SPISAK ISPITNIH PITANjA IZ PREDMETA BERZE I FINANSIJSKA TRŽIŠTA

1. Pojam finansijskih tržišta2. Značaj i uloga finansijskih tržišta3. Vrste finansijskih tržišta4. Istorijski razvoj finansijskih tržišta5. Karakteristike savremenih finansijskih tržišta6. Poslovi na finansijskim tržištima7. Efikasnost finansijskih tržišta8. Regulisanje finansijskih tržišta9. Pojam finansijske štednje i finansijsko-štedna pozicija pojedinih ekonomskih jedinica10. Transformacija mobilisanog novca u kapital u bankama; Kapital pribavljen u

inostranstvu11. Tokovi transferisanja finansijske štednje12. Pojam i oblici finansijske aktive13. Pojam hartija od vrednosti14. Vrste hartija od vrednosti15. Osnovne radnje sa hartijama od vrednosti16. Žiralni novac, devize, zlato i plemeniti metali17. Uloga učesnika na finansijskim tržištima18. Vrste finansijskih institucija19. Pojam i uloga Centralne banke20. Utvrđivanje i sprovođenje monetarne politike21. Banka kao depozitna finansijska institucija22. Sekuritizacija i fiducijarni (trast) poslovi23. Osiguravajuće organizacije24. Penzioni fondovi25. Pojam investicionih fondova26. Otvoreni investicioni fond27. Zatvoreni investicioni fond28. Privatni investicioni fond29. Pojam i vrste berzi30. Organizacija berze31. Poverenje i sigurnost kao principi poslovanja na berzi32. Osnivanje i delatnost berze33. Berzansko tržište34. Beogradska berza35. Nalozi36. Kotacija37. Obračun berzanskih transakcija i berzanski izveštaji i analize38. Formiranje i kretanje cena i špekulativne operacije39. Manipulacije na berzi i berzanske krize40. Pojam berzanskih posrednika

1

41. Vrste berzanskih posrednika42. Vrste brokera i dilera43. Osnivanje i delatnost brokersko-dilerskog društva44. Zaštita od rizika obavljanja delatnosti brokersko-dilerskog društva45. Načela sigurnog i dobrog poslovanja brokersko-dilerskog društva46. Ovlašćene banke 47. Kastodi banka48. Pojam i karakteristike tržišta novca49. Funkcije tržišta novca50. Organizacija i vrste tržišta novca51. Internacionalno tržište novca52. Pojam i klasifikacija kratkoročnih finansijskih instrumenata53. Kratkoročne državne obveznice 54. Certifikat o depozitu55. Bankarski akcept 56. Komercijalni i blagajnički zapis 57. Menica58. Saldiranje kratkoročnih finansijskih instrumenata59. Učesnici na tržištu novca60. Funkcionisanje tržišta novca61. Pojam i ciljevi tržišta kapitala62. Funkcije i efikasnost tržišta kapitala63. Vrste tržišta kapitala64. Instrumenti tržišta kapitala65. Pojam akcija66. Obične (redovne) akcije67. Prioritetne (povlašćene ili preferencijalne) akcije68. Akcije sa pravom glasa, akcije bez prava glasa i užitničke akcije69. Cene akcija70. Pojam dugoročnih obveznica71. Vrste dugoročnih obveznica72. Inovacije na tržištu obveznica73. Rangiranje (rejting) obveznica i određivanje vrednosti obveznica74. Učesnici na tržištu kapitala75. Uloga investicionog bankara na tržištu kapitala76. Primarna emisija akcija77. Primarna emisija obveznica78. Sekundarno tržište akcija i sekundarno tržište obveznica79. Pojam deviznog tržišta80. Funkcije deviznog tržišta81. Ponuda i tražnja deviza82. Vrste deviznih tržišta 83. Organizacija deviznog tržišta; Instrumenti deviznog tržišta84. Učesnici na deviznom tržištu

2

85. Hipotekarni kredit86. Primarne hipotekarne obveznice87. Sekundarno tržište hipotekarnih finansijskih instrumenata88. Pojam terminskog tržišta; Instrumenti terminskog tržišta89. Pojam forvord i fjučers ugovora90. Pojam i vrste opcija91. Tržište svopova92. Tržište sporazuma o kamatnim stopama93. Tržište varanta94. Razvijenost finansijskih tržišta u Srbiji95. Prospekt za izdavanje hartija od vrednosti96. Privilegovane informacije97. Pojam i delatnost Centralnog registra hartija od vrednosti98. Pojam, sastav i nadležnost Komisije za hartije od vrednosti99. Akti i principi rada Komisije za hartije od vrednosti

1. POJAM FINANSIJSKIH TRZISTA Prema predmetu razmene trzista mogu biti robna i finansijska trzista. U sirem smislu – finansijska trzista postoje svuda gde se obavljaju finansijske

transakcije.U uzem smislu – organizovana mesta na kojima se susrecu ponuda i traznja za razlicitim oblicima finansijskih instrumenata (ili aktive). Ona su ambijent gde se kreiraju i transferisu finansijska potrazivanja, i izrazavaju i realizuju ponuda i potraznja za finansijskim instrumentima.

Ona olaksavaju povezivanje subjekata koji raspolazu sa viskom finansijskih sredstava i subjekata kojima su potrebna finansijska sredstva. Povezuje dve makroekonomske kategorije - stednju i investicije; na nacionalnom nivou ekonomije ukupan obim stednje je jednak ukupnom obimu investicija u odredjenom investicionom periodu (stedno-investicioni ciklus).

Na finansijskim trzistima se nude i traze supstituti roba i usluga kao sto su novac (strani i domaci), hartije od vrednosti, potrazivanja.

Glavni elementi finansijsko-trzisnog sistema:1. finansijska stednja (koja predstavlja predmet transferisanja)2. tokovi transferisanja finansijske stednje (putem kojih se vrsi transfer)3. finansijski instrument (ili aktiva) (oblik u kome se prenosi visak stednje)4. finansijske institucije (koje predstavljaju glavne ucesnike na trzistu)5. finansijska trzista

Funkcija finansijskih trzista je utvrdjivanje cena finansijskih instrumenata, smanjivanje transakcionih troskova i pruzanje informacija ucesnicima na trzistu.

3

2. ZNACAJ I ULOGA FINANSIJSKIH TRZISTA Buduci da su finansijska trzista sastavni deo ekonomskog sistema, na njih vrse

uticaj promene na trzistu proizvoda i promene faktora proizvodnje. Takodje, finansijska trzista vrse povratni uticaj na trziste proizvoda i faktora proizvodnje.

Finansijska trzista omogucavaju preduzecu ne samo da potrebna finansisjka sredstva pribavi iz adekvatnih izvora, nego i da oslobodjena sredstva iz redovnog poslovanja plasira u one finansijske instrumente koji ce odbaciti zadovoljavajuci prinos od njihove eksterne upotrebe.

Finansijska trzista su dala znatan doprinos stvaranju velikih i jakih privrednih subjekata (nacionalne i multinacionalne korporacije). Ona imaju veliki znacaj za razvoj proizvodnje, za povecanje drustvenog proizvoda i za ostvarivanje akumulacije.

Funkcije:1. Funkcija povezivanja (ponude i traznje)2. Alokativna funkcija (alokacija slobodnih finansijskih sredstava)3. Funkcija razvoja (privrede, kroz povecanje mobilnosti sredstava)4. Funkcija efikasnosti5. Funkcija odredjivanja cene finansijskih sredstava 6. Funkcija smanjenja troskova7. Funkcija pouzdanosti (smanjenje rizika poslovanja)

3. VRSTE FINANSIJSKIH TRZISTA1. Glavna podela; a) trziste novca; kratkorocno, likvidno trziste; trguje se ziralnim

novcem i hartijama od vrednoti koje imaju rok dospeca kraci od godinu dana (osnovni ucesnici su banke). b) trziste kapitala; manje likvidno, dugorocno trziste; trguje se finansijskom aktivom ciji je rok dospeca duzi od jedne godine – dugorocnim hartijama od vrednosti, instrumentima duga i vlasnickim instrumentima (glavni ucesnici su institucionalni investitori; osiguravajuca drustva, penzioni fondovi, jer su oni najveci vlasnici finansijske aktive).

2. Po mestu na kome se transakcije obavljaju; a) lokalna, b) nacionalna, I c) medjunarodna.

3. Sa aspekta prirode prava koja se nalaze u osnovi finansijskih instrumenata kojima se trguje; a) trzista osnovnih hartija od vrednosti, 1. trzista instrumenata duga, i 2. trziste vlasnickih instrumenata, I b) trzista izvedenih, derivatnih hartija od vrednosti.U trziste instrumenata duga spadaju razlicite vrste hartija od vrednosti kao sto su obveznice, zapisi, certifikati i sl. kojima se vrsi kreditiranje poslovanja emitenta. Kupci takvih hartija postaju kreditori i oni imaju ulogu banke kod direktog kreditiranja. Emitent ima obavezu da isplacuje kamatu prema rokovima dospeca, kao i da placa glavnicu.Na trzistu vlasnickih instumenata trguje se akcijama i deonicama. Kupci ovih hartija od vrednosti ne postaju kreditori, vec postaju vlasnici dela active i buducih prihoda emitenta.

4

Trzista izvedenih hartija od vrednosti (derivatna trzista) se tako nazivaju zato sto vrednost ovih hartija zavisi od vrednosti neke druge active koja se nalazi u njihovoj osnovi (roba, osnovne hartije od vrednoti, devizni kurs, kamatna stopa).

4. Prema vremenu placanja i isporuci finansijske active; a) promptna (gotovinska) trzista; gde se poslovi odmah realizuju, i isporuka i placanje vrsi neposredno po zakljucenju, I b) terminska trzista; gde se zakljucuju poslovne transakcije koje predstavljaju sporazum ucesnika da realizuju odrednjene transakcije u buducnosti (ovde spadaju derivatna trzista).

5. Prema emitovanju hartija od vrednosti; a) primarna trzista; na kojima se vrsi prva prodaja, odnosno emisija hartija od vrednosti. Ovde kupac ima ulogu investitora, jer kupovina za njega znaci investiciju, I b) sekundarna trzista; gde se trguje vec emitovanim hartijama od vrednosti, nakon druge I naredne transakcije.

6. Sa aspekta prometa; a) berzanski promet i trzista; gde se transakcije i poslovi obavljaju na posebno odredjenim i organizovanim mestima (berzama) i preko ovlascenih posrednika (brokera i dilera), i b) vanberzanski promet i trzista; gde se transakcije mogu obavljati i na drugim mestima.

7. Po organizocionoj strukturi; a) aukciona trzista; gde kupac postaje onaj koji ponudi najvecu cenu, b) posrednicka trzista; na kojima se poslovi obavljaju preko brokera i dilera, i c) preko saltera; vid vanberzanskog prometa, gde se ponuda i traznja uparuju preko kompjuterske i informacione tehnologije.

8. Po prirodi finansijskih tokova; a) direktna trzista; gde se trguje hartijama od vrednoti koje emituju deficitne ekonomske jedinice, kako primarne tako i sekundarne, I b) intermedijarna trzista; gde se trguje instrumentima koje su izdale intermedijarne institucije (banke, penzioni fondovi, osiguravajuca drustva).

9. Po stepenu organizovanosti mesta operacije; a) organizovana (institucionalizovana) trzista; kada se trgovina odvija na organizovanim berzama, I po strogo regulisanoj proceduri, I b) slobodna (neinstitucionalizovana) trzista; kada se finansijski instrumenti prodaju po mnogo manje formalizovanoj proceduri I na manje organizovanim mestima.

10. Specijalizovana trzista; a) devizna trzista, I b) hipotekarno trziste.

4. ISTORIJSKI RAZVOJ FINANSIJSKIH TRZISTA Finansisjska trzista nastaju sa samim nastankom I razvojem novca. Vavilon; VII-V vek p.n.e.; trgovci su skupljali I cuvali hranu, I druge

proizvode koje su davali u zajam, a zajmoprimci su morali da vrate istu vrstu robe, uz davanje visokih kamata. Potvrde ovih transakcija su sluzile kao sredstvo placanja; koren bankarskih poslova, I prapoceci hartija od vrednosti.

Stara Grcka; razvoj zanatstva I trgovine uslovljava razvoj novca; svaki grad-drzava imao je svoj novac; zamenu novca su vrsili specijalizovani posrednici (trapezari), koji su vrsili poslove zamene, da bi gradovi-drzave mogli medjusobno da trguju; prapoceci deviznih trzista.

5

Rim; posebne vrste banaka (argentarii), koje vrse poslove primanja uloga I depozita, davanja zajmova uz vise kamate, kao I poslova platnog prometa kroz citavo Carstvo; prapoceci pravih finansijskih trzista.

Srednji vek; obelezen ratovima, pljackama I prevarama; metalni novac predmet kvarenja zbog nejasnih dimenzija I tezina; dolazi do razvoja finansijskih I bankarskih poslova; dve grupe poslova – menicni I depozitarni.

15. I 16. vek; prve berze; otkrice Amerike stimulise razvoj finansiranja prekookeanskih putovanja; krajem 16. veka nastaju dve osnovne vrste hartija od vrednosti – obveznice I akcije.

Krajem 17. veka; nastaju finansijske institucije koje trebaju da vode racuna o monetarno-finansijskim tokovima; centralne banke (1694 Bank of England, kraj 18. veka Banque de France, kasni 19. vek Nemacka).

Prvi svetski rat; SAD preticu V.Britaniju kao najvece finiansijsko trziste; Nju Jork postaje najveci finansijski centar.

Nakon Drugog svetskog rata; snazan razvoj finansijskih trzista u Japanu I Nemackoj; jacaju procesi internacionalizacije I stavranja svetskih finansijskih trzista; razvila su se trzista na Dalekom istoku (Juzna Koreja, Hong Kong I Singaput), i u LAtinskoj Americi (Argentina I Brazil).

5. KARAKTERISTIKE SAVREMENIH FINASIJSKIH TRZISTA Savremena finansijska trzista su veoma dinamicna; stalno kreiranje novih

finansijskih instrumenata I brisanje granica izmedju nacionalnih trzista; usavrsavaju se telekomunikacioni sistemi I informacione tehnologije, sto omogucava kontinuirano trgovanje I dematerializaciju trgovine; stalan process usavrsavanja postojecih I stvaranja novih institucija na trzistu (investicione kompanije).

Nacionalna trzista su integrisana u globalno svetsko trziste; kreiraju se novi, internacionalni finansijski instrumenti; cena istih hartija od vrednosti na razlicitim trzistima je izjednacena, sto ukazuje na globalizaciju ciklicnog kretanja finansijskog trzista.

Neprekidnost u radu trzista; neprekidno se formiraju cene instrumenata, tokom celog dana, za koje vreme se izvrsavaju nalozi kupaca I prodavaca.

Osnovne karakteristike:1. Internacionalizacija I globalizacije; process integracija nacionalnih

finansijskih trzista u jedinstveno medjunarodno trziste; pruza se mogucnost prikupljanja sredstava I izvan granica maticne zemlje; odvija se paralelno sa razvojem medjunarodnog trzista ino-obveznica (Evroobveznica; subjekti iz jedne zemlje njihovom emisijom prikupljaju sredstva koja su im potrebna za finansiranje u nekoj drugoj zemlji, pri cemu postuju propise HoV te druge zemlje; pruzaju mogucnost emitentu da ih emituje u valute koja se razlikuje od domace valute).

6

2. Pojava I razvoj finansijskih inovacija; doprinose sirenju finansijskih trista I poslovima na tim trzistima; novi finansijski centri; enormno raste broj berzanskih transakcija HoV, kao I robnih transakcija; novi finansijski instrumenti; zaduzivanje klasicnim kreditima opada, a sve je aktuelnije trziste HoV,

U okviru trzista kapitala, Evroobveznice, sa fiksnom ili promenljivom

kamatnom stopom Certifikati na depozite

A u okviru trzista novca, Kratkorocne obveznice I certifikati na

depozite Komercijalne hartije od vrednosti Bankarski akcepti Drzavne kratkorocne obveznice

Trziste Evroobveznica je postalo najvece trziste Hov, kao I najveci innovator.

Razlog za inovacije?1. Neizvesnost I nestabilnost u privrednim sistemima nekih zemalja2. Tehnicki I tehnoloski razvoj3. Povecanje nivoa znanja I obrazovanja4. Sve veca konkurencija izmedju posrednika5. Teznja za povecanjem finansijskog blagostanja

Neke od inovacija: Fjucers ugovori Opcije Obveznice sa promenljivom kamatnom stopom Svop aranzmani Kreditne kartice Elektronski novac Hipotekarne zaloznice

3. Deregulativni tokovi; nekompatibilnosti izmedju nacionalnih pristupa regulative finansijskih trzista I njihovih ucesnika, doslo je do drzavnih reformi u pravcu deregulacije.Fakori:

Finansijske krize Globalizacija Inovacije

6. POSLOVI NA FINANSIJSKIM TRZISTIMASvi poslovi na finansijskim trzistima se dele prema dva kriterijuma:

1. Prema vremenu; promptne vs terminske poslove; ova podela postoji radi eliminisanja rizika koji postoji zbog moguce promene cene hartije od vrednosti, kamatne stope ili deviznog kursa.

7

2. Prema tipu active; poslovi sa ziralnim novcem vs poslova sa HoV.Postoje poslovi koji se obavljaju na svim finansijskim trzistima:

Na trzistu novca – uzimanje I davanje kratkorocnih kredita, kupovina I prodaja kratkorocnih HoV

Na trzistu kapitala – kupoprodaja drugorocnih HoV Na deviznom trzistu – kupoprodaja deviza.

Poslovi posebne vrste:A. Poslovi arbitraze – istovremeno se odvijaju na vise

trzista, sa istim HoV; zarada je u razlici u ceni, a cesto se koristi I razlika u visini deviznog kursa. Arbitraza opada sa razvojem informacionih sistema I globalizacijom finansijskih trzista.

B. Poslovi hedzinga – aranzman u kome se potencijalni gubitak jedne strane u odredjenoj meri moze eliminisati zaradom druge strane; ovakvi poslovi sluze za smanjivanje rizika; “hedgeri” pokusavaju da smanje rizik I smanje mogucnost gubitaka, dok “spekulanti” ocekuju ostvarivanje potencijalnog gubitka.

C. Poslovi spekulacija – ucesnici nastoje da na osnovu znanja, informacija, strucnosti I prihvatanja rizika ostvare veliki profit u kratkom roku.

7. EFIKASNOST FINANSIJSKIH TRZISTADve vrste efikasnosti:

A. Interna (operativna) – odnosi se na funkcionisanje trzista; odnosi se na zahtev da ucesnici na trzistu dobijaju usluge u sto kracem roku I po sto nizim troskovima.

B. Eksterna (cenovna) – odnosi se na sposobnost I brzinu reagovanja cena na trzistu na pojavu relevantnih informacija; kako cene active reaguju na I odrazavaju sve relativne informacije.

Vrste informacija koje uticu na cene:1) Informacije o proslim cenama2) Javno objavljene informacije3) Sve ostale informacije

Tri forme efikasnosti trzista:1) Slaba forma – cene reaguju samo na informacije o proslim

cenama; velika mogucnost za ostvarivanje ekstraprofita za kratki rok

2) Polu-jaka forma – cene reaguju na sve javno objavljne informacije; to podrazumeva kako prosle informacije, tako I poslovne planove, racunovodstvene izvestaje I podatke o ostvarenim prihodima, prodaji, itd.

3) Jaka forma – cene odrazavaju ne samo prethodne, vec I sve ostale informacije.

8

8. REGULISANJE FINANSIJSKIH TRZISTACilj – jacanje poverenja u finansijska trzista I u ucesnike na njima.Funkcije drzave:

1) Zastita ucesnika na trzistima – javno objavljivanje informacija, kaznjavanje nedozvoljenog rada, u cilju zastite investitora I jacanja medjusobnog poverenja.

2) Odrzavanje makroekonomske stabilnosti3) Odrzavanje konkurentnosti – smatra se da su visokokonkurentna ona trzista koja

ispunjavaju sledece:a) Da postoji veliki broj ucesnikab) Da niko od ucesnika nema dominantnu uloguc) Da su ucesnici samostalni I nezavisnid) Da su uslovi za ulazak na trziste blagi, zaviseci samo od stope prinosa.

4) Odrzavanje solvenstnosti finansijskih institucija (narocito preko banaka) – preko mehanizma obaveznih rezervi, preko osiguranja depozita, razlicitim propisima.

Nasa zemlja nastoji da izmeni svoju privredno-finansijsku strukturu. 1989 je donet Zakon o predzucima, I Zakon o trzistu novca I trzistu kapitala (ovo je osnova za stvaranje okvira finansijskog trzista u nas). Prema ovim propisima, osnovane su dve institucije; Trziste novca I kratkorocnih HoV, I Trziste kapitala (od 1992. poznato kao Beogradska Berza BELEX).

9. POJAM FINANSIJKE STEDNJE Stednja je, u sustini, deo dohotka cija je potrosnja odlozena za buducnost. Na finansijskim trzistima vrsi se transferisanje novcanih sredstava od subjekata

koji raspolazu viskovima sredstava prema subjektima kojima novcana sredstva nedostaju.

Izvori novcanih sredstava:1. Stednja2. Transformacija mobilisanog novca u capital3. Kapital iz inostranstva

Motivi za stednju:1. Materijalni (bogacenje, uvecanje imovine, sigurnija buducnost, razvoj,

ostvarivanje socijalnih, drustvenih I ekonomskih ciljeva)2. Nematerijalni (sigurnost, skolovanje, lecenje)

Sklonost ka stednji zavisi od:1. Visine tekucih prihoda2. Zivotnog standarda3. Navika4. Stabilnosti5. Poreskih opterecenja

Visina stednje zavisi od:1. Novcanih prihoda I motive stednje potrosaca

9

2. Visine ostvarenog neto dobitka I njegove raspodele3. Razvijenosti instrumenata za stimulisanje stednje4. Razvijenosti I uspesnosti funkcionisanja sekundarnog trzista HoV

Sekundarna trzista imaju veliki znacaj za stepen stednje; ona predstavljaju priliku za promene u strukturi portfelja HoV, sto podstice razvoj investicione culture malih akcionara (gradjana). Na duzi rok, ovakav razvoj finansijsih trzista dozvoljava da se angazuje daleko veci obim nacionalne stednje u investicione svrhe.

Osnovni ucesnici u stedno-investicionom ciklusu:1. Stanovnistvo (mesecna primanja, uravnotezena potrosnja; vise stedi nego

sto se zaduzuje; podtice se adekvatnom kamatom, cvrstom valutom, raznovrsnim mogucnostima zaduzivanja po osnovu stednje)

2. Privredni subjekti (suficitni, osim za investicije u kapitalna dobra)3. Javni sector (rashodi skoro uvek veci od prihoda; neto duznik, ali u glavnom

preko finansijskih trzista HoV, a ne preko finansijskih institucija).

10. TRANSFORMACIJA MOBILISANOG NOVCA U KAPITAL U BANKAMA; KAPITAL PRIBAVLJEN U INOSTRANSTVU

Banke neprekidno mobilisu novac u depozite, stvarajuci pasivu, cime stvaraju I izvor finansiranja. Struktura rocnosti depozita moze se kretati od depozita po vidjenju (a vista) do depozita na nekoliko godina; depoziti koji su raspolozivi preko godinu dana imaju karakter kapitala. Banka nastoji da kratkorocne depozite koje prima plasira preko finansijskog trzista na duzi rok, gde su kamatne stope vise.

Banke su zainteresovane da imaju sto vise deponenata/stedisa, I da njihove stedise budu medjusobno poslovno povezane, jer pri medjusobnom transferu ne dolazi do smanjenja ukupne kolicine depozita kod banke, nego samo do prenosa sredstava sa jednog racuna na drugi.

Ovakve operacije predstavljaju izvesni rizik za banku; moguce je da dodje do podizanja novca sa depozita u vecem obimu nego sto je razlika izmedju ukupnih depozita I dugorocnih plasmana (nelikvidnost banke).

U principu, svago dugorocno plasiranje je po pravilu netipican posao za banku, zbog cega izaziva ne samo vece troskove za odobravanje tog plasmana, vec I pracenje njegove naplate (bonitet duznika). Dugorocni plasman moze biti pokriven hipotekom (ovo je neizvestan metod, zbog trzisnih fluktuacija).

Dva osnovna oblika priliva kapitala iz inostranstva na domace finansijsko trziste – pozajmljivanje na kreditnoj osnovi (poverilacko-duznicki odnos) I kroz strana ulaganja u domaca preduzeca na vlasnickoj/suvlasnickoj osnovi (“greenfield” investicije).

10

Pri zaduzivanju u inostranstvu, u momentu se povecava domaca ponuda kapitala, a smanjuje u trenutku vracanja pozajmljenog kapitala u inostranstvo. Preterano zaduzivanje dovodi do gubitka autonomije u vodjenju ekonomske politike; kreditiranje iz inostranstva je uvek propraceno odlivom sredstava u obliku kamata, I eventualne otplate glavnice.

Pribavljanje kapitala na vlasnickoj osnovi povecava domacu ponudu kapitala u momentu pribavljanja, a ne smanjuje domaci kapital po osnovu odplate glavnice (jer se ona ne otplacuje). Dolazi samo do odliva dela neto dobitka .

Ukupna novcana sredstva u jednoj nacionalnoj privredi ne predstavljaju ponudu novca na finansijskim trzistima, jer se neki deo akumuliranih sredstava, kako kod privrednih subjekata tako I kod gradjana, koristi za nabavku kapitalnih dobara I trajnijih potrosnih dobara. Ovo smanjuje ponudu kapitala na domacem trzistu, dok je plasman istih sredstava na orocenu stednju ili na berzu HoV povecava.

11. TOKOVI TRANSFERISANJA FINANSIJSKE STEDNJE Na finansijskim trzistima se javljaju vlasnici stednje kao suficitne ekonomske

jedinice, koji nude svoja sredstva kao investitori I ocekuju prihod putema kamate; takodje se javljaju I deficitne ekonomske jedinice, koje imaju ideje za ulaganje I posao, ali potrazuju novcana sredstva za njihovo ostvarenje.

Gradjani, preduzeca, banke + finansijske organizacije, drzavne institucije + javni sector (pojavljuju se u obe kategorije, sa raznim motivima)

Tokovi kretanja finansijske stednje – direktni I indirektni1. Kod direktnog finansiranja, tokovi se odvijaju direktno od suficitnih ka

deficitnim jedinicama, bez ucesca intermedijarnih finansijskih institucija. Ovo predstavlja neorganizovano finansijsko trziste.

Kroz zajmovne instrumente (potrazivanja po osnovu direktno datog kredita, obveznice krajnjeg korisnika finansijske stednje, komercijalni zapis, drzavna HoV)

Kroz vlasnicke instrumente (akcije)2. Kod indirektog finansiranja, izmedju davaoca stednje I krajnjeg korisnika

stednje se pojavljuju intermedijarne finansijske institucije. Prednost ovako urednjenih tokova jeste sto intermedijarna institucija moze prikupiti veci broj sitnih I kratkorocnih stednih uloga I ta sredstva plasirati deficitnim ekonomskim jedinicama kupujuci njihove dugorocnije instrumente, I to u vecim iznosima.

Kod indirektog finansiranja, deficitne ekonomske jedinice kreiraju I prodaju indirektne finansijske instrumente intermedijarnim institucijama, a one kreiraju svoje instrumente koje prodaju suficitnim ekonomskim jedinicama, koje tom kupovinom dolaze do direktnih finansijskih potrazivanja (active).

11

12. POJAM I OBLICI FINANSIJSKE AKTIVE Finansijska aktiva podrazumeva svaki imovinski oblik koji ima vrednost koja se

moze razmenjivati. Ona predstavlja neopipljivu aktivu, cija vrednost ne zavisi od vrednosti fizickih dobara, vec predstavlja prava na neke buduce prihode I koristi.

Finansijski instrumenti predstavljaju aktivu – oni predstavljaju plasmane za subjekte koji ih poseduju, posto imaju prava na buduce prihode od njih – oni predstvaljaju odredjene obaveze za njihove emitente, jer ti instrumenti za njih predstavljaju finansijsku pasivu. (svaka aktiva ima svoju pasivu)

Oblici active: 1. HoV2. Depoziti3. Potrazivanja4. Finansijska prava5. Ziralni novac6. Devizna sredstva7. Zlato I plemeniti metali

13. POJAM HARTIJA OD VREDNOSTI Nastale u Srednjem veku; njihov razvoj je otpoceo sa opstim razvojem privrede I

Industrijskom revolucijom; nastanak modernih HoV se vezuje za Italiju, Spaniju I Francusku; najveci doprinos su dale SAD I V.Britanija; za izgradnju velikih projekata (PTT, saobracaj, energetska postrijenja) koriscena su sredstva prikupljena emisijom akcija I obveznica.

Definicija – pisani dokument koji daje svojim vlasnicima odredjena prava; prema Zakonu o HoV, one predstavljaju “prenosivi elektronski dokument izdavaoca, koji glasi na ime” I “iz kojeg za zakonite imaoce proizilaze jednaka prava”.Osnovna obelezja HoV:

1. predstavljaju formalna dokumenta/pisane isprave2. sadrze odredjena imovinska ili licna prava3. omogucavaju svojim vlasnicima koriscenje prava koja iz njih proisticu

Elementi koje sadrze HoV:1. Oznaka vrste HoV2. Oznaka klase (serije HoV, ako je izdavalac izdao vise klasa)3. Naziv, sediste I maticni broj izdavaoca HoV4. Naziv, sediste I maticni broj lica na cije ime glasi5. Nominalna vrednost celokupne emisije HoV6. Nominalna vrednost HoV7. Opis prava I obaveza koje ona sadrzi (I nacin njihovog ostvarenja)8. Datum izdavanja (odnosno upisa u Centralni registar HoV

Nadlezni organ – Komisija za HoV RS Izdavaoci mogu biti:

1. Domaca pravna lica2. Savezna drzava3. Republike clanice

12

4. Autonomne pokrajne5. Jedinice lokalne samouprave6. Centralna banka7. Strana pravna lica

Vrednost se izrazava u CSD ili u stranoj valuti (uz saglasnost NBS); obavezna je isplata sredstava u valuti koja je na HoV.

Prenos prava HoV vrsi se prenosom HoV na racun novog imaoca u Centralnom registru. Ta prava su, po defoltu, neograniceno prenosiva, osim u sledecim slucajevima:

1. Ako zakoniti imalac izjavi da se odrice prava da raspolaze sa HoV2. Ako nadlezni sud donese odluku o zabrani raspolaganja HoV

Duznicke HoV (obveznice) mogu biti kratkorocne (dospece do 365 dana od dana izdavanja) ili dugorocne.

14. VRSTE HARTIJA OD VREDNOSTI Osnovne podele:

1. po rocnosti (kratkorocne, srednjorocne, dugorocne,pripadaju trzistu kapitala)

2. prema emitentu (drzavne, lokalnih organa, firmi). Drzavne HoV se emituju kada postoji deficit u drzavnom budzetu,nizak riziki stabilan prinos

3. prema mestu emisije (domace, inostrane)4. prema nacinu odredjivanja poverioca (koje glase na ime, na donosioca,

hartije po naredbi)5. prema prirodi odnosa koje odrazavaju (osnovne, izvedene) (najvaznija)

Osnovne HoV se dele na: a) instrumente duga, I b) vlasnicke instrumente.Instrumenti duga su obveznice, certifikati, komercijalni zapisi, note, bondovi, debenture (Pojam – vrsta “akcije” koja predstavlja srednjorocni dug, koja se emituje osnivacima preduzeca I najvecim I najstarijim akcionarim). Debenture cesto poseduju pravo glasa pri izboru rukovodstva emitenta.)

. Instrumente duga mozemo podeliti prema:1. emitentu (drzavne HoV, HoV privrednih subjekata)2. roku dospeca (kratkorocne, srednjorocne, dugorocne)3. poreklu (domace, inostrane, evroobveznice - Evrodolarsko trziste, gde je rec

o trzistu dolara kojima se trguje izvan SAD, uglavnom u Evropi; imaju povoljan poreski tretman, stabilne su I imaju nize kamatne stope.)

4. osiguranju - obezbedjenje izvrsenja obaveza (neosigurane, osigurane) (osigurane – 1. hipotekarne - obezbedjenje zemljistem,zgradom,itd, 2. kolateralne - obezbedjene obveznicama drugih preduzeca,akcijama,itd., 3. certifikati o opremi - obezbedjeni nekom opremom koja se prenosi na kreditora dok emitent ne izvrsi obavezu u potpunosti) (neosigurane – kratkorocne su note, dugorocne su debenture)

5. starosti duga (starije, mladje)6. nacinu placanja kamate (instrumenti bez kupona, obveznice sa kuponom,

konsoli - (Pojam – tip obveznice koji nikada ne dospeva. Na primer, Banka

13

Engleske je u 18. veku emitovala konsole (tzv. Engleske konsole) koji su i dan danas u opticaju.)Specificni instrumenti duga:

a) Obveznice sa promenjljivom kamatnom stopom (zastita od inflacije)b) Prihodne obveznice (visina kamate zavisi od prihoda firme)c) Konvertibilne obveznice (zamenjive za akcije)

Najpoznatiji vlasnicki instrumenti su akcije. Izvedene HoV:

1. Fjucersi I forvordi2. Opcije3. Svopovi4. Sporazumi o kamatnim stopama5. Varanti6. LYON-si

15. OSNOVNE RADNJE SA HARTIJAMA OD VREDNOSTI1. Korisnik HoV moze izvrsiti prenos zaloznog prava na toj hartiji, sto predstavlja zalaganje potrazivanja iz hartije. Pravo svojine u ovom slucaju ostaje i dalje kod prenosioca (zalozni duznik), ili optereceno zaloznim pravom zalogoprimca (zalozni poverilac). Ovakvim prenosom sticalac HoV stice svojstvo zaloznog poverioca, na osnovu cega moze da realizuje prava iz hartije ali samo radi namirenja potrazivanja koje je obezbedjeno zaloznim pravom ustanovljenim prenosom hartije. Sticalac HoV ne moze dalje da raspolaze pravima iz hartije posto ta prava nisu njegova, vec su mu preneta u tacno odredjene svrhe. Zalozno pravo na potrazivanju upisanom u HoV na donosioca, poveralac stice kada mu ta hartija bude predata.

2. Zakoniti imalac HoV moze da ovlasti neko drugo lice kao punomocnika da u njegovo ime i za njegov racun ostvaruje prava iz hartije. Ovakvo ovlascenje mogu dati samo imaoci HoV na ime ili po naredbi, ali ne i imaoci HoV na donosioca. Punomocnik HoV moze dalje raspolagati samo po pravilima o prenosu punomocja na njegovo ime, ali ne moze vrsiti svojinski prenos, posto ni sam ne raspolaze takvim pravom.3. Izdavalac moze HoV na ime da pretvori u HoV na donosioca ili po naredbi, povecavajuci time njenu cirkulacionu moc (konverzija), odnosno moze HoV na donosioca da pretvori u HoV na ime ili po naredbi, smanjujuci cirkulacionu moc.

4. Imalac HoV moze traziti da mu izdavalac izvrsi njenu podelu na vise hartija uz povracaj izdavaocu postojece HoV. Na ovaj nacin imalac HoV moze lakse raspolagati pravima iz tih hartija.

5. Suprotno od deobe, izdavalac HoV moze traziti sjedninjavanje vise HoV koje su izdate od strane istog izdavaoca i za istu vrstu obaveza.

6. Kada dodje do ostecenja HoV, zbog cega ona ne moze da cirkulise u prometu, njen imalac moze da zatrazi od izdavaoca da izda drugu HoV sa istovetnim sadrzajem,pri

14

cemu izdavaocu vrsi povracaj ostecene hartije. Ovakva zamena HoV moguca je samo ako stepen ostecenja nije toliki da se sa sigurnoscu moze utvrditi njen sadrzaj.

7. Ako HoV nestane moze se u sudskom, vanparnicnom postupku proglasiti nevazecom. Ovaj postupak se naziva amortizacija HoV. Na osnovu ovakvih HoV ne mogu se ostvariti nikakva prava. Medjutim, kada lice na zakonit i savestan nacin dodje do ovakvih HoV i postane njihov imalac,moze od predlagaca amortizacionog postupka da trazi da mu preda sve ono sto je primio od izdavaoca amortizovanih HoV

16. ZIRALNI NOVAC, DEVIZE I ZLATO I PLEMENITI METALI Novac je opsti vrednosni ekvivalent, koji sluzi kao mera vrednosti ; on je nastao sa

pojavom robno-trzisne privrede. Osnovne funkcije novca:

1. prometno sredstvo, odnosno sredstvo placanja2. obracunsko sredstvo (unit of account)3. sredstvo za odlozena placanja (unit of account)4. sredstvo za cuvanje vrednosti (stednja)

Ziralni novac ima nematerijalni oblik, I nalazi se na ziro razunu privrednog subjekta. On je jedan od osnovnih instrumenata trzista novca, iako on po svojoj prirodi nije finansijski instrument, vec sredstvo placanja. Ipak, buduci da na medjubankarskom trzistu postoji ponuda I traznja za rezervnim novcem, doslo je do formiranja kamatne stope.

U novac ulaze samo oni depoziti po vidjenju koji se mogu neposredno koristiti za placanje.

Banke dolaze do ziralnog novca na sledeci nacin:1. Kreditima od centralne banke2. Emisijom HoV3. Uplatama deponenata

Devize predstavljaju sva potrazivanja u stranoj valuti prema inostranstvu. Osnovno funkcija deviznog trzista sastoji se u uravnotezenju nivoa cena u zemlji I inostranstvu, preko deviznih kurseva. Centralna banka svojim ucescem sprovodi deviznu politiku, odrzava stabilnost deviznog kursa, itd.

Zlato danas ima manju ulogu nego u ranijim vremenima, kada su postojali mehanizmi konvertovanja (kovanja I topljenja zlatnog novca). Danas zlato uglavnom sluzi kao oblik monetarnih rezervi u centralnim bankama, gde se cuva u polugama (ingotima). Na zlato mogu da se izdaju I zlatne obveznice ( gold bonds), za na sredbro obveznice sa podlogom u srebru ( silver backed bonds ).

17. ULOGA UCESNIKA NA FINANSIJSKIM TRZISTIMA Prema sirem shvatanju – svi ucesnici privrednog i drustvenog zivota jedne

zemlje.Javni sektor; uloga drzave u finansijsko-trzisnim operacijama.

1. Organi centralne vlasti2. Organi lokalne vlasti

15

3. Javna/drzavna preduzecaOvaj sektor se finansira preko fiskalnih prihoda.Sektor privrede obuhvata veci broj subjekata privrednog i drustvenog sektora.Sektor stanovnistva predstavljaju znacajne subjekte stednje; najcesce investira u razne oblike finansijske aktive.Sektor inostranstva su inosubjekti koji ucestvuju na finansijskim trzistima drugih zemalja.

Prema uzem shvatanju – ucesnici su subjekti cije se postojanje i poslovanje vezuje za samo finansijsko trziste, odnosno finansijske institucije i posrednici .

Finansijske institucije su neposredni ucesnici na finansijskim trzistima, cija aktivnost omogucava normalno obavljanje trgovine. Pojavljuju se kao zajmodavci ili kao nosioci regulatorne uloge. Njihova osnovna funkcija je da posreduju izmedju nocilaca i korisnika akumulacije/stednje, preko finansijskih instrumenata.

Finansijki posrednici povezuju ostale ucesnike na trzistu. Nisu sve finansijske institucije posrednici. Kao posebni posrednici se javljaju brokeri, dileri i investicioni bankari.Institucije:

1. Centralna banka2. Komercijalne banke3. Kreditne i stedne asocijacije4. Stedionice5. Investicione kompanije i fondovi6. Penzioni fondovi7. Osiguravajuca drustva8. Finansijske kompanije

Usluge koje vrse ucesnici na trzistu:1. Transformisanje aktive iz jednog oblika u drugi2. Razmena aktive u korist svojih klijenata3. Razmena aktive u svoju korist4. Pruzanje pomoci u kreiranju novih finansijskih instrumenata5. Konsalting6. Upravljanje portfolio aktive

Direktno i indirektno finansiranje:A. Direktno finansiranje – dolazi se do sredstava direktno od davalaca sredstava,

prodavajuci im razlicite oblike finansijskih instrumenata.B. Indirektno finansiranje – ukljucuje posrednike izmedju subjekata stednje i

investicionih subjekata. Oni zaradjuju na bazi razlike izmedju sredstava koje angazuju i koje plasiraju. Oni efikasno mobilisu finansijske resurse na bazi subjekata stednje i bolju alokaciju resursa.

18. VRSTE FINANSIJSKIH INSTITUCIJA Pojedine institucije nastale su pre samih finansijskih trzista (banke i stedionice),

dok su neke tvorevine samih trzista (institucionalni investitori, osiguravajuca

16

drustva i penzioni fondovi) kao sto postoje i neki finansijski posrednici (investicione kompanije).

Sve finansijske institucije sluze za najefikasnije transferisanje stednje od suficitnih ka deficitnim jedinicama.

Podela finansijskih institucija:A. Prva klasifikacija

1. Intermedijarne (kreiraju sopstvene instrumenet kao posrednici u transferisanju stednje)

I. Komercijalne bankeII. Stedionice

III. Stedno-kreditne zadrugeIV. Osiguravajuce kompanijeV. Penzioni fondovi

VI. Finansijske kompanije2. Berze (organizovana mesta za promet instrumenata)3. Pomocne i specijalizovane finansijske institucije (svaka je

specijalizovana za odredjenu vrste aktivnosti)B. Druga klasifikacija

1. Centralna banka2. Depozitne institucije3. Nedepozitne institucije4. Posrednicke institucije

C. Treca klasifikacija1. Klasicne institucije (banke, stedionice, kreditne zadruge)2. Institucionalni investitori (osiguravajuce organizacije,

penzioni fondovi, zaduzbine)3. Kolektivni investitori (investicione kompanije, uzajamni

fondovi)4. Brokersko-dilerske institucije (berzanski posrednici)

D. Cetvrta klasifikacija 1. Centralna banka2. Depozitne institucije3. Nedepozitne institucije4. Berze5. Berzanski posrednici

19. CENTRALNA BANKA Jedna od najznacajnih finansijskih institucija. Nije obican ucesnik, vec ima i

regulativnu ulogu. Narocito je vazna njena uloga na trzistu novca (oredjuje nivo novcane mase, visinu kamatnih stopa). Emitovanjem kvalitetnih HoV i operacijama na otvorenom trzistu, ona doprinosi razvoji finansijskog trzista.

Pojam – samostalna jedinstvena emisiona ustanova monetarnog sistema, odgovorna za monetarnu politiku, stabilnost valute i finansijsku disciplinu.

Instrumenti kojima raspolaze centralna banka:

17

1. Eskonta stopa2. Obavezne rezerve3. Utvrdjivanje minimalne rezerve likvidnosti4. Kupoprodaja HoV5. Ucesce u deviznim transakcijama6. Ogranicavanje plasmana

Funkcije:1. Emisija novcanica, novca i kredita; (stancuje gotovinu,

kreditira banke; regulise novcanu masu i kamatne stope)

2. Sprovodjenje mera kreditno-monetarne politike; (eskontna politika, operacije na otvorenom trzistu, obavezne rezerve, aktiviranje/gasenje depozita)

3. Odrzavanje spoljne likvidnosti; (stabilnost deviznog kursa, nesmetano obavljanje platnog prometa, ravnoteza platnog bilansa, otplata dugova, kontrola poslova sa inostranstvom)

4. Poslovi za drzavu; (krediti, itd)5. Ostalo; (kontrola banaka, pruzanje pomoci ostalim

ucesnicima, selektivno kreditiranje privrednih grana, rezerve plemenitih metala).

20. UTVRDJIVANJE I SPROVODJENJE MONETARNE POLITIKENarodna banka utvrdjuje i sprovodi monetarnu politiku:

1. Izdavanjem kratkorocnih HoV - NBS moze izdavati HoV koje glase na domacu ili stranu valutu,na osnovu odluke kojom se utvrdjuje obim emisije, rokovi dospeca i drugi uslovi za izdavanje HoV, kao i nacin plasmana i isplate tih HoV.

2. Sprovodjenjem operacija na otvorenom trzistu - NBS operacije na otvorenom trzistu sprovodi kupovinom i prodajom HoV. Narodna banka moze kupovati od banaka HoV, gde utvrdjuje vrstu i kvalitet HoV koje kupuje, kao i uslove i nacin pod kojima kupuje i prodaje te HoV.

3. Obavljanjem diskontnih poslova 4. Odobravanjem kratkorocnih kredita - NBS moze bankama odobravati kredite

sa rokom dospeca do godinu dana, na osnovu zalognog potrfelja HoV. Ona utvrdjue vrstu i kvalitet HoV na osnovu kojih odobrava kredite, kao i uslove i nacin odobravanja samog kredita.

5. Utvrdjivanjem obavezne rezerve banaka kod Narodne banke - NBS odredjue visinu obavezne rezerve banaka propisivanjem stope obavezne rezerve, vrste depozita i drugih sredstava na koja se ta stopa primenjuje.

6. Utvrdjivanjem eskontne stope i drugih kamatnih stopa Narodne banke - ona utvrdjuje kamatne stope na plasmane i druga potrazivanja Narodne banke,kao i kamatne stope na sredstva na koja NBS placa kamatu i propisuje nacin obracuna i placanja kamate.

18

7. Utvrdjivanjem mera za odrzavanje likvidnosti banaka i drugih fin. institucija - NBS moze propisati 1) uslove i nacin odobravanja depozitnih i kreditnih olaksica, 2) uslove i nacin obezbedjivanja likvidnosti isplate depozita fizickih i pravnih lica kod banaka i 3) druge mere za odrzavanje likvidnosti banaka.

8. Donosenjem propisa i preduzimanjem mera i drugih aktivnosti iz oblasti deviznog poslovanja utvrdjenih zakonom. NBS samostalno vodi politiku kursa dinara. NBS kupuje i prodaje devize na deviznom trzistu u cilju usmeravanja kretanja kursa dinara i odrzavanja nivoa deviznih rezervi. NBS propisuje 1)uslove i nacin intervencije na deviznom trzistu 2) uslove i nacin obavljanja platnog prometa sa inostranstvom 3) nacin vodjenja devizne stedne knjizice i deviznog racuna i 4) vrstu deviza i efektivnog stranog novca koje kupujei prodaje na deviznom trzistu.

9. Izdavanjem novcanica i kovanog novca. NBS ima iskljucivo pravo izdavanja novcanica i kovanog novca,utvrdjuje apoene i osnovna obelezja novcanica i kovanog novca.

10. Utvrdjivanjem drugih instrumenata i mera monetarne politike - NBS uredjuje i unapredjuje platni promet u zemlji, kontrolise obavljanje platnog prometa u bankama, obavlja poslove platnog prometa u zemlji, u skladu sa zakonom. Ona vodi sistem konsolidovanog sistema trezora, za dinarska i devizna sredstva, kao i druge racune utvrdjene zakonom.

11. Obavljanjem drugih poslova utvrdjenih zakonom - NBS izdaje i oduzima dozvole za rad,vrsi kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banaka i drugih fin. institucija

21. BANKA KAO DEPOZITNA FINANSIJSKA INSTITUCIJABanke su dobile naziv po tome sto su do sredstava dolazile prikupljanjem depozita od ostalih ucesnika na finansijskom trzistu. Ovi depoziti cine pasivu, posto na osnovu depozita imaju obavezu prema deponentima. Banka je institucija koja prikuplja slobodna novcana sredstva (depozite), odobrava kredite i obezbedjuje transakcioni novac (placanja). Osim depozita, izvori sredstava mogu biti i kreditni izvori i sopstvena sredstva. Banka odobrava kredit iz prikupljenih depozita, ali ona moze odobravati kredit i stvaranjem obaveza prema samoj sebi sto se naziva kupovinom aktive kreiranjem depozita. Ovaj vid kreditiranja se zasniva na uverenju banke da svi depoziti nece biti u istom trenutku pretvoreni u novac. Proces kupovine aktive kreiranjem depozita poznat je pod nazivom multiplikacija depozita. Usluge koje vrse banke u oblasti plasiranja sredstava mogu se podeliti u 3 grupe

1. Individualno bankarstvo obuhvata poslove sa stanovnistvom, hipotekarne poslove, poslove sa kreditnim karticama, kreditiranje kupovine dobara i razne usluge koje su namenjene stanovnistvu.

2. Institucionalno bankarstvo se odnosi na poslove kreditiranja nefinansijskih organizacija, finansijskih organizacija i drzavnih agencija

3. Globalno bankarstvo se odnosi na veliki broj aktivnih i pasivnih bankarskih poslova kao sto su poslovno finansiranje, investiranje u hartije od vrednosti, poslovi na trzistu kapitala, poslovni na deviznom trzistu...

19

U poslovanju banaka postoje ogranicenja koja su povezana sa funkcijom Centralne banke. Uticaj rastuce konkurencije i smanjenju trzisnog udela banaka ima za posledicu nizu profitabilnost banaka, promenu poslovne orijentacije i nize troskove pribavljanja kapitala.

Najznacajnija podela banaka je na:1. Univerzalne banke - predstavlja tradicionalni oblik organizacije banaka i one

obavljaju sve osnovne bankarske funkcije2. Komercijalne banke - za predmet poslovanja imaju placanje, drzanje

novcanih rezervi i kreditnu funkciju. Smatra se da je osnovna funkcija komercijalnih banaka prikupljanje stednje od stanovnistva i prelivanje u privredni sektor.

3. Investicione banke posluju sa HoV. Mogu da se bave i organizovanjem emisije HoV, otkupom i distribucijom HoV, trgovinom, restruktuiranjem preduzeca, promenom vlasnicke strukture preduzeca, konsaltingom...

22. SEKURITIZACIJA, FIDUCIJARNI (TRAST) POSLOVI Sekuritizacija – pretvaranje kredita u HoV, ciji okovi dospeca odgovaraju roku

otplate kredita.Banka na taj nacin smanjuje rizik likvidnosti i rizik kamatne stope.Cesta je I razvijena pojava kod hipotekarskih kredita, potrosackih kredita I kreditnih kartica.Fiducijarni (trast) poslovi obuhvataju usluge upravljanja imovinom I finansijama uopste (ukljucujuci HoV), koje banka pruza svojim komitentima.Trast (engleski “trust”) – poverenje, obecanje.Poslovi se vrse u ime I na racun komitenta; sa paznjom “dobrog domacina”.Ovi poslovi su strogo odvojeni od poslova komercijalnog bankarstva .

23. OSIGURAVAJUCE ORGANIZACIJE Pojam osiguranja – uzdruzivanje onih koji su izlozeni istoj opasnosti, sa ciljem da

zajednicki podnesu stetu koja moze zadesiti samo neke od njih. Ima karakter dugorocne stednje. Zakljuceni ugovor je polisa osiguranja; mesecna rata je premija (jednokratna ili periodicna).

Funkcije:1. Osnovna; zastita imovine i lica2. Finansijsko-akumulaciona; premije se placaju unapred, a nadoknade

stete se vrse sukcesivno, kad nastanu. U medjuvremenu ta sredstva se plasiraju preko finansijskih trzista.

Pojam osiguravajucih organizacija – finansijske institucije koje za utvrdjenu premiju obezbedjuju isplatu ugovorene sume, u koliko se desi odredjeni osigurani slucaj.o Vrsi se transfer rizika, cije bi ispoljavanje imalo negativne posledice za

korisnika osiguranja, i distribuira se na veci broj nosioca rizika.

20

o Intermedijarne finansijske institucije; prodaju polise osiguranja, cime prikupljaju finansijsku stednju (kupuju novac), koji u obliku kredita daju drugim institucijama (preko obveznica, akcija, zapisa), cime transferisu finansijsku stednju deficitarnim jedinicama.

o Doprinose diversifikaciji finansijskih trzista i multiplikaciji instrumenata. Vrste osiguranja prema tipu rizika:

1. Osiguranje zivota (potpuno zivotno i vremensko); nacin da se otklone rizici od nedostatka sredstava za zivot i da se zastiti zdravlje pojedinca i porodice. Polise mogu biti polise osiguranja sa investicionom karakteriskom i polise cistog investicionog karaktera, slicne zapisima/obveznicama. (americka osiguravajuca drustva).

a) Osiguranje zivota u uzem smislub) Nesposobnost za rad (naknada propustene zarade)c) Anuitetno osiguranje (akumulirana sredstva, povecana za kamatu,

koja osiguranik nakon prestanka rada moze da koristi u vidu mesecnih isplata)

d) Zdravstveno (obuhvata naknadu troskova lecenja)2. Opste osiguranje

a) Pomorsko osiguranjeb) Osiguranje prevoznih sredstavac) Osiguranje kuce i stanovad) Osiguranje imovinee) Osiguranje od elementarnih nepogodaf) Osiguranje zaposlenih

Koosiguranje – predstavlja podelu obaveze izmedju dve ili vise osiguravajuce kuce, kada pojedinacno nisu u mogucnosti da podnesu veliki obim potencijalne stete.Reosiguranje – osiguranje osiguravajucih drustava, jer osiguravajuca kuca ne moze da podnese visak rizika.

24. PENZIONI FONDOVI Pojam – institucije koje obezbedjuju pojedincima cigurnost i stabilnost prihoda

posle zavrsetka radnog veka. One predstavljaju akumulaciju stednje, koja ce biti sukcesivno isplacivana u buducim godinama.

One su pod stalnom kontrolom drzave; one predstavljaju neki vid rasterecenja budzeta. Ovakvi fondovi okupljaju finansijsku stednju, I transferisu je na isti nacin kao I osiguravajuca drustva, do deficitnih jedinica.

Finansiraju se a) iz tekucih prihoda zaposlenih, b) kao plasiranje zivotne ustede na trzistu HoV.

Podela prema osnivacima:a) Privatni fondovi (preduzeca, organizacije, udruzenja i sindikati)b) Javne ili drzavne fondove (drzavni organi, lokalni organi vlasti)

Portfolio struktura je jednostavna; HoV sa manjim rizikom (drzavne i lokalne obveznice), dugorocne HoV sa vecim prinosom (narocito akcije).

21

25. POJAM INVESTICIONIH FONDOVA Pojam – profesionalno vodjene finansijske institucije, koje mobilisu kapital vise

pojedinaca radi ulaganja u skup HoV razlicitih izdavalaca (portfolio). Imaju posrednicku ulogu, povezujuci stedne sa investicionim subjektima; do

sredstava dolaze prodajuom akcija ili udela, i plasiraju ih u razne HoV. Drustva kapitala-deonicarska drustva, odnosno drustva sa ogranicenom

odgovornoscu, ili kreditna drustva-drustva za uzajamno kreditiranje, ciji organi utrvdjuju politiku fonda.

Fond ne upravlja portfeljom, jer to u njegovo ime radi posebna kompanija koja je i osnovala fond (banka, osiguravajuca organizacija, investiciona kompanija, broker). HoV koje cine portfolio cuva banka-depozitar (kastodi banka).

Kod nas nema takvih fondova, zbog nerazvijenosti trzista. Obelezja investicionih fondova:

a) Finansijske institucije (okupljaju i plasiraju kapital)b) Plasiraju sredstva u portfelj HoVc) Profesionalno su vodjene firmed) Predstavljaju nacin plasmana sredstva u finansijske instrumente na

osnovu zelja ulagacae) Imaju poseban oblik pasive

Jedan od glavnih motiva za davanje sredstava takvom fondu je disperzija rizika.

26. OTVORENI INVESTICIONI FONDOtvoreni investicioni fond funkcionise na principu prikupljanja novcanih

sredstava putem izdavanja investicionih jedinica i otkupa investicionih jedinica na zahtev clana fonda. Nema svojstvo pravnog lica. Minimalna novcana sredstva za otpocinjanje poslovanja ne mogu biti manja od 200.000 evra, koji se uplacuje kod kastodi banke u roku od 3 meseca od dana upucivanja javnog poziva za kupovinu investicionih jedinica. Imovina fonda je u svojini clanova fonda. Drustvo za upravljanje donosi pravilnik o tarifi za svaki otvoreni fond posebno i

naplacuje naknade u skladu sa njim. Iz imovine otvorenog fonda mogu se naplacivati:

1) Naknada drustvu za upravljanje imovinom fonda2) Troskovi kupovine i prodaje HoV3) Troskovi kastodi banke4) Troskovi eksterne revizije

Utvrdjivanje neto vrednosti imovine otvorenog fonda po investicionoj jedinici se vrsi svakog radnog dana.

Sticalac investicione jedinice ima sledeca prava:1) Pravo na srazmerni deo prihoda2) Pravo na otkup3) Pravo na srazmerni deo imovine otvorenog fonda u slucaju raspustanja4) Druga prava, u skladu sa zakonom.

22

Sticanje investicionih jedinica moze se vrsiti iskljucivo kupovinom u novcu. Cena jedinice sastoji se od neto vrednosti imovine po investicionoj jedinici na dan uplate, uvecane za naknadu za kupovinu. Clan fonda ne moze steci vise od 10 odsto neto vrednosti imovine otvorenog fonda.

Spajanje otvorenih fondova se moze vrsiti uz:1) Spajanje uz pripajanje – jedan otvoren fond prestaje da postoji bez

raspustanja prenoseci drugom otvorenom fondu celu svoji imovinu i obaveze u zamenu za izdavanje investicionih jedinica clanovima otvorenog fonda prestalog spajanjem od strane otvorenog fonda kojem se pripaja.

2) Spajanje uz organizovenje – dva ili vise otvorenih fondova prestaju da postoje bez raspustanja prenoseci celu svoju imovinu i obaveze na novi otvoreni fond u zamenu za izdavanje investicionih jedinica clanovima prestalih otvorenih fondova od strane novog otvorenog fonda.

Otvoreni fond ostvaruje prihode od kamata, dividendi i ostvarenih kapitalnih dobitaka.

Clanovi otvorenog fonda nemaju pravo da zahtevaju raspustanje fonda. Drustvo za upravljanje prestaje da upravlja fondom ako Komisija resenjem oduzme

dozvolu za rad tom drustvu.

27. ZATVORENI INVESTICIONI FONDZatvoreni investicioni fond je pravno lice organizovano kao otvoreno

akcionarsko drustvo. On prikuplja novcana sredstva prodajom akcija putem javne ponude. Drustvo za upravljanje osniva i upravlja zatvorenim fondom. Ono ima pravo na podmirenje troskova osnivanja iz imovine zatvorenog fonda do iznosa 2% vrednosti osnovnog kapitala pri osnivanju zatvorenog fonda. Utvrdjivanje neto vrednosti imovine zatvorenog fonda po akciji vrsi se najmanje

jedanput mesecno. Ulaganja u nepokretnosti mogu biti ulaganja u zemljiste, zgrade (poslovne,

stambene, stambeno-poslovne, ekonomske i dr.) i posebne delove zgrada (stanovi, poslovne prostorije i dr.). koji su upisani u javnim knjigama. U jednu nepokretnost moze se uloziti najvise do 20% imovine fonda. Fond se moze zaduzivati bez ogranicenja.

Osnovni kapital fonda moze biti samo u novcu. Ovaj kapital ne moze biti manji od 200.000 evra, i uplacuje se u celosti na racun kod kastodi banke.

Organi zatvorenog fonda su:1. Skupstina – donosi odluku o zakljucenju i raskidu ugovora o upravljanju u

skladu sa zakonom, odobrava raspodelu dobiti, novu emisiju akcija i bira clanove nadzornog odbora fonda.

2. Nadzorni odbor – nadgleda sprovodjenje obaveza drustva za upravljanje u pogledu ostvarenja investicionih ciljeva, investicione politike, kao i postovanje ogranicenja ulaganja.

Akcije zatvorenog fonda glase na ime, nedeljive su i neograniceno prenosive Drustvo za upravljanje upravlja zatvorenih fondom na osnovu ugovora o upravljanju.

Ugovor o upravljanju u ime fonda zakljucuje nadzorni odbor fonda.

23

Zatvoreni fond prekda sa radom u slucaju:fond i drustvo mogu sporazumno raskinuti ugovor o upravljanju fondom.fond moze da raskine ugovor o upravljanju van osnova predvidjenih ugovorom o upravljanju.ugovor o upravljanju se raskida, po sili zakona, od dana oduzimanja dozvole za rad drustvu za upravljanje.

Drustvo za upravljenje predlaze skupstini fonda nacin raspodele dobiti fonda. Nakon sastavljanja finansijskih izvestaja, dobijenog izvestaja eksterne revizije i odluke skupstine fonda, drustvo za upravljanje izdaje kastodi banci nalog za raspodelu dobiti akcionarima fonda.

28. PRIVATNI INVESTICIONI FONDPrivatni investicioni fond je pravno lice organizovano kao drustvo sa

ogranicenom odgovornoscu, u skladu sa zakonom. Minimalni novcani ulog clana privatnog fonda ne moze biti manji od 50.000 evra. Ovi fondovi ne podlezu opstim pravilima o investicionim fondovima.

Privatni fond se moze zaduziti bez ogranicenja, u skladu sa svojim pravilima poslovanja. Upravljanje ovim fondom iskljucivo obavlja drustvo za upravljanje, u skladu sa ugovorom o upravljanju zakljucenim sa privatnim fondom. Obavezni opsti akt privatnog fonda su pravila poslovanja. Ova pravila sadrze:

1. Opis investicionih ciljeva, investicionu politiku i glavne rizike u vezi sa njom;2. Vrednost udela3. Pravila o prenosu udela4. Iznos minimalnog novcanog uloga po clanu5. Nacin utvrdjivanja neto vrednosti imovine fonda6. Odredbe o izvestavanju clanova fonda7. Rok na koji se fond osniva, ukoliko se osniva na odredjeno vreme8. Postupak raspustanja fonda9. Druga pitanja od znacaja za poslovanje fonda

Pravila poslovanja moraju biti dostupna zainteresovanim investitorima.

29. POJAM I VRSTE BERZIBerza se definise kao organizovan prostorna kome se po strogo utvrdjenim pravilima trguje (kupuje i prodaje) hartijama od vrednosti, novcem i stranim sredstvima placanja. Pojam berza se vezuje za belgijskuporodicu van der Beurse u cijem su se lokalu u brizu u XV veku sakupljali trgovci radi zakljucivanja razlicitih poslova. Kasnije su pojmom "de burse" oznacavali svoje skupove,umesto samo mesto na kojem su se sastajali.Pravila trgovanja na berzi imaju ulogu da:a) obezbede standardizaciju predmeta trgovine i samih pravila trgovineb) da pruze zastitu ucesnicima u trgovanju. Polazeci od vrste berzanskog materijala, berze se dele na:

1. Robne berze - gde se trguje razlicitim vrsta roba (zito, krompir,meso...) i uslugama (transportnim uslugama u prekomornom i vazdusnom transportu...)

2. Finansijske berze - mogu biti

24

- univerzalne - to su one berze na kojima se trguje hartijama od vrednosti i to vlasnickim i dugorocnim HoV, ali se ne iskljucuje ni trgovanje kratkorocnim HoV, novcem, devizama, finansijskim derivatima (fjucersima i opcijama) i zlatom

- specijalizovane - to su one berze na kojima se trguje samo odredjenim berzanskim materijalom.One mogu biti berze efekata (ako se na njima trguje samo dugorocnim HoV), devizne berze, berze zlata i plemenitih metala i sl.

30. ORGANIZACIJA BERZEBerza se najcesce organizuje kao akcionarsko drustvo, gde pored akcionara znacajno mesto imaju clanovi - posrednici koji zakupljuju mesta za trgovanje. Clanovi berze imaju svojeposebne organe koji se staraju o njihovim interesima,kako prema samoj berzi,tako i prema okruzenju u kome deluju. Ti organi su nadlezni za uredjenje trgovanja na berzi, kao i za odredjivanje njihovog sadrzaja. Savremene berze su visoko organizovane institucije,koje su regulisane kako sopstevnom tako i drzavnom regulativom.S obzirom na mesto trgovine berza moze biti organizovana kao aukciono ili kontinuirano trziste. Aukciono trziste je berza na kojoj se nalozi klijenata za prodaju ili kupovinu sistematizuju i izvrsavaju simultano uz formiranje jedinstvene cene. Aukcija moze biti pismena ili usmena. Rezultat aukcije je kurs instrumenta - ukoliko je za pojedini fin.instrument bilo vise aukcija u toku dana, na kraju radnog dana se utvrdjuje prosecni dnevni kurs za taj fin.instrument. Na kontinuiranom trzistu se izvrsavanje naloga obavlja tokom celog radnog dana berze. U tom slucaju se cene, odnosno kursevi stalno menjaju. Kod ovog naloga trgovine nije potrebno fizicko prisustvo, posto najveci broj berzi omogucava komunikacionu povezanost i centralni kompjuter koji automatski utvrdjuje naloge i formira cenu koja odgovara ponudi i traznji.

31. POVERENJE I SIGURNOST KAO PRINCIPI POSLOVANJA NA BERZIBerze su u svoje autonomno pravo ugradile principe poverenja i sigurnosti. Proces institucionalizacije poverenja sprovodi se od nastanka prvih berzi. Taj proces se u pocetku odvijao spontano, da bi ga kasnije kreirali posebni organi berze. Proces institucionalizacije poverenja na berzi stiti se berzanskim pravom i autonomnim berzanskim sudstvom - berzanskom arbitrazom i sistemom sankcija.

Proces institucionalizacije sigurnosti ima dva podprocesa. Prvi podproces obuhvata aktivnosti posrednika usmerene na osiguranje svoje delatnosti i svodjenje trzisnih rizika na minimum - definisu se odredjene pratece delatnosti - kontrola kvaliteta i kvantiteta robe, osiguranje i slicno i to se ugradjue u pravila berze. Ucesnici moraju da se pridrzavaju ovih pravila, na koji nacin svi elementi poslovanja postaju unapred poznati, cime se rizik svodi na najmanju mogucu meru. Drugi podproces odnosi se na aktivnost drzave prema berzi. Velika kriza i pronevere primorale su drzavu da se umesa u neke oblasti koje su se ranije regulisale autonomnim berzanskim pravom. Tako je drzava pocela da donosi propise kojima se regulise kontrola berzanske delatnosti - da intervencijomobezbedi sto sigurniju trgovinu na berzama, a da istom tom intervencijom ne ugusi berze.

25

32. OSNIVANJE I DELATNOST BERZEOsnivac, odnosno akcionar berze moze biti RS, domace i strano i fizicko lice. Novcani deo osnovnog kapitala berze ne moze biti manji od MILION evra u dinarskoj protivvrednosti. Dozvolu za rad berze daje Komisija za HoV. Uz zahtev se prilaze:

1) Osnivacki akt berze2) dokaz oporeklu osnivackog kapitala3) dokaz o uplati osnovnog kapitala4) Dokaz o kadrovskoj, organizacionoj i tehnickoj osposobljenosti5) statut berze6) pravila poslovanja berze7) pravilnik o listingu i kotaciji berze8) spisak osnivaca9) podaci o ucescu osnivaca u osnovnom kapitalu berze (u %)10) tarifnik berze11) podaci o clanovima uprave berze.

Komisija donosi resenje o davanju dozvole za rad berze kad utvrdi:1) valjanost zahteva2) da su ispunjeni uslovi utvrdjeni zakonom3) da je prilozena propisana dokumentacija4) da su lica koja poseduju kvalifikovano ucesce podobna i pouzdana.

Komisija ce dati berzi dozvolu za rad ako berza:a) ima najmanje 3 zaposlena lica na neodredjeno vreme, koja imaju dozvolu za

obavljanje brokerskog poslab) ispunjava druge uslove koji se odnose na kadrovsku ,organizacionu ili tehnicku

osposobljenost

Komisija odbija zahtev za davanje dozvole za rad berze ako utvrdi da postoji jedan ili vise sledecih razloga za odbijanje zahteva:

a) da nisu ispunjeni uslovi za rad berze propisani zakonomb) da clanovi uprave berze ne ispunjavaju uslove iz zakonac) da poreklo osnovnog kapitala nije jasnod) da je struktura povezanih lica takva da onemogucava efikasno vrsenje nadzora

nad poslovanjem berzee) da lica koja poseduju kvalifikovano ucesce ne ispunjavaju kriterijume podobnosti

i pouzdanosti.

Berza stice svojstvo pravnog lica upisom u registar privrednih subjekata. Ona je duzna da u roku od 30 dana podnese prijavu za upis u registar privrednih subjekata. Ne sme poceti da obavlja delatnost pre upisa u registar.

Delatnost berze obuhvata sledece poslove:1) organizovanje javne ponude HoV i povezivanje ponude i traznje HoV

26

2) objavljivanje informacije o ponudi, traznnji, i trzisnoj ceni HoV i drugih podataka znacajnih za trgovinu HoV.

3) utvrdjivanje i objavljivanje kursnih lista HoV4) obavljanje drugih poslova u skladu sa zakonom

Berza ne moze trgovati HoV, davati savete za kupovinu, prodaju, ili izboru brokersko-dilerskog drustva ili banke.

Zaposleni i clanovi uprave berze su duzni da: 1) cuvaju kao poslovnu tajnu podatke o prometu HoV, kao i druge podatke 2) ne smeju davati savete o trgovini HoV, niti misljenje o povoljnosti ili

nepovoljnosti trgovine3) ne smeju davati savete u vezi sa izborom brokersko-dilerskog drustva ili banke.

Berza organizuje informacioni sistem kojim se obezbedjuje:1) da svi ucesnici u trgovini HoV mogu istovremeno, ravnopravno i pod jednakim

uslovima davati i prihvatati naloge zakupovinu i prodaju HoV2) da svi ucesnici u trgovini HoV na berzi imaju u istom trenutku jednak pristup

informacijama o HoV kojima se obavlja trgovina

33. BERZANSKO TRZISTENa berzanskom trzistu moze se trgovati samo HoV i drugim fin.instrumentima. HoV i druge fin. instrumente berza ukljucuje na berzansko trziste na zahtev izdavaoca, a u skladu sa zakonom. Berza objavljuje javno na svojoj internet stranici i u najmanje jednomlistu koji se distribuira na celoj teritoriji Srbije, listu izdavalaca i vrstu HoV i dr.fin.instr. Trgovina HoV i dr. fin. instr. na berzi moze poceti posle objavljivanja resenja o prijemu na listing HoV. Berza utvrdjuje kursnu listu HoV kojima se trguje na berzi. Kursna lista je izvestaj berze koji mora sadrzati podatke o HoV kojima se trgovalo tog dana, kolicinama, cenama i promenama cena. Kursna lista se dostavlja svakog dana Komisiji. Berza je duzna da svakodnevno, u najmanje dva dnevna lista, objavljuje kursnu listu HoV kojima se trgovalo na berzi.Berza privremeno obustavlja trgovinu odredjenim HoV u slucaju da trgovina moze izazvati poremecaj na trzistu, odnosno ako je potrebno radi zastite investitora. Ova privremena obustava traje do sticanja uslova za nastanak trgovine, a najduze 6 meseci od dana donosenja resenja berze oprivremenoj obustavi trgovine.Berza iskljucuje sa listinga HoV odredjenog izdavaoca ako:

1) se trgovina HoV ne vrsi duze od 6 meseci2) izdavalac prestane da ispunjava uslove za listing na berzi3) HoV istekne rok dospeca4) je nad pravnim licem koje je izdalo HoV otvoren postupak stecaja ili likvidacije

27

5) izdavalac podnese zahtev za ukljucenje na drugu berzu ili vanberzansko trziste6) to zahteva izdavalac u slucaju promene njegove pravne forme i prelaska iz

otvorenog u zatvoreno akcionarsko drustvo7) Komisija proceni da jetopotrebno radi zastite investitora

34. BEOGRADSKA BERZABeogradska berza je sledbenik Beogradske berze iz 1886. godine. Berza je pocela sa radom 2.januara 1895. godine. Zasluga za stvaranje Beogradske berze pripada beogradskim trgovcima koji su bili okupljeni oko srpskog trgovackog drustva i koji su bili "nadahnuti uverenjem da je izvor moci jedne drzave u blagostanju njenog naroda,koje seopet sastoji u dobro uredjenoj trgovini i naprednoj narodnoj privredi, bez cega jedna drzava ne mozr napredovati,niti jaka biti". Berza je imala prekid u radu u periodu I svetskog rata, do 1919.godine, a do II svetskog rata je izrasla u snazan finansijksi centar u ovom delu Evrope. Od pocetka II svetskog rata, berza nije radila, a formalno je ukinuta sezdesetih godina proslog veka. Obnovljena je Beogradska berza 1989. godine osnivanjem Trzista kapitala od strane najvecih jugoslovenskih banaka. Trziste kapitala 1992. godine promenilo je ime u Beogradska berza. Danas je Beogradska berza neprofitna organizacija. Clanice berze su banke i brokersko dilerska drustva.

35. NALOZIU proslosti je trgovina na berzi podrazumevala neposredan odnos investitora i berzanskog posrednika, sto je obuhvatalo fizicku razmenu papira za novac. U savremenim uslovima investitor koristi racun HoV kod berzanskog posrednika. Instrukcija berzanskom posredniku da proda ili kupi odredjeni finansijski instrument nazaiva se nalogNalozi se mogu podeliti:

a) po kolicini - dele se na tipicne - sadrzi zaokruzen iznos, Uobicajen je u trgovini atipicne - sadrzi manji iznosod zaokruzenog

b) po vrsti - dele se na trzisni - najcesce je u upotrebi. Radi se o nalogu berzanskom posredniku

da kupi ili proda odredjeni iznos HoV po trzisnim uslovima, sto znaci po najpovoljnijoj ceni

limitirani - podrazumeva da berzanski posrednik kupi ili proda HoV po ceni koja je niza ili jednaka odredjenoj ceni koju utvrdjuje klijent, kada je u pitanju kupovina. Kada je u pitanju prodaja, onda se nalog izvrsava po ceni visoj, ili jednaka ceni koju odredjuje klijent.

stop - podrazumeva da klijent u nalogu odredi tzv. stop cenu. Kada se radi o kupovini, stop cena mora biti iznad trzisne cene u momentu kada je nalog dao,a ako se radi o prodaji, stop cena mora biti ispod trzisne

c) po vremenskom periodu - dele se na dnevni - vazi u toku radnog dana do opoziva - istice u momentu kada to investitor zahteva

28

na pocetku ili na kraju trgovine - izvrsava se u odredjenom delu radnog dana berze

36. KOTACIJAKotacija predstavlja formiranje cene po kojoj se prodaju ili kupuju fin. instrumenti na berzi, polazeci od naloga klijenata. Ovo podrazumeva uporedjivanje naloga za kupovinu ili prodaju sa odredjenim fin.instrumentom. Suceljavanje ponude i traznje realizuje se na parketu berze, odnosno na skupu predstavnika clanova berze.Procesom odredjivanja cene (kursa) rukovodi sluzbenik berze. Kada rukovodilac kotacije utvrdi ravnotezu ponude i traznje, kotiranje se obustavlja i cena po kojoj su one uravnotezene se smatra zakljucnom. Ukoliko ima vise kotacija u toku radnog dana, kao zakljucna cena se smatra cena poslednjeg kotiranja, ili se racuna prosecan kurs svih kotacija u toku dana. Ova cena se objavljuje na oglasnoj tabli i specijalizovanoj stampi.Kotacija akcija na berzi znaci da je odredjena kompanija dobila odobrenje da svoje akcije plasira na berzi kao kompanija na listingu. Ovim se kompaniji omogucuje prikupljanje dodatnog kapitala. Svaka berza objavljuje listing kompanija cije se akcije mogu kotirati na berzi. Kada kompanije dostignu odredjene uslove za ulazak na listing, u pogledu visine svog kapitala i objavljivanja fin.izvestaja, sticu pravo da se njihove akcije kotiraju na berzi.Trgovina dugorocnim fin.instrumentima koji nisu primljeni u listing na berzama vrsi se na salterskom tristu koje je specijalizovano za tu trgovinu. Funkciju salterskog trzista vrsi mreza dilera i brokera, povezanih komunikacionim linijama.

37. OBRACUN BERZANSKIH TRANSAKCIJA I BERZANSKI IZVESTAJI I ANALIZE Obracun je zavrsna faza berzanskog ciklusa; to je obracun i izvrsenje

kupoprodajnih operacija, sto se obavlja van berzanskog prostora, u posebnim odeljenjima berzanskih posrednika i u specijalizovanim klirinskim institucijama.

Vrse se razne knjigovodsvtene operacije, a krajnji rezultat je registracija transfera vlasnistva; na kupca se transferisu HoV, a novcana sredstva na prodavca.

Transakcija je zakljucena na parketu berze, i obavezujuca je za ucesnike. Ove obaveze se ugovaraju vrlo sazetim jezikom, bez mogucnosti dalje kontrole ugovornih obaveza, tako da je potrebno potrvditi trgovinu (cena, ugovorne strane, vreme, kolicina finansijskih instrumenata, itd.)

Taj zakljuceni ugovor se predaje pomocnim sluzbama na obradu; oni formalizuju zakljcnu transakciju, posle cega se ti podeci salju drugom ucesniku u trgovini na potvrdu i izvrsenje. U isto vreme se obavestava davalac naloga da je njegov nalog izvrsen, pri cemu mu se ukazuje na prava i obaveze koje on ima prema berzanskom posredniku.

Klirinske i depo institucije; posebne institucije koje vrse obracun i izvrsenje transakcija, i drze u depou HoV. Koriste se prednostima saldiranja medjusobnih obaveza ucesnika u trgovini, i transfera salda novcanih sredstava na ucesnike. Proces je ovako jednostavniji i jeftiniji.

Berzanski izvestaji i analize:

29

Trzisna cena (kotacija ili kurs) finansijskih instrumenata se objavljuje na nacin utvrdjen pravilima berze, kao i u specijalizovanim rubrikama stampe.Berzanske table i posebna tehnicka sredstva; specijalzovana i obicna stampa je najpouzdaniji izvor informacija o cenama.Berznaske analize se daju u obliku posebnih izvestaja o ukupnoj trgovini, kretanju cena; na primer, dnevni izvestaj o trgovanju na berzi.

38. FORMIRANJE I KRETANJE CENA I SPEKULATIVNE OPERACIJEInvestitor moze, preko sredstava informisanja berze, da uvidi trend u kretanju cene (prevashodno na gore ili dole) finansijskih instrumenata, i na bazi toga da rukovodi svojih portfoliom HoV, radi ostvarivanja dobitka ili vece vrednosti.Spekulativne operacije:

o Spekulacija postoji kada investitor preuzme rizik koji je prekomeran sa stanovista normalnog investiranja, na osnovu pretpostavke da ce mu doneti (usled specificnih faktora ili trzisnih okolnosti) prinos veci od trzisnog proseka. Spekulacija korisi razlike u ceni istog finansijskog instrumenta u razlicitim periodima, i ne predstavlja manipulaciju trzista. Arbitraza nije oblik spekulacije, jer koristi razliku izmedju dva trzista, i pri arbitrazi investitor ne preuzima nikakav konkretni rizik.

o Spekulacije izazivaju nagle fluktuacije na trzistu; ogranicavaju se pravilima berze i drzavnim propisima (u obliku procenta dozvoljene promene cena u jednom danu).

o Spekulacija podrazumeva kupovinu HoV na kredit; uobicejano na razvijenim trzistima, pod strogom kontrolom. Kupovina HoV na kredit se vrsi preko racuna komitenta kod berzanskih posrednika; komitentu se odobrava kredit prema ukupnom stanju sredstava na racunu, i on je duzan da deo tih sredstava drzi u likvidnom obliku (tzv. Margina). Ako se ockuje rast cena, kupuje se na kredit, a ako se ocekuje pad, on ce prodavati na kredit.

o Prodaja HoV na kredit je prodaja instrumenata koje investitor ne poseduje u trenutku prodaje, a koje pozajmljuje od berzanskog posrednika da bi mogao da izvrsi isporuku u roku od 3 do 5 dana. Investitor kasnije vraca pozajmljeni instrument. Ovo je karakteristicno za trzista koaj ulaze u duzi period opadanja cena. Ovo je ograniceno regulativom.

39. MANIPULACIJE NA BERZI I BERZANSKE KRIZEo Pojam – organizovanje transakcija investitora i berzanskih posrednika, u cilju

neposrednog uticaja na ponudu i traznju suprotno od zakonitosti trzista. Njih savremene berze zabranjuju.Vrste:

30

1. Fiktivna prodaja (transakcija u kojoj nema promene vlasnistva; simulirana kupoprodaja, po ceni iznad preovladjujuce; stvara privid aktivnosti, koji se ipak izvestava u berzanskom izvestaju; iluzija da cena akcija raste)

2. Suprotni nalozi (istovremeni nalog za kupovinu i prodaju iste akcije)3. Glasine (sirenje netacnih podataka; neosnovane ocene da se na trzistu

treba kupovati ili prodavati)4. Pulovi (posebne grupe ucesnika na trzistu koje zele uticati na rast ili pad

cena pojedinih akcija; stalni i povremeni, uvek dobro organizovani)5. Korner (monopolski polozaj u raspolaganju nekom akcijom, tak da ga

investitori moraju kupovati od monopoliste po visoj ceni)o Americki tajkun Jay Gould pocetkom 20. veka (fiktivna prodaja); finansijski gigant

James Pierpont Morgan (osnivac kuce J.P. Morgan; suprotni nalozi); afera South Seas Bubble pocetkom 19. veka (glasine); trziste srebra 1987. godine (pulovi i korner).

40. POJAM BERZANSKIH POSREDNIKAPojam – ucesnici na finansijskim trzistima koji su specijalozovani za poslove posrednika izmedju ostalih ucesnika. Oni ne kreiraju svoje instrumente, vec svojim nastupom omogucavaju laksi protok vec postojecih finansijskih instrumenata.

o U pocetku je polozaj berzanskih posrednika bio odredjen trgovackim zakonom, a danas zaokonom o sekundarnim trzistima.

o Oni, kao posrednici, mogu da posluju u ime i za racun drugih lica (brokeri), kao i na svoje ime i za svoj racun (dileri). Ulogu posrednika pogu vrsiti i banke, osiguravajuca drustva.

o Posrednici moraju imati dozvolu za rad, koju izdaju nadlezni drzavni organi (Komisija HoV).

o Poslovi posrednika: 1. Trgovina HoV2. Davanje konsalting usluga3. Vodjenje portfolia HoV za racun korisnika usluga4. Cuvanje HoV5. (danas, u savremenim uslovima) odrenjeni bankarski poslovi i prikupljanje

slobodnih novcanih sredstava

41. VRSTE BERZANSKIH POSREDNIKAo Podela: a) brokeri, b) dileri.o Najveci broj posrednika vrse obe funkcije (brokersko-dilerska drustva).

Ona vrse sledece usluge:1. Pruzanje usluga kupvine i prodaje svih finansijskih instrumenata2. Kratkorocno kreditiranje3. Cuvanje HoV4. Pruzanje savetodavnih i konsalting usluga

o Pojam brokera –

31

1. lice koje posreduje u poslovima na berzi izmedju kupaca i prodavaca, i naplacuje proviziju. Brokeri nisu vlasnici vec samo posrednici; kada se broker specijalizuje samo za prodaju jedne vrste HoV, oda je rec o agentu, koji mora biti registrovan na Berzi. (najzastupljenije shvatanje brokera)

2. lice koje u poslovima trgovanja nekretninama predstavlja prodavca, i uzima proviziju kada proda nekretninu

3. lice koje u poslovima osiguranja pronalazi najbolji aranzman osiguranja za klijenta

Po domacim propisima, broker obavlja poslove u tudje ime i za tudji racun, uz naplatu brokerske provizije.

o Pojam dilera – 1. lice koje kupuje i prodaje HoV u svoje ime i za svoj

racun; ne radi za proviziju, vec zaradjuje od razlike u ceni (najzastupljenije)

2. lice koje kupuje robu ili usluge, radi prodaje krajnjim potrosacima.

Kod nas, diler je cesto shvacen kao ilgalni prodavac deviza.Dileri su vlasnici svojih HoV, i deluju kao samostalna karika u lancu finansijskih trzista. Oni se javljaju na vise trzista i obavljaju vanberzanske poslove, kao i poslove brokera. Oni formiraju posebno medju-dilersko trziste.Ostvaruju prihode na nekoliko osnova:

a. Na osnovu razlike u ceni HoVb. Na osnovu kapitalnih dobitaka (razlika u ceni koja nije ostvarena)c. Na osnovu devizne arbitraze (promena u visini deviznih kurseva)d. Na osnovi razlike u visini stope troskova i prinosa

42. VRSTA BROKERA I DILERA1) Komisioni brokeri:

Nezavisni brokeri cija mesta na berzi glase na fizicka lica (Na NYSE, 1/3 clanova su komisioni brokeri). Oni posluju kao agenti za svoje klijente, druge brokere, a i kao dileri.

2) Brokeri na parketu:Trgovci u Sali za trgovinu na berzi.

3) Trgovci na parketu:Rade samo za sebe, po cemu se razlikuju od brokera na parketu. Ne rade sa drugim brokerima.

4) Specijalisti:a) Aukcionari (utvrdjuju cenu na pocetku radnog

dana)b) Brokeric) Dileri

5) Diskontni brokeri:Pruzaju samo usluge kupovinu I prodaju HoV, uz minimalnu proviziju. Nkada nisu savetnici.

32

6) Brokeri koji nude kompletne usluge7) Odd lot dileri:

Kupuju akcije u okruglim lotovima (npr 100, 1000), pa ih razdvajaju u neparnim, manjim lotovima. Zadovoljavaju potrebe malih akcionara.

43. POJAM I DELATNOST BROKERSKO-DILERSKOG DRUSTVAPojam – prvno lice, organizovano kao akcionarsko drustvo ili drustvo sa ogranicenom odgovornoscu, koje delatnosti obavlja na organizovanom trzistu HoV, u skladu sa zakonom.Na njih se primenjuju odredbe zakona kojima se uredjuju preduzeca.Troskovi osnivanje (osnovni kapital):

1. Brokersko drustvo (50.000 evra)2. Dilersko drustvo (100.000 evra)3. Market-mejker, portfolio menadzer i agent emisije (200.000 evra)4. Pokrovitelj emisije (300.000 evra)

Delatnosti:1. posredovanju u kupoprodaju HoV (brokerski poslovi)2. kupoprodaja HoV u svoje ime I za svoj racun (dilerski poslovi)3. obavezna kupoprodaja HoV u svoje ime I za svoj racun (market-mejker)4. upravljanje HoV u ime I za racun nalogodavca (portfolio menadzer)5. organizovanje distribucije HoV, bez obaveze otkupa nepordatih HoV

(agent emisije)6. organizovanje distribucije HoV, sa obavezom otkupa nepordatih HoV

(pokrovitelj emisije)7. prisanje savetodavnih usluga i konsaltinga (investicioni savetnik)

Neophodna dozvola – Konisija HoV.

44.ZASTITA OD RIZIKA OBAVLJANJA DELATNOSTI BROKERSKO-DILERSKOG DRUSTVAKomisija za HoV je zakonom ovlascena da sprovodi opsta pravila o zastiti ucesnika na finansijskim trzistima od rizika tog oblika trgovine. Brokersko-dilerska drustva moraju da postuju sledece norme:

o Kapitalno brokersko drustvo mora da uvek odgovara iznosu kapitala da bi se obezbedilo pokrice mogucih gubitaka. Komisija za HoV utvrdjuje metodologiju kojom se meri rizik poslovanja i neophodno pokrice rizika.

o Izlozenost prema jednom licu ne sme prelaziti 25% kapitala drustva.o Iznos celokupne izlozenosti drustva riziku ne sme preci 800% visine kapitala.o Brokersko-dilersko drustvo moze obrazovati rezerve za opste rizike, koje se

posebno tretira u knjigama drustva.o Politika urednog upravljanja likvidnoscu se sastoji od:

a) Planiranje ocekivanih poznatih i novcanih izdataka i prilivab) Redovno pracenje likvidnostic) Preduzimanje mera za sprecavanje nelikvidnosti

33

o Drustvo mora mesecno da izracunava:a) Visinu kapitalab) Visinu kapitala potrebnu za obavljanje pojedinih poslovac) Adekvatnost kapitalad) Izlozenost riziku

45. PRAVILA SIGURNOG I DOBROG POSLOVANJA BROKERSKO-DILERSKOG DRUSTVAo Osnovno prvavilo kojim se rukovodi brokersko-dilersko drustvo je nacelo

ravnopravnosti klijenata. Duzno je da cuva, kao poslovnu tajnu, podatke o stanju I prometu na racunima HoV svojih klijenata. Ovi podaci se mogu uciniti dostupni trecim licima na u sledecim slucajevima:

a) Na osnovu pismenog odobrenja klijentab) Tokom inspekcijec) Na osnovu naloga suda

o Pravila poslovanja:a) Ne sme davati pogresne podatke o cenib) Ne sme siriti lazne informacijec) Ne sme raspolagati sa HoV klijenta bez njegove saglasnostid) Ne sme izvrsavati naloge klijenata na protivzakoniti nacine) Ne sme na svoj racun obavaljati kupoprodaju pre izvrsenja naloga klijentaf) Ne sme da iznveri poverenje ukazano ugovorom o upravljanju portfolijag) Ne sme podsticati klijente na ceste transakcije radi naplate provizije

o Obaveze drustva:1. mora da izvrsava naloge brzo i doslovce2. mora da vodi knjigu naloga i opoziva naloga3. mora da prima naloge samo u svojim i drugim ovlascenim prostorijama4. mora da naloge izvrsava po redusledu utvredjenih pravila drustva5. mora da izdaje potvrdu o prijemu naloga (najkasnije sledeceg dana)6. mora da, na zahtev klijenta, izda overeni izvod iz knjige naloge

o Drustvo je duzno da kod ovlascene banke (banke-clana Centralnog registra HoV) mora da otvori namenski novcani racun klijenta i svoj novcani racun, preko kojeg ce se vrse uplate i isplate vezane za promet HoV.

o Ugovorom o upravljanju HoV propisuje se narocito:1) Iznoz novcanih sredstava, odnosno vrsta i kolicina HoV

koje klijent stavlja na raspolaganje drsutvu2) Politika ulaganja u HoV3) Uslovi pod kojima klijent daje HoV drustvu.4) Visina provizija

46. OVLASCENE BANKE ZA OBAVLJANJE BROSKERSKO-DILERSKE DELATNOSTI

34

(Na ovlascenu banku se primenjuju isti uslovi, pravila i ogranicenja kao i na brokersko-dilerska drustva, jer obavlja iste poslove i pruza skoro iste usluge kao i oni. Najveca razlika jeste da nju kontrolise centralna banka.)Ovlascena je ona banka koja ima dozvolu Komisije HoV za obavljanje brokersko-dilerske delatnosti prema zakonu.Uslovi za obavljanje te delatnosti:

1. Da za to ima poseban organizacioni deo2. Da ima otvoren poseban racun3. Da u poslovnim knjigama obezbedi posebnu evidenciju4. Da je kadrovsko-tehnicki osbposobljena

Kao i drustvo, ona mora da ima:a) Pravila poslovanjab) Zastita od rizikac) Dostava podatakad) Pravila sigurnog i dobrog poslovanjae) Izvestavanje o raduf) Nadzor nad poslovanjem

47. KASTODI-BANKAKatodi banka je banka koja ima dozvolu Komisije za HoV za obavljanje poslova vodjena racuna HoV za racun klijenata i postupanja po nalogu klijenata, kao i Narodna baka koja moze da obavlja kastodi poslove bez dozvole Komisije.U okviru svoje delatnosti kastodi banka obavlja sledece poslove:

1) otvara i vodi racune HoV kod Centralnog registra u ime i za racun zakonitih imalaca - vlasnicki racun HoV

2) otvara i vodi racune HoV kod Centralne banke, u ime kastodi banke, a za racun zakonitih imalaca - zbirni kastodi racun

3) izvrsava naloge za prenos prava iz HoV i naloge za upis prava trecih lica na HoV i stara se o prenosu prava iz tih hartija

4) naplacuje potrazivanja od izdavalaca po osnovu dospelih HoV, kamata, i dividendi za racun imalaca i stara se o ostvarivanju drugih prava

5) pruza usluge pozajmljivanja HoV6) obavestava akcionare o godisnjim skupstinama akcionarskih drustava i zastupa ih

na tim skupstinama7) po ovlascenju klijenta stara se o izvrsavanju poreskih obaveza klijenata po

osnovu HoV ciji je klijent zakoniti imalac8) obavlja druge poslove u skladu sa zakonom kojim su uredjeni investicioni fondovi

i dobrovoljni penzijski fondovi.Uz zahtev za davanje dozvole za obavljanje delatnosti kastodi banke prilazu se

1) statut banke2) dokaz da je banka clan Centralnog registra3) pravila poslovanja kastodi banke4) dokaz da banka imaposeban organizacioni deo za obavljanje poslova kastodi

banke

35

5) dokaz da banka ispunjava uslove kadrovske i organizacione osposobljenosti za obavljanje poslova kastodi banke

6) dokaz da banka ispunjava uslov tehnicke opremljenosti za obavljanje poslova kastodi banke

Kastodi banka donosi pravilaposlovanja sa HoV u pogledu obavljanja poslova kastodi banke. Ovim pravilima se posebno utvrdjuju:

1) vrste poslova koje obavlja kastodi banka2) vrste naloga i klijenata i nacin njihovog izvrsenja3) nacin postupanja sa HoV i novcanim sredstvima klijenata4) prava i obaveze kastodi banke i njenih klijenata

Kastodi banka je duzna da sa klijentom zakljuci pismeni ugovor,kojim se regulisu medjusobna prava i obaveze u obavljanju poslova kastodi banke. Zaposleni su duzni da, kao poslovnu tajnu, cuvaju podatke o stanju i prometu na racunima HoV, kao i druge podatke.

48. POJAM I KARAKTERISTIKE TRZISTA NOVCA Trziste novca (def) – deo finansijskih trzista na kome se trguje ziralnim novcem,

kratkorocnim HoV, zlatom i plemenitim metalima. U pitanju je organizovani mehanizam u institucionalnom smislu, sa tacno utvrdjenim ucesnicima, njihovim pravima i obavezama, odredjenim prostorom i vremenom funkcionisanja, kao i sa regulisanim uslovima pod kojima se obavljaju finansijske transakcije i tehnologija rada. Kratkorocno, likvidno trziste, gde su glavni ucescnici banke.

Poslovi na ovom trzistu:1. Transakcije sa ziralnim novcem2. Uzimanje/davanje kratkorocnih kredita3. Eskonti poslovi4. Lombardni poslovi5. Poslovi sa kratkorocnim HoV

Na ovom trzistu dolazi do novcanog toka prvo u smeru od suficitnih subjekata ka deficitnim subjektima, u momentu pozajmljivanja, a zatim obrnuto, u momentu vracanja. Znacaj tih novcanih transakcija je trostruk:

1. Novcana masa se ne povecava tokom transferisanja aktive, sto je bitno za stabilnost novcane jedinice.

2. Istom kolicinom novca u opticaju obavi se vise placanja transakcija roba i usluga

3. Novac je efikasniji, brze se krece (veci je koeficijent obrta novcane mase). Trziste novca ≠ novcano trziste (siri pojam, obuhvata sve ukupne novcane transakcije

jedne zemlje) Trziste novca predstavlja skup transakcija kreiranja i trgovine kratkorocnim

finansijskim instrumentima, i njega karakterise njegova monetarna funkcija. Trziste novca je visoko segmentirano; sastoji se od nacionalnog i medjunarodnog, primarnog i sekundarnog, kao i od medjubankarskog trzista novca (banka koja ima viska novca pozajmljuje drugim bankama).

36

VAZNO – ono sto ovom trzistu daje karakter jedinstvenog trzista, jeste hijerarhija kamatnih stopa, koja odgovara karakteru rizika ulaganja u rizicne kratkorocne finansijske instrumente i koja se odrzava dejstvom ponude i traznja.

Poslovanje na trzistu novca:1. Jasna, jednoobrazna pravila2. Jedinstven nacin poslovanja3. Internacionalnost4. Trzisno korektno i konkurentno ponasanje ucesnika5. Efikasnost i preciznost u obavljanju poslova6. Visoka finansijska disciplina7. Savremena informaticka, komunikaciona oprema8. Racionalno i azurno poslovanje

49. FUNKCIJE TRZISTA NOVCA Od funkcionisanja trzista novca zavisi funkcionisanje privrede odredjene zemlje.

Trziste novca formira kratkorocnu kamatnu stopu, koja je indikator cene kostanja novca i kredita, sto se odrazava i na cenu investicionog kapitala.

Kroz cenu novca i kratkorocnih HoV uravnotezuje ponudu i traznju za novcanim sredstvima, kao osnovni stub stabilnosti pivrednog sistema. Omogucuje privrednim subjektima da dodju do kratkorocnih sredstava koja su im potrebna za odrzavanje likvidnosti.

Trziste novca objedinjije ponudu i traznju novcanih sredstava, fin.instrumente i finansijske transakcije koje se obavljaju u odnosima izmedju pravnih i fizickih lica, kao i u odnosima izmedju njih, a jedne strane, i drzave i centralne banke, s druge.

TN ostvaruje sledece funkcije:1. Mobilizacija i alokacija kratkorocnih sredstava – aktivnosti banaka; prikupljanje

depozita i odobravanje kredita2. Obezbedjivanje likvidnosti ucesnika – pretvaranje kratkorocnih instrumenata u

HoV, bez vecih transakcionih troskova3. Utvrdjivanje cena kratkorocnih fin. instrumenata – sam nacin trgovine

kratkorocnim inst.utice na cenu tih inst; berzanski i posrednicki promet; punuda i traznja formiraju cenu

4. Transmisiju monetarne politike – vodjenje ove politike preko instrumenata koji stoje na raspolaganju Centralnoj banci, kao sto su operacije na otvorenom trzistu i sl.

5. Formiranje kamatne stope – formira se na bazi ponude i traznje, kao cena pozajmljivanja sredstava; zavisi od eskotne stope centralne banke i stope inflacije.

50. ORGANIZACIJA I VRSTE TRZISTA NOVCA

37

U nekim zemljhama trziste novca se pojavljuje kao samostalna institucija, dok je u drugima prisutna u vidu neinstitucionalnog i mesovitog trzista, kao deo berze HoV. Postoje tri osnovna oblika organizovanja trzista novca i to:

1. Institucionalizovano trziste novca – koristi posrednicke finansijske organizacije i posebne berze novca, koja u ime i za racun svojih clanova obavljaju sve transakcije. Ovo je centralizovano trziste, gde su ponuda i traznja koncentrisane na jednom fizickom mestu (berzi) i istovremene, sto dozvoljava efikasnije utvrdjivanje kamate. Medjutim, nedostaje trzisna transparentnost i likvidnost. Ovakva trzista tesko uskladjuju konkurenciju medju ucesnicima sa efikasnosti trzista. Troskovi trgovine su ovde nizi, a broj transakcija koje moze sistem da podnese manji (ovaj oblik je primeren nerazvijenim finansijskim trzistima).

2. Neinstitucionalizovano trziste – (slobodno trziste novca) deluje mnogo brze, jer se ostvaruje direktan kontakt izmedju suficitnih i deficitnih jedinica, bez posrednika. Glavno obelezje ovog oblika trzista je disperzija ucesnika i ugovaranje i izvrsenje transakcije preko informaticke mreze, sto dozvoljava i daleko veci obim trgovanja. Nivo rizika na ovom trzistu je visok.

3. Mesovito trziste – u osnovi neinstitucionalizovano trziste, nad kojim, ipak, kontrolu vrsi centralna banka. Ostvaruje se direktni kontakt ucesnika, koji primenjuju kamatnu stopa utvrdjenu preko posrednicke institucije. Sve razvije zemlje su na ovoj osnovi uredile svoje trziste novca, u zelji da iskoriste pozitivnosti i institucionalizovanog i neinstitucionalizovanog trzista.

Postoji sest specijalizovanih trzista koja cine integralne delove trzista novca:1. Kreditno trziste – ponuda i traznja kratkorocnih kredita; Cilj: dozvoljava

neometani proces proizvodnje i stabilnost cena.2. Eskontno trziste – trguje se samo komercijalnim menicama i upravlja

menicnim portfeljom kao trzisnim materijalom; Cilj: identifikuje optimalni nivo novcane mase u zemlji.

3. Lombardno trziste – trguje se HoV i drugim lombardnim materijalom i upravlja lombardnim portfeljom; Cilj: ostvaruje optimalni nivo likvidnosti subjekata nacionalne privrede.

4. Trziste ziralnog novca – kupuju ili prodaju depozitni i ziralni novac; Cilj: ostvaruje veci stepen prinosa novcane imovine; ovo je najmanje rizicno trziste; decentralizovano primarno medjubankarsko trziste, sa posredstvom brokera.

5. Primarno i sekundarno trziste kratkorocnih HoV – primarna prodaja HoV i preprodaja; samo za HoV cija je vrednost iskazana u nacionalnom novcu.

6. Trziste zlata i plemenitih metala – trguje se zlatom i plemenitim metalima, koji predstavljaju predmet trgovine i na internacionalnim specijalizovanim trzistima ove vrste.

Najveca trzista novca – New York, Los Angeles, Chicago, San Francisco, London, Paris, Tokyo, Frankfurt. Kod nas, Beogradska berza i Montenegro-berza.

51. INTERNACIONALNO TRZISTE NOVCA

38

Razvojem medjunarodne trgovine i uticajem multinacionalnih kompanija stvoreno je posebno finansijsko trziste koje ima medjunarodni karakter – evrodolarsko trziste.Evrodolarsko trziste – vrsi uticaj na nacionalna trzista novca, narocito kada je u pitanju odredjivanje visine kamatnih stopa. Nije geografski odredjeno, vec je ono deo nacionalnih trzista novca i kapitala na kome se transakcije obavljaju u valuti drugih zemalja.

Evrodolari su depoziti banaka, izrazeni u dolarima, koji nisu pod jurisdikcijom americke monetarne vlasti. Mogu biti izrazeni i u drugim nacionalnim valutama. Ovi depoziti su predmet medjunarodne razmene, i preko njih se prevazilaze granice nacionalne akumulacije.

Instrumenti evrodolarskog trzista:1. Trziste medjubankarski depoziti – predstavlja trziste rezervi lividnosti banaka.

Kamatna stopa na ovom trzistu – LIBOR postaje regulatorna kamatna stopa za sve druge finansijske instrumente na ovom trzistu, formirana u Londonu; 16 najuglednijih banaka su ucesnici)

2. Evrodolarski depozitni certifikati – rok dospeca 3-6 meseci, iznos $250.000. Investitori koriste ovaj instrument za zastitu od rizika kamatne stope.

3. Evro-note – sluze za prikupljanje sredstava koja se iz kratkorocnih transformisu u dugorocne. Aranzman banke i klijenta.

4. Evro-komercijalni zapisi – je HoV koju prodaju velike korporacije na evrodolarskom trzistu.

52. POJAM I KLASIFIKACIJA KRATKOROCNIH FINANSIJSKIH INSTRUMENATAKratkorocni fin.instrumenti (def) – finansijki instrumenti koji imaju rok dospeca

do jedne godine. Kod njih ne postoji formalno osiguranje emitenta da ce izvrsiti svoju obavezu. Oni su visoko likvidni, dok se razlike u prinosu uslovljene rizikom koji se vezuje za emitenta.Emitenti(mogu ih emitovati): 1) drzava i njeni organi, 2) organizacije i agencije, 3) lokalni organi vlasti, 4) firme, 5) banke.Funkcija – njima se trziste novca siri, jer se njihovim uvodjenjem mogucnost kratkorocnog pozajmljivanja znatno povecava.Klasifikacija prema nacinu formiranja cene i izracunavanja prinosa fin.instrumenta, mogu se podeliti na:

1. Diskontne fin instrumente – u njih spadaju: drzavne obveznice, bankarski akcepti, komercijalni zapisi. Oni se prodaju po ceni koja je niza od nominalne vrednosti za visinu prinosa obecanog investitoru. Diskont zavisi od vremenskog perioda i rizicnosti ulaganja.

2. Kamatne kratkorocne fin.instrumente – u njih spadaju: depozitni certifikati, kratkorocne obveznice paradrzavnih institucija, srednjorocne obveznice evrodolarskog trzista. Imaju rok dospeca, i nose kamatnu stopu koja se isplacuje po dospecu.

Najvazniji instrumenti trzista novca su kratkorocne HoV – instrumenti duga. Karakteristike ovih HoV su:

39

1) Rok dospeca manji od godinu dana2) Odrazavaju duznicko-poverilacke odnose

Kratkorocne HoV su:1. Kratkorocne drzavne obveznice2. Certifikat o depozitu3. Bankarski akcept4. Komercijalni zapis5. Blagajnicki zapis6. Menica

53. KRATKOROCNE DRZAVNE OBVEZNICEKratkorocne drzavne obveznice (def.) su kratkorocne obligacije drzavnog

budzeta. Izdaju se sa rokom dospeca od 1, 6, 3 ili 12 meseci, kao diskontni kratkorocni finansijski instrumenti. Cilj njihovog emitovanja je pokrivanje neravnoteze priliva i odliva sredstva (fiskalni deficit), uglavnom zbog sezonskih fluktuacija. Pokrivanje deficita emisijom centralne banke bi se uvecala novcana masa, sto bi proizvelo inflatorni pritisak.Ona nose vrlo nizak stepen rizika i niske kamatne stope, zbog cega ih centralne banke koriste za operacije na otvorenom trzistu.Primarno trziste:Prodaju se preko aukcije, koju organizuju uglavnom centralne banke. Potencijalni kupci mogu da iskazu ili kompetitivnu ponudu (da navedu prinos obveznice koji zele da ostvare; ovo rade veliki investitori) ili nekompetitivnu ponudu (da prihvate ponderisan prosecan prinos utvrdjen aukcijom; ovo rade sitni investitori). Ponude kupaca se nazivaju tenderi.Kupljene obveznice investitori drze u portfelju do roka dospeca, ili ih prodaju preko brokera i dilera po trzisnim cenama.Kamatne stope svih drugih instrumenata trzista novca su uslovljene kamatnom stopom ovih obveznica. Dakle, one diktiraju regulatornu kamatnu stopu.Sekundarno trziste: Ono predstavlja svaku dalju njihovu prodaju, koja se odvija ili u neposrednom kontaktu kupca i prodavca ili na institucionalizovanom trzistu novca. Ovo je najefikasniji segment trzista novca. Organizovano je kao dilersko trziste, koji medjusobno trguju preko brokera.

U vecini razvijenih zemalja, ove obveznice se emituju u obliku knjigovodstvenog zapisa, odnosno kupci dobijaju potvrdu a ne stampanu obveznicu, cime se smanjuju troskovi upravljanja javnim dugom.

54. CERTIFIKAT O DEPOZITUCertifikat o depozitu (def.) – je HoV – instrument duga (kamatna HoV), ciji se

emitent obavezuje da ce isplatiti imaocu certifikata iznos deponovanih sredstava, sa pripadajucom kamatom u utvrdjenom roku. On predstavlja potvrdu o orocenom depozitu kod banke, u kojem je naznacen iznos, period ulaganja i kamatna stopa.

40

Emituje se po nominalnoj vrednosti, na koju se obracunava kamata; ona se dodaje glavnici i isplacuje u roku dospeca.Certifikat ima prednosti u odnosu na obicne depozite zbog:

1) Prenosivost certifikata (veca likvidnost deponenta)2) Manji kreditni rizik3) Predaja iz ruke u ruku i anonimnost vlasnika4) Mogucnost banaka da upravljaju svojom pasivom

Certifikat izdaje banka, a rokovi dospeca mogu biti kratkorocni (od nedelju dana do godinu dana) i dugorocni (i po nekoliko godina). Najcesci rok je od 3 meseca do jedne godine.Medjutim, ne spadaju svi certifikati u trziste novca. Tu pripadaju samo oni koji ispunjavanju sledece uslove:

1. Da su prenosivi2. Da glase na velike sume3. Da su im emitenti poznate i velike banke4. Da su kratkorocne

Certifikat o depozitu je kamatna HoV. Kamatne stope su nesto vise od kratkorocne drzavne obveznice, zbog veceg rizika. Ovaj instrument je pogodan za investitore zbog svoje prenosivosti i funkcije kao sredstva placanja. Minimalni iznos certifikata je $1,000,000.Primarno i sekundarno trziste:Samo izdavanje certifikata o depozitu je njegovo primarno trziste, a svaka dalja prodaja sekundarno. Sekundarno trziste funkcionise kao decentralizovano dilersko trziste.

55. BANKARSKI AKCEPTBankarski akcept (def) – je menica plativa u odredjenom roku, koju izvoznik

vuce na uvoznika radi obezbedjenja placanja, a banka prihvata kao svoju obavezu. Banka prihvata odgovornost da isplati menciu, cime stiti vlasnika instrumenta (izvoznika ili investitora) od kreditnog rizika vezanog za uvoznika. Banka preuzima taj rizik jer moze bolje da oceni sposobnost duznika da plati, jer je on najcesce njen komitent.

Ovo je u stvari trasirana menica na banku, i prihvacena (akceptirana) od banke, kojom se neopozivo naredjuje isplata menicne sume novca imaocu menice po naredbi izdavaoca menice na odredjeni dan.Njen rok dospeca (naplate) moze biti fiksiran ili se racuna od dana akceptiranja. On glasi na ime i moze se prenositi indosamentom. Koristi se kao sredstvo kreditiranja u medjunarodnoj trgovini, kao instrument trzista novca. Rok najcesce iznosi 90 dana. Ovo je diskontna HoV; prinosi su veci nego kod drzavnih kratkorocnih HoV, zbog veceg rizika.Trziste:Funkcionise kao dilersko trziste.

56. KOMERCIJALI I BLAGAJNICKI ZAPIS

41

Komercijalni zapis (def) – je kratkorocni instrument duga, koji emituju preduzeca u cilju prikupljanja novcanih sredstava za finansiranje svog poslovanja. To je neosigurana menica sa fiksnim rokom dospeca, preko koje se isplacuje glavnica po kamatnoj stopi na dan dospeca. Prodaje se po ceni nizoj od nominalne (uz diskont), kao kratkorocna obveznica bez kupona.

Preduzece tako dobija veliki broj sitnih kreditora (po pravli, fizicka lica), i tako supstituise kratkorocne kredite banaka. Ovakvo zaduzivanje je jeftinije za preduzeca, proces izdavanja je jednostavniji. Investitori povecan rizik pokrivaju visom kamatnom stopom od kratkorocnih drzavnih obveznica. Zapise obicno emituju velika, uspesna preduzeca, sa visokim bonitetom. Ove HoV nisu osigurane, ali sigurnost njihove naplate pociva na bonitetu preduzeca, zbog cega im se najcesce daje najvisi rang.Primarno trziste:Sastoji se od prodaje zapisa, koje preduzece vrsi samo ili preko banke garanta. Veca je verovatnoca da ce emisija uspeti ako banka garantuje njihovu isplatu (bankarskim akreditivom ili kreditnom linijom). Emitenti nude imaocima zapisa svoje proizvode po nizoj ceni, ukoliko placaju zapisima.Oblici emitovanja:

1. Direktni zapisi (emitent direktno plasira zapis investitorima)2. Dilerski zapisi (diler otkupi zapis pa preproda)

Sekundarno trziste:Sekundarno trziste nije razvijeno, jer investitori najcesce drze zapise do dospeca. Ovo trziste je ograniceno na najvece emitente, jer je manja verovatnoca njihovog likvidiranja.

Blagajnicki zapis (def) – je instrument duga koji se emituje u cilju obezbedjivanja slobodnih sredstava. To je prenosiva potvrda koja glasi na odredjeni novcani iznos deponovan u banci, sa rokom dospeca i kamatnom stopom. Iznos na koji glasi odredjuje izdavalac, a moze da glasi na ime ili donosioca. To je vrsta kratkorocnih obveznica bez kupona, koje se prodaju uz diskont (slicno komercijalnom zapisu, pa se i ne pravi razlika izmedju njih). Razlika, kod nas, je u emitentu; blagajnici zapis emituju centralna banka i banke, a komercijalni emituju preduzeca.Primarno i sekundarno trziste:Primarno je prodaja zapisa drugim bankama, preduzecima, a sekundarno je njihova dalja prodaja. Prednosti blagajnickog zapisa identicne su prednostima certifikata o depozitu.

57. MENICAMenica (def) – je HoV koja, pored opstih osobina HoV, ima i posebne osobine podvrste HoV po naredbi, u koje spada po samom zakonu. Unosenjem posebne klauzule u menicnu ispravu (tzv. rekta klauzula) menica se moze pretvoriti i u hartiju na ime, ali se ona ne moze izdati tako da glasi na donosioca. Menica je:

1) Duznicko-poverilacka HoV – za sadrzaj ima trazbinu i to samo novcanu.2) Apstraktna HoV – nezavisna od osnovnog posla.3) Strogo formalna HoV – neophodno postojanje menicne isprave.4) Prezentaciona HoV – poverilac je duzan da je prezentira duzniku.

42

Menice se mogu klasifikovati prema raznim kriterijumima:1. Prema menicnim radnjama, razlikuju se:

1) Protestovane i neprotestovane2) Akceptirane i neakceptirane3) Avalirane i neavalirane

2. U zavidnosti od osnovnog posla radi koga se izdaju menice, razlikuju se:1) Robne – izdaju se u vezi sa nekim poslom prometa robe i vrsenja privrednih

usluga2) Finansijske – izdaju se u vezi sa prometom novca – dobijanje kredita i dr.

3. Polazeci od nacina izdavanja i svojstva izdavaoca, razlikuju se menice izdate:1) Svoje ime i za svoj racun2) Tudje ime i za tudj racun

4. Zavisno od forme menice, razlikuju se:1) Puna menica2) Blanko menica

5. Zavisno od broja lica u menici, i prava koja iz nje proisticu, razlikuju se:1) Trasirana menica2) Sopstvena menica

1) Trasirana menica je takva menica kod koje izdavalac (trasant) daje nalog drugom licu (trasatu) da u vreme njene dospelosti isplati trecem licu (remitentu, korisniku), ili licu po naredbi tog trecag lica, novcanu sumu oznacenu u menici (ovo je redovna trasirana menica). Mogu postojati i sledece menice:

a) Trasirana menica po sopstvenoj naredbi – trasant odredjuje samog sebe kao korisnika (remitenta)

b) Trasirana sopstvena menica – izdavalac(trasant) oznacava samog sebe kao isplatioca menice (trasata).

c) Trasirana sopstvena menica po sopstvenoj naredbi – trasant daje nalog samom sebi.

2) Sopstvena menica (ili solo menica) je takva menica u kojoj se njen izdavalac obavezuje da ce, u vreme dospelosti menice, isplatiti remitentu (kao trecem licu), ili po naredbi tog treceg lica nekom odredjenom licu, novcanu sumu oznacenu u menici. Ne postoji trasat, odnosno nema naloga drugom licu za isplatu menicne sume, vec postoji sopstveno obavezivanje (obecanje) izdavaoca.

Bitne elemente menice cine:1. Opsti menicni elementi su:

1) Oznacenje menice – mora da sadrzi da je to menica, a dopusteni su i izrazi menicno pismo, menicna isprava, menicna obveznica i sl.

2) Bezuslovni nalog za isplatu menicne sume – mora da sadrzi nalog za isplatu (“platite”) odredjene sume novca, koji mora da bude bezuslovan, radi olaksanja cirkulacione sposobnosti menice.

2. Personalni menicni elementi su:1) Obaveznost tri lica – to su izdavaoc menice (trasant), lice kome se daje nalog

za isplatu (trasat) i korisnik menice (remitent)

43

2) Svojerucni potpis na menicu – stavljanjem potpisa trasant ulazi u menicnopravni odnos.

3) Naznacenje trasata 4) Naznacenje remitenta – bitan element. Menica se moze izdati i na vise

remitenata, u kom slucaju je prenos menice punovazan ako ga potpisu svi remitenti.

3. Geografske menicne elemente cini oznacenje:1) Mesta izdavanja menice 2) Mesta placanja menice

4. Kalendarske menicne elemente cini oznacenje:1) Vremena izdavanja menice 2) Vremena dospelosti menice .

Menica je rezultat konkretne trgovacke transakcije. Ona se moze izdati sa rokom dospeca:

1) plativa po vidjenju 2) plativa za odredjeni broj dana od izdavanja3) plativa na odredjeni dan

Primalac menice, odnosno prodavac robe, moze primljenu menicu:1) Drzati do roka dospeca i naplatiti menicno potrazivanje u nominalnom iznosu2) Indosiratu menicu3) Eskontovati menicu.

Indosiranje menice predstavlja radnju primaoca menice kojom njome placa svoju obavezu, ukoliko njegov poverilac prihvata izmirenje duga prenosenjem menicnog potrazivanja na njega.

Eskontovanje (diskontovanje) menice predstavlja radnju primaoca menice kojom on prodaje menicu pre roka dospeca radi pribavljanja gotovine i resavanja problema insolventnosti. Indosirati – prenos prava koja proisticu iz menice sa imaoca menice na neko drugo lice. Alonz – list vezan za menicu, koji nosi podatke o indosmanu, koji mora potpisati indosant.

58. SALDIRANJE KRATKOROCNIH FINANSIJSKIH INSTRUMENATAPovod – transakcioni troskovi.Svrha saldiranja:

1. olaksanje trgovine2. izbegavanje troskova izrade, cuvanja i transfera3. izbegavanje zloupotreba

Resenja: 1) foriranje depoa kratkorocnih HoV, 2) dematerijalizacija.Depoi su fizicka koncentracija finansijskih instrumenata u banci ili drugoj specijalizovanoj instituciji. Ako prodavac i kupac imaju u istoj instituciji racune, onda prenos jednostavno zabelezi u knjigama. Ako nemaju, onda se saldiraju samo neto pozicije izmedju depoa.

44

Dematerijalizaci je emisija koja nije pracena stampanjem HoV, nego kompjuterskim registrovanjem vlasnistva u knjigama emitenta. Ovo je najrazvijenije na trzistu kratkorocnih drzavnih obveznica.Saldiranje:Za kratkorocne HoV – istog dana kada su kupljene.Za dugorocne HoV – u roku od 3 do 5 dana.

59. UCESNICI NA TRZISTU NOVCATrziste novca ima karakter otvorenog trzista, u smislu da je dostupno svim

ucesnicima bilo direktnim nastupom na trzistu ili indirektno (preko posrednika).Ucesnici su: a) Centralna banka, b) Poslovne-depozitne banke, c) Posrednicke institucije. Od njih zavisi rad na trzistu.Ostala pravna i fizicka lica ne mogu biti direktni ucesnici na trzistu novca, vec za svoje potrebe mogu koristiti usluge trzista novca indirektno preko zvanicnih ucesnika.

Centralna bankaNajvazniji ucesnik, kao monetarna vlast.Zadaci centralne banke:

1. “Banka banaka” (vodi evidenciju o poslovanju banaka)2. Sprovodi pravila ponasanja3. Utvrdjuje uslove poslovanja:

a) Cenu novca (preko eskontne ili diskontne stope)b) Obim ponude (preko reeskontnih I relombardnih kontigenata)c) Obim traznje (preko obaveznih rezervi)d) Obim javnog duga (preko drzavnih HoV)

Centralna banka je prakticno osnivac, organizator, regulator i kontrolor ukupnih poslovnih dogadjanja koje se desavaju na trzistu novca.Za ostvarenje svoje uloge CB se sluzi svojim instrumentarijem: kreditno-monetarnom i deviznom politikom, u koordinaciji sa fiskalnom politikom i politikom unutrasnjeg i spoljnjeg duga.

Depozitne finansijske institucije – Banke Moraju biti samostalne, imati status pravnog lica, da budu registrovane za obavljanje ovih poslova, da imaju ziro-racun koji nadzire centralna banka i da imaju razvijene poslovne odnose sa centralnom bankom, da polazu odredjeni iznos na ime depozita, i da su kadrovski osposobljene, kao i da poseduju dozvolu za rad.Sustina: neophodan je visok nivo partnerskog poverenja i razumevanja.Poslovne banke su najveci ucesnici na trzistu novca. One obavljaju dve vrste poslovnih odnosa: a) sa centralnom bankom, i b) sa drugim bankama.Ovi poslovi se obavljaju u svoje ime, za svoj racun, u svoju odgovornost i u svoj rizik. Razvoj trzista novca je poceo pojavom banaka, u kojima se vrsi koncentracija novca

45

njihovih deponenata. Banke formiraju kreditni potencijal na bazi depozita po vidjenju svojih deponenata, i na osnovu tog kratkorocnog potencijala daju kratkorocne kredite drugim subjektima koji postaju njihovi duznci.

Posrednicke (i druge) organizacijeObavljaju transakcije za sebe, za depozitne institucije ili za druge ucesnike privrednog zivota koji nisu direktni ucesnici na trzistu. One moraju imati odobrenje nadleznog organa (centralne banke) za obavljanje ovih poslova. Specijalizovani i ovlasceni berzanski posrednici mogu da obavljaju poslove na ovom trzistu, uz dozvolu za obavljanje bas ovih poslova (ne mogu svi brokeri-dileri da ucestvuju na trzistu novca). Posrednici se dele na dilere (transakcije vrse u svoje ime i za svoj racun; to je najveci broj lombardnih i eskontnih firmi, novcanih fondova, ziro-firmi) i brokeri (vrse transakcije u tudje ime i u tudji racun; vezuju kupce i prodavce, bez angazovanja svojih sredstava i sa naplatom brokeraze).Sve veci znacaj imaju investicioni fondovi.

60. FUNKCIONISANJE TRZISTA NOVCAU principu, funkcionise preko dilerskog nacina trgovanja, a centralnu ulogu ima tzv. banka trzista novca (berzanski posrednik koji ostvaruje kontakte sa ostalim ucesnicima na trzistu).Ponudu cine viskovi novca u kratkom roku:

Viskovi na ziro racunima poslovnih banaka Viskovi iznad minimalnog iznosa likvidnih sredstava drugih institucija Trenutni viskovi kod drugih ucesnika

Dva segmenta trzista novca: a) trziste ziralnog novca, b)trziste kratkorocnih HoV.Trziste ziralnog novca obuhvata trgovinu trenutnim viskovima/manjkovima novcanih sredstava na ziro-racunima, preko brokera i dilera. Kupci i prodavci se povezuju telefonski i kompjuterski, a posao se formalizuje putem zakljucnice. Ona sadrzi podatke o prodavcu i kupcu, iznos sredstava, visinu kamatne stope i rok.Dve osnovne vrste transakcija na ovom segmentu su:

1. Trgovina dnevnim novcem – promptne transakcije gde se trguje dnevnim viskovima ziralnog novca i likvidnih sredstava, do 24 sata. Vazni elementi ovde su iznos kojim se trguje i visina kamatne stope

2. Trgovina terminskim ziralnim novcem – trgovina viskovima/manjkovima ziralnog novca koja se vezuje za periode duze od jednog dana; cesto do 3 meseca, i do godinu dana. Vazni elementi su, pored iznosa i kamate – i rok.). U okviru terminskog trzista novca, razlikuju se terminski novac:

1) Mesecnog ultima – vracanje prvog dana ili za nekoliko dana od pocetka narednog meseca

2) Godisnjeg ultima – vracanje prvih dana januara mesecaTrziste kratkorocnih HoV obuhvata primarnu emisiju HoV i njihovu sekundarnu prodaju. Subjekat koji ima visak novca kupuje HoV sa ciljem da ostvari prinos (preko kamate) od

46

kupljene HoV. Primarna emisija se obavlja kao: a) direktno izmedju emitenta i kupca, i b) putem javne prodaje. Sekundarna prodaja je preprodaja.Dva nacina obracuna kamata pri trgovini kratkorocnih HoV su: a) Obracun kamate na nominalnu vrednost, i b) Diskontni obracun kamata.Mere regulisanja trzisne zakonitosti su:

a) Borba protiv neregularne privredeb) Borba protiv monopolskog polozajac) Borba protiv nelojalne konkurencije

61. POJAM I CILJEVI TRZISTA KAPITALATrziste kapitala (def) – je institucionalno organizovan prostor, sa svim

neophodnim elementima za njegovo funkcionisanje, u okviru kojeg se u tacno odredjenom vremenu i po precizno utvrdjenim pravilima organizovano susrecu ponuda i traznja odgovarajuceg trzisnog materijala.Na njemu se trguje drugorocnim trzisnim materijalom; dolazi se do investicionih sredstava, u obliku investicionih kredita, zajmova, depozita ili emitovanjem obveznica ili akcija. Ovako se brzo menja struktura i smer portfelja, a stedioci bivaju pretvoreni u zajmodavce (tj. Svoja sredstva upucuju deficitnim subjektima).

Vaznost ovog trzista je u cinjenici da ukoliko je vise kapitala, toliko su veca ulaganja u razvoj i rast privrede, cime se uvecava nacionali dohoda, nacionalno bogatstvo i zivotni standard staovnistva.Trzista novca i kapitala su medjusobno zavisna i uslovljena! Davaoci kapitala mogu svoj ulozeni novac da pretvore u likvidni novac prodajom svojih HoV; to povecava ponudu na trzistu novca. S druge strane, kada davaoci kapitala svoj novac pretvore u kapital, ponuda na trzistu novca se smanjuje. Oba slucaja uticu na stabilnost trzista kapitala (HoV).Definicija kapitala – slobodna finansijska sredstva ciji je rok odlaganja duzi od jedne godine. To je ukupan iznos odlozene potrosnje preko godinu dana, obelezen slabom likvidnoscu.Ciljevi trzista kapitala:

Obezbedjenje kapitala za privredni razvoj Alokacija kapitala u najrentabilnije projekte Ostvarivanje najvecih mogucih prihoda Povecanje novcane stednje Ostvarivanje maksimalnog obima kapitala Odredjivanje stvarne trzisne cene Ostvarivanje optimalne rocne strukture kapitala itd.

62. FUNKCIJE I EFIKASNOST TRZISTA KAPITALAFunkcije trzista kapitala:

47

1. Transfer kapitala – trziste kapitala (u dlajem tekstu TK) vrsi transfer kapitala od subjekata koji imaju viskove, prema subjektima koji imaju manjkove. U pitanju je funkcija povezivanja ponude i traznje kapitala. Najvaznija funkcija TK je okupljanje subjekata koji imaju i nude kapital, i subjekata koji traze kapital na odredjenom mestu i u odredjeno vreme, radi suceljavanja ponude kapitala i traznje kapitala, izjednacavanja uslova pod kojima se nudi kapital i uslova pod kojima se trazi kapital, kao i premestanja kapitala od subjekata koji ga nude na subjekte koji ga traze.

2. Razvojna funkcija – realizacija projekata u privredi cesto zahteva velika finansijska sredstva, koja se mogu obezbediti samo od strane vise ucesnika na TK. Ovako prikupljanje kapitala obezbedjuje privredni i drustveni razvoj.

3. Funkcija selekcije projekata – TK preko cene kapitala, znatno utice na opredeljenje pri izboru projekata u zavisnosti od visine stope prinosa, cime se postize veca efikasnost koriscenja kapitala.

4. Kontrolna funkcija – da se sredstva koriste na najefikasniji nacin.5. Izvrsavanje ugovornih obaveza – postoje strogi mehanizmi koji prisiljavaju sve

ucesnike da izvrsavaju ugovorene obaveze.6. Smanjivanje rizika – ukljucivanje veceg broja ucesnika dovodi do smanjivanja rizika

na trzistu kapitala.7. Funkcija zastite vlasnistva – stiti vlasnistvo i interese vlasnika kapitala, cime se

doprinosi povecanju konkurencije i smanjivanju monopola.Efikasnost trzista kapitala se meri prema brzini realizacije i visini troskova sa kojom se ucesnici suocavaju pri ostvarenju ciljeva. Na efikasnost trzista kapitala uticu sledece:

Visina akumulirane stednje (kapitala) Razvijenost bankarskog sistema Podsticanje stednje poreskom politikom Raznovrsnost dugorocnih HoV Razvijenost berzi za trgovinu dugorocnim HoV Efikasnost trzista novca Ekonomska, politicka i monetarna stabilnost Otvorenost trzista

63. VRSTA TRZISTA KAPITALATK obuhvata sledeca specijalizovana trzista:

1. Kreditno-zajmovno i depozitno-investiciono trziste – trguje se durgorocnim investicionim kreditima, zajmovima i depozitima. Na njemu se susrecu ponuda i traznja za kapitalom. Cilj: da se omoguci finansiranje optimalnog privrednog razvoja iz realnih izvora.

2. Trziste kapitalnih ucesca – trguje se osnivackim kapitalom u privrednim subjektima neakcionarskog tipa. Cilj: imovinska transformacija nacionale ekonomije.

3. Trziste akcija i zajomova efekata - trguje se dugorocnim HoV koje glase na nacionalni novac, koji se satoji iz : a) emisionog/primarnog trzista, b) sekundarnog trzista)

48

Klasifikacija trzista kapitala, sa aspekta mesta:1. Berzanski promet – obuhvata transakcije HoV na tzv.sluzbenom delu berze,

odnosno kupoprodaje efekata na berzanskom pultu ili u okviru berzanskog ringa.

2. Vanberzanski promet – obuhvata trzisne transakcije HoV, koje se realizuju van sluzbenog dela berze.On je veci od berzanskog i ostvaruje se:

1) “na kulisama” ili “u predsoblju” (van berzanskog pulta, ali jos uvek u okviru berze)

2) medjubankarski i salterski promet (banke i posrednici)3) direktno i neposredno, van berze i mimo banaka, telefonskim

prometom.

64. INSTRUMENTI TRZISTA KAPITALAZa instrumente TK smatramo dugorocne finansijske instrumente. To su instrumenti ciji je rok dospeca duzi od jedne godine.

Najzastupljenije su akcije; njih ne emituju samo krajnje deficitne ekonomske jedinice, vec i intermedijarne institucije. One su znacajne ne samo u transformaciji finansijske stednje, vec i u formiranju svojinske i upravljacke strukture i u njihovom restrukurisanju.

Dugorocni krediti komercijalnih, hipotekarnih, investicionih, poslovnih banaka (nesvojinski, duznicki insturmenti).

Dugorocne obveznice i ostale HoV (na srednji i dugi rok) Polise osiguranja i instrumenti penzionih fondova

Instrumenti trzista kapitala se mogu podeliti u tri osnovne grupe:1. Akcije2. Dugorocne obveznice3. Hibridni instrumenti

65. POJAM AKCIJE Akcija (def) – je HoV koju izdaje akcionarsko drustvo (ili komanditno drustvo na

akcije) sa odredjenom nominalnom vrednoscu koja predstavlja deo njegovog osnovnog kapitala. To je vlasnicki instrument, kojim vlasnik postaje suvlasnik preduzeca, i stice pravo na neki udeo u eventualnim prihodima. Prodajom akcija preduzece stice sopstveni kapital, koji predstavlja trajni izvor finansiranja. Pri emitovanju akcija, u slucaju da je nominalna vrednost akcija manja od prodajne cene pri emitovanju, ta premija se naziva azija ili kapitalni dobitak.Akcija VS deonica

1. Akcije su deljive na nepravilne iznose (1.2, itd); deonice se trguju u konacnim iznosima i nisu deljive.

2. Akcije se vode u poslovnim knjigama, i glasi na ime vlasnika; deonice mogu glasiti i na donosioca.

3. Naplata emitovanih akcija je promptna; deonice se mogu izmiriti na rate.

49

VRSTE AKCIJA I PRAVA IZ AKCIJAVrste (prema Zakonu o preduzecima):

1. prema redosledu emitovanja (osnivacke i akcije sledecih emisija)2. prema sadrzini prava ucesca u dobiti (obicne ili redovne, i priotitente ili

povlascene)3. prema pravu glasa (ona sa, one bez)

Najvaznija je podela na obicne i prioritetne.Obicne akcije su osnovno vlasnistvo drustva, i one se prvo izdaju prilikom formiranja drustva. One direktno snose rizik poslovanja drustva; cena varira na trzistu, u odnosu na uspeh poslovanja. One nemaju pravo prvenstva – to pripada povlascenim akcijama. Emisijom ovih akcja se dolazi do sredstava za finansiranje poslovanja, a kupci sticu udeo u vlasnistvu preduzeca.Obicne akcije se dele po klasama (A, B, itd), a postoje i garantovane akcije (kada su garantovane od strane neke druge institucije).Prava obicnih akcija:

1. Pravo kontrole (izbor uprave)2. Pravo na deo dobiti (dividenda)3. Pravo prece kupovine akcija (prioritet pri novim emisijama)4. Pravo na pregled poslovnih knjiga (uvid u poslovanje)5. Pravo na aktivu u slucaju likvidacije (isplata u stecaju)6. Pravo na transfer akcija (pravo na prodaju i prenos vlasnistva)

Prioritetne akcije se izdaju nakon izdavanja obicnih akcija, a vlasnici nemaju prao upravljanja u drustvu. Ona nosi pravo prvestva na isplatu dividende i sredstava u likvidaciji. One su hibrid izmedju instrumenata duga I kapitala. Kreiraju se da bi se povecala sigurnost u pogledu placanja.Vrste:

1. Kumulativna (isplata pre obicnih akcija)2. Participativna (pravo na isplatu dodatnih dividendi koje ne sleduju obicnim

akcijama)3. Participativno-kumulativna (mesavina)

66. OBICNE (REDOVNE) AKCIJEObicne (redovne) akcije su pisane isprave o trajno ulozenim sredstvima u

osnovni kapital akcionarskog drustvo. To su vlasnicke HoV koje predstavljaju odgovarajuci vlasnicki udeo u kapitalu drustva. One oznacavaju vlasnistvo nad delom AD i one se prvo izdaju prilikom formiranja AD. Vlasnici ovih akcija direktno snose rizik poslovanja drustva. Ako drustvo ostvaruje dobit, vlasnici ovih akcija, povecanjem dividendi, postizu vece cene akcija na trzistu, zbog ovoga akcionari se odricu prava prvenstva u naplati dividendi u korist vlasnika prioritetnih (povlascenih) akcija. Emisijom obicnih akcija AD dolazi do sredstava za finansiranje poslovanja, a njihovi kupci postaju novi suvlasnici akcionarskog drustva.Obicne skcije vlasnicima obezbedjuju sledeca prava:

1. Pravo kontrole i upravljanja – imaju pravo glasa u skupstini akcionara, sto im omogucuje da ucestvuju u donosenju najvaznijih odluka AD, cime se ostvaruje

50

kontrola nad poslovanjem drustva. Vodecu ulogu u skupstini akcionara imaju akcionari koji poseduju kontrolni paket redovnih akcija (u praksi se cesto akcionari sa malim brojem akcija udruzuju da bi zastitili svoja glasacka prava)

2. Pravo na deo dobiti (dividenda) – ostvaruje se kroz isplatu dividende, koja predstavlja prihod od posedovanja akcija. Ona se isplacuje iz ciste dobiti AD, tek po izmirenju svih ostalih obaveza (poreza i dr.). Za akcionare je vazno da AD dobro posluje i da rastu trzisne cene njihovih akcija, jer te akcije mogu kasnije prodati. Kada preduzece profitabilno posluje (sa dobitkom), tada trzisna cena akcoja raste. Kada se akcija proda po ceni vecoj od kupovne, ostvaruje se pozitivna razlika, koja se naziva kapitalni dobitak. Dividenda se moze isplatiti ako preduzece koje je organizovano kao AD ostvari neto dobitak i skupstina akcionara odluci da se dividenda isplati. Isplata dividende vlasnicima redovnih akcija nije zagarantovana, jer se nece isplatiti ukoliko preduzece posluje sa gubitkom ili ukoliko pred.odluci da zadrzi celokupni dobitak. Pri isplati prednost imaju vlasnici prioritetnih akcija. Dividenda se moze isplacivati na razne nacine: u gotovini, u naturi (imovinski, robom ili proizvodima drustva), u novim akcijama ili kombinacijom ovih nacina.

3. Pravo prece kupovine akcija – svaki postojeci vlasnik dobija pravo da, kod emisije novih akcija, medju prvima kupi nove akcije srazmerno svom vlasnickom ucescu.

4. Pravo na pregled poslovnih knjiga – obezbedjuje vlasnicima akcija bitne informacije o poslovanju AD.

5. Pravo na deo likvidacione mase – u slucaju likvidacije. Tada se prvo isplacuju poverioci, vlasnici obveznica i povlascenih akcija, pa se tek na kraju, ukoliko preostane sredstava, isplacuju vlasnici redovnih akcija, srazmerno nominalnoj vrednosti akcija koje poseduju.

6. Pravo na transfer akcija – pravo na prodaju i prenos vlasnistva nad akcijama. Ovo pravo cini obicne akcije likvidnim oblikom finansijskih instrumenata.

67. PRIORITETNE (POVLASCENE ILI PREFERENCIJALNE) AKCIJEPrioritetne (povlascene ili preferencijalne) akcije AD izdaju se nakon izdavanja

obicnih akcija. Prilikom izdavanja prioritetnih akcija, AD moze zahtevati od upisnika ovih akcija i posebne novcane doplate. Vlasnici ovih akcija nemaju pravo na upravljannje AD. U pogledu prava na upravljanje AD, vlasnici redovnih akcija imaju povoljniji polozaj od vlasnika prioritetnih akcija.

Prioritetne akcije daju pravo prvenstva na isplatu dividende u odnosu na redovne akcije, na raspodelu likvidacione mase i druga prava utvrdjena zakonom i statutom, cime one svojim vlasnicima daju povlasceni polozaj u odnosu na vlanike redovnih akcija. Prioritetne akcije vlasnicima daju pravo na dividendu prema unapred utvrdjenom iznosu, ili u procentu od nominalnog iznosa akcije (fiksna dividenda koja je unapred ugovorena), dok god redovnih dividenda zavisi od visine ostvarenog neto dobitka (promenljiva je). Prioritetne akcije daju pravo prvenstva pri isplati ostatka likvidacione mase (samo u odnosu na redovne akcije, a ne i na potrazivanja vlasnika obveznica).

Prioritetne akcije mogu biti:1. Kumulativne akcije – ove akcije svojim vlasnicima obezbedjuju pravo isplate

zaostalih dividendi iz buduceg neto dobitka u slucaju da AD u nekoj godini ne isplati

51

dividende iz nekog razloga. Neisplacene dividende vlasnicima prioritetnih akcija kumuliraju se kao obaveze AD prema tim akcionarima. Prednost u isplati dividendi smanjuje rizik povlascenih akcionara u vezi sa naplatom dela dobiti u odnosu na rizik vlasnika redovnih akcija. Zato se vlasnici prioritetnih akcija zadovoljavaju fiksnim (ogranicenim) iznosom dividendi. Ogranicenje dividende predstavlja najveci nedostatak prioritetnih akcija.

2. Participativne akcije – svojim vlasnicima daju pravo da, pored fiksne, naplate i deo promenljive dividende. Na ovaj nacin njihovi vlasnici ucestvuju u raspodeli preostalog neto dobitka, iako su vec ostvarili pravo na utvrdjenu fiksnu dividendu.

3. Participativno-kumulativne – mesovite akcije, koje se retko emituju.

68. AKCIJE SA PRAVOM GLASA, AKCIJE BEZ PRAVA GLASA I UZITNICKE AKCIJE

Akcije sa pravom glasa omogucavaju svojim vlasnicima da ucestvuju u upravljanju AD.

Akcije bez prava glasa daju samo imovinska prava. Nemaju pravo da ucestvuju u upravljanju AD. Po pravilu, bez prava glasa su prioritetne akcije.

Uzitnicke akcije se obicno izdaju prilikom smanjenja glavnice AD, sto AD postize otkupom sopstvenih akcija. Otkup sopstvenih akcija vrsi se po njihovoj nominalnoj vrednosti. Trzisna vrednost > nominalne vrednosti, tada se vrsi isplata samo dela vrednosti akcija koje se otkupljuju (povlace). Da akcionari u ovom slucaju ne bi bili osteceni zbog toga sto su im akcije isplacene po nominalnoj vrednosti koja je niza od trzisne, a akcije ne otudjuju dobrovoljno (vec prinudnim zrebanjem), izdaju im se tzv.uzitnicke akcije bez nominalne vrednosti, s pravom na dividendu i to tek posle isplate dividende u odredjenom procentu ostalim akcionarima. Ove akcije daju svojim vlasnicima sva druga clanska prava, kao i akcije umesto kojih su izdate.

69. CENA AKCIJANivo cena akcija na trzistu kapitala govori o perspektivama AD. Postoje tri tipa ovih cena:

1. Nominalna vrednost akcija – slobodno se utvrdjuje prilikom njihovog emitovanja i upisuje se na akcijama. Po toj vrednosti akcije se registruju u knjigovodstvu AD. Nominalni iznosi ne moraju biti jednaki. Nominalni iznos akcija ne moze biti ispod iznosa koji je zakonom propisan, dok maksimalni iznosi zakonom nisu propisani. Ukupna NV emitovanih akcija dobija se mnozenjem broja emitovanih akcija i nominalne vrednosti jedne akcije. Zbir svih nominalnih vrednosti akcija cini osnovni (fiksni) kapital AD. Ako se emitovane akcije prodaju iznad NV, AD stice sopstveni kapital u visini nominalne vrednosti prodatih akcija, plus premija koja predstavlja razliku izmedju prodajne vrednosti i nominalne vrednosti akcija. Ova premija naziva se azija ili kapitalni (emisioni) dobitak.

2. Knjigovodstvena cena akcija – dobija se deljenjem ukupne knjigovodstvene vrednosti akcionarskog kapitala brojem emitovanih akcija. Zbog zastite od inflacije vrsi se revalorizacija trajnih izvora i ulaganja sredstava. Svako pravno lice (i akcionar) duzno je da odredjenim koeficijentima zastiti svoju imovinu i izvore. AD

52

duzno je da primenom revalorizacione stope nominalno poveca svoj akcijski kapital, kao i svoja ulaganja u druga akcionarska drustva.

3. Trzisna cena akcija – predstavlja cenu po kojoj se akcije prodaju na sekundarnom trzistu. To je najvazniji tip cena akcija. Ona se formira na sekundarnom trzistu akcija, kroz odnose ponude i traznje. Ova cena se odredjuje na bazi cene po kojoj se obavlja kupovina i prodaja akcija na trzistu. Kada AD uspesno posluje, ono ima perspektivu i tada je potraznja za njegovim

akcijama veca. Ako je potraznja veca od ponude, cene akcija ce rasti; i obrnuto, ako je potraznja niza od ponude, cene akcija ce padati. Vrednost akcija na sekundarnom trzistu je potpuno nezavisna od njene knjigovodstvene vrednosti.

Kupovina i drzanje akcija akcionarima proizvodi novcana davanja i novcana primanja.Novcana davanja – kupovina akcijaNovcana primanja – dividende (eventualno, prodaja akcija po visoj trzisnoj ceni)Procenu trzisne vrednosti (cene) akcije moguce je izvrsiti pomocu cetiri modela:

1. Model promenljive dividende2. Model stalnog rasta dividende po konstantnoj stopi3. Model visefaznog rasta dividendi4. Model nepormenljive dividende

70. POJAM DUGOROCNIH OBVEZNICAObveznica je HoV odredjene nominalne vrednosti, kojom se emitent(izdavalac)

obavezuje da ce datom licu isplatiti datog dana dospelosti iznos u njoj naveden (iznos anuitetskog kupona). Drugim recima, obveznica je finansijski instrument kojim se izdavalac obavezuje da u roku dospeca plati kupcu pozajmljeni iznos sa kamatom.Ona sadrzi najmanje dva elementa: 1) fiksni datum kada se pozajmljena suma mora vratiti (rok dospeca) i 2) ugovoreni iznos kamate. Prema roku dospeca, obveznice mogu da budu:

1) Kratkorocne (do godinu dana) – trguje se na trzistu novca2) Dugorocne (duze od godinu dana) – trguje se na trzistu kapitala.

Ako se obveznica isplacuje u vise iznosa (anuitetski), onda se ona sastoji iz dva dela, od kojih prvi deo (koji se obicno naziva obveznica) sadrzi sve bitne elemente obveznice, a drugi deo – talon, koji se, zavisno od nacina placanja glavnice, sastoji od anuitetskih ili kamatnih kupona.

One odrazavaju duznicko-poverilacki odnos, i spadaju u najznacajnije HoV instrumenata duga.Obveznica vlasniku obezbedjuje isplatu kamate i glavnice, po utvredjenom redosledu, u datom periodu. Za emitenta, to je izvor sredstava za finansiranje poslovanja na kreditnoj osnovi. Kamata se placa najcesce dva puta u godini, a glavnica na dan dospeca obveznice.

Dugorocne obveznice su kamatonosne HoV. Nominalni iznos pozajmljenih sredstava putem emisije obveznica naziva se glavnica. Kamata koju emitent placa na

53

pozajmljeni iznos naziva se kupon, a kamatna stopa po kojoj se placa kamata do dospeca obveznice naziva se kuponska stopa ili nominalna kamatna stopa.

Akcije VS obveznice (razlike)1. Obveznice odrazavaju duznicko-poverilacki odnos; akcije su udeo u vlasnistvu

drustva.2. Imalac obveznice nema upravljacka prava; akcionar ima.3. Potrazivanja imaoca obveznice je, u glavnom, fiksan i vezan za nominalnu

vrednost i utvrdjen iznos kamatne stope; kod akcionara, sve varira.4. Akcionar snosi rizik za poslovanje emitenta do iznosa svog uloga; obveznice mogu

bit zagarantovane.5. Obveznica je dug emitenta; ulog akcionara je, medjutim, imovina AD kojom to

drustvo posluje dok postoji.6. Potrazivanje imaoca obveznice moze biti obezbedjen garancijom; akcija je uvek

rizik.7. Dividenda je nepouzdan prihod imaocu akcije; kamata na obveznicu je redovna

(izvesna)8. Vlasnik akcije nema pravnu zastitu prilikom isplate dividende; vlasnik obveznice

moze pokrenuti sudski postupak.Rizici obveznica:Rizik kamatne stope, rizik reinvestiranja, kreditni rizik, inflacija, fluktuacije deviznog kursa, likvidnost, promene kamatne stope.Emisiona cena diskontnih obveznica niza je od nominalne.

71. VRSTE DUGOROCNIH OBVEZNICANajpouzdanija podela je prema emitentu.

1. Drzavne obveznice – prvi istorijski finansijski instrumenti(jos iz Srednjeg veka). Smatraju se za najkvalitetnije HoV na trzistu kapitala. Drzava emituje dugorocne obveznice u cilju finansiranja deficita budzeta. Ove HoV emituju drzava, njeni organi ili agencije. Drzavne HoV su raznovrsne i razlikuju se po nameni i rocnosti. Njihovi kupci mogu biti banke, finansijske institucije i privatni investitori. U Srbiji emituje centralna banka ili za to ovlascene banke (nemaju veliku popularnost).

2. Obveznice lokalnih organa vlasti – emituju lokalni organi vlasti u svrhu finansiranja kapitalnih projekata ili finansiranja na duzi rok budzetskog deficita. Prinos od ovih obveznica je najcesce oslobodjen od poreza, zbog cega one imaju sirok krug investitora. Stopa prinosa kod ovih obveznica je niza od stope na drzavne dugorocne obveznice.

3. Korporativne obveznice – emituju privredna drustva u cilju prikupljanja sredstava za kapitalna ulaganja. Finansiranje putem dugorocnih instrumenata duga (obveznica) za privredno drustvo predstavlja vrstu kreditnog odnosa. Zbog toga sto taj dug povlaci obavezu otplate kamata i glavnice. Kamte se placaju periodicno na osnovu prezentacije kupona, a na dan dospeca obveznice vrsi se isplata poslednje kamate i glavnice.

54

72. INOVACIJE NA TRZISTU OBVEZNICAInovacijama na finansijskim trzistima poslednjih godina kreiran je veliki broj novih instrumenata. Nastali su:1. Diskontne obveznice (obveznice sa nultim kuponom) – kupuje se po nizoj ceni od

nominalne, a kada dospeju vlasniku se isplacuje nominalna cena. Ta razlika je kamata.

2. Obveznice sa promenljivom kamatnom stopom – nastale su zbog toga sto je u zemljama sa visokom stopom inflacije bilo neracionalno da postoje obveznice sa fiksnom kamatnom stopom. Ona donosi korist i investitorima i emitentima u slucaju kolebanja kamatnih stopa, posto kod njih kamatna stopa prati stopu inflacije, pa njihova trzisna vrednost ostaje relativno stabilna.

3. Obveznice sa odlozenim placanjem kamate – kamata se placa u neodredjenom roku ili se placa drugim obveznicama.

4. Prihodne obveznice – su vezane za poslovanje emitenta. Nastale su kod preduzeca koja nisu uvek prikazivala likvidnost, pa nisu mogla da isplacuju kamate. (slicne prioritetnim akcijama)

5. “Put” obveznice – imaju pravo prodaje emitentu (da mu je proda po nominalnoj ceni). Ove obveznice su jeftinije.

6. Industrijske razvojne obveznice – emituje drzava radi finansiranja poduhvata od opste koristi za privredu. Kamate su male.

7. LYON (Liquid Yield Option Note) – je tip opozive konvertibilne bezkuponske obveznice. Vlasnik ima pravo da proda obveznicu emitentu, a emitent ima pravo da opozove oveznicu pre roka dospeca.

73. RANGIRANJE (REJTING) OBVEZNICA I ODREDJIVANJE VREDNOSTI OBVEZNICARangiranje je nacin za ocenu verovatnoce da duznik nece izvrsiti obaveze po

osnovu emitovanih obveznica. Procenjuje se finansijska snaga emitenta i kvalitet svake serije.

Obveznice se svrstavaju u rangove (grupe), koje se krecu od AAA (najbolje) do D (najgore). Obveznice ranga BB nemaju investicioni status (nije dozvoljeno da institucionalni investitori investiraju u njih) (junk bonds). Njih karakterise visok rizik i prinos. Svrha rangiranja je zastita vlasnika obveznica.

Odredjivanje vrednosti obveznica. Obveznica ima:1) Nominalna vrednost obveznica je jednaka knjigovodsvtenoj vrednosti ili

denominaciji. To je glavnica duga emitenta. Ona je vazna zbog knjigovodstvene evidenceije i izrazavanja trzisne vrednosti.

2) Trzisna vrednost se izrazava kao procenat njene nominalne vrednosti. Ova cena se formira na sekundarnim trzistima. Cesci je slucaj da se prodaja vrsi po ceni koja je niza ili visa od nominalne.

Kada je (nominalna kamatna stopa)=(kamatna stopa trzista kapitala) --- tada se prodajuKada je (nominalna kamatna stopa)>(kamatna stopa trzista kapitala) --- premijaKada je (nominalna kamatna stopa)<(kamatna stopa trzista kapitala) --- diskont

55

74. UČESNICI NA TRŽIŠTU KAPITALAUcesnici na trzistu kapitala i njihovi poslovni odnosi su relacije dva ravnopravna

partnera, od kojih jedan kupuje kapital da bi zadovoljio svoju potrebu za njim, a drugi prodaje zeljeni iznos svog kapitala da bi tom poslovnom operacijom obezbedio prihode po osnovu vlasnistva nad njim. Na ovaj nacin oba partnera ostvaruju svoje zelje, i to pod uslovima koji su prihvatljivi (cena).

Da bi trziste kapitala uspesno funkcionisalo, neophodno je da ucesnici na ovom trzistu izgrade odnose medjusobnog poverenja i obostrane koristi. Ucesnici na trzistu kapitala su:

1. Deficitne ekonomske jedinice – koje kreiraju određene instrumente i prodaju ih suficitnim ekonomskim jedinicama. Krajnji korisnici finansijske stednje.

2. Intermedijarne finansijske institucije – komercijalne i druge banke, osiguravajuća društva, penzioni fondovi itd..

3. Berzanski posrednici – brokeri, dileri i sl.4. Berze – koje imaju značajnu ulogu u sekundarnim operacijama.5. Država – kao regulator i kontrolor ili investitor ili prodavac.

Sa aspekta uspostavljanja trzisnog odnosa, ucesnici na trzistu kapitala mogu se klasifikovati:

1. Neposredni učesnici – partnerstvo uspostavljaju direktno,2. Posredni učesnici – partnerstvo uspeva preko ovlašćenog posrednika.

Polazeci od forme ucestvovanja, dele se:1. Institucionalizovani učesnici – trguju u okviru tržišne institucije,2. Neinstitucionalizovani učesnici – slobodni trgovci

75. ULOGA INVESTICIONOG BANKARA NA TRŽIŠTU KAPITALAInvesticioni bankari imaju važnu ulogu na tržištu kapitala. Naziv ″investicioni

bankari″ nije adekvatan, pošto on nije ni investitor ni bankar, ne vrsi dugorocna ulaganja niti prikuplja stednju drugih. Investicioni bankar pronalazi kupce za nove emisije HoV kojima se pribavljaju dugorocna finansijska sredstva za investicije. Radi se o posredniku koji otkupljuje novoemitovane HoV i prodaje ih ili obezbedjuje njihovu prodaju. Kao posrednik, investicioni bankar izvrsava tri vazne funkcije:

1. Pospešuje prodaju novih HoV - ukoliko investicioni bankar pristane da otkupi novu emisiju akcija ili obveznica na utvrđeni dan, po unapred dogovorenoj ceni, on garantuje emitentu da će primiti fiksan iznos gotovine od emisije. Ugovorena cena otkupa je niža od cene po kojoj investicioni bankar očekuje da proda te hartije od vrednosti i on ima zaradu. Komisiona prodaja je stimulisanje investicionog bankara da ostvari što veću prodaju hartija od vrednosti jer onda dobija proviziju koja zavisi od tog prometa hartija od vrednosti.

2. Savetuje klijente – on analizira finansijske potrebe preduzeća i sugeriše preduzeću da emituje one hartije od vrednosti koje će mu omogućiti da prikupi potrebna finansijska sredstva

56

3. Preuzima na sebe rizik od eventualnih gubitaka – kada otkupljuje HoV, investicioni bankar preuzima na sebe rizik od mogućih promena cena ili drugih tržišnih kolebanja.

Postupak pripreme i realizacije nove emisije hartija od vrednosti je složen. Emitent prvo mora da pronađe kompetentnog investicionog bankara. On treba da ga savetuje koju vrstu hartije od vrednosti da emituje, da te hartije po mogućnosti otkupi i da preuzme rizik njihove prodaje. Sam izbor investicionog bankara privredni subjekt moze da obavi putem javnog nadmetanja ili neposrednim dogovorom po sopstvanom nahodjenju. Investicioni bankar treba da je siguran da je emitent finansijski zdrav i da su planirani kapitalni izdaci ekonomski opravdani. Posle tog istrazivanja investicioni bankar moze da donese razumnu odluku o tome da li se isplati da preuzme rizik otkupa HoV i garantuje privrednom subjektu fiksna primanja od njihove emisije.

Otkup vecih emisija HoV skopcan je sa velikim rizikom. Zato inicijalni bankar obrazuje sindikat za kupovinu HoV. Ovaj sindikat objedinjuje nekoliko (od 10 do 60) investiciono-bankarskih firmi radi istog posla. Sindikat utvrdjuje:

- inicijalnu cenu emitovanih HoV , - način distribucije HoV i - mere za stabilizaciju inicijalne cene.

Sindikat moze da odrzava traznju za HoV i njihovu cenu na odgovarajucem nivou, preko kontrole izvrsenja porudzbina o kupovini. Ovakva politika sindikata naziva se odrzavanje, odnosno zamrzavanje cena, i iam dvostruki efekat:1) to je smanjenje rizika od gubitka za investicione bankare ;2) emitentu se smanjuju troškovi flotacije.

Troškovi flotacije HoV predstavljaju naknadu koju investicioni bankar uzima u vidu diskonta od njihove prodajne vrednosti.

76. PRIMARNA EMISIJA AKCIJAPrimarna emisija akcija odnosi se na njihovu prvu prodaju. Preko primarne

emisije akcija AD prikupljaju kapital za finansiranje svojih potreba. Postupak primarne emisije zavisi od normativne regulative ove materije u nacionalnim zakonodavstvima. Postoje sledece faze u postupku primarne emisije akcija:

1. Donošenje odluke – pre emitovanja akcija, AD mora da donese odluku da će javno da se finansira. Ovu odluku donose najvisi organi u AD.

2. Traženje investicionih bankara - traži investicione bankare. odnosno neku finansijsku instituciju ili posrednika. Uloga investicionog bankara :

1) Savetodavna 2) Kupovna – gde kupuje akcije koje se emituju 3) Prodajna – gde vrsi javnu prodaju akcija.

3. Priprema izveštaja za registraciju – uporedo sa traženjem investicionog bankara AD priprema izveštaj za registraciju kod nadleznih drzavnih organa za poslove sa HoV. U Srbiji je to Komisija za HoV.

57

4. Realizacija – prodaja akcija pojedinacnim vlasnicima. Postoje tri nacina emitovanja akcija:

1) Opsta javna (gotovinska) ponuda – realizuje se uz pomoc investicionih bankar, koji pruzaju pomoc oko emisije akcija – daju savete, preuzimaju rizik, pomazu u odredjivanju cena i sl.

2) Ponuda prava – predstavlja obavezu za AD da novu emisiju akcija mora prvo da ponudi postojecim vlasnicima – da ne bi doslo do smanjenja proporcije vlasnistva postojecih akcionara.

3) Privatni plasmani – podrazumevaju direktnu prodaju celokupne emisije akcija jednom kupcu ili manjem broju kupaca. Vecinom kod prioritetnih akcija. Kao kupci ovih emisija najcesce se javljaju veliki institucionalni investitori, kao sto su osiguravajuce kompanije i penzioni fondovi. I kod ovih emisija koriste se usluge investicionih bankara. Prednosti: tizi troskovi (nema posrednicke provizije, nema registracije na berzi), ubrzava se ukupan posao, izbegava se javno publikovanje… Nedostati: nalaze se van prometa na sekundarnom trzistu, zato investitori zahtevaju vecu stopu prinosa, sto povecava troskove finansiranja emitenta.

4) Privilegovani plasmani – namenjeni su postojecim akcionarima koji imaju pravo prece kupovine, odnosno koji imaju pravo na kupovinu akcija nove emisije srazmerno broju akcija koje poseduju.

77. PRIMARNA EMISIJA OBVEZNICA

Najbolji trenutak za primarnu emisiju obveznica je onaj kada su cene postojećih obveznica preduzeća na najvišem nivou i kada je kamatna stopa relativno niska. Bilo bi poželjno da i cene akcija preduzeća u tom momentu budu niske, jer bi u suprotnom tj. u slučaju visokih cena akcija i visokih kamatnih stopa preduzeće trebalo da se opredeli da emituje akcije.

Primarna emisija obveznica vrsi se na osnovu ugovora o kreditu. U pitanju je pisani sporazum izmedju emitenta, kao korisnika sredstava i kreditora, odnosno poverioca.

Ugovorom se definisu svi elementi vezani za emitovanje obveznica, kao sto su: visina nominalne vrednosti obveznica, rokovi dospeca, kamatna stopa, nacin placanja kamate, nacin osiguranja duga, otplata duga, pravo na otkup.Postoje dva najznacajnija načina emitovanja obveznica :

1. Javno emitovanje obveznica – obuhvata vise faza:1) Faza donosenja odluka – te odluke donose poslovodni organi emitenta2) Faza pripreme – vrsi se priprema registracionog izvestaja i obavlja

registracija emisije obveznica kod nadleznih organa.3) Faza realizacije – nastupa po zavrsetku faze pripreme. U ovoj fazi se

pristupa javnoj prodaji obveznica velikom broju investitora. Za emitenta je neophodno da uspostavi dobre odnose sa odgovarajucim finansijskim institucijama, a posebno sa investicionim bankarima, tj.bankama ili drugim finansijskim institucijama koje predstavljaju saradnike emitenta u realizaciji primarne emisije. Javna emisija moze se organizovati tako sto

58

emitent unapred proda celu emisiju obveznica investicionom bankaru, koji dalje preuzima posao i rizik, pri cemu ostvaruje zaradu na razlici u ceni izmedju prodajne i kupovne cene obveznica.

2. Privatni plasman – podrazumevaju da emitent prodaje direktno svoje obveznice, najčešće manjem broju investitora. Najcesce se u ulozi kupca obveznica javljaju institucionalni investitori: penzioni fondovi, osiguravajuca drustva, investicioni fondovi, banke… Privatni plasman ne zahteva registraciju kod nadležnog organa, odnosi između emitenta i investitora se regulišu ugovorom. Za njih skoro da ne postoji sekundarno tržište. Prednosti i nedostaci ovakve prodaje, navedeni kod akcija, odnose se i na privatno plasiranje obveznica.

78. SEKUNDARNO TRŽIŠTE AKCIJA I SEKUNDARNO TRŽIŠTE OBVEZNICASekundarno trziste akcija predstavlja mesto gde se susreću ponuda i tražnja već

emitovanih akcija. Ono investitorima obezbedjuje likvidnost njihovih investicija. Ono ima i kontrolnu ulogu, a na njemu se ogleda efikasnost privrednih subjekata. Postoji više vrsta sekundarnih tržišta akcija:

1) Berze – na berzama se direktno susreću kupci i prodavci akcija. 2) Vanberzanski promet – se organizuje najčešće u obliku dilerskog tržišta.

Na sekundarnim tržištima se pojavljujuje veci broj subjekata koji imaju jednu od tri uloge: kupca, prodavca ili posrednika. Kupci i prodavci mogu biti: fizička lica, privredni subjekti, ino subjekti, finansijske institucije i sl. Kupci akcija se nazivaju investitorima, postoje dve grupe:

1) Investitori koji su zainteresovani za dividendu i koji akcije zadržavaju u dugom roku ;

2) Spekulanti, koji su zainteresovani za profit od prodaje akcija u kratkom roku. U ulozi posrednika na sekundarnom trzistu akcija javljaju se brokeri i dileri. Cena akcija na sekundarnom trzistu formira se u zavisnosti od odnosa ponude i

traznje. Na kretanje cene utice veliki broj faktora, kao stop su: prihod AD, kretanje kamata, visina dividendi, prihod po akciji, obim prodaje, investicije emitenta, strategija emitenta, stanje u okruzenju, normativna regulativa, inflacija i sl.

Veoma je važno da kupci raspolažu informacijama. Ako je potencijalni kupac dobro informisan i očekuje visok prihod od dividendi, biće spreman da plati višu cenu akcije od onih koji su manje informisani.

Kada investitori koji predstavljaju vlasnike obveznica reše da ih prodaju pre roka dospeća, odnosno kada tim obveznicama pocnu medjusobno da trguju, stvara se sekundarno tržište obveznica. Ona su veoma razvijena i od stepena njihove razvijenosti ocenjuje se razvijenost ukupnih finansijskih trzista. Najrazvijenija sekundarna tržišta obveznica su u SAD, EU i Japanu.

Značajno sekundarno tržište obveznica predstavlja tržište evroobveznica. Karakteristike su:1. Potpisnici emisije euroobveznica su sindikati banaka iz većeg broja zemalja.2. Istovremeno se emituju u više zemalja, a denominacija je u različitim valutama.3. Ne nalaze se pod pravnom jurizdikcijom samo jedne zemlje.

59

4. Imaju neregistrovanu formu. 5. Relativno su stabilne.6. Niske kamatne stope.

79. POJAM DEVIZNOG TRŽIŠTADevizno tržište (def.) predstavljaja specijalizovani deo finansijskih tržišta na kome

se kupuju i prodaju strana sredstva plaćanja, usklađuju ponuda i tražnja, utvrđuje devizni kurs i upravlja deviznim nacionalnim rezervama. Cilj ovog tržišta je održavanje optimalnog nivoa likvidnosti subjekata u njihovim poslovnim transakcijama sa inostranstvom.

Osnovu za postojanje savremenog deviznog trzista predstavlja medjunarodni platni promet. Funkcija ucesnika na deviznom trzistu je da od nosilaca deviznih sredstava kupe raspoloziva sredstva i da ih prodaju zainteresovanim kupcima radi placanja njihovih obaveza u inostranstvu.

Funkcionisanje deviznog trzista doprinosi, u institucionalnom smislu, medjusobnoj povezanosti nacionalnih finansijskih trzista. Ova povezanost izraz je realnih ekonomskih tokova: medjunarodne trgovine, medjunarodnih usluga i kretanja stanovnistva, koji dovode do ekonomske aktivnosti vezane za inostranstvo, odnosno aktivnosti izrazene u novcu razlicitom od domaceg, kao i kretanje kapitala izmedju razlicitih zemalja. Devizno tržište je mehanizam koji izražava ponudu i tražnju za inostranim novčanim jedinicama, neophodnim za obavljanje poslovanja ekonomskih subjekata sa inostranstvom i obezbeđuje pretvaranje nacinalne valute u valutu stranih zemalja.

Globalno devizno tržište, kao skup nacionalnih tržišta, po obimu transakcija predstavlja najrazvijeniji segment finansijskih tržišta.Specifičnosti deviznog tržišta sastoje se u sledecem:

1. Finansijski instrumenti kojima se trguje na ovom tržištu su same po sebi specifične – devize. To je novac koji služi kao sredstvo plaćanja u drugoj zemlji.

2. Na delatnost ovog tržišta vrše uticaj makroekonomski faktori.3. Devizno tržište je osetljivo na političke uticaje i poremećaje.4. Na ovom tržištu vladaju stroga pravila poslovanja.5. Ovo tržište predstavlja vezu između finansijskih tržišta različitih zemalja.

Na deviznim tržištima obavljaju se sledeći poslovi: 1. Kupovina i prodaja deviza,2. Davanje i uzimanje međubankarskih deviznih depozita,3. Poslovi smanjenja deviznog rizika. Rec je o finansijskim inovacijama na svetskim

trzistima, kao sto su: stop aranžmani, devizne opcije, forvord i fjučers ugovori.

Devizno trziste VS Internacionalno trziste deviza Devizno trziste obuhvata samo onr transakcije kojima se ostvaruje kupoprodaja

valuta i deviza, utvrdjuje kurs – cena kostanja nacionalne valute i obavlja primarna i sekundarna trgovina sa deviznim HoV.

60

Internacionalno trziste deviza obuhvata trgovinu izmedju dva ili vise nacionalnih deviznih trzista pa, prema tome, ima sire znacenje od pojma deviznog trzista.

80. FUNKCIJE DEVIZNOG TRŽIŠTADevizno tržište predstavlja vezu nacionalne privrede sa međunarodnim

okruženjem. Osnovna svrha je omogućavanje nesmetanog obavljanja medjunarodnog platnog prometa i održavanje međunarodne likvidnosti zemlje. Na njemu se, preko cene domaće valute – deviznog kursa, najbolje vidi efikasnost jedne nacionalne ekonomije.

Devizno trziste predstavlja mehanizam preko koga se uspostavljaju relativne vrednosti razlicitih nacionalnih novcanih jedinica – valuta. Ono obezbedjuje pretvaranje domace u stranu valutu, kroz promet platnih instrumenata koji glase na stranu valutu.Svojim delovanjem devizno trziste ostvaruje sledece osnovne zadatke i funkcije :1. Omogućava vlasnicima deviza da ih pretvore u nacionalnu valutu, a drugim licima

da nabave odgovarajuća sredstva za plaćanje u inostranstvu.2. Usklađuje zahteve za prodaju sa zahtevima za kupovinu deviza.3. Usklađuje ponudu i tražnju posredstvom deviznog prometa u zemlji i deviznog

prometa sa inostranstvom.4. Omogućava obavljanje deviznog prometa sa inostranstvom.

Na ovaj nacin, posredstvom deviznog kursa koji se formira na deviznom trzistu, domaca privreda se povezuje sa inostranstvom.Normalno funkcionisanje deviznog trzista u velikoj meri je uslovljeno odgovarajucom intervencijom centralne banke.

Osnovna funkcija deviznog trzista sastoji se u formiranju deviznog kursa, odnosno u utvrđivanju odnosa vrednosti jedne nacionalne valute sa valutama drugih zemalja. Drugim recima, devizni kurs predstavlja cenu novcane jedinice zemlje izrazene u novcanoj jedinici druge zemlje. On se formira medjuodnosom ponude i traznje za devizama.Izražavanje deviznog kursa naziva se notacija i ona može biti dvojaka :

1) Direktno notiranje – jedinica domace valute iskazuje se u protivvrednosti strane valute. Kupovni kurs je manji od prodajnog.

2) Indirektno notiranje – jedinica strane valute iskazuje se u protivvrednosti domaćeg novca. Kupovni kurs je veci od prodajnog.

Na deviznim tržištima formiraju se kupovni i prodajni kurs. Razlika između njih je marža, i izražava se u poenima. Devizno tržište smanjuje transakcione troškove učesnika. Devizno tržište obezbeđuje informativnu funkciju Država koristi mehanizam deviznog tržišta za vođenje ekonomske politike.

81. PONUDA I TRAŽNJA ZA DEVIZAMANa deviznom trzistu koncentrisu se ponuda i traznja deviza. Motivi ponude i tražnje mogu biti :

61

1. Komercijalni motiv – ponude i tražnje za devizama proističu iz prometa roba i usluga, investicija…

2. Kamatne arbitraže – kretanje sredstava zavisi od razlika u kamatnim stopama u različitim zemljama uz osiguranje od deviznog rizika.

3. Spekulativni motiv – postoji kada je prisutna težnja za višim prinosom uz rizik deviznog gubitka

4. Oficijelni motiv – vezan je za intervenciju centralne banke na deviznom tržištu, radi odrzavanja kurseva u predvidjenom rasponu.

Vrste deviznih kurseva: Ravnotežni devizni kurs – kada funkcioniše slobodno devizno tržište, rezultat

međusobnog odnosa ponude i tražnje, koji izražava vrednost inostrane valute u domaćoj valuti.

Nominalni kurs – ravnotezni devizni kurs formiran na deviznom tržištu i on je rezultat spontanih tržišnih kretanja.

Oficijelni kurs – nominalni kurs koji se primenjuje na sve transakcije sa inostranstvom.

Administrativni kurs – država u nekim slučajevima može da odredi kurs koji je nezavisan od tržišnih kretanja i onda je oficijelni kurs administrativni kurs.

Crni kurs – kada je zvanični kurs niži od ravnotežnog.- Nominalni kurs može biti na režimu :

1) Fiksnog kursa - izražava odnos dveju nacionalnih valuta koji odgovara njihovom zlatnom paritetu

2) Fluktuirajućeg kursa - izražava odnos ponude i tražnje za devizama, nezavisno od zlatnog pariteta ili međuvalutnih odnosa.

3) Korigovanog plivajućeg kursa - postoji kada država u režimu fluktuirajućeg kursa utiče na odnos ponude i tražnje za devize radi formiranja kursa koji odgovara interesima ekonomske politike koju vodi

4) Vezanog kursa - postoji kad se varijacije kursa domaće valute drže u fiksiranim razmerama u odnosu na vrednost druge valute.

U teoriji je konstruisan pojam efektivnog kursa. Ovaj kurs se racuna kao ponderisani geometrijski prosek deviznihkurseva domace balute u odnosu na niz stranih valuta. Realni efektivni kurs je nominalni efektivni kurs korigovan relativnim odnosima cena na veliko u respektivnim zemljama. Nominalni devizni kurs ne mora biti i realni kurs. Realni kurs izrazava odnos vrednosti domace valute prema stranoj, koji zadovoljava uslov dugorocne ekonomske ravnoteze izmedju dve nacionalne privrede.

82. VRSTE DEVIZNIH TRŽIŠTAPostoje 4 vrste specijalizovanih deviznih tržišta:

1. Devizno kreditno-zajmovno i depozitno tržište – susreću se ponuda i tražnja za deviznim kreditima, odnosno zajmovima, i za deviznim depozitima nastalim kao izraz uvoza ili izvoza deviza u okviru jedne nacionalne ekonomije, sto predstavlja i cilj ovog trzista.

62

2. Valutno tržište – susreću se ponuda i tražnja za važećim novčanicama izdanja stranih centralnih banaka. Ovo tržište naziva se i komercijalno ili kasa-valutno tržište, a cena tržišnog materijala kojim se na njemu trguje komercijalni ili kasa – kurs strane valute

3. Devizno tržište – susreću se ponuda i tražnja za devizama, odnosno potrazivanja jedne nacionalne ekonomije od drugih, iskazanih u stranim sredstvima placanja, a koja se nalaze na racunima nacionalnih subjekata u inostranstvu. Ovo trziste predstavlja skup operacija sa depozitima domacih kod inostranih banaka.

4. Primarno i sekundarno tržiše deviznih HoV – emituju se i primarno prodaju HoV koje glase na strana sredstva plaćanja i sekundarno trguje već emitovanim i primarno prodatim hartijama od vrednosti, koje glase na strana sredstva plaćanja.

83. ORGANIZACIJA DEVIZNIH TRŽIŠTA; INSTRUMENTI DEVIZNOG TRZISTA Devizna trzista su najcesce u sastavu trzista novca, kada se govori o tzv.medjubankarskom deviznom trzistu.

Institucionalno tržište je međubankarsko devizno tržište. Ova tržišta se mogu formirati i kao samostalne institucije i tada se nazivaju devizne berze. Kod institucionalnih deviznih tržišta definisana su pravila poslovanja, učesnici, vreme, način plaćanja...

Neinstitucionalno tržište ili ″crna tržišta″ ili ″crne berze″ na kojima se obavljaju poslovi kupovine i prodaje deviza između učesnika privrednog i društvenog života. Takvi poslovi obavljaju se na trgovima, ulicama, prodavnicama.... Deviznom tržištu pripadaju sve transakcije u vezi sa stranim sredstvima plaćanja bez obzira da li su obavljane na institucionalnom ili neinstitucionalnom tržištu.

Nacionalna devizna trzista povezana su savremenim komunikacionim sredstvima u svetsko trziste. Trgovina devizama na ovim trzistima obavlja se neprekidno – 24 casa dnevno.

Postoje 2 modela organizovanja deviznog tržišta :1. Centralizovan model – su devizne berze na kojoj banke razmenjuju salda deviza iz

svoje dnevne pozicije i na kojoj se na osnovu ponude i tražnje formira jedinstveni kurs. Kada berza utvrdi početni kurs strane valute otvara se dnevni sastanak.

2. Decentralizovan model deviznog tržišta obuhvata : 1) Neposrednu trgovinu preko banaka, kao osnovnih učesnika - banke igraju ulogu

market-mejkera. Na početku dnevne trgovine banka utvrđuje kurseve valuta kojima trguje i to kao kupovnu cenu, po kojoj je spremna da proda određenu valutu. Raspon između kupovnog i prodajnog kursa zove se spred. On izrazava procenu banke o rizicima koji su ukljuceni u trgovinu. Ako je rizik veci, i spred ce biti veci.

2) Trgovinu preko brokerskog tržišta – podrazumeva uključivanje u trgovinu deviznih brokera i oni su posrednici.

63

Instrumenti deviznog tržišta su platni instrumenti koji sadrže potraživanje u stranoj valuti. Pored stranih novcanih jedinica (papirni i kovani novac), medjunarodni platni instrumenti su: transferi, menice, cekovi i dr.

Savremeno devizno tržište predstavlja tržište bankarskih depozita. Depoziti su aktiva u stranoj valuti koju banka drži u domicilnoj zemlji te valute. Nalozima za transfer prenose se sredstva sa računa na račun ali valuta ne napušta zemlju porekla, već se samo vrši prenošenje vlasništva nad valutom.

84. UČESNICI NA DEVIZNOM TRŽIŠTUUcesnici na deviznom trzistu su vlasnici valuta, deviznih sredstava i deviznih HoV

u jednoj nacionalnoj ekonomiji. Učesnici na deviznom tržištu smatraju se samo oni subjekti koji devizna potraživanja kao svoju imovinu drže u skladu sa propisima na svojim računima koje imaju van granica nacionalne ekonomije.

Ucesnici na ovom trzistu su i banke i druge berzansko-finansijske institucije koje je centralna banka za to posebno ovlastila, i one treba da poseduju sopstveni racun u inostranstvu, kao i da se bave deviznim transakcijama jednim delom nacionalne imovine dislocirane van granica nacionalne ekonomije. Ovo znaci da su osnov obavljanja trzisnih operacija na deviznom trzistu finansijski odnosi izmedju dve ili vise zemalja, koji se obavljaju izmedju finansijskih institucija tih zemalja.Ucesnici na deviznom trzistu mogu se podeliti na :

1. Neposredne učesnike2. Posredne učesnike

Neposredni učesnici – poslovne banke i druge berzansko-finansijske institucije koje je za to posebno ovlastila centralna banka, koja i sama spada u ovu kategoriju. Imovina se drži na računima u inostranstvu i ona mora biti slobodna i transferbilna.Banke mobilišu ponudu i tražnju za devizama u zemlji, obezbedjuju na svojim racunima kod inostranih banaka valutu kojom se moze placati po instrukcijama korisnika. Brokeri utiču na uravnoteženje ponude i tražnje aktivnoscu u medjubankarskoj trgovini ili na berzi.Centralna banka ima obavezu da : 1) Obezbedi optimalnu likvidnost nacionalne ekonomije u međ.plaćanjima ;2) Održava stabilan i optimalan kurs nacionalne valute ;3) Formira i održava devizne rezerve u optimalnoj strukturi i obimu ;4) Reguliše i kontroliše rad na deviznom tržištu i u poslovanju sa inostranstvom.

Da bi centralna banka izvrsila ove svoje obaveze, sluzi se instrumentima kojima utvrdjuje pravila ponasanja ucesnika na deviznom trzistu i nacin funkcionisanja devizne berze.

Centralna banka se na deviznom trzistu pojavljuje kao direktan regulator i kontrolor, na kome svojim autoritetom i deviznim rezervama, stranom efektivom i deviznim HoV, u potpunosti ostvaruje optimalnu deviznu aktivnost i stabilan kurs nacionalne valute.

64

Posredni učesnici – su svi ostali vlasnici strane efektive, deviznih HoV, deviznih sredstava koji za svoje potrebe deviznih transakcija na deviznom tržištu koriste neposredne učesnike.

85. HIPOTEKARNI KREDITHipoteka predstavlja obezbeđenje duga realnom imovinom. Kredit obezbeđen

prenošenjem svojine nad zemljištem, zgradama, stanovima i sl. na poverioca, u slučaju da se kredit ne vrati, je hipotekarni kredit. Obveznica cija je otplata osigurana imovinom je hipotekarna obveznica. Hipotekom se pojacava kreditna sposobnost duznika, odnosno hipotekom se poverilac obezbedjuje od kreditnog rizika.

Amortizacioni kredit je tradicionalni tip hipotekarnog kredita. Ovaj kredit ima fiksnu kamatnu stopu i otplaćuje se u jednakim mesečnim ratama koje sadrže kamatu i deo glavnice.Hipotekarni krediti imaju najduzi rok dospeca na finansijskim trzistima, izmedju 15 i 30 godina. U slucaju da duznik nije u stanju da otplacuje hipotekarni kredit, poverilac postaje vlasnik zalozene imovine i moze je prodati u cilju namirenja ostatka duga.

Osnovni nedostatak tradicionalnog hipotekarnog kredita je u tome što on ima fiksnu kamatnu stopu u periodu do dospeća. Tako da je ovo prouzrokovalo pojavu netradicionalnih hipotekarnih kredita. To su :

1. Hipotekarni krediti sa promenljivom kamatnom stopom → kamatna stopa je vezana za drugu kamatnu stopu, koja je osetljiva na tekuće uslove ponude i tražnje na finansijskim tržištima.

2. Hipotekarni krediti sa prilagodljivom kamatnom stopom → promene u ugovorenoj kamatnoj stopi prenose se kroz promenu glavnice, roka dospeća ili ukupne mesečne otplate.

3. Hipotekarni krediti sa rastućom otplatom → iznosi mesečnih otplata rastu u skladu sa rastom inflacije, dohotka dužnika ili u skladu sa nekim drugim indeksom.

4. Hipotekarni krediti sa obnovljivom kamatnom stopom → kamatna stopa se periodično ugovara.

5. Hipotekarni krediti sa odloženim plaćanjem kamate → dužnik mora rambursirati kreditora do roka dospeća kredita za iznos akumulisanih kamata, koje nisu plaćene.

6. Hipotekarni krediti sa fleksibilnim plaćanjem → dužnik plaća prvih 6 meseci samo kamatu a dalja plaćanja sadrže i plaćanje glavnice.

7. Hipotekarni krediti sa obrnutom otplatom → podiže se zalaganjem postojeće imovine, a dužnik prima fiksne - mesečne rate zasnovane na vrednosti založene imovine koja, po završetku otplate postaje vlasništvo kreditora.

65

8. Konvertibilni hipotekarni krediti → ima promenljivu kamatnu stopu i sadrži pravo dužnika da konvertuje kredit u kredit sa fiksnom kamatnom stopom u slučaju da tržišne kamatne stope budu povoljnije za dužnika.

9. Revolvirajući hipotekarni krediti → od dužnika se zahteva da ponovo ugovori ili refinansira kredit na određeni datum po novim uslovima.

86. PRIMARNE HIPOTEKARNE OBVEZNICEHipotekarne obveznice su dugoročne obveznice čija je otplata osigurana

imovinom. One se koriste za finansiranje privrednih drustava, kao i za finansiranje izgradnnje komercijalnih objekata, kao sto su hoteli, kancelarijski prostor, trgovacki centri i dr.

Hipotekarne obveznice si obicno osigurane pravom raspolaganja zemljistem i nepokretnom imovinom koja se na njemu nalazi. Trzisna vrednost tako odabrane hipoteke po pravilu je uvek veca od iznosa emitovanih hipotekarnih obveznica. Podela:

1. Prema pravu na zalozena sredstva u slucaju likvidacije privrednog drustva, hip.obv.dele se na:

1) Seniorske obveznice – obezbeđuju svojim držaocima prioritetnije pravo na naknadu potraživanja iz likvidacione vrednosti založenih sredstava

2) Juniorske obveznice – obezbedjuju ostatak vrednosti iz likvdacione vrednosti.

2. Sa stanovista prava na emisiju dugorocnog duga , razlikuju se:1) Zatvorene obveznice - preduzeće ne može da prodaje dugoročne

obveznice na bazi zalaganja iste imovine2) Otvorene obveznice - emisija dugoročnih obveznica je moguća

U primarne hipotekarne obveznice spadaju :1. Opšte hipotekarne obveznice – osigurane su hipotekom prvog ili drugog reda na

ukupnoj imovini preduzeća2. Specifične hipotekarne obveznice – su osigurane vlasništvom nad jednim objektom3. Grupne hipotekarne obveznice – imaju za podlogu hipoteku nad više objekata iste

vrste.4. Certifikati založene opreme – su osigurane zalogom opreme, posebno

transportnih sredstava

87. SEKUNDARNO TRŽIŠTE HIPOTEKARNIH FIN. INSTRUMENATA Sekundarno tržište hipotekarnih finansijskih instrumenata obuhvata kreiranje i promet dugoročnih finansijskih instrumenata koji su obezbeđeni otplatom hipotekarnih kredita. Ovo tržište ima 2 osnovna oblika :

1. Tržište za privatni plasman sekundarnih hip. finans. instr. 2. Tržište za javnu emisiju sekundarnih hip. finans. instr.

66

Tržište za privatni plasman sekundarnih hip. finans. instr . → obuhvata neposrednu prodaju institucionalnim investitorima hipotekarnih instrumenata kreiranih na primarnom tržištu. Krediti kreiraju velike blokove hipotekarnih kredita istih karakteristika (iznos, rok dospeca, kamata), poznatih kao pulovi , i prodaju ucesce u njima u celini ili delimicno investitorima.

Tržište za javnu emisiju sekundarnih hip. finans. instr . → podrazumeva izdavanje posebnih dugoročnih hartija od vrednosti zasnovanih na pulu primarnih hipot. inst. i njihovoj prodaji investitorima.

Osnovni sek. hip. finans. instr. formirani javnom emisijom su :1. Hipotekarne založnice – su vrsta HoV pod kojima se podrazumevaju razlicite

vrste obveznica osiguranih zalogom (odobrenih hipotekarnih kredita). Investicioni kvalitet im je veoma visok, odmah do drzavnih obveznica. U njih ulazu penzioni fondovi, osiguravajuca drustva i investicioni fondovi.

2. Hipotekarne uputnice – su sekundarne HoV, koje se zasnivaju na pulu osiguranih ili neosiguranih hipotekarnih kredita i daju pravo na prinos pula (kamata, otplata redovnog dela glavnice, prevremena otplata glavnice). Prinos zavisi od priliva organizatoru pula po osnovu hipotekarnih kredita koji predstavljaju osnovu za emitovanje hipotekarnih uputnica. Njih mogu izdavati finansijske institucije i bez garancije drzave.

3. Derivatne hipotekarne obveznice – nastale su iz hipotekarnih uputnica da bi se za investitora smanjio rizik prevremene otplate hipotekarnih kredita. Najrazvijeniji oblici su:

1) Kolateralna hipotekarna obveznica – je finansijski instrument izdat na bazi pula hipotekarnih uputnica ili hipotekarni kredit. Sadrže nejednaku otplatu kamate i glavnice zasnovane na pulu hipotekarnih uputnica.

2) Segmentirana hipotekarna obveznica – takođe sadrži nejednaku otplatu kamate i glavnice zasnovane na pulu hipotekarnih uputnica.

88. POJAM TERMINSKOG TRŽIŠTA;INSTRUMENTI TERMINSKOG TRZISTA Terminsko tržište (def.) predstavlja deo finansijskih tržišta na kome se trguje na termin finanansijskim derivatima. Specifičnost ovog tržišta je u tome što se ugovorene obaveze prodavaca i kupaca izvršavaju na određeni (odloženi) termin. Zarada na ovom tržištu ostvaruje se na razlici između postojeće promptne i buduće terminske cene. U ovome se sastoji razlika izmedju terminskog i ostalih fin,trzista, na kojima kupac i prodavac svoje obaveze izvrsavaju promptno.

Na terminskom trzistu obavljaju se operacije koje ukljucuju odlozeno izvrsavanje obaveza prodavaca ili kupaca. Ucesnici u trgovini na ovom trzistu se obavezuju na odredjeno postupanje u buducnosti, imajuci u vidu pretpostavljeni odnos ponude i traznje za finansijskim instrumentima kojima se trguje.

Nasuprot terminskom tržištu je tekuće tržište na kome se formiraju tekuće cene finansijskih instrumenata i vrsi se neposredno saldiranje operacija po zavrsenoj trgovini.

Na terminskom tržištu se formira terminska cena i ona odgovara pretpostavljenom odnosu ponude i tražnje. Terminski poslovi nazivaju se diferencijalni

67

poslovi, dobit – diferencijalna dobit, a gubitak – diferencijalni gubitak. I na robnoj berzi se obavljaju terminske operacije i to posebno sa poljoprivrednim proizvodima i sirovinama.

Instrumenti terminskog tržišta Na terminskom tržištu trguje se izvedenim hartijama od vrednosti tj. finansijskim

derivatima, pa se razvoj ovog trzista odvija paralelno sa razvojem terminskih finansijskih poslova. Dobili su naziv po tome što se njihova vrednost izvodi iz vrednosti neke druge osnovne aktive koja se nalazi u njihovoj osnovi. Standardizovani finansijski derivati su finansijski instrumenti koji predstavljaju standardizovani ugovorni odnos dve ili vise strana, kod koga realizacija standardizovane ugovorne obaveze zavisi od ispunjenja prethodno ugovorenih uslova. Predmet ugovora mogu biti:akcije, kamatne stope, strane valute, odredjena vrsta robe…

Izvedene hartije od vrednosti, za razliku od osnovnih hartija od vrednosti, ne odražavaju ni dužnički ni vlasnički odnos vec su one vrsta kontingentnih prava na druge oblike finansijske aktive – akcije, obveznice, kamatnu stopu, devizni kurs itd.

Terminskim ugovorom regulišu se poslovi koji se zaključuju sada, a ostvaruju u budućnosti. Ovim ugovorom kupac i prodavac se sporazumevaju o buducem datumu isporuke, ceni koja ce biti placena tog datuma i kolicini i kvalitetu robe.

Pri zaključenju ugovora i kupac i prodavac polažu depozit koji najčešće iznosi 10 % od zaključenog posla.Ugovorna strana koja istupi iz ovog ugovora gubi svoj depozit. Kupac i prodavac mogu svoje mesto iz ugovora da prodaju drugom licu. Ovim ugovorima najčešće se trguje poljoprivrednim proizvodima.

Najpoznatiji finansijski derivati su : 1. Forvord2. Fjučers ugovori3. Opcije4. Svopovi5. Sporazumi o kamatnim stopama6. Varanti

Počeci razvoja u XVII veku (Holand. i Japan – prodaja pirinča). U XIX veku na Londonskoj berzi metala i u SAD – poljop. proizv. U drugoj polovini XX veka snažan razvoj.

89. POJAM FORVORD I FJUČERS UGOVORAForvord i Fjučers ugovori spadaju u red najznačajnijih izvedenih hartija od

vrednosti. To su terminski ugovori o kupoprodaji određene aktive. Forvord ugovori (terminski ugovor) – je ugovor između 2 subjekata, kupca i

prodavca, o kupoprodaji određene aktive – robe, kojim se postiže dogovor da će se isporuka te aktive – robe i njeno konacno placanje izvršiti u budućnosti. Kod ovog ugovora izmedju ugovorenih strana postoji saglasnost volja u pogledu aktive koja je predmet kupoprodaje, cene – koja je fiksna, kao i u pogledu placanja koje ce se

68

obaviti odredjenog dana u buducnosti. Primer ovih ugovora je kupovina robe pouzećem.

Fjučers ugovori (likvidni terminski ugovor) – je ugovor o kupoprodaji robe po unapred određenoj ceni i rokom isporuke. Ne vrši se plaćanje do momenta dok se roba ne isporuči u budućnosti.

Razlike između forvord i fjučers ugovora : 1. Standardizacija - fjučersi su visoko standardizovani ugovori, dok forvord nisu.2. Likvidnost - fjučersi imaju veći stepen likvidnosti(mogu se njima trgovati na

berzi), dok forvardi ne.3. Plaćanje – kod fjučersa je specifičan način plaćanja. Isporuka se ne vezuje za

fiksni datum, kao kod forvorda, već za mesec u kome se mora obaviti, pa je prodavac u obavezi da preko klirinške kuće obavesti kupca o tome kad će isporuku izvršiti. Kod forvord ugovora ne vrši se plaćanje pre roka dospeća, pa se na dan dospeća vrši isporuka i plaćanje.

4. Sigurnost – kod fjučers ugovora mnogo je veća sigurnost nego kod forvord ugovora. Kod fjučers ugovora prodavac i kupac radi sigurnosti plaćanja i isporuke obavezni su da polože određeni depozit u klirinšku kuću od 5-15 % od vrednosti ugovoraForvord i fjučers ugovori se razlikuju od opcija. Kod opcionog sporazuma

obaveza postoji samo na strani prodavca. Kupac odluku donosi u zavisnosti od okolnosti tj. visine tržišne cene osnovne aktive. Kod forvord i fjučers ugovora postoji obaveza za obe ugovorene strane i te obaveze se moraju izvršiti.

90. POJAM I VRSTE OPCIJA1) Opcija (def.) predstavlja izvedenu hartiju od vrednosti koja po svojoj suštini predstavlja određeno pravo. Ona svome vlasniku daje pravo da kupi ili proda određenu finansijsku aktivu po unapred utvrđenoj fiksnoj ceni u određenom vremenskom periodu. Odnosi između kupca i prodavca opcije regulišu se opcionim ugovorom, koji se sačinjava prilikom emisije opcije. Prodavac opcije, odnosno njen emitent, ima obavezu da uradi ono sto vlasnik opcije, odnosno njen kupac, trazi. Opcioni ugovor je vrsta nepotpunog ugovora, jer kupac opcije ima određeno pravo – da kupi ili proda određenu aktivu ali ne i obavezu da to učini. Ovo je i osnovna razlika između opcije i fjučersa.

Kod fjučersa subjekti moraju bezuslovno da izvrše svoje obaveze, dok kod opcije kupac ne mora da kupi ili proda aktivu. To će uraditi ako odgovara njegovim interesima. Jedina obaveza kupca je da kupi opciju, tj. da plati opcionu premiju što je cena opcije. Prodavac opcije dobija premiju i za to je obavezan da izvrsi ono sto od njega zahteva kupac.

Kada kupac kupi opcioni ugovor, placa premiju – cenu opcije, kao i proviziju za transakciju. Za trgovinu opcijama ucesnici moraju razumevati strategiju opcija ili imati kvalifikovane agente za ovu vrstu poslova, posto su svi poslovi izuzetno rizicni.

2) Opcioni ugovor je visokostandardizovani dokument koji sadrži sledece elemente:

69

1. Tip aktive – na koju se opcija odnosi može biti različit. Najčešće se radi o HoV a naročito o akcijama.

2. Količinu aktive – npr. broj akcija koje se mogu kupiti ili prodati.3. Cenu izvršenja – je cena po kojoj kupac može da kupi ili proda određenu

finansijsku aktivu.4. Rok dospeća opcije – je datum do kada opcija važi

3) Kupac (vlasnik) može da bira između 3 mogućnosti : 1. Da iskoristi opciju – što će učiniti kupovinom ili prodajom osnovne aktive ;2. Da proda opciju drugom subjektu ;3. Ne mora da iskoristi opciju.

4) Opcija ima snagu čekanja što znači da ukoliko se promptna cena predmetne finansijske aktive kreće na štetu imaoca opcije, on može da čeka do datuma isteka opcije, da se to kretanje promeni u njegovu korist i obrnuto.

Vrste opcija Mogu se podeliti prema više kriterijuma:

1. Prema prirodi prava ; 2. Prema vremenskoj mogućnosti iskorišćavanja opcionog prava ; 3. Prema tipu aktive na koju se odnosi opcija.

1. Prema prirodi prava koje je sadrzano u opcionom ugovoru, razlikuju se 2 osnovna tipa:

1) Kupovne (call) opcije – daju pravo svom vlasniku da kupi određenu aktivu u određenom roku, po unapred ugovorenoj ceni. Kupac kupuje ovu opciju jer očekuje porast tržišne cene osnovne aktive u odnosu na ugovorenu cenu. Ako rastu cene osnovne aktive, kupac može da kupi aktivu po ugovorenoj ceni koja je niža od tržišne. Tada opcija za njega ima vrednost.

Prodavac je u suprotnoj poziciji. On očekuje pad tržišne cene osnovne aktive u odnosu na ugovorenu cenu. Ako se ovo desi, kupac neće iskoristiti opciju a prodavcu će ostati premija. Ako cena aktive poraste, kupac će iskoristiti opciju i u tom slučaju prodavac je obavezan da proda aktivu po ceni nižoj od tekuće tržišne, i on je tada na gubitku

2) Prodajne (put) opcije – po prirodi prava je suprotna kupovnoj opciji. Ona svom vlasniku daje pravo da proda osnovnu aktivu po ugovorenoj ceni. Kupovinom ove opcije kupac se štiti od pada cene osnovne aktive jer ako tržišna cena padne ispod ugovorene, tad će on prodati osnovnu aktivu po višoj ugovorenoj ceni. Ako dođe do rasta cena aktive on nema razloga da iskoristi opciju. Kod prodajne opcije vlasnik očekuje pad cene.

Prodavac očekuje rast cene osnovne aktive. Ako do ovog dođe kupac neće iskoristiti opciju a prodavcu će ostati opciona premija kao zarada. Ako dođe do pada tržišne cene osnovne aktive kupac će iskoristiti opciju a prodavac će imati gubitak zbog visine razlike u ceni.

70

2. Prema vremenskoj mogucnosti iskoriscavanja opcionog prava: 1) Evropski tip – je jednostavniji od američkog. Ovu opciju vlasnik može da

iskoristi isključivo na dan dospeća koji je preciziran u opcionom ugovoru. Ovaj tip je pogodan za zemlje sa nizim stepenom razvoja finansijskih trzista.

2) Američki tip – vlasnik ovu opciju može da iskoristi bilo koji dan do dospeća, ali ne i na sam dan dospeća.

3. Prema tipu aktive na koju se opcije odnose, razlikuju se:

1. Finansijske opcije, mogu biti :1) Opcije na HoV – obično se odnose na obične akcije firmi.2) Devizne – ugovara se visina deviznog kursa kao opcija3) Opcije na kamatnu stopu – cilj im je da vlasnicima obezbede zaštitu od

neželjenih promena kamatnih stopa4) Opcije na tržišne indekse – zasnivaju se na visini indeksa tržišnih cena

akcija. Na dan dospeca, ne dolazi do fizicke isporuke aktive, vec se samo vrsi isplata razlike u ceni.

2. Robne opcije – najstariji tup aktive. One se odnose na neki od oblika realne aktive. U ove opcije spadaju opcije na kupovinu zemlje, zgrada, poljoprivrednih proizvoda.

3. Realne opcije – su one opcije koje dozvoljavaju menadzerima da dodaju vrednost svojim privrednim drustvima koriscenjem povoljnih okolnosti, izbegavanjem opasnosti ili smanjenjem gubitka.

1) Opcija na čekanje i učenje tj. opcija pre investiranja2) Opcija na nastavak započete investicije3) Opcija za odustajanje

4. Posebnu vrstu opcija čine opcije na fjučerse.U osnovi ovih opcija nalaze se fjučerski ugovori.1) Call fjučers opcija2) Put fjučers opcija

91. TRŽIŠTE SVOPOVASvop znači zamena. Svopovi (def) su ugovori kojima se vrši razmena plaćanja

kamata na finansijske instrumente koje investitori – ugovaraci poseduju.. U osnovi postoje 2 vrste snopova:

1. Kamatni svop – razmenjuje se plaćanje kamate po fiksnoj kamatnoj stopi za plaćanje kamate po promenljivoj kamatnoj stopi.

2. Valutni svop – razmena kamate po fiksnoj kamatnoj stopi, koja se plaća u jednoj valuti, fiksnom kamatnom stopom u drugoj valuti.

Izvedene kategorije svopova :

71

1. Valutno-kamatni svop – je kombinacija valutnog i kamatnog svopa kod koga se kamata po fiksnoj kamatnoj stopi u jednoj valuti zamenjuje za kamatu po promenljivoj kamatnoj stopi u drugoj valuti.

2. Svop marže – zamena kamate po jednoj promenljivoj kamatnoj stopi za kamatu po drugoj promenljivoj kamatnoj stopi.

Svopovi imaju svojstva trzisnosti, jer se mogu kupovati i prodavati na sekundarnom tržištu svopova. Oblici ove trgovine mogu biti:

1. Prodaja svopa – predstavlja oblik trgovine u kojoj jedan od učesnika pronalazi investitora koji je voljan da preuzme njegove obaveze i za to mu plaća određenu sumu.

2. Obrnuti svop – predstavlja oblik trgovine u kome jedan od učesnika zaključuje sa trećim licem novi svop, koji sadrži jednaka obeležja kao i originalni svop, čime se povećava rizik neizvršenja, pošto jedan učesnik ima istovremeno poziciju u 2 svopa.

3. Otkup svopa – predstavlja oblik trgovine u kome jedan od učesnika odustaje od izvršenja svopa, plaćajući drugome kompenzaciju.

92. TRŽIŠTE SPORAZUMA O KAMATNIM STOPAMA

Sporazum o kamatnim stopama (def.) je sporazum izmedju dva investitora u kome se jedan obavezuje da drugom isplati odredjeni novcani iznos uz naknadu, ako je u ugovoru oznacena kamatna stopa razlicita od nivoa utvrdjenog ugovorom.Sporazum o kamatnoj stopi može se odnositi na :

1. Maksimalnu visinu kamatne stope – isplata ugovorene sume vrše se ako referentna kamatna stopa pređe utvrđeni nivo.

2. Minimalnu kamatnu stopu – kada je uslov za isplatu ugovorene sume pad kamatne stope ispod određenog nivoa.

3. Kombinacijom prethodna dva sporazuma dobija se mehanizam zaštite marže – koji predstavlja kupovinu maksimalne i prodaju minimalne visine kamatne stope od strane jednog investitora.

4. Sporazum o buducim kamatnim stopama – ovaj sporazum banke izvršavaju tako što jedna drugoj isplaćuju samo razliku između dve kamatne stope, koja predstavlja dobit , tj. gubitak iz transakcije.

93. TRŽIŠTE VARANTA

Varanti se najčešće emituju kao dodatak prioritetnim akcijama ili obveznicama. Oni daju prava opcije držaocima ovih HoV da pod unapred preciziranim uslovima kupe određeni broj redovnih akcija preduzeća. Oni su pogodni za investitore, jer se njihovom kupovinom, umesto kupovine redovnih akcija, moze ostvariti znatno veci prinos uz izvesno povecanje finansijskog rizika.

Varant može imati i samostalnu tržišnu egzistenciju. Njegova tržišna cena je niža od cene akcije u koju se može pretvoriti. Ova cena predstavlja razliku između cene po kojoj se akcija može kupiti na tržištu i cene po kojoj se ona može steći korišćenjem varanta.

72

Uz jednu hartiju od vrednosti može se emitovati jedan ili više varanta. Može biti odvojiv i neodvojiv. Rok dospeća varanta najčešće je 10 godina ali može biti i da ne bude utvrđen, pa se mogu koristiti u bilo kom trenutku.

Ugovorom o emisiji unapred se utvrdjuje cena po kojoj se mogu kupiti redovne akcije AD koriscenjem varanta. Ova cena naziva se cena opcije i ona predstavlja efektivnu cenu koja se mora platiti za svaku kupljenu akciju koriscenjem varanta.

Emisija hartija od vrednosti sa dodatnim varantom omogućuje njihovim kupcima priliku da postanu vlasnici redovnih akcija preduzeća. Imaju veća prava u pogledu prinosa ( dividenda i kapitalni dobitak ) kao i u pogledu odlučivanja na skupštini akcionara.

Varantima se stimuliše prodaja emitovanih hartija od vrednosti i ponekad se emituju i prilikom rekapitulacije duga. Povlače se obveznice emitovane sa višom kamatnom stopom i emituju se nove obveznice sa nižom kamatnom stopom ali sa dodatnim varantom.

94. RAZVIJENOST FINANSIJSKIH TRZISTA U SRBIJIRazvijenost finansijskih trzista ogleda se krzo nivo razvijenosti finansijske

infrastrukture, bogatstvo finansijskih instrumenata koji se kreiraju na tom trzostu i kroz nivo opsteg i specijalistickog znanja kadrova.

Aktuelna finansijsko-trzisna stvarnost u Srbiji je negativna. Nerazvijenost finansijskih trzista u Srbiji ima vise uzroka:

1. Slaba profitabilnost privrede 2. Nedovoljna sklonost stednji 3. Medjunarodna ekonomska blokada – poslednjih godina je bila potpuno ili

delimicno prepreka za povecanje ponude kapitala iz inostranstva.4. Visoke kamatne stope – zbog ukupne ekonomske situacije nema mogucnosti da

se povecanom ponudom novca snize kamatne stope.5. Izgubljeno poverenje u finansijski sistem – prvenstveno u bankarski sistem.6. Nedefinisani svojinski odnosi 7. Nedostatak specijalizovanih kadrova 8. Inflacija

95. PROSPEKT ZA DISTRIBUCIJU HARTIJA OD VREDNOSTIProspekt (def.) je pisani javni dokument koji sadrzi podatke koji investitoru

omogućavaju jasan i celovit uvid u stvarni (objektivni) pravni i finansijski položaj izdavaoca HoV, u njegove poslovne mogućnosti i u prava i obaveze koje proizilaze iz hartija od vrednosti, i druge podatke koji su bitni za investitora za donošenje odluke.

Prospekt za izdavanje HoV sastoji se od:1) Uvodnog dela prospekta2) Osnovnog prospekta

Skraceni prospekt je izvod iz prospekta koji se javno objavljuje i koji sadrzi podatke iz uvodnog dela prospekta.

73

Kada oceni da je to potrebno radi zastite investitora, Komisija moze od podnosioca zahteva traziti da pojedine podatke u prospektu za izdavanje HoV na odgovarajuci nacin posebno istakne.

Podaci u prospektu za izdavanje HoV moraju biti:1) Istiniti i odrazavati u potponosti finansijsko stanje i poslovne rezultate

izdavaoca.2) Moraju sadrzati podatke koji, s obzirom na delatnost koju obavlja izdavalac i

vrstu HoV koje se nameravaju izdavati, omogucavaju investitorima da izvrse objektivnu procenu finansijske pozicije

3) Ne mogu se navoditi podaci koji mogu stvoriti pogresnu predstavu kod investitora u pogledu izdavaoca HoV

Za istinitost i potpunost podataka objavljenih u prospektu za izdavanje HoV odgovara izdavalac. Za stetu prouzrokovanu objavljivanjem netacnih, odnosno nepotpunih podataka u prospektu za izdavanje odgovara izdavalac, i solidno moze da odgovara revizor i sva druga lica koja su ucestvovala u pripremi prospekta.. - Komisija može da odobri ili neodobri prospekt. Odbiće zahtev za odobrenje ako: 1) forma prospekta nije u skladu sa propisima ;2) ako u prospektu nisu priloženi svi potrebni podaci ;3) ako podaci u prospektu ne odgovaraju podacima u dostavljenoj dokumentaciji ;4) ako je nad izdavaocem pokrenut postupak stečaja ili likvidacije ;5) ako to zahteva zaštita investitora.

Komisija je dužna da u roku od 20 dana od dana dobijanja zahteva za odobrenje prospekta odluči o odobrenju. Ako to ne učini ili ako se ne obrati za dopunu ili izmenu dokumentacije smatra se da je prospekt odobren.

96. PRIVILEGOVANE INFORMACIJEPrivilegovana informacija (def) je bilo koja informacija o tacno odredjenim

cinjenicama koje se odnose na jednog ili vise izdavalaca, kupca odnosno prodavca HoV ili o cinjenicama koje se odnose na jednu ili vise HoV, koje nisu dostupne javnosti, a mogu uticati direktno ili indirektno na izdavaoca, trgovinu HoV, odnosno na njihovu cenu na organizovanom trzistu.

Niko ne moze da stice, kupuje, prodaje ili na drugi nacin raspolaze HoV koriscenjem privilegovanih informacija. Zabrana koriscenja privilegovanih informacija odnosi se na sva lica koja znaju ili su morala znati da poseduju privilegovanu informaciju, a posebno na lica koja si i obavljanju svojih poslova, svoje profesije ili funkcije saznala za privilegovane informacije, kao sto su:

1) zaposleni kod izdavaoca2) clanovi uprave i nadzornog odbora izdavaoca3) revizor, portfolio menadzer, investicioni savetnik, broker i dr.

Zabrana koriscenja privilegovanih informacija odnosi se i na:1) sva lica koja imaju ucesce u kapitalu izdavaoca od najmanje 10%2) zavisno drustvo izdavaoca

74

3) sva lica koja su stekla privilegovanu informaciju a znaju, odnosno mogla su da znaju da su je stekla od navedenih lica.Navedena lica su duzna da kao poslovnu tajnu cuvaju podatke o privilegovanim

informacijama i ne smeju ih saopstavati drugim licima, niti na osnovu njih preporucivati drugim licima da sticu, kupuju i prodaju HoV ili drugi nacin raspolazu tim hartijama.

Navedena lica su duzna da o svakoj izvrsenoj kupovini ili prodaji HoV na koje se odnosi privilegovana informacija, obaveste izdavaoca, Komisiju i organizatora trzista na kome se obavlja trgovina tim hartijama. Ako, na osnovu cinjenica i okolnosti utvrdjenih u vrsenju nadzora, Komisija utvrdi da si zloupotrebljene privilegovane informacije, pokrenuce postupak pred nadleznim drzavnim organom.

97. POJAM I DELATNOST CENTRALNOG REGISTRA HOVCentralni registar je pravno lice koje se organizuje i posluje kao zatvoreno AD i

koje obavlja poslove jedinstvene evidencije o zakonitim imaocima HoV i drugih fin.instrumenata i o pravima iz tih hartija, odnosno instrumenata, zatim o pravima trecih lica na HoV i drugim fin.ins. i o tim licima, kao i poslove kliringa i saldiranja HoV i kliringa i saldiranja novcanih obaveza i potrazivanja nastalih po osnovu poslova sa HoV i obavlja druge poslove u skladu sa zakonom.

Zakoniti imalac HoV je vlasnik HoV koja se vodi na racunu HoV kod Centralnog registra

Kliring predstavlja utvrdjivanje obaveza i potrazivanja po osnovu HoV i novcanih sredstava izmedju ucesnika na organizovanom trzistu u vezi sa poslovima sa HoV.

Saldiranje je izvrsenje obaveza izmedju ucesnika na organizovanom trzistu prenosom HoV i novcanih sredstava po osnovu poslova sa HoV.

Novcani deo osnovnog kapitala Centralnog registra ne moze biti manji od 50.000 evra.

U Centralnom registru otvaraju se i vode sledeci racuni:1) Racuni HoV clanova Cetralnog registra2) Racuni deponovanih HoV3) Emisioni racuni

U okviru racuna HoV clanova centralnog registra, vode se sledeci racuni:1) vlasnicki racuni HoV2) racuni upravljanja3) zbirni kastodi racun i drugi racuni HoV u skladu sa pravilima poslovanja

Centralnog registra.U centralnom registru otvaraju se i vode sledeci novcani racuni:

1) Novcani racuni clanova Centralnog registra2) Racuni garantnih fondova clanova Centralnog registra

Novcane racune otvara i vodi Narodna banka.Narodna banka donosi propise kojima se uredjuje nacin obavljanja platnog

prometa preko novcanih racuna kod Centralnog registra.

Delatnost Centralnog registra HoV

75

Pretezna delatnost Centralnog registra je kliring i saldiranje obaveza i potrazivanja u HoV i novcu, nastalih na osnovu zakljucenih poslova sa HoV.

Prenos prava iz HoV po osnovu izdavanja, ugovora o prodaji u ugovora o zajmu vrsi se na osnovu naloga za prenos koji daje clan Centralnog registra, a u skladu sa aktima Centralnog registra.

Centralni registar je duzan da informacioni sistem i podatke kojima raspolaze zastiti od neovlascenih koriscenja, izmena i gubitaka.

Podaci sadrzani u CR(Centralnom registru) su tajni podaci i saopstavaju se samo pod uslovom i na nacin koji su propisani zakonom, na zahtev suda ili drugog nadleznog organa.

Komisija za HoV vrsi nadzor nad zakonitoscu poslovanja Centralnog registra, o cemu sastavlja zapisnik.

98. POJAM, SASTAV I NADLEZNOST KOMISIJE ZA HOVKomisija za hartije od vrednosti je državna organizacija. Ona ja pravno lice. Za

svoj rad odgovorna je Narodnoj skupštini. Sedište joj je u Beogradu.Komisija ima 5 članova sve sa predsednikom komisije. Bira ih Narodna skupština

na predlog njenog nadleznog radnog tela za poslove finansija. Komisiju predstavlja i zastupa predsednik. Biraju se na 5 godina, i mogu biti ponovo birani. Član može biti naš državljanin koji ima opštu radnu sposobnost, visoku stručnu spremu, teoretsko i praktično znanje za obavljanje poslova koja obavlja Komisija.Član ne može biti lice : 1) koje je osuđivano za krivično delo ;2) koje je u srodnosti ili braku sa drugim članom ;3) koje je član organa vlasti ;4) koje je član političke stranke ;

Predsedniku i clanu Komisije prestaje funkcija pre isteka mandata kada to sami zatraze ili kad im radni odnos prestane znog ispunjenja uslova za starosnu penziju.

U okviru svojih nadleznosti, Komisija:1) donosi akte radi sprovodjenja zakona2) odobrava izdavanje HoV sa i bez javne ponude3) odobrava pravnim licima status profesionalnih investitora u skladu sa

zakonom i svojim aktom4) daje dozvole za rad i saglasnosti sa zakonom5) daje dozvole za obavljanje delatnosti brokersko-dilerskog drustva u skladu sa

zakonom6) vrsi nadzor nad poslovanjem brokersko-dilerskih drustava… itd….Komisija obavlja nadzor uvidom u izvestaje i dokumentaciju i ostale podatke

koje su odredjeni subjekti obavezni da vode, analizom tih podataka, kao i uzimanjem izjava od odgovornih lica i ostalih zaposlenih u subjektu nadzora, kao i od drugih lica koja imaju saznanje od interesa za nadzor.

U slucaju utvrdjenih nezakonitosti i nepravilnosti Komisija resenjem nalaze preduzimanje radnji i mera koje doprinose uspostavljannju zakonitosti i uskladjivanja

76

poslovanja sa zakonom i drugim propisima, pri cemu moze izreci odgovarajucu meru propisanu zakonom.

99. AKTI I PRINCIPI RADA KOMISIJE ZA HOVRadi sprovodjenja i izvrsavanja poslova utvrdjenih zakonom, Komisija donosi

statut, pravilnike, uputstva, strucna uputstva i naredbe. Ona moze davati misljenja, kao i druge oblike javnih saopstenja, kada je to potrebno radi primene i sprovodjenja pojedinih odredaba zakona.

Komisija statutom, u skladu sa zakonom, uredjuje svoje nadleznosti, kao i organizaciju i nacin obavljanja poslova iz tih nadleznosti, prava, obaveze i odgovornosti clanova. Pravilnikom o tarifi utvrdjuje se visina naknada za poslove iz delokruga Komisije.

Komisija odlucuje na sednicama, koje vodi predsednik komisije ili clan koga on ovlasti. Kvorum komisije cine tri clana.

Predsednik i clanovi Komisije duzni su da u vrsenju svoje duznosti postupaju strucno, savesno i nepristrasno. Oni su duzni da cuvaju podatke o izdavaocima HoV, licima nad kojima Komisija vrsi nadzor, kao i druge podatke o cinjenicama i okolnostima o kojima su saznali u vezi sa vrsenjem funkcije, odnosno rada, osim podataka koji su dostupni javnosti i te podatke ne smeju saopstavati trecim licima, koristiti ih, niti omoguciti trecim licima da ih koriste. Oni su obavezni da Komisiji daju podatke o HoV kojima raspolazu, kao i podatke i svakoj promeni stanja u vezi s tim hartijama.

Registri koje vodi komisija su javni. Komisija je duzna da uspostavi informacioni sistem sa centralnim registrom.

Sredstva za rad Komisije obezbedjuju se iz naknada koje se, u skladu s pravilnikom o tarifi, naplacuju za obavljanje poslova iz njene nadleznosti, kao i iz drugih izvora, u skladu sa zakonom.

Godisnji racun za prethodnu godinu, sa izvestajem o poslovanju i izvestajem ovlascenog revizora, Komisija podnosi Narodnoj skupstini na potvrdjivanje do 30.aprila tekuce godine.

Komisija je duzna da, najmanje jednom godisnje, podnese Narodnoj skupstini izvestaj o svom radu, kao i izvestaj o kretanjima na organizovanom trzistu u Srbiji.

77