dal pribegava terminima priblino ili skorro, tako da problino hegemonistiki reim ima u sebi neto vie mogunosti za politiko takmienje neo hegemonistiki reim. Demokratija se moe zamisliti kao da se nalazi u gornjem desnom uglu ali jo vise od poliarhije jer je ona idealna. Poliarhija se moze shvatiti kao relativno demokratizovani reim u kome postoji znaajno uee stanovnitva i otvorenost za politiko takmienje. Ona je najbolji mogui model vladavine. Demokratizacija je isla u nekoliko talasa: 1. Preobraaj hegemonija I takmiarskih oligarhija u priblino-poliarhije 2. Preobraaj priblino-poliarhija u pune poliarhija 3. Dalja demokratizacija punih poliarhija Dal se bavi reimima na nacionalnom nivou. Veliki broj kritiara nepotpune demokratizacije tvrdi da poliarhija moe biti takmiarska na nacionalnom nivou dok je veliki broj subnacionalnih organizacija, posebno privatnih udruenja hegemonistiki ili oligarhijski. Postoje politika demokratija i drutvena demokratija. Politika demokratija podrazumeva viepartijski politiki sistem i takmienje partija.

22

Drutvena demokratija podrazumeva postojanje i takmienje drutvenih-nevladinih organizacija, studentskih parlamenata Kad se hegemonistiki reimi i oligarhije kreu prema poliarhiji oni poveavaju mogunosti za delotvornu participaciju i takmienje, ali i sukobe. to je vei sukob izmeu vlade i njenih protivnika za svaku je skuplje tolerisanje druge. Moe se formulistai aksiom o tolerisanju vlade prema njenim protivnicima: Aksiom 1: Verovatnoa da e vlada tolerisati opoziciju raste u meri u kojoj okivani trokovi tolerancije opadaju. Vlada mora da razmisli i koliko bi skupo bilo suzbijanje opozicije, jer ako je tolerancija skupa, suzbijanje moe biti mnogo skuplje, zato: Aksiom 2: Verovatnoa da e valda toleristai opoziciju raste ukoliko oekivani trikovi suzbijanja rastu. Stoga se moe zakljuiti da anse da se pojavi neki vie takmiarski sistem, ili da opstane, zavisi od ta 2 tipa trokova: Aksiom 3: to vie trokovi suzbijanja prevazilaze trokove tolerancije, vea je ansa za takmiarski reim. to su nii trokovi tolerancije, vea je sigurnost vlade. to su vii trokovi suzbijanja, vea je sigurnost opozicije. Da li je poliarhija vana? Najreitiji primeri su italijanski intelektualci Moska i Kroe koji su napadali parlamentarizam do poetka faizma u Italiji. Italija je npr.prela od ujedinjena do faizma put od takmiarske oligarhije do inkluzivne poliarhije. Ali tek nakon faizma su shavtili da je poliarhija trenutno najbolji mogui model valdavine. Postoje dobri razlozi za miljenje da preobraaj reima iz hegemonija u takmi.oligarhije ili iz takm.oligarhija u poliarhiju donosi znaajne rezultate. Postoje klasine liberalne slobode koje su u punim poliarhijama izgubile dra novog , pa se pa se njihova vrednost ini mnogo vea onim koji sui h izgubili ili ih nikada nisu ni imali. Takoe, irenje participacije sa politikim tekmienjem podrazumeva i promene u sastavu politikog vostva ( kad je proireno pravo glasa na srednje klase, poveao se i broj partijskih voa koji su dolazili iz srednje klase, kad je proireno na radniku-poveao se broj partijskih voa iz radnike kalse). Tkmienje I inkluzivnost donose promene u samom partijskom sistemu. Najdrastiniji primer su promena jednopartijskih hegemonija u poliarhije (Italija, Nemaka i Japan). Struktura I organizacija partija se menja. to su vee mogunosti za izraavanje politikih preferencija, vei je broj interesa I preferencija koji imaju mogunost da budu zastupljeni pri donoenju politikih odlika.Vea je verovatnoa da e broj preferencija i interesa zastupljenih pri donoenju politikih odluka biti vea u poliarhiji nego kod meovitih reima. Ali bie vea I kod meovitih nego li kod hegemonistikih.

NORBERTO BOBIO BUDUNOST DEMOKRATIJEMinimalna definicija demokratije Bobio smatra da demokratiju odlikuje skup (primarnih ili fundamentalnih) pravila koja utvruju ko je ovlaen da donosi kolektivne odluke i na osnovu kojih procedura. 23

Dakle, za demokratiju su neophodna tri uslova: 1. pravo na uee u donoenju kolektivnih odluka mora da ziva to vei broj graana 2. moraju postojati proceduralna pravila 3. potrebno je da oni koji su pozvani da odluuju ili biraju imaju alternativu i da su u mogunosti da se opredele za jednu od postojeoh alternativa Nesklad izmeu idealne i realne demokratije, odnosno est neispunjenih obeanja realne demokratije: 1. Nastanak pluralistikog drutva 2. Ponovna pobeda interesa 3. Ustrajnost oligarhije 4. Ogranieni prostor 5. Nevidljiva mo 6. Nevaspitani graanin 1. Nastanak pluralistikog drutva Demokratija nastaje iz individualistikog poimanja drutva (nasuprot organicistikoj koncepciji). Na stvaranje individualistikog poimanja drutva i drave i na raspad organicistikog uticala su tri dogaaja koja obeleavaju socijalnu filozofiju mkodernog doba: 1. teorija drutvenog ugovora XVII i XVIII veka 2. nastanak politike ekonomije i ideje Adama Smita 3. utilitaristika filozofija od Bentama do Mila U demokratskim drutviima vremenom znaajni politiki subjekti postaju sve vie grupe, velike organizacije, udruenja najrazliitijeg karaktera i sl. Grupe, a ne pojedinci, protagonisti su politikog ivota u demokratskom drutvu. Idealni model demokratskog drutva bio je model centripetalog drutva, dok u stvarnosti postoji centrifugalno drutvo, koje nema samo jedan izvor moi, ve ih ima vie. Takvo drutvo se naziva policentrino ili poliarhino. 2. Ponovna pobeda interesa Iz prvog preobraaja raspodele moi, proizilazi drugi, koji se tie predstavnitva. Modernu demokratiju trebalo je da odlikuje politiko predstavnitvo (oblik predstavnitva u kojem predstavnik ne moe biti podvrgnut imerativnom mandatu). Ovaj princip je antiteza onome na emu se temelji predstavljanje interesa u okviru kojeg je predstavnik podvrgnut imperativnom mandatu. Dokaz pobede predstavljanja interesa nad politikim predstavljanjem jeste tip odnosa uspostavljen u najveem delu evropskih demokratskih drava izmeu velikih grupa sa suprotstavljenim interesima (industrijalci i radnici) i parlamenta ovaj odnos dovodi do uspostavljanja novog tipa drutvenog sistema nazvanog neokorporativnim. 3. Ustrajnost oligarhije Tree neispunjeno obeanje je poraz oligarhijske vlasti. Naelo koje je nadahnulo demokratsku misao bilo je sloboda shvaena kao autonomija. Predstavnika demokratija sama po sebi znai odricanje od ovog naela.

24

umpeter, polazei od proceduralne definicije demokratije, smatra da obeleje demokratske vlade nije odsustvo elita, ve postojanje vie elita u meusobnom nadmetanju za osvajanje glasova. 4. Ogranieni prostor Demokratija nije uspela da zauzme sve prostore u kojima se vri vlast koja donosi obavezujue odluke za celinu neke drutvene grupe. Ukoliko se eli saznati da li je dolo do razvoja demokratije u odreenoj zemlji, potrebno je sagledati ne broj onih koji imaju pravo da uestvuju u donoenju odluka, ve prostore u kojima to mogu odraditi. Sve dok dva velika bloka moi odozgo, preduzee i adminsitrativni aparat ne budu ukljueni u proces demokratizacije, taj proces se ne moe smatrati zavrenim. 5. Nevidljiva mo Peto neispunjeno obeanje jeste uklanjanje nevidljive moi. Alan Volf pie o tzv dvostrukoj dravi u smislu da pored jedne vidljive drave, postoji i druga nevidljiva. Smatra se da je jedna od prednosti demokratske drave nad apsolutistikim to to prva moe konano da uini mo vidljivom, tj da ustanovi mo bez maski. Obavezni uvod javnosti u delanje vlade nije vaan samo da bi omoguio graanima da upoznaju delanje onog ko dri vlast i da ga tako kontroliu, ve zato to je javnost sama po sebi oblik kontrole, instrument koji omoguava da se razlikuje ono to e dozvoljeno od onoga to nije. Politika tajnih moi ide uporedo sa teorijama dravnog razloga po njima je dravi doputeno ono to nije doputeno graanima drava je primorana da deluje tajno kako ne bi izazvala skandal. 6. Nevaspitani graanin Tokom protekla dva veka, uvek je bio prisutan argument prema kome je jedini nain da se od podainka naini graanin da mu se daju ona prava koja su neki nazivali activae civitatis, a vaspitanje za demokratiju se odvija tokom same demokratske prakse. Don Stjuart Mil pravi razliku izmeu aktivnih i pasivnih graana i smatra da vladari vie vole ove druge jer je u njima lake pronai poslune podanike, ali su demokartiji potrebniji ovi prvi. On zato predlae proirenje opteg prava glasa na narodne klase, jer, izmeu ostalog, uee u glasanju ima veliku vaspitnu vrednost. Bobio postavlja pitanje da li su ova obeanja uopte mogla biti ispunjena, i navodi tri prepreke koje nisu bile predviene ili koje su iskrsle nakon preobbraaja graanskog drutva: 1. prepreke tehnikih sposobnosti u meri u kojoj su drutva prelazila sa porodine ekonomije na trinu, sa trine na planiranu, rasli su i problemi koji zahtevaju tehnike sposobnosti. Sen-Simon se zalagao za zamenu vlade naunika vladom pravnika, ali nije mogao da predvidi potrebu za tzv vladom tehniara. Tehnokratija i demokratija su meusobno suprotstavljene demokratija se temelji na pretpostavci da svi mogu o svemu da odluuju, a tehnokratija podrazumeva da samo malobrojni, koji to razumeju, mogu da odluuju. 2. poveanje birokratskog aparata stalno uveanje birokratskog aparata, tj hijerarhijski ustrojenog aparata vlasti od vrha nadole. Demokratsko drutvo i

25

birokratska drava su meusobno povezane sve drave koje su postale demokratskije, u isto vreme su postale vie birokratizovane. To potvruje i injenica da sadanja razgradnja drave usluga koja je zahtevala birokratski aparat ogromnih razmera skriva nameru da se demokratska vlast svede na jasno oivien prostor. 3. oskudan uinak demokratskih sistema pitanje upravljanja demokratijom. Prvo liberalna drava, a zatim i njeno irenje u demokratsku dravu, doprineli su da se graansko drutvo emancipuje od politikog sistema. Proces emancipacije je uinio da graansko drutvo postane neiscrpan izvor zahteva upuenih vladi. Koliina i brzina pristizanja ovih zahteva su takvi da nijedan politiki sistem nije u stanju da im se prilagodi. Odatle potie tzv preoptereenost i potreba da politiki sistem izvri drastian izbor. Meutim, jedan izbor iskljuuje drugi, a to vodi nezadovoljstvu. Ipak, zakkljuak je da neispunjena obeanja i nepredvidive prepreke nisu takve da bi mogle da demokratski reim preobraze u autokratski, jer minimalni sadraj demokratske drave nije izneveren. Ukoliko je demokratija prvenstveno skup proceduralnih pravila, neophodni su ideali da bi mogli da postoje aktivni graani: 1. ideal tolerancije (ako dananjem svetu postoji pretnja, ona potie od slepog verovanja u sopstvenu istinu i u mo sposobnu da je nametne) 2. ideal nenasilja (jedino u sluaju demokratije graani se svojih vladara mogu osloboditi bez prolivanja krvi) 3. ideal postepenog obnavljanja drutva putem slobodne rasprave ideja i promene naina miljenja i ivota (demokratija omoguava oblikovanje i irenje tihih revolucija) 4. ideal bratstva (uvaavanje bratstva kao ideala koji ujedinjuje ljude u zajednikoj sudbini)

26