SPISAK ISPITNIH PITANjA IZ PREDMETA BERZE I FINANSIJSKA TRITA 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36. 37. 38. 39. 40. 41. Pojam finansijskih trita Znaaj i uloga finansijskih trita Vrste finansijskih trita Istorijski razvoj finansijskih trita Karakteristike savremenih finansijskih trita Poslovi na finansijskim tritima Efikasnost finansijskih trita Regulisanje finansijskih trita Pojam finansijske tednje i finansijsko-tedna pozicija pojedinih ekonomskih jedinica Transformacija mobilisanog novca u kapital u bankama; Kapital pribavljen u inostranstvu Tokovi transferisanja finansijske tednje Pojam i oblici finansijske aktive Pojam hartija od vrednosti Vrste hartija od vrednosti Osnovne radnje sa hartijama od vrednosti iralni novac, devize, zlato i plemeniti metali Uloga uesnika na finansijskim tritima Vrste finansijskih institucija Pojam i uloga Centralne banke Utvrivanje i sprovoenje monetarne politike Banka kao depozitna finansijska institucija Sekuritizacija i fiducijarni (trast) poslovi Osiguravajue organizacije Penzioni fondovi Pojam investicionih fondova Otvoreni investicioni fond Zatvoreni investicioni fond Privatni investicioni fond Pojam i vrste berzi Organizacija berze Poverenje i sigurnost kao principi poslovanja na berzi Osnivanje i delatnost berze Berzansko trite Beogradska berza Nalozi Kotacija Obraun berzanskih transakcija i berzanski izvetaji i analize Formiranje i kretanje cena i pekulativne operacije Manipulacije na berzi i berzanske krize Pojam berzanskih posrednika Vrste berzanskih posrednika

1

42. 43. 44. 45. 46. 47. 48. 49. 50. 51. 52. 53. 54. 55. 56. 57. 58. 59. 60. 61. 62. 63. 64. 65. 66. 67. 68. 69. 70. 71. 72. 73. 74. 75. 76. 77. 78. 79. 80. 81. 82. 83. 84. 85. 86. 87.

Vrste brokera i dilera Osnivanje i delatnost brokersko-dilerskog drutva Zatita od rizika obavljanja delatnosti brokersko-dilerskog drutva Naela sigurnog i dobrog poslovanja brokersko-dilerskog drutva Ovlaene banke Kastodi banka Pojam i karakteristike trita novca Funkcije trita novca Organizacija i vrste trita novca Internacionalno trite novca Pojam i klasifikacija kratkoronih finansijskih instrumenata Kratkorone dravne obveznice Certifikat o depozitu Bankarski akcept Komercijalni i blagajniki zapis Menica Saldiranje kratkoronih finansijskih instrumenata Uesnici na tritu novca Funkcionisanje trita novca Pojam i ciljevi trita kapitala Funkcije i efikasnost trita kapitala Vrste trita kapitala Instrumenti trita kapitala Pojam akcija Obine (redovne) akcije Prioritetne (povlaene ili preferencijalne) akcije Akcije sa pravom glasa, akcije bez prava glasa i uitnike akcije Cene akcija Pojam dugoronih obveznica Vrste dugoronih obveznica Inovacije na tritu obveznica Rangiranje (rejting) obveznica i odreivanje vrednosti obveznica Uesnici na tritu kapitala Uloga investicionog bankara na tritu kapitala Primarna emisija akcija Primarna emisija obveznica Sekundarno trite akcija i sekundarno trite obveznica Pojam deviznog trita Funkcije deviznog trita Ponuda i tranja deviza Vrste deviznih trita Organizacija deviznog trita; Instrumenti deviznog trita Uesnici na deviznom tritu Hipotekarni kredit Primarne hipotekarne obveznice Sekundarno trite hipotekarnih finansijskih instrumenata

2

88. 89. 90. 91. 92. 93. 94. 95. 96. 97. 98. 99.

Pojam terminskog trita; Instrumenti terminskog trita Pojam forvord i fjuers ugovora Pojam i vrste opcija Trite svopova Trite sporazuma o kamatnim stopama Trite varanta Razvijenost finansijskih trita u Srbiji Prospekt za izdavanje hartija od vrednosti Privilegovane informacije Pojam i delatnost Centralnog registra hartija od vrednosti Pojam, sastav i nadlenost Komisije za hartije od vrednosti Akti i principi rada Komisije za hartije od vrednosti

1. POJAM FINANSIJSKIH TRZISTA Prema predmetu razmene trzista mogu biti robna i finansijska trzista. U sirem smislu finansijska trzista postoje svuda gde se obavljaju finansijske transakcije. U uzem smislu organizovana mesta na kojima se susrecu ponuda i traznja za razlicitim oblicima finansijskih instrumenata (ili aktive). Ona su ambijent gde se kreiraju i transferisu finansijska potrazivanja, i izrazavaju i realizuju ponuda i potraznja za finansijskim instrumentima. Ona olaksavaju povezivanje subjekata koji raspolazu sa viskom finansijskih sredstava i subjekata kojima su potrebna finansijska sredstva. Povezuje dve makroekonomske kategorije - stednju i investicije; na nacionalnom nivou ekonomije ukupan obim stednje je jednak ukupnom obimu investicija u odredjenom investicionom periodu (stedno-investicioni ciklus). Na finansijskim trzistima se nude i traze supstituti roba i usluga kao sto su novac (strani i domaci), hartije od vrednosti, potrazivanja. Glavni elementi finansijsko-trzisnog sistema: 1. finansijska stednja (koja predstavlja predmet transferisanja) 2. tokovi transferisanja finansijske stednje (putem kojih se vrsi transfer) 3. finansijski instrument (ili aktiva) (oblik u kome se prenosi visak stednje) 4. finansijske institucije (koje predstavljaju glavne ucesnike na trzistu) 3

5. finansijska trzista Funkcija finansijskih trzista je utvrdjivanje cena finansijskih instrumenata, smanjivanje transakcionih troskova i pruzanje informacija ucesnicima na trzistu.

2. ZNACAJ I ULOGA FINANSIJSKIH TRZISTA Buduci da su finansijska trzista sastavni deo ekonomskog sistema, na njih vrse uticaj promene na trzistu proizvoda i promene faktora proizvodnje. Takodje, finansijska trzista vrse povratni uticaj na trziste proizvoda i faktora proizvodnje. Finansijska trzista omogucavaju preduzecu ne samo da potrebna finansisjka sredstva pribavi iz adekvatnih izvora, nego i da oslobodjena sredstva iz redovnog poslovanja plasira u one finansijske instrumente koji ce odbaciti zadovoljavajuci prinos od njihove eksterne upotrebe. Finansijska trzista su dala znatan doprinos stvaranju velikih i jakih privrednoih subjekata (nacionalne i multinacionalne korporacije). Ona imaju veliki znacaj za razvoj proizvodnje, za povecanje drustvenog proizvoda i za ostvarivanje akumulacije. Funkcije: 1. Funkcija povezivanja (ponude i traznje) 2. Alokativna funkcija (alokacija slobodnih finansijskih sredstava) 3. Funkcija razvoja (privrede, kroz povecanje mobilnosti sredstava) 4. Funkcija efikasnosti 5. Funkcija odredjivanja cene finansijskih sredstava 6. Funkcija smanjenja troskova 7. Funkcija pouzdanosti (smanjenje rizika poslovanja) 3. VRSTE FINANSIJSKIH TRZISTA 1. Glavna podela; a) trziste novca; kratkorocno, likvidno trziste; trguje se ziralnim novcem i hartijama od vrednoti koje imaju rok dospeca kraci od godinu dana (osnovni ucesnici su banke). b) trziste kapitala; manje likvidno, dugorocno trziste; trguje se finansijskom aktivnom ciji je rok dospeca duzi od jedne godine dugorocnim hartijama od vrednosti, instrumentima duga i vlasnickim instrumentima (glavni ucesnici su institucionalni investitori; osiguravajuca drustva, penzioni fondovi, jer su oni najveci vlasnici finansijske aktive). 2. Po mestu na kome se transakcije obavljaju; a) lokalna, b) nacionalna, I c) medjunarodna. 3. Sa aspekta prirode prava koja se nalaze u osnovi finansijskih instrumenata kojima se trguje; a) trzista osnovnih hartija od vrednosti, 1. trzista instrumenata duga, i 2.

4

4.

5.

6.

7.

8.

9.

trziste vlasnickih instrumenata, I b) trzista izvedenih, derivatnih hartija od vrednosti. U trziste instrumenata duga spadaju razlicite vrste hartija od vrednosti kao sto su obveznice, zapisi, certifikati i sl. kojima se vrsi kreditiranje poslovanja emitenta. Kupci takvih hartija postaju kreditori i oni imaju ulogu banke kod direktog kreditiranja. Emitent ima obavezu da isplacuje kamatu prema rokovima dospeca, kao i da placa glavnicu. Na trzistu vlasnickih instumenata trguje se akcijama i deonicama. Kupci ovih hartija od vrednosti ne postaju kreditori, vec postaju vlasnici dela active i buducih prihoda emitenta. Trzista izvedenih hartija od vrednosti (derivatna trzista) se tako nazivaju zato sto vrednost ovih hartija zavisi od vrednosti neke druge active koja se nalazi u njihovoj osnovi (roba, osnovne hartije od vrednoti, devizni kurs, kamatna stopa). Prema vremenu placanja i isporuci finansijske active; a) promptna (gotovinska) trzista; gde se poslovi odmah realizuju, i isporuka i placanje vrsi neposredno po zakljucenju, I b) terminska trzista; gde se zakljucuju poslovne transakcije koje predstavljaju sporazum ucesnika da realizuju odrednjene transakcije u buducnosti (ovde spadaju derivatna trzista). Prema emitovanju hartija od vrednosti; a) primarna trzista; na kojima se vrsi prva prodaja, odnosno emisija hartija od vrednosti. Ovde kupac ima ulogu investitora, jer kupovina za njega znaci investiciju, I b) sekundarna trzista; gde se trguje vec emitovanim hartijama od vrednosti, nakon druge I naredne transakcije. Sa aspekta prometa; a) berzanski promet i trzista; gde se transakcije i poslovi obavljaju na posebno odredjenim i organizovanim mestima (berzama) i preko ovlascenih posrednika (brokera i dilera), i b) vanberzanski promet i trzista; gde se transakcije mogu obavljati i na drugim mestima. Po organizocionoj strukturi; a) aukciona trzista; gde kupac postaje onaj koji ponudi najvecu cenu, b) posrednicka trzista; na kojima se poslovi obavljaju preko brokera i dilera, i c) preko saltera; vid vanberzanskog prometa, gde se ponuda i traznja uparuju preko kompjuterske i informacione tehnologije. Po prirodi finansijskih tokova; a) direktna trzista; gde se trguje hartijama od vrednoti koje emituju deficitne ekonomske jedinice, kako primarne tako i sekundarne, I b) intermedijarna trzista; gde se trguje instrumentima koje su izdale intermedijarne institucije (banke, penzioni fondovi, osiguravajuca drustva). Po stepenu organizovanosti mesta operacije; a) organizovana (institucionalizovana) trzista; kada se trgovina odvija na organizovanim berzama, I po strogo regulisanoj proceduri, I b) slobodna (neinstitucionalizovana) trzista; kada se

5

finansijski instrumenti prodaju po mnogo manje formalizovanoj proceduri I na manje organizovanim mestima. 10. Specijalizovana trzista; a) devizna trzista, I b) hipotekarno trziste. 4. ISTORIJSKI RAZVOJ FINANSIJSKIH TRZISTA Finansisjska trzista nastaju sa samim nastankom I razvojem novca. Vavilon; VII-V vek p.n.e.; trgovci su skupljali I cuvali hranu, I druge proizvode koje su davali u zajam, a zajmoprimci su morali da vrate istu vrstu robe, uz davanje visokih kamata. Potvrde ovih transakcija su sluzile kao sredstvo placanja; koren bankarskih poslova, I prapoceci hartija od vrednosti. Stara Grcka; razvoj zanatstva I trgovine uslovljava razvoj novca; svaki grad-drzava imao je svoj novac; zamenu novca su vrsili specijalizovani posrednici (trapezari), koji su vrsili poslove zamene, da bi gradovi-drzave mogli medjusobno da trguju; prapoceci deviznih trzista. Rim; posebne vrste banaka (argentarii), koje vrse poslove primanja uloga I depozita, davanja zajmova uz vise kamate, kao I poslova platnog prometa kroz citavo Carstvo; prapoceci pravih finansijskih trzista. Srednji vek; obelezen ratovima, pljackama I prevarama; metalni novac predmet kvarenja zbog nejasnih dimenzija I tezina; dolazi do razvoja finansijskih I bankarskih poslova; dve grupe poslova menicni I depozitarni. 15. I 16. vek; prve berze; otkrice Amerike stimulise razvoj finansiranja prekookeanskih putovanja; krajem 16. veka nastaju dve osnovne vrste hartija od vrednosti obveznice I akcije. Krajem 17. veka; nastaju finansijske institucije koje trebaju da vode racuna o monetarno-finansijskim tokovima; centralne banke (1694 Bank of England, kraj 18. veka Banque de France, kasni 19. vek Nemacka). Prvi svetski rat; SAD preticu V.Britaniju kao najvece finiansijsko trziste; Nju Jork postaje najveci finansijski centar. Nakon Drugog svetskog rata; snazan razvoj finansijskih trzista u Japanu I Nemackoj; jacaju procesi internacionalizacije I stavranja svetskih finansijskih trzista; razvila su se trzista na Dalekom istoku (Juzna Koreja, Hong Kong I Singaput), i u LAtinskoj Americi (Argentina I Brazil). 5. KARAKTERISTIKE SAVREMENIH FINASIJSKIH TRZISTA

6

Savremena finansijska trzista su veoma dinamicna; stalno kreiranje novih finansijskih instrumenata I brisanje granica izmedju nacionalnih trzista; usavrsavaju se telekomunikacioni sistemi I informacione tehnologije, sto omogucava kontinuirano trgovanje I dematerializaciju trgovine; stalan process usavrsavanja postojecih I stvaranja novih institucija na trzistu (investicione kompanije). Nacionalna trzista su integrisana u globalno svetsko trziste; kreiraju se novi, internacionalni finansijski instrumenti; cena istih hartija od vrednosti na razlicitim trzistima je izjednacena, sto ukazuje na globalizaciju ciklicnog kretanja finansijskog trzista. Neprekidnost u radu trzista; neprekidno se formiraju cene instrumenata, tokom celog dana, za koje vreme se izvrsavaju nalozi kupaca I prodavaca. Osnovne karakteristike: 1. Internacionalizacija I globalizacije; process integracija nacionalnih finansijskih trzista u jedinstveno medjunarodno trziste; pruza se mogucnost prikupljanja sredstava I izvan granica maticne zemlje; odvija se paralelno sa razvojem medjunarodnog trzista inoobveznica (Evroobveznica; subjekti iz jedne zemlje njihovom emisijom prikupljaju sredstva koja su im potrebna za finansiranje u nekoj drugoj zemlji, pri cemu postuju propise HoV te druge zemlje; pruzaju mogucnost emitentu da ih emituje u valute koja se razlikuje od domace valute). 2. Pojava I razvoj finansijskih inovacija; doprinose sirenju finansijskih trista I poslovima na tim trzistima; novi finansijski centri; enormno raste broj berzanskih transakcija HoV, kao I robnih transakcija; novi finansijski instrumenti; zaduzivanje klasicnim kreditima opada, a sve je aktuelnije trziste HoV, U okviru trzista kapitala, Evroobveznice, sa fiksnom ili promenljivom kamatnom stopom Certifikati na depozite A u okviru trzista novca, Kratkorocne obveznice I certifikati na depozite Komercijalne hartije od vrednosti Bankarski akcepti Drzavne kratkorocne obveznice Trziste Evroobveznica je postalo najvece trziste Hov, kao I najveci innovator.

7

Razlog za inovacije? 1. Neizvesnost I nestabilnost u privrednim sistemima nekih zemalja 2. Tehnicki I tehnoloski razvoj 3. Povecanje nivoa znanja I obrazovanja 4. Sve veca konkurencija izmedju posrednika 5. Teznja za povecanjem finansijskog blagostanja Neke od inovacija: Fjucers ugovori Opcije Obveznice sa promenljivom kamatnom stopom Svop aranzmani Kreditne kartice Elektronski novac Hipotekarne zaloznice 3. Deregulativni tokovi; nekompatibilnosti izmedju nacionalnih pristupa regulative finansijskih trzista I njihovih ucesnika, doslo je do drzavnih reformi u pravcu deregulacije. Fakori: Finansijske krize Globalizacija Inovacije 6. POSLOVI NA FINANSIJSKIM TRZISTIMA Svi poslovi na finansijskim trzistima se dele prema dva kriterijuma: 1. Prema vremenu; promptne vs terminske poslove; ova podela postoji radi eliminisanja rizika koji postoji zbog moguce promene cene hartije od vrednosti, kamatne stope ili deviznog kursa. 2. Prema tipu active; poslovi sa ziralnim novcem vs poslova sa HoV. Postoje poslovi koji se obavljaju na svim finansijskim trzistima: Na trzistu novca uzimanje I davanje kratkorocnih kredita, kupovina I prodaja kratkorocnih HoV Na trzistu kapitala kupoprodaja drugorocnih HoV Na deviznom trzistu kupoprodaja deviza. Poslovi posebne vrste: A. Poslovi arbitraze istovremeno se odvijaju na vise trzista, sa istim HoV; zarada je u razlici u ceni, a cesto se koristi I razlika u visini deviznog

8

kursa. Arbitraza opada sa razvojem informacionih sistema I globalizacijom finansijskih trzista. B. Poslovi hedzinga aranzman u kome se potencijalni gubitak jedne strane u odredjenoj meri moze eliminisati zaradom druge strane; ovakvi poslovi sluze za smanjivanje rizika; hedgeri pokusavaju da smanje rizik I smanje mogucnost gubitaka, dok spekulanti ocekuju ostvarivanje potencijalnog gubitka. C. Poslovi spekulacija ucesnici nastoje da na osnovu znanja, informacija, strucnosti I prihvatanja rizika ostvare veliki profit u kratkom roku. 7. EFIKASNOST FINANSIJSKIH TRZISTA Dve vrste efikasnosti: A. Interna (operativna) odnosi se na funkcionisanje trzista; odnosi se na zahtev da ucesnici na trzistu dobijaju usluge u sto kracem roku I po sto nizim troskovima. B. Eksterna (cenovna) odnosi se na sposobnost I brzinu reagovanja cena na trzistu na pojavu relevantnih informacija; kako cene active reaguju na I odrazavaju sve relativne informacije. Vrste informacija koje uticu na cene: 1) Informacije o proslim cenama 2) Javno objavljene informacije 3) Sve ostale informacije Tri forme efikasnosti trzista: 1) Slaba forma cene reaguju samo na informacije o proslim cenama; velika mogucnost za ostvarivanje ekstraprofita za kratki rok 2) Polu-jaka forma cene reaguju na sve javno objavljne informacije; to podrazumeva kako prosle informacije, tako I poslovne planove, racunovodstvene izvestaje I podatke o ostvarenim prihodima, prodaji, itd. 3) Jaka forma cene odrazavaju ne samo prethodne, vec I sve ostale informacije. 8. REGULISANJE FINANSIJSKIH TRZISTA Cilj jacanje poverenja u finansijska trzista I u ucesnike na njima. Funkcije drzave: 1) Zastita ucesnika na trzistima javno objavljivanje informacija, kaznjavanje nedozvoljenog rada, u cilju zastite investitora I jacanja medjusobnog poverenja. 2) Odrzavanje makroekonomske stabilnosti

9

3) Odrzavanje konkurentnosti smatra se da su visokokonkurentna ona trzista koja ispunjavaju sledece: a) Da postoji veliki broj ucesnika b) Da niko od ucesnika nema dominantnu ulogu c) Da su ucesnici samostalni I nezavisni d) Da su uslovi za ulazak na trziste blagi, zaviseci samo od stope prinosa. 4) Odrzavanje solvenstnosti finansijskih institucija (narocito preko banaka) preko mehanizma obaveznih rezervi, preko osiguranja depozita, razlicitim propisima. Nasa zemlja nastoji da izmeni svoju privredno-finansijsku strukturu. 1989 je donet Zakon o predzucima, I Zakon o trzistu novca I trzistu kapitala (ovo je osnova za stvaranje okvira finansijskog trzista u nas). Prema ovim propisima, osnovane su dve institucije; Trziste novca I kratkorocnih HoV, I Trziste kapitala (od 1992. poznato kao Beogradska Berza BELEX). 9. POJAM FINANSIJKE STEDNJE Stednja je, u sustini, deo dohotka cija je potrosnja odlozena za buducnost. Na finansijskim trzistima vrsi se transferisanje novcanih sredstava od subjekata koji raspolazu viskovima sredstava prema subjektima kojima novcana sredstva nedostaju. Izvori novcanih sredstava: 1. Stednja 2. Transformacija mobilisanog novca u capital 3. Kapital iz inostranstva Motivi za stednju: 1. Materijalni (bogacenje, uvecanje imovine, sigurnija buducnost, razvoj, ostvarivanje socijalnih, drustvenih I ekonomskih ciljeva) 2. Nematerijalni (sigurnost, skolovanje, lecenje) Sklonost ka stednji zavisi od: 1. Visine tekucih prihoda 2. Zivotnog standarda 3. Navika 4. Stabilnosti 5. Poreskih opterecenja Visina stednje zavisi od: 1. Novcanih prihoda I motive stednje potrosaca 2. Visine ostvarenog neto dobitka I njegove raspodele 3. Razvijenosti instrumenata za stimulisanje stednje 4. Razvijenosti I uspesnosti funkcionisanja sekundarnog trzista HoV

10

Sekundarna trzista imaju veliki znacaj za stepen stednje; ona predstavljaju priliku za promene u strukturi portfelja HoV, sto podstice razvoj investicione culture malih akcionara (gradjana). Na duzi rok, ovakav razvoj finansijsih trzista dozvoljava da se angazuje daleko veci obim nacionalne stednje u investicione svrhe. Osnovni ucesnici u stedno-investicionom ciklusu: 1. Stanovnistvo (mesecna primanja, uravnotezena potrosnja; vise stedi nego sto se zaduzuje; podtice se adekvatnom kamatom, cvrstom valutom, raznovrsnim mogucnostima zaduzivanja po osnovu stednje) 2. Privredni subjekti (suficitni, osim za investicije u kapitalna dobra) 3. Javni sector (rashodi skoro uvek veci od prihoda; neto duznik, ali u glavnom preko finansijskih trzista HoV, a ne preko finansijskih institucija).

10. TRANSFORMACIJA MOBILISANOG NOVCA U KAPITAL U BANKAMA; KAPITAL PRIBAVLJEN U INOSTRANSTVU Banke neprekidno mobilisu novac u depozite, stvarajuci pasivu, cime stvaraju I izvor finansiranja. Struktura rocnosti depozita moze se kretati od depozita po vidjenju (a vista) do depozita na nekoliko godina; depoziti koji su raspolozivi preko godinu dana imaju karakter kapitala. Banka nastoji da kratkorocne depozite koje prima plasira preko finansijskog trzista na duzi rok, gde su kamatne stope vise. Banke su zainteresovane da imaju sto vise deponenata/stedisa, I da njihove stedise budu medjusobno poslovno povezane, jer pri medjusobnom transferu ne dolazi do smanjenja ukupne kolicine depozita kod banke, nego samo do prenosa sredstava sa jednog racuna na drugi. Ovakve operacije predstavljaju izvesni rizik za banku; moguce je da dodje do podizanja novca sa depozita u vecem obimu nego sto je razlika izmedju ukupnih depozita I dugorocnih plasmana (nelikvidnost banke). U principu, svago dugorocno plasiranje je po pravilu netipican posao za banku, zbog cega izaziva ne samo vece troskove za odobravanje tog plasmana, vec I pracenje njegove naplate (bonitet duznika). Dugorocni plasman moze biti pokriven hipotekom (ovo je neizvestan metod, zbog trzisnih fluktuacija).

11

Dva osnovna oblika priliva kapitala iz inostranstva na domace finansijsko trziste pozajmljivanje na kreditnoj osnovi (poverilacko-duznicki odnos) I kroz strana ulaganja u domaca preduzeca na vlasnickoj/suvlasnickoj osnovi (greenfield investicije). Pri zaduzivanju u inostranstvu, u momentu se povecava domaca ponuda kapitala, a smanjuje u trenutku vracanja pozajmljenog kapitala u inostranstvo. Preterano zaduzivanje dovodi do gubitka autonomije u vodjenju ekonomske politike; kreditiranje iz inostranstva je uvek propraceno odlivom sredstava u obliku kamata, I eventualne otplate glavnice. Pribavljanje kapitala na vlasnickoj osnovi povecava domacu ponudu kapitala u momentu pribavljanja, a ne smanjuje domaci kapital po osnovu odplate glavnice (jer se ona ne otplacuje). Dolazi samo do odliva dela neto dobitka. Ukupna novcana sredstva u jednoj nacionalnoj privredi ne predstavljaju ponudu novca na finansijskim trzistima, jer se neki deo akumuliranih sredstava, kako kod privrednih subjekata tako I kod gradjana, koristi za nabavku kapitalnih dobara I trajnijih potrosnih dobara. Ovo smanjuje ponudu kapitala na domacem trzistu, dok je plasman istih sredstava na orocenu stednju ili na berzu HoV povecava.

11. TOKOVI TRANSFERISANJA FINANSIJSKE STEDNJE Na finansijskim trzistima se javljaju vlasnici stednje kao suficitne ekonomske jedinice, koji nude svoja sredstva kao investitori I ocekuju prihod putema kamate; takodje se javljaju I deficitne ekonomske jedinice, koje imaju ideje za ulaganje I posao, ali potrazuju novcana sredstva za njihovo ostvarenje. Gradjani, preduzeca, banke + finansijske organizacije, drzavne institucije + javni sector (pojavljuju se u obe kategorije, sa raznim motivima) Tokovi kretanja finansijske stednje direktni I indirektni 1. Kod direktnog finansiranja, tokovi se odvijaju direktno od suficitnih ka deficitnim jedinicama, bez ucesca intermedijarnih finansijskih institucija. Ovo predstavlja neorganizovano finansijsko trziste. Kroz zajmovne instrumente (potrazivanja po osnovu direktno datog kredita, obveznice krajnjeg korisnika finansijske stednje, komercijalni zapis, drzavna HoV) Kroz vlasnicke instrumente (akcije)

12

2. Kod indirektog finansiranja, izmedju davaoca stednje I krajnjeg korisnika stednje se pojavljuju intermedijarne finansijske institucije. Prednost ovako urednjenih tokova jeste sto intermedijarna institucija moze prikupiti veci broj sitnih I kratkorocnih stednih uloga I ta sredstva plasirati deficitnim ekonomskim jedinicama kupujuci njihove dugorocnije instrumente, I to u vecim iznosima. Kod indirektog finansiranja, deficitne ekonomske jedinice kreiraju I prodaju indirektne finansijske instrumente intermedijarnim institucijama, a one kreiraju svoje instrumente koje prodaju suficitnim ekonomskim jedinicama, koje tom kupovinom dolaze do direktnih finansijskih potrazivanja (active). 12. POJAM I OBLICI FINANSIJSKE AKTIVE Finansijska aktiva podrazumeva svaki imovinski oblik koji ima vrednost koja se moze razmenjivati. Ona predstavlja neopipljivu aktivu, cija vrednost ne zavisi od vrednosti fizickih dobara, vec predstavlja prava na neke buduce prihode I koristi. Finansijski instrumenti predstavljaju aktivu oni predstavljaju plasmane za subjekte koji ih poseduju, posto imaju prava na buduce prihode od njih oni predstvaljaju odredjene obaveze za njihove emitente, jer ti instrumenti za njih predstavljaju finansijsku pasivu. (svaka aktiva ima svoju pasivu) Oblici active: 1. HoV 2. Depoziti 3. Potrazivanja 4. Finansijska prava 5. Ziralni novac 6. Devizna sredstva 7. Zlato I plemeniti metali 13. POJAM HARTIJA OD VREDNOSTI Nastale u Srednjem veku; njihov razvoj je otpoceo sa opstim razvojem privrede I Industrijskom revolucijom; nastanak modernih HoV se vezuje za Italiju, Spaniju I Francusku; najveci doprinos su dale SAD I V.Britanija; za izgradnju velikih projekata (PTT, saobracaj, energetska postrijenja) koriscena su sredstva prikupljena emisijom akcija I obveznica. Definicija pisani dokument koji daje svojim vlasnicima odredjena prava; prema Zakonu o HoV, one predstavljaju prenosivi elektronski dokument izdavaoca, koji glasi na ime I iz kojeg za zakonite imaoce proizilaze jednaka prava. Osnovna obelezja HoV: 13

1. predstavljaju formalna dokumenta/pisane isprave 2. sadrze odredjena imovinska ili licna prava 3. omogucavaju svojim vlasnicima koriscenje prava koja iz njih proisticu Elementi koje sadrze HoV: 1. Oznaka vrste HoV 2. Oznaka klase (serije HoV, ako je izdavalac izdao vise klasa) 3. Naziv, sediste I maticni broj izdavaoca HoV 4. Naziv, sediste I maticni broj lica na cije ime glasi 5. Nominalna vrednost celokupne emisije HoV 6. Nominalna vrednost HoV 7. Opis prava I obaveza koje ona sadrzi (I nacin njihovog ostvarenja) 8. Datum izdavanja (odnosno upisa u Centralni registar HoV Nadlezni organ Komisija za HoV RS Izdavaoci mogu biti: 1. Domaca pravna lica 2. Savezna drzava 3. Republike clanice 4. Autonomne pokrajne 5. Jedinice lokalne samouprave 6. Centralna banka 7. Strana pravna lica Vrednost se izrazava u CSD ili u stranoj valuti (uz saglasnost NBS); obavezna je isplata sredstava u valuti koja je na HoV. Prenos prava HoV vrsi se prenosom HoV na racun novog imaoca u Centralnom registru. Ta prava su, po defoltu, neograniceno prenosiva, osim u sledecim slucajevima: 1. Ako zakoniti imalac izjavi da se odrice prava da raspolaze sa HoV 2. Ako nadlezni sud donese odluku o zabrani raspolaganja HoV Duznicke HoV (obveznice) mogu biti kratkorocne (dospece do 365 dana od dana izdavanja) ili dugorocne.

14. VRSTE HARTIJA OD VREDNOSTI Osnovne podele: 1. po rocnosti (kratkorocne, srednjorocne, dugorocne,pripadaju trzistu kapitala) 2. prema emitentu (drzavne, lokalnih organa, firmi). Drzavne HoV se emituju kada postoji deficit u drzavnom budzetu,nizak riziki stabilan prinos 3. prema mestu emisije (domace, inostrane) 4. prema nacinu odredjivanja poverioca (koje glase na ime, na donosioca, hartije po naredbi)

14

5. prema prirodi odnosa koje odrazavaju (osnovne, izvedene) (najvaznija) Osnovne HoV se dele na: a) instrumente duga, I b) vlasnicke instrumente. Instrumenti duga su obveznice, certifikati, komercijalni zapisi, note, bondovi, debenture (Pojam vrsta akcije koja predstavlja srednjorocni dug, koja se emituje osnivacima preduzeca I najvecim I najstarijim akcionarim). Debenture cesto poseduju pravo glasa pri izboru rukovodstva emitenta.) . Instrumente duga mozemo podeliti prema: 1. emitentu (drzavne HoV, HoV privrednih subjekata) 2. roku dospeca (kratkorocne, srednjorocne, dugorocne) 3. poreklu (domace, inostrane, evroobveznice - Evrodolarsko trziste, gde je rec o trzistu dolara kojima se trguje izvan SAD, uglavnom u Evropi; imaju povoljan poreski tretman, stabilne su I imaju nize kamatne stope.) 4. osiguranju - obezbedjenje izvrsenja obaveza (neosigurane, osigurane) (osigurane 1. hipotekarne - obezbedjenje zemljistem,zgradom,itd, 2. kolateralne - obezbedjene obveznicama drugih preduzeca,akcijama,itd., 3. certifikati o opremi - obezbedjeni nekom opremom koja se prenosi na kreditora dok emitent ne izvrsi obavezu u potpunosti) (neosigurane kratkorocne su note, dugorocne su debenture) 5. starosti duga (starije, mladje) 6. nacinu placanja kamate (instrumenti bez kupona, obveznice sa kuponom, konsoli - (Pojam tip obveznice koji nikada ne dospeva. Na primer, Banka Engleske je u 18. veku emitovala konsole (tzv. Engleske konsole) koji su i dan danas u opticaju.) Specificni instrumenti duga: a) Obveznice sa promenjljivom kamatnom stopom (zastita od inflacije) b) Prihodne obveznice (visina kamate zavisi od prihoda firme) c) Konvertibilne obveznice (zamenjive za akcije) Najpoznatiji vlasnicki instrumenti su akcije. Izvedene HoV: 1. Fjucersi I forvordi 2. Opcije 3. Svopovi 4. Sporazumi o kamatnim stopama 5. Varanti 6. LYON-si 15. OSNOVNE RADNJE SA HARTIJAMA OD VREDNOSTI 1. Korisnik HoV moze izvrsiti prenos zaloznog prava na toj hartiji, sto predstavlja zalaganje potrazivanja iz hartije. Pravo svojine u ovom 15

slucaju ostaje i dalje kod prenosioca (zalozni duznik), ili optereceno zaloznim pravom zalogoprimca (zalozni poverilac). Ovakvim prenosom sticalac HoV stice svojstvo zaloznog poverioca, na osnovu cega moze da realizuje prava iz hartije ali samo radi namirenja potrazivanja koje je obezbedjeno zaloznim pravom ustanovljenim prenosom hartije. Sticalac HoV ne moze dalje da raspolaze pravima iz hartije posto ta prava nisu njegova, vec su mu preneta u tacno odredjene svrhe. Zalozno pravo na potrazivanju upisanom u HoV na donosioca, poveralac stice kada mu ta hartija bude predata. 2. Zakoniti imalac HoV moze da ovlasti neko drugo lice kao punomocnika da u njegovo ime i za njegov racun ostvaruje prava iz hartije. Ovakvo ovlascenje mogu dati samo imaoci HoV na ime ili po naredbi, ali ne i imaoci HoV na donosioca. Punomocnik HoV moze dalje raspolagati samo po pravilima o prenosu punomocja na njegovo ime, ali ne moze vrsiti svojinski prenos, posto ni sam ne raspolaze takvim pravom. 3. Izdavalac moze HoV na ime da pretvori u HoV na donosioca ili po naredbi, povecavajuci time njenu cirkulacionu moc (konverzija), odnosno moze HoV na donosioca da pretvori u HoV na ime ili po naredbi, smanjujuci cirkulacionu moc. 4. Imalac HoV moze traziti da mu izdavalac izvrsi njenu podelu na vise hartija uz povracaj izdavaocu postojece HoV. Na ovaj nacin imalac HoV moze lakse raspolagati pravima iz tih hartija. 5. Suprotno od deobe, izdavalac HoV moze traziti sjedninjavanje vise HoV koje su izdate od strane istog izdavaoca i za istu vrstu obaveza. 6. Kada dodje do ostecenja HoV, zbog cega ona ne moze da cirkulise u prometu, njen imalac moze da zatrazi od izdavaoca da izda drugu HoV sa istovetnim sadrzajem,pri cemu izdavaocu vrsi povracaj ostecene hartije. Ovakva zamena HoV moguca je samo ako stepen ostecenja nije toliki da se sa sigurnoscu moze utvrditi njen sadrzaj. 7. Ako HoV nestane moze se u sudskom, vanparnicnom postupku proglasiti nevazecom. Ovaj postupak se naziva amortizacija HoV. Na osnovu ovakvih HoV ne mogu se ostvariti nikakva prava. Medjutim, kada lice na zakonit i savestan nacin dodje do ovakvih HoV i postane njihov imalac,moze od predlagaca amortizacionog postupka da trazi da mu preda sve ono sto je primio od izdavaoca amortizovanih HoV 16. ZIRALNI NOVAC, DEVIZE I ZLATO I PLEMENITI METALI Novac je opsti vrednosni ekvivalent, koji sluzi kao mera vrednosti; on je nastao sa pojavom robno-trzisne privrede. Osnovne funkcije novca: 16

1. prometno sredstvo, odnosno sredstvo placanja 2. obracunsko sredstvo (unit of account) 3. sredstvo za odlozena placanja (unit of account) 4. sredstvo za cuvanje vrednosti (stednja) Ziralni novac ima nematerijalni oblik, I nalazi se na ziro razunu privrednog subjekta. On je jedan od osnovnih instrumenata trzista novca, iako on po svojoj prirodi nije finansijski instrument, vec sredstvo placanja. Ipak, buduci da na medjubankarskom trzistu postoji ponuda I traznja za rezervnim novcem, doslo je do formiranja kamatne stope. U novac ulaze samo oni depoziti po vidjenju koji se mogu neposredno koristiti za placanje. Banke dolaze do ziralnog novca na sledeci nacin: 1. Kreditima od centralne banke 2. Emisijom HoV 3. Uplatama deponenata Devize predstavljaju sva potrazivanja u stranoj valuti prema inostranstvu. Osnovno funkcija deviznog trzista sastoji se u uravnotezenju nivoa cena u zemlji I inostranstvu, preko deviznih kurseva. Centralna banka svojim ucescem sprovodi deviznu politiku, odrzava stabilnost deviznog kursa, itd. Zlato danas ima manju ulogu nego u ranijim vremenima, kada su postojali mehanizmi konvertovanja (kovanja I topljenja zlatnog novca). Danas zlato uglavnom sluzi kao oblik monetarnih rezervi u centralnim bankama, gde se cuva u polugama (ingotima). Na zlato mogu da se izdaju I zlatne obveznice (gold bonds), za na sredbro obveznice sa podlogom u srebru (silver backed bonds).

17. ULOGA UCESNIKA NA FINANSIJSKIM TRZISTIMA Prema sirem shvatanju svi ucesnici privrednog i drustvenog zivota jedne zemlje. Javni sektor; uloga drzave u finansijsko-trzisnim operacijama. 1. Organi centralne vlasti 2. Organi lokalne vlasti 3. Javna/drzavna preduzeca Ovaj sektor se finansira preko fiskalnih prihoda. Sektor privrede obuhvata veci broj subjekata privrednog i drustvenog sektora. Sektor stanovnistva predstavljaju znacajne subjekte stednje; najcesce investira u razne oblike finansijske aktive. Sektor inostranstva su inosubjekti koji ucestvuju na finansijskim trzistima drugih zemalja. Prema uzem shvatanju ucesnici su subjekti cije se postojanje i poslovanje vezuje za samo finansijsko trziste, odnosno finansijske institucije i posrednici.

17

Finansijske institucije su neposredni ucesnici na finansijskim trzistima, cija aktivnost omogucava normalno obavljanje trgovine. Pojavljuju se kao zajmodavci ili kao nosioci regulatorne uloge. Njihova osnovna funkcija je da posreduju izmedju nocilaca i korisnika akumulacije/stednje, preko finansijskih instrumenata. Finansijki posrednici povezuju ostale ucesnike na trzistu. Nisu sve finansijske institucije posrednici. Kao posebni posrednici se javljaju brokeri, dileri i investicioni bankari. Institucije: 1. Centralna banka 2. Komercijalne banke 3. Kreditne i stedne asocijacije 4. Stedionice 5. Investicione kompanije i fondovi 6. Penzioni fondovi 7. Osiguravajuca drustva 8. Finansijske kompanije Usluge koje vrse ucesnici na trzistu: 1. Transformisanje aktive iz jednog oblika u drugi 2. Razmena aktive u korist svojih klijenata 3. Razmena aktive u svoju korist 4. Pruzanje pomoci u kreiranju novih finansijskih instrumenata 5. Konsalting 6. Upravljanje portfolio aktive Direktno i indirektno finansiranje: A. Direktno finansiranje dolazi se do sredstava direktno od davalaca sredstava, prodavajuci im razlicite oblike finansijskih instrumenata. B. Indirektno finansiranje ukljucuje posrednike izmedju subjekata stednje i investicionih subjekata. Oni zaradjuju na bazi razlike izmedju sredstava koje angazuju i koje plasiraju. Oni efikasno mobilisu finansijske resurse na bazi subjekata stednje i bolju alokaciju resursa.

18. VRSTE FINANSIJSKIH INSTITUCIJA Pojedine institucije nastale su pre samih finansijskih trzista (banke i stedionice), dok su neke tvorevine samih trzista (institucionalni investitori, osiguravajuca drustva i penzioni fondovi) kao sto postoje i neki finansijski posrednici (investicione kompanije). Sve finansijske institucije sluze za najefikasnije transferisanje stednje od suficitnih ka deficitnim jedinicama. Podela finansijskih institucija: A. Prva klasifikacija

18

1. Intermedijarne (kreiraju sopstvene instrumenet kao posrednici u transferisanju stednje) I. Komercijalne banke II. Stedionice III. Stedno-kreditne zadruge IV. Osiguravajuce kompanije V. Penzioni fondovi VI. Finansijske kompanije 2. Berze (organizovana mesta za promet instrumenata) 3. Pomocne i specijalizovane finansijske institucije (svaka je specijalizovana za odredjenu vrste aktivnosti) B. Druga klasifikacija 1. Centralna banka 2. Depozitne institucije 3. Nedepozitne institucije 4. Posrednicke institucije C. Treca klasifikacija 1. Klasicne institucije (banke, stedionice, kreditne zadruge) 2. Institucionalni investitori (osiguravajuce organizacije, penzioni fondovi, zaduzbine) 3. Kolektivni investitori (investicione kompanije, uzajamni fondovi) 4. Brokersko-dilerske institucije (berzanski posrednici) D. Cetvrta klasifikacija 1. Centralna banka 2. Depozitne institucije 3. Nedepozitne institucije 4. Berze 5. Berzanski posrednici 19. CENTRALNA BANKA Jedna od najznacajnih finansijskih institucija. Nije obican ucesnik, vec ima i regulativnu ulogu. Narocito je vazna njena uloga na trzistu novca (oredjuje nivo novcane mase, visinu kamatnih stopa). Emitovanjem kvalitetnih HoV i operacijama na otvorenom trzistu, ona doprinosi razvoji finansijskog trzista. Pojam samostalna jedinstvena emisiona ustanova monetarnog sistema, odgovorna za monetarnu politiku, stabilnost valute i finansijsku disciplinu. Instrumenti kojima raspolaze centralna banka: 1. Eskonta stopa 19

2. 3. 4. 5. 6. Funkcije:

Obavezne rezerve Utvrdjivanje minimalne rezerve likvidnosti Kupoprodaja HoV Ucesce u deviznim transakcijama Ogranicavanje plasmana

1. Emisija novcanica, novca i kredita; (stancuje gotovinu, kreditira banke; regulise novcanu masu i kamatne stope) 2. Sprovodjenje mera kreditno-monetarne politike; (eskontna politika, operacije na otvorenom trzistu, obavezne rezerve, aktiviranje/gasenje depozita) 3. Odrzavanje spoljne likvidnosti; (stabilnost deviznog kursa, nesmetano obavljanje platnog prometa, ravnoteza platnog bilansa, otplata dugova, kontrola poslova sa inostranstvom) 4. Poslovi za drzavu; (krediti, itd) 5. Ostalo; (kontrola banaka, pruzanje pomoci ostalim ucesnicima, selektivno kreditiranje privrednih grana, rezerve plemenitih metala).

20. UTVRDJIVANJE I SPROVODJENJE MONETARNE POLITIKE Narodna banka utvrdjuje i sprovodi monetarnu politiku: 1. Izdavanjem kratkorocnih HoV - NBS moze izdavati HoV koje glase na domacu ili stranu valutu,na osnovu odluke kojom se utvrdjuje obim emisije, rokovi dospeca i drugi uslovi za izdavanje HoV, kao i nacin plasmana i isplate tih HoV. 2. Sprovodjenjem operacija na otvorenom trzistu - NBS operacije na otvorenom trzistu sprovodi kupovinom i prodajom HoV. Narodna banka moze kupovati od banaka HoV, gde utvrdjuje vrstu i kvalitet HoV koje kupuje, kao i uslove i nacin pod kojima kupuje i prodaje te HoV. 3. Obavljanjem diskontnih poslova 4. Odobravanjem kratkorocnih kredita - NBS moze bankama odobravati kredite sa rokom dospeca do godinu dana, na osnovu zalognog potrfelja HoV. Ona utvrdjue vrstu i kvalitet HoV na osnovu kojih odobrava kredite, kao i uslove i nacin odobravanja samog kredita. 5. Utvrdjivanjem obavezne rezerve banaka kod Narodne banke - NBS odredjue visinu obavezne rezerve banaka propisivanjem stope obavezne rezerve, vrste depozita i drugih sredstava na koja se ta stopa primenjuje.

20

6. Utvrdjivanjem eskontne stope i drugih kamatnih stopa Narodne banke - ona utvrdjuje kamatne stope na plasmane i druga potrazivanja Narodne banke,kao i kamatne stope na sredstva na koja NBS placa kamatu i propisuje nacin obracuna i placanja kamate. 7. Utvrdjivanjem mera za odrzavanje likvidnosti banaka i drugih fin. institucija - NBS moze propisati 1) uslove i nacin odobravanja depozitnih i kreditnih olaksica, 2) uslove i nacin obezbedjivanja likvidnosti isplate depozita fizickih i pravnih lica kod banaka i 3) druge mere za odrzavanje likvidnosti banaka. 8. Donosenjem propisa i preduzimanjem mera i drugih aktivnosti iz oblasti deviznog poslovanja utvrdjenih zakonom. NBS samostalno vodi politiku kursa dinara. NBS kupuje i prodaje devize na deviznom trzistu u cilju usmeravanja kretanja kursa dinara i odrzavanja nivoa deviznih rezervi. NBS propisuje 1)uslove i nacin intervencije na deviznom trzistu 2) uslove i nacin obavljanja platnog prometa sa inostranstvom 3) nacin vodjenja devizne stedne knjizice i deviznog racuna i 4) vrstu deviza i efektivnog stranog novca koje kupujei prodaje na deviznom trzistu. 9. Izdavanjem novcanica i kovanog novca. NBS ima iskljucivo pravo izdavanja novcanica i kovanog novca,utvrdjuje apoene i osnovna obelezja novcanica i kovanog novca. 10. Utvrdjivanjem drugih instrumenata i mera monetarne politike - NBS uredjuje i unapredjuje platni promet u zemlji, kontrolise obavljanje platnog prometa u bankama, obavlja poslove platnog prometa u zemlji, u skladu sa zakonom. Ona vodi sistem konsolidovanog sistema trezora, za dinarska i devizna sredstva, kao i druge racune utvrdjene zakonom. 11. Obavljanjem drugih poslova utvrdjenih zakonom - NBS izdaje i oduzima dozvole za rad,vrsi kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banaka i drugih fin. institucija 21. BANKA KAO DEPOZITNA FINANSIJSKA INSTITUCIJA Banke su dobile naziv po tome sto su do sredstava dolazile prikupljanjem depozita od ostalih ucesnika na finansijskom trzistu. Ovi depoziti cine pasivu, posto na osnovu depozita imaju obavezu prema deponentima. Banka je institucija koja prikuplja slobodna novcana sredstva (depozite), odobrava kredite i obezbedjuje transakcioni novac (placanja). Osim depozita, izvori sredstava mogu biti i kreditni izvori i sopstvena sredstva. Banka odobrava kredit iz prikupljenih depozita, ali ona moze odobravati kredit i stvaranjem obaveza prema samoj sebi sto se naziva kupovinom aktive kreiranjem depozita. Ovaj vid kreditiranja se zasniva na uverenju banke da svi depoziti nece biti u

21

istom trenutku pretvoreni u novac. Proces kupovine aktive kreiranjem depozita poznat je pod nazivom multiplikacija depozita. Usluge koje vrse banke u oblasti plasiranja sredstava mogu se podeliti u 3 grupe 1. Individualno bankarstvo obuhvata poslove sa stanovnistvom, hipotekarne poslove, poslove sa kreditnim karticama, kreditiranje kupovine dobara i razne usluge koje su namenjene stanovnistvu. 2. Institucionalno bankarstvo se odnosi na poslove kreditiranja nefinansijskih organizacija, finansijskih organizacija i drzavnih agencija 3. Globalno bankarstvo se odnosi na veliki broj aktivnih i pasivnih bankarskih poslova kao sto su poslovno finansiranje, investiranje u hartije od vrednosti, poslovi na trzistu kapitala, poslovni na deviznom trzistu... U poslovanju banaka postoje ogranicenja koja su povezana sa funkcijom Centralne banke. Uticaj rastuce konkurencije i smanjenju trzisnog udela banaka ima za posledicu nizu profitabilnost banaka, promenu poslovne orijentacije i nize troskove pribavljanja kapitala. Najznacajnija podela banaka je na: 1. Univerzalne banke - predstavlja tradicionalni oblik organizacije banaka i one obavljaju sve osnovne bankarske funkcije 2. Komercijalne banke - za predmet poslovanja imaju placanje, drzanje novcanih rezervi i kreditnu funkciju. Smatra se da je osnovna funkcija komercijalnih banaka prikupljanje stednje od stanovnistva i prelivanje u privredni sektor. 3. Investicione banke posluju sa HoV. Mogu da se bave i organizovanjem emisije HoV, otkupom i distribucijom HoV, trgovinom, restruktuiranjem preduzeca, promenom vlasnicke strukture preduzeca, konsaltingom... 22. SEKURITIZACIJA, FIDUCIJARNI (TRAST) POSLOVI Sekuritizacija pretvaranje kredita u HoV, ciji okovi dospeca odgovaraju roku otplate kredita. Banka na taj nacin smanjuje rizik likvidnosti i rizik kamatne stope. Cesta je I razvijena pojava kod hipotekarskih kredita, potrosackih kredita I kreditnih kartica. Fiducijarni (trast) poslovi obuhvataju usluge upravljanja imovinom I finansijama uopste (ukljucujuci HoV), koje banka pruza svojim komitentima. Trast (engleski trust) poverenje, obecanje.

22

Poslovi se vrse u ime I na racun komitenta; sa paznjom dobrog domacina. Ovi poslovi su strogo odvojeni od poslova komercijalnog bankarstva.

23. OSIGURAVAJUCE ORGANIZACIJE Pojam osiguranja uzdruzivanje onih koji su izlozeni istoj opasnosti, sa ciljem da zajednicki podnesu stetu koja moze zadesiti samo neke od njih. Ima karakter dugorocne stednje. Zakljuceni ugovor je polisa osiguranja; mesecna rata je premija (jednokratna ili periodicna). Funkcije: 1. Osnovna; zastita imovine i lica 2. Finansijsko-akumulaciona; premije se placaju unapred, a nadoknade stete se vrse sukcesivno, kad nastanu. U medjuvremenu ta sredstva se plasiraju preko finansijskih trzista. Pojam osiguravajucih organizacija finansijske institucije koje za utvrdjenu premiju obezbedjuju isplatu ugovorene sume, u koliko se desi odredjeni osigurani slucaj. o Vrsi se transfer rizika, cije bi ispoljavanje imalo negativne posledice za korisnika osiguranja, i distribuira se na veci broj nosioca rizika. o Intermedijarne finansijske institucije; prodaju polise osiguranja, cime prikupljaju finansijsku stednju (kupuju novac), koji u obliku kredita daju drugim institucijama (preko obveznica, akcija, zapisa), cime transferisu finansijsku stednju deficitarnim jedinicama. o Doprinose diversifikaciji finansijskih trzista i multiplikaciji instrumenata. Vrste osiguranja prema tipu rizika: 1. Osiguranje zivota (potpuno zivotno i vremensko); nacin da se otklone rizici od nedostatka sredstava za zivot i da se zastiti zdravlje pojedinca i porodice. Polise mogu biti polise osiguranja sa investicionom karakteriskom i polise cistog investicionog karaktera, slicne zapisima/obveznicama. (americka osiguravajuca drustva). a) Osiguranje zivota u uzem smislu b) Nesposobnost za rad (naknada propustene zarade) c) Anuitetno osiguranje (akumulirana sredstva, povecana za kamatu, koja osiguranik nakon prestanka rada moze da koristi u vidu mesecnih isplata) d) Zdravstveno (obuhvata naknadu troskova lecenja) 2. Opste osiguranje

23

a) Pomorsko osiguranje b) Osiguranje prevoznih sredstava c) Osiguranje kuce i stanova d) Osiguranje imovine e) Osiguranje od elementarnih nepogoda f) Osiguranje zaposlenih Koosiguranje predstavlja podelu obaveze izmedju dve ili vise osiguravajuce kuce, kada pojedinacno nisu u mogucnosti da podnesu veliki obim potencijalne stete. Reosiguranje osiguranje osiguravajucih drustava, jer osiguravajuca kuca ne moze da podnese visak rizika.

24. PENZIONI FONDOVI Pojam institucije koje obezbedjuju pojedincima cigurnost i stabilnost prihoda posle zavrsetka radnog veka. One predstavljaju akumulaciju stednje, koja ce biti sukcesivno isplacivana u buducim godinama. One su pod stalnom kontrolom drzave; one predstavljaju neki vid rasterecenja budzeta. Ovakvi fondovi okupljaju finansijsku stednju, I transferisu je na isti nacin kao I osiguravajuca drustva, do deficitnih jedinica. Finansiraju se a) iz tekucih prihoda zaposlenih, b) kao plasiranje zivotne ustede na trzistu HoV. Podela prema osnivacima: a) Privatni fondovi (preduzeca, organizacije, udruzenja i sindikati) b) Javne ili drzavne fondove (drzavni organi, lokalni organi vlasti) Portfolio struktura je jednostavna; HoV sa manjim rizikom (drzavne i lokalne obveznice), dugorocne HoV sa vecim prinosom (narocito akcije). 25. POJAM INVESTICIONIH FONDOVA Pojam profesionalno vodjene finansijske institucije, koje mobilisu kapital vise pojedinaca radi ulaganja u skup HoV razlicitih izdavalaca (portfolio). Imaju posrednicku ulogu, povezujuci stedne sa investicionim subjektima; do sredstava dolaze prodajuom akcija ili udela, i plasiraju ih u razne HoV. Drustva kapitala-deonicarska drustva, odnosno drustva sa ogranicenom odgovornoscu, ili kreditna drustva-drustva za uzajamno kreditiranje, ciji organi utrvdjuju politiku fonda. Fond ne upravlja portfeljom, jer to u njegovo ime radi posebna kompanija koja je i osnovala fond (banka, osiguravajuca

24

organizacija, investiciona kompanija, broker). HoV koje cine portfolio cuva banka-depozitar (kastodi banka). Kod nas nema takvih fondova, zbog nerazvijenosti trzista. Obelezja investicionih fondova: a) Finansijske institucije (okupljaju i plasiraju kapital) b) Plasiraju sredstva u portfelj HoV c) Profesionalno su vodjene firme d) Predstavljaju nacin plasmana sredstva u finansijske instrumente na osnovu zelja ulagaca e) Imaju poseban oblik pasive Jedan od glavnih motiva za davanje sredstava takvom fondu je disperzija rizika.

26. 27. 28 OBLICI INVESTICIONIH FONDOVA - OTVORENI, ZATVORENI I PRIVATNI Prema nacinu mobilizacije sredstava: 1. Otvoreni (neograniceni) investicioni fondovi (stalno emituju i kupuju svoje akcije; time obezbedjuju likvidnost svojih akcija) 2. Zatvoreni (ograniceni) investicioni fondovi (izdaju ograniceni broj akcija) 3. Intervalni zatvoreni investicioni fondovi (kombinovani 1 i 2) Prema investicionoj strategiji: 1. Dohodovni fondovi (maksimizacija dohotka ulagaca) 2. Uravnotezeni fondovi (kombinuje sigurnost, dohodak i porast vrednosti) 3. Specijalizovani fondovi (vezani za jednu delatnost, oblast ili segment trzista 4. Zemljisni fondovi (kapitalnu dobit kroz uvecanu cenu nekretnine) 5. Fondovi novcanog trzista (portfolio kratkorocnih HoV i gotovine) 6. Nacionalni fondovi (ulaze u HoV firmi iz drugih zemalja) 7. Fondovi rizicnog kapitala (investiraju u sitna preduzeca koja nisu kotirana na berzi) 8. Eticki fondovi (zaduzbinskog karaktera, prema moralnim, religioznim principima) Prema ciljevima investiranja: A. Fondovi koji investiraju u akcije: 1. Fondovi prihoda i rasta (srednja varijanata izmedju visokog prinosa i niskog rasta) 2. Fondovi rasta (orijentisani na velike stope rasta i kapitalnih dobitaka) 3. Indeksni fondovi (uskladjeni sa prosecnim prihodima na trzistu)

25

4. Specijalizovani akcijski fondovi (za pojedinacni tip akcije) B. Fondovi koji investiraju u instrumente duga: 1. Fondovi koji ulazu u drzavne hartije od vrednosti (sa fiksnim prihodom) (donose siguran ali nizak prinos) 2. Fondovi koji ulazu u obveznice firmi i prioritetne akcije (sigurnost prinosa) 3. Fondovi koji ulazu u junk obveznice (visok prinos, uz mnogo visi rizik) 4. Fondovi koji ulazu u obveznice lokalnih organi vlasti (poreski popusti za vlasnike) 5. Balansirani fondovi (istovremeno ulazu u razne HoV) C. Fondovi koji investiraju u kratkorocne finansijske instrumente (komercijalni zapisi, zapisi drzavne blagajne, certifikati o depozitima, kratkorocne HoV) D. Fondovi koji investiraju u izvedene HoV (derivate) (fjucersi, opcije) 29. POJAM I VRSTE BERZI Berza se definise kao organizovan prostorna kome se po strogo utvrdjenim pravilima trguje (kupuje i prodaje) hartijama od vrednosti, novcem i stranim sredstvima placanja. Pojam berza se vezuje za belgijskuporodicu van der Beurse u cijem su se lokalu u brizu u XV veku sakupljali trgovci radi zakljucivanja razlicitih poslova. Kasnije su pojmom "de burse" oznacavali svoje skupove,umesto samo mesto na kojem su se sastajali. Pravila trgovanja na berzi imaju ulogu da: a) obezbede standardizaciju predmeta trgovine i samih pravila trgovine b) da pruze zastitu ucesnicima u trgovanju. Polazeci od vrste berzanskog materijala, berze se dele na: 1. Robne berze - gde se trguje razlicitim vrsta roba (zito, krompir,meso...) i uslugama (transportnim uslugama u prekomornom i vazdusnom transportu...) 2. Finansijske berze - mogu biti - univerzalne - to su one berze na kojima se trguje hartijama od vrednosti i to vlasnickim i dugorocnim HoV, ali se ne iskljucuje ni trgovanje kratkorocnim HoV, novcem, devizama, finansijskim derivatima (fjucersima i opcijama) i zlatom - specijalizovane - to su one berze na kojima se trguje samo odredjenim berzanskim materijalom.One mogu biti berze efekata (ako se na njima trguje samo dugorocnim HoV), devizne berze, berze zlata i plemenitih metala i sl. 30. ORGANIZACIJA BERZE Berza se najcesce organizuje kao akcionarsko drustvo, gde pored akcionara znacajno mesto imaju clanovi - posrednici koji zakupljuju

26

mesta za trgovanje. Clanovi berze imaju svojeposebne organe koji se staraju o njihovim interesima,kako prema samoj berzi,tako i prema okruzenju u kome deluju. Ti organi su nadlezni za uredjenje trgovanja na berzi, kao i za odredjivanje njihovog sadrzaja. Savremene berze su visoko organizovane institucije,koje su regulisane kako sopstevnom tako i drzavnom regulativom. S obzirom na mesto trgovine berza moze biti organizovana kao aukciono ili kontinuirano trziste. Aukciono trziste je berza na kojoj se nalozi klijenata za prodaju ili kupovinu sistematizuju i izvrsavaju simultano uz formiranje jedinstvene cene. Aukcija moze biti pismena ili usmena. Rezultat aukcije je kurs instrumenta - ukoliko je za pojedini fin.instrument bilo vise aukcija u toku dana, na kraju radnog dana se utvrdjuje prosecni dnevni kurs za taj fin.instrument. Na kontinuiranom trzistu se izvrsavanje naloga obavlja tokom celog radnog dana berze. U tom slucaju se cene, odnosno kursevi stalno menjaju. Kod ovog naloga trgovine nije potrebno fizicko prisustvo, posto najveci broj berzi omogucava komunikacionu povezanost i centralni kompjuter koji automatski utvrdjuje naloge i formira cenu koja odgovara ponudi i traznji. 31. POVERENJE I SIGURNOST KAO PRINCIPI POSLOVANJA NA BERZI Berze su u svoje autonomno pravo ugradile principe poverenja i sigurnosti. Proces institucionalizacije poverenja sprovodi se od nastanka prvih berzi. Taj proces se u pocetku odvijao spontano, da bi ga kasnije kreirali posebni organi berze. Proces institucionalizacije poverenja na berzi stiti se berzanskim pravom i autonomnim berzanskim sudstvom - berzanskom arbitrazom i sistemom sankcija. Proces institucionalizacije sigurnosti ima dva podprocesa. Prvi podproces obuhvata aktivnosti posrednika usmerene na osiguranje svoje delatnosti i svodjenje trzisnih rizika na minimum definisu se odredjene pratece delatnosti - kontrola kvaliteta i kvantiteta robe, osiguranje i slicno i to se ugradjue u pravila berze. Ucesnici moraju da se pridrzavaju ovih pravila, na koji nacin svi elementi poslovanja postaju unapred poznati, cime se rizik svodi na najmanju mogucu meru. Drugi podproces odnosi se na aktivnost drzave prema berzi. Velika kriza i pronevere primorale su drzavu da se umesa u neke oblasti koje su se ranije regulisale autonomnim berzanskim pravom. Tako je drzava pocela da donosi propise kojima se regulise kontrola berzanske delatnosti - da intervencijomobezbedi sto sigurniju trgovinu na berzama, a da istom tom intervencijom ne ugusi berze.

27

32. OSNIVANJE I DELATNOST BERZE Osnivac, odnosno akcionar berze moze biti RS, domace i strano i fizicko lice. Novcani deo osnovnog kapitala berze ne moze biti manji od MILION evra u dinarskoj protivvrednosti. Dozvolu za rad berze daje Komisija za HoV. Uz zahtev se prilaze: 1) Osnivacki akt berze 2) dokaz oporeklu osnivackog kapitala 3) dokaz o uplati osnovnog kapitala 4) Dokaz o kadrovskoj, organizacionoj i tehnickoj osposobljenosti 5) statut berze 6) pravila poslovanja berze 7) pravilnik o listingu i kotaciji berze 8) spisak osnivaca 9) podaci o ucescu osnivaca u osnovnom kapitalu berze (u %) 10) tarifnik berze 11) podaci o clanovima uprave berze. Komisija donosi resenje o davanju dozvole za rad berze kad utvrdi: 1) valjanost zahteva 2) da su ispunjeni uslovi utvrdjeni zakonom 3) da je prilozena propisana dokumentacija 4) da su lica koja poseduju kvalifikovano ucesce podobna i pouzdana. Komisija ce dati berzi dozvolu za rad ako berza: a) ima najmanje 3 zaposlena lica na neodredjeno vreme, koja imaju dozvolu za obavljanje brokerskog posla b) ispunjava druge uslove koji se odnose na kadrovsku ,organizacionu ili tehnicku osposobljenost Komisija odbija zahtev za davanje dozvole za rad berze ako utvrdi da postoji jedan ili vise sledecih razloga za odbijanje zahteva: a) da nisu ispunjeni uslovi za rad berze propisani zakonom b) da clanovi uprave berze ne ispunjavaju uslove iz zakona c) da poreklo osnovnog kapitala nije jasno d) da je struktura povezanih lica takva da onemogucava efikasno vrsenje nadzora nad poslovanjem berze e) da lica koja poseduju kvalifikovano ucesce ne ispunjavaju kriterijume podobnosti i pouzdanosti. Berza stice svojstvo pravnog lica upisom u registar privrednih subjekata. Ona je duzna da u roku od 30 dana podnese prijavu za upis u registar privrednih subjekata. Ne sme poceti da obavlja delatnost pre upisa u registar.

28

Delatnost berze obuhvata sledece poslove: 1) organizovanje javne ponude HoV i povezivanje ponude i traznje HoV 2) objavljivanje informacije o ponudi, traznnji, i trzisnoj ceni HoV i drugih podataka znacajnih za trgovinu HoV. 3) utvrdjivanje i objavljivanje kursnih lista HoV 4) obavljanje drugih poslova u skladu sa zakonom Berza ne moze trgovati HoV, davati savete za kupovinu, prodaju, ili izboru brokersko-dilerskog drustva ili banke. Zaposleni i clanovi uprave berze su duzni da: 1) cuvaju kao poslovnu tajnu podatke o prometu HoV, kao i druge podatke 2) ne smeju davati savete o trgovini HoV, niti misljenje o povoljnosti ili nepovoljnosti trgovine 3) ne smeju davati savete u vezi sa izborom brokersko-dilerskog drustva ili banke.

Berza organizuje informacioni sistem kojim se obezbedjuje: 1) da svi ucesnici u trgovini HoV mogu istovremeno, ravnopravno i pod jednakim uslovima davati i prihvatati naloge zakupovinu i prodaju HoV 2) da svi ucesnici u trgovini HoV na berzi imaju u istom trenutku jednak pristup informacijama o HoV kojima se obavlja trgovina 33. BERZANSKO TRZISTE Na berzanskom trzistu moze se trgovati samo HoV i drugim fin.instrumentima. HoV i druge fin. instrumente berza ukljucuje na berzansko trziste na zahtev izdavaoca, a u skladu sa zakonom. Berza objavljuje javno na svojoj internet stranici i u najmanje jednomlistu koji se distribuira na celoj teritoriji Srbije, listu izdavalaca i vrstu HoV i dr.fin.instr. Trgovina HoV i dr. fin. instr. na berzi moze poceti posle objavljivanja resenja o prijemu na listing HoV. Berza utvrdjuje kursnu listu HoV kojima se trguje na berzi. Kursna lista je izvestaj berze koji mora sadrzati podatke o HoV kojima se trgovalo tog dana, kolicinama, cenama i promenama cena. Kursna lista se dostavlja svakog dana Komisiji. Berza je duzna da svakodnevno, u najmanje dva dnevna lista, objavljuje kursnu listu HoV kojima se trgovalo na berzi. Berza privremeno obustavlja trgovinu odredjenim HoV u slucaju da trgovina moze izazvati poremecaj na trzistu, odnosno ako je potrebno radi zastite investitora. Ova privremena obustava traje do

29

sticanja uslova za nastanak trgovine, a najduze 6 meseci od dana donosenja resenja berze oprivremenoj obustavi trgovine. Berza iskljucuje sa listinga HoV odredjenog izdavaoca ako: 1) se trgovina HoV ne vrsi duze od 6 meseci 2) izdavalac prestane da ispunjava uslove za listing na berzi 3) HoV istekne rok dospeca 4) je nad pravnim licem koje je izdalo HoV otvoren postupak stecaja ili likvidacije 5) izdavalac podnese zahtev za ukljucenje na drugu berzu ili vanberzansko trziste 6) to zahteva izdavalac u slucaju promene njegove pravne forme i prelaska iz otvorenog u zatvoreno akcionarsko drustvo 7) Komisija proceni da jetopotrebno radi zastite investitora 34. BEOGRADSKA BERZA Beogradska berza je sledbenik Beogradske berze iz 1886. godine. Berza je pocela sa radom 2.januara 1895. godine. Zasluga za stvaranje Beogradske berze pripada beogradskim trgovcima koji su bili okupljeni oko srpskog trgovackog drustva i koji su bili "nadahnuti uverenjem da je izvor moci jedne drzave u blagostanju njenog naroda,koje seopet sastoji u dobro uredjenoj trgovini i naprednoj narodnoj privredi, bez cega jedna drzava ne mozr napredovati,niti jaka biti". Berza je imala prekid u radu u periodu I svetskog rata, do 1919.godine, a do II svetskog rata je izrasla u snazan finansijksi centar u ovom delu Evrope. Od pocetka II svetskog rata, berza nije radila, a formalno je ukinuta sezdesetih godina proslog veka. Obnovljena je Beogradska berza 1989. godine osnivanjem Trzista kapitala od strane najvecih jugoslovenskih banaka. Trziste kapitala 1992. godine promenilo je ime u Beogradska berza. Danas je Beogradska berza neprofitna organizacija. Clanice berze su banke i brokersko dilerska drustva. 35. NALOZI U proslosti je trgovina na berzi podrazumevala neposredan odnos investitora i berzanskog posrednika, sto je obuhvatalo fizicku razmenu papira za novac. U savremenim uslovima investitor koristi racun HoV kod berzanskog posrednika. Instrukcija berzanskom posredniku da proda ili kupi odredjeni finansijski instrument nazaiva se nalog Nalozi se mogu podeliti: a) po kolicini - dele se na tipicne - sadrzi zaokruzen iznos, Uobicajen je u trgovini atipicne - sadrzi manji iznosod zaokruzenog b) po vrsti - dele se na trzisni - najcesce je u upotrebi. Radi se o nalogu berzanskom posredniku da kupi ili proda odredjeni iznos HoV po trzisnim uslovima, sto znaci po najpovoljnijoj ceni 30

limitirani - podrazumeva da berzanski posrednik kupi ili proda HoV po ceni koja je niza ili jednaka odredjenoj ceni koju utvrdjuje klijent, kada je u pitanju kupovina. Kada je u pitanju prodaja, onda se nalog izvrsava po ceni visoj, ili jednaka ceni koju odredjuje klijent. stop - podrazumeva da klijent u nalogu odredi tzv. stop cenu. Kada se radi o kupovini, stop cena mora biti iznad trzisne cene u momentu kada je nalog dao,a ako se radi o prodaji, stop cena mora biti ispod trzisne c) po vremenskom periodu - dele se na dnevni - vazi u toku radnog dana do opoziva - istice u momentu kada to investitor zahteva na pocetku ili na kraju trgovine - izvrsava se u odredjenom delu radnog dana berze 36. KOTACIJA Kotacija predstavlja formiranje cene po kojoj se prodaju ili kupuju fin. instrumenti na berzi, polazeci od naloga klijenata. Ovo podrazumeva uporedjivanje naloga za kupovinu ili prodaju sa odredjenim fin.instrumentom. Suceljavanje ponude i traznje realizuje se na parketu berze, odnosno na skupu predstavnika clanova berze. Procesom odredjivanja cene (kursa) rukovodi sluzbenik berze. Kada rukovodilac kotacije utvrdi ravnotezu ponude i traznje, kotiranje se obustavlja i cena po kojoj su one uravnotezene se smatra zakljucnom. Ukoliko ima vise kotacija u toku radnog dana, kao zakljucna cena se smatra cena poslednjeg kotiranja, ili se racuna prosecan kurs svih kotacija u toku dana. Ova cena se objavljuje na oglasnoj tabli i specijalizovanoj stampi. Kotacija akcija na berzi znaci da je odredjena kompanija dobila odobrenje da svoje akcije plasira na berzi kao kompanija na listingu. Ovim se kompaniji omogucuje prikupljanje dodatnog kapitala. Svaka berza objavljuje listing kompanija cije se akcije mogu kotirati na berzi. Kada kompanije dostignu odredjene uslove za ulazak na listing, u pogledu visine svog kapitala i objavljivanja fin.izvestaja, sticu pravo da se njihove akcije kotiraju na berzi. Trgovina dugorocnim fin.instrumentima koji nisu primljeni u listing na berzama vrsi se na salterskom tristu koje je specijalizovano za tu trgovinu. Funkciju salterskog trzista vrsi mreza dilera i brokera, povezanih komunikacionim linijama. 37. OBRACUN BERZANSKIH TRANSAKCIJA I BERZANSKI IZVESTAJI I ANALIZE Obracun je zavrsna faza berzanskog ciklusa; to je obracun i izvrsenje kupoprodajnih operacija, sto se obavlja van berzanskog prostora, u posebnim odeljenjima berzanskih posrednika i u specijalizovanim klirinskim institucijama. 31

Vrse se razne knjigovodsvtene operacije, a krajnji rezultat je registracija transfera vlasnistva; na kupca se transferisu HoV, a novcana sredstva na prodavca. Transakcija je zakljucena na parketu berze, i obavezujuca je za ucesnike. Ove obaveze se ugovaraju vrlo sazetim jezikom, bez mogucnosti dalje kontrole ugovornih obaveza, tako da je potrebno potrvditi trgovinu (cena, ugovorne strane, vreme, kolicina finansijskih instrumenata, itd.) Taj zakljuceni ugovor se predaje pomocnim sluzbama na obradu; oni formalizuju zakljcnu transakciju, posle cega se ti podeci salju drugom ucesniku u trgovini na potvrdu i izvrsenje. U isto vreme se obavestava davalac naloga da je njegov nalog izvrsen, pri cemu mu se ukazuje na prava i obaveze koje on ima prema berzanskom posredniku. Klirinske i depo institucije; posebne institucije koje vrse obracun i izvrsenje transakcija, i drze u depou HoV. Koriste se prednostima saldiranja medjusobnih obaveza ucesnika u trgovini, i transfera salda novcanih sredstava na ucesnike. Proces je ovako jednostavniji i jeftiniji. Berzanski izvestaji i analize: Trzisna cena (kotacija ili kurs) finansijskih instrumenata se objavljuje na nacin utvrdjen pravilima berze, kao i u specijalizovanim rubrikama stampe. Berzanske table i posebna tehnicka sredstva; specijalzovana i obicna stampa je najpouzdaniji izvor informacija o cenama. Berznaske analize se daju u obliku posebnih izvestaja o ukupnoj trgovini, kretanju cena; na primer, dnevni izvestaj o trgovanju na berzi.

38. FORMIRANJE I KRETANJE CENA I SPEKULATIVNE OPERACIJE Investitor moze, preko sredstava informisanja berze, da uvidi trend u kretanju cene (prevashodno na gore ili dole) finansijskih instrumenata, i na bazi toga da rukovodi svojih portfoliom HoV, radi ostvarivanja dobitka ili vece vrednosti. Spekulativne operacije: o Spekulacija postoji kada investitor preuzme rizik koji je prekomeran sa stanovista normalnog investiranja, na osnovu pretpostavke da ce mu doneti (usled specificnih faktora ili trzisnih okolnosti) prinos veci od trzisnog proseka. Spekulacija korisi razlike u ceni istog finansijskog instrumenta u razlicitim periodima, i ne predstavlja manipulaciju trzista. Arbitraza nije oblik spekulacije, jer koristi razliku izmedju dva trzista, i pri arbitrazi investitor ne preuzima nikakav konkretni rizik.

32

o Spekulacije izazivaju nagle fluktuacije na trzistu; ogranicavaju se pravilima berze i drzavnim propisima (u obliku procenta dozvoljene promene cena u jednom danu). o Spekulacija podrazumeva kupovinu HoV na kredit; uobicejano na razvijenim trzistima, pod strogom kontrolom. Kupovina HoV na kredit se vrsi preko racuna komitenta kod berzanskih posrednika; komitentu se odobrava kredit prema ukupnom stanju sredstava na racunu, i on je duzan da deo tih sredstava drzi u likvidnom obliku (tzv. Margina). Ako se ockuje rast cena, kupuje se na kredit, a ako se ocekuje pad, on ce prodavati na kredit. o Prodaja HoV na kredit je prodaja instrumenata koje investitor ne poseduje u trenutku prodaje, a koje pozajmljuje od berzanskog posrednika da bi mogao da izvrsi isporuku u roku od 3 do 5 dana. Investitor kasnije vraca pozajmljeni instrument. Ovo je karakteristicno za trzista koaj ulaze u duzi period opadanja cena. Ovo je ograniceno regulativom. 39. MANIPULACIJE NA BERZI I BERZANSKE KRIZE o Pojam organizovanje transakcija investitora i berzanskih posrednika, u cilju neposrednog uticaja na ponudu i traznju suprotno od zakonitosti trzista. Njih savremene berze zabranjuju. Vrste: 1. Fiktivna prodaja (transakcija u kojoj nema promene vlasnistva; simulirana kupoprodaja, po ceni iznad preovladjujuce; stvara privid aktivnosti, koji se ipak izvestava u berzanskom izvestaju; iluzija da cena akcija raste) 2. Suprotni nalozi (istovremeni nalog za kupovinu i prodaju iste akcije) 3. Glasine (sirenje netacnih podataka; neosnovane ocene da se na trzistu treba kupovati ili prodavati) 4. Pulovi (posebne grupe ucesnika na trzistu koje zele uticati na rast ili pad cena pojedinih akcija; stalni i povremeni, uvek dobro organizovani) 5. Korner (monopolski polozaj u raspolaganju nekom akcijom, tak da ga investitori moraju kupovati od monopoliste po visoj ceni) o Americki tajkun Jay Gould pocetkom 20. veka (fiktivna prodaja); finansijski gigant James Pierpont Morgan (osnivac kuce J.P. Morgan; suprotni nalozi); afera South Seas Bubble pocetkom 19. veka (glasine); trziste srebra 1987. godine (pulovi i korner). 40. POJAM BERZANSKIH POSREDNIKA

33

o o o o

Pojam ucesnici na finansijskim trzistima koji su specijalozovani za poslove posrednika izmedju ostalih ucesnika. Oni ne kreiraju svoje instrumente, vec svojim nastupom omogucavaju laksi protok vec postojecih finansijskih instrumenata. U pocetku je polozaj berzanskih posrednika bio odredjen trgovackim zakonom, a danas zaokonom o sekundarnim trzistima. Oni, kao posrednici, mogu da posluju u ime i za racun drugih lica (brokeri), kao i na svoje ime i za svoj racun (dileri). Ulogu posrednika pogu vrsiti i banke, osiguravajuca drustva. Posrednici moraju imati dozvolu za rad, koju izdaju nadlezni drzavni organi (Komisija HoV). Poslovi posrednika: 1. Trgovina HoV 2. Davanje konsalting usluga 3. Vodjenje portfolia HoV za racun korisnika usluga 4. Cuvanje HoV 5. (danas, u savremenim uslovima) odrenjeni bankarski poslovi i prikupljanje slobodnih novcanih sredstava

41. VRSTE BERZANSKIH POSREDNIKA o Podela: a) brokeri, b) dileri. o Najveci broj posrednika vrse obe funkcije (brokersko-dilerska drustva). Ona vrse sledece usluge: 1. Pruzanje usluga kupvine i prodaje svih finansijskih instrumenata 2. Kratkorocno kreditiranje 3. Cuvanje HoV 4. Pruzanje savetodavnih i konsalting usluga o Pojam brokera 1. lice koje posreduje u poslovima na berzi izmedju kupaca i prodavaca, i naplacuje proviziju. Brokeri nisu vlasnici vec samo posrednici; kada se broker specijalizuje samo za prodaju jedne vrste HoV, oda je rec o agentu, koji mora biti registrovan na Berzi. (najzastupljenije shvatanje brokera) 2. lice koje u poslovima trgovanja nekretninama predstavlja prodavca, i uzima proviziju kada proda nekretninu 3. lice koje u poslovima osiguranja pronalazi najbolji aranzman osiguranja za klijenta Po domacim propisima, broker obavlja poslove u tudje ime i za tudji racun, uz naplatu brokerske provizije. o Pojam dilera

34

1. lice koje kupuje i prodaje HoV u svoje ime i za svoj racun; ne radi za proviziju, vec zaradjuje od razlike u ceni (najzastupljenije) 2. lice koje kupuje robu ili usluge, radi prodaje krajnjim potrosacima. Kod nas, diler je cesto shvacen kao ilgalni prodavac deviza. Dileri su vlasnici svojih HoV, i deluju kao samostalna karika u lancu finansijskih trzista. Oni se javljaju na vise trzista i obavljaju vanberzanske poslove, kao i poslove brokera. Oni formiraju posebno medju-dilersko trziste. Ostvaruju prihode na nekoliko osnova: a. Na osnovu razlike u ceni HoV b. Na osnovu kapitalnih dobitaka (razlika u ceni koja nije ostvarena) c. Na osnovu devizne arbitraze (promena u visini deviznih kurseva) d. Na osnovi razlike u visini stope troskova i prinosa 42. VRSTA BROKERA I DILERA 1) Komisioni brokeri: Nezavisni brokeri cija mesta na berzi glase na fizicka lica (Na NYSE, 1/3 clanova su komisioni brokeri). Oni posluju kao agenti za svoje klijente, druge brokere, a i kao dileri. 2) Brokeri na parketu: Trgovci u Sali za trgovinu na berzi. 3) Trgovci na parketu: Rade samo za sebe, po cemu se razlikuju od brokera na parketu. Ne rade sa drugim brokerima. 4) Specijalisti: a) Aukcionari (utvrdjuju cenu na pocetku radnog dana) b) Brokeri c) Dileri 5) Diskontni brokeri: Pruzaju samo usluge kupovinu I prodaju HoV, uz minimalnu proviziju. Nkada nisu savetnici. 6) Brokeri koji nude kompletne usluge 7) Odd lot dileri: Kupuju akcije u okruglim lotovima (npr 100, 1000), pa ih razdvajaju u neparnim, manjim lotovima. Zadovoljavaju potrebe malih akcionara. 43. POJAM I DELATNOST BROKERSKO-DILERSKOG DRUSTVA

35

Pojam prvno lice, organizovano kao akcionarsko drustvo ili drustvo sa ogranicenom odgovornoscu, koje delatnosti obavlja na organizovanom trzistu HoV, u skladu sa zakonom. Na njih se primenjuju odredbe zakona kojima se uredjuju preduzeca. Troskovi osnivanje (osnovni kapital): 1. Brokersko drustvo (50.000 evra) 2. Dilersko drustvo (100.000 evra) 3. Market-mejker, portfolio menadzer i agent emisije (200.000 evra) 4. Pokrovitelj emisije (300.000 evra) Delatnosti: 1. posredovanju u kupoprodaju HoV (brokerski poslovi) 2. kupoprodaja HoV u svoje ime I za svoj racun (dilerski poslovi) 3. obavezna kupoprodaja HoV u svoje ime I za svoj racun (market-mejker) 4. upravljanje HoV u ime I za racun nalogodavca (portfolio menadzer) 5. organizovanje distribucije HoV, bez obaveze otkupa nepordatih HoV (agent emisije) 6. organizovanje distribucije HoV, sa obavezom otkupa nepordatih HoV (pokrovitelj emisije) 7. prisanje savetodavnih usluga i konsaltinga (investicioni savetnik) Neophodna dozvola Konisija HoV. 44.ZASTITA OD RIZIKA OBAVLJANJA DELATNOSTI BROKERSKODILERSKOG DRUSTVA Komisija za HoV je zakonom ovlascena da sprovodi opsta pravila o zastiti ucesnika na finansijskim trzistima od rizika tog oblika trgovine. Brokersko-dilerska drustva moraju da postuju sledece norme: o Kapitalno brokersko drustvo mora da uvek odgovara iznosu kapitala da bi se obezbedilo pokrice mogucih gubitaka. Komisija za HoV utvrdjuje metodologiju kojom se meri rizik poslovanja i neophodno pokrice rizika. o Izlozenost prema jednom licu ne sme prelaziti 25% kapitala drustva. o Iznos celokupne izlozenosti drustva riziku ne sme preci 800% visine kapitala. o Brokersko-dilersko drustvo moze obrazovati rezerve za opste rizike, koje se posebno tretira u knjigama drustva. o Politika urednog upravljanja likvidnoscu se sastoji od: a) Planiranje ocekivanih poznatih i novcanih izdataka i priliva b) Redovno pracenje likvidnosti c) Preduzimanje mera za sprecavanje nelikvidnosti 36

o Drustvo mora mesecno da izracunava: a) Visinu kapitala b) Visinu kapitala potrebnu za obavljanje pojedinih poslova c) Adekvatnost kapitala d) Izlozenost riziku 45. PRAVILA SIGURNOG I DOBROG POSLOVANJA BROKERSKODILERSKOG DRUSTVA o Osnovno prvavilo kojim se rukovodi brokersko-dilersko drustvo je nacelo ravnopravnosti klijenata. Duzno je da cuva, kao poslovnu tajnu, podatke o stanju I prometu na racunima HoV svojih klijenata. Ovi podaci se mogu uciniti dostupni trecim licima na u sledecim slucajevima: a) Na osnovu pismenog odobrenja klijenta b) Tokom inspekcije c) Na osnovu naloga suda o Pravila poslovanja: a) Ne sme davati pogresne podatke o ceni b) Ne sme siriti lazne informacije c) Ne sme raspolagati sa HoV klijenta bez njegove saglasnosti d) Ne sme izvrsavati naloge klijenata na protivzakoniti nacin e) Ne sme na svoj racun obavaljati kupoprodaju pre izvrsenja naloga klijenta f) Ne sme da iznveri poverenje ukazano ugovorom o upravljanju portfolija g) Ne sme podsticati klijente na ceste transakcije radi naplate provizije o Obaveze drustva: 1. mora da izvrsava naloge brzo i doslovce 2. mora da vodi knjigu naloga i opoziva naloga 3. mora da prima naloge samo u svojim i drugim ovlascenim prostorijama 4. mora da naloge izvrsava po redusledu utvredjenih pravila drustva 5. mora da izdaje potvrdu o prijemu naloga (najkasnije sledeceg dana) 6. mora da, na zahtev klijenta, izda overeni izvod iz knjige naloge o Drustvo je duzno da kod ovlascene banke (banke-clana Centralnog registra HoV) mora da otvori namenski novcani racun klijenta i svoj novcani racun, preko kojeg ce se vrse uplate i isplate vezane za promet HoV. o Ugovorom o upravljanju HoV propisuje se narocito: 1) Iznoz novcanih sredstava, odnosno vrsta i kolicina HoV koje klijent stavlja na raspolaganje drsutvu 37

2) Politika ulaganja u HoV 3) Uslovi pod kojima klijent daje HoV drustvu. 4) Visina provizija 46. OVLASCENE BANKE ZA OBAVLJANJE BROSKERSKO-DILERSKE DELATNOSTI (Na ovlascenu banku se primenjuju isti uslovi, pravila i ogranicenja kao i na brokersko-dilerska drustva, jer obavlja iste poslove i pruza skoro iste usluge kao i oni. Najveca razlika jeste da nju kontrolise centralna banka.) Ovlascena je ona banka koja ima dozvolu Komisije HoV za obavljanje brokersko-dilerske delatnosti prema zakonu. Uslovi za obavljanje te delatnosti: 1. Da za to ima poseban organizacioni deo 2. Da ima otvoren poseban racun 3. Da u poslovnim knjigama obezbedi posebnu evidenciju 4. Da je kadrovsko-tehnicki osbposobljena Kao i drustvo, ona mora da ima: a) Pravila poslovanja b) Zastita od rizika c) Dostava podataka d) Pravila sigurnog i dobrog poslovanja e) Izvestavanje o radu f) Nadzor nad poslovanjem

47. KASTODI-BANKA Katodi banka je banka koja ima dozvolu Komisije za HoV za obavljanje poslova vodjena racuna HoV za racun klijenata i postupanja po nalogu klijenata, kao i Narodna baka koja moze da obavlja kastodi poslove bez dozvole Komisije. U okviru svoje delatnosti kastodi banka obavlja sledece poslove: 1) otvara i vodi racune HoV kod Centralnog registra u ime i za racun zakonitih imalaca - vlasnicki racun HoV 2) otvara i vodi racune HoV kod Centralne banke, u ime kastodi banke, a za racun zakonitih imalaca - zbirni kastodi racun 3) izvrsava naloge za prenos prava iz HoV i naloge za upis prava trecih lica na HoV i stara se o prenosu prava iz tih hartija 4) naplacuje potrazivanja od izdavalaca po osnovu dospelih HoV, kamata, i dividendi za racun imalaca i stara se o ostvarivanju drugih prava 5) pruza usluge pozajmljivanja HoV 6) obavestava akcionare o godisnjim skupstinama akcionarskih drustava i zastupa ih na tim skupstinama

38

7) po ovlascenju klijenta stara se o izvrsavanju poreskih obaveza klijenata po osnovu HoV ciji je klijent zakoniti imalac 8) obavlja druge poslove u skladu sa zakonom kojim su uredjeni investicioni fondovi i dobrovoljni penzijski fondovi. Uz zahtev za davanje dozvole za obavljanje delatnosti kastodi banke prilazu se 1) statut banke 2) dokaz da je banka clan Centralnog registra 3) pravila poslovanja kastodi banke 4) dokaz da banka imaposeban organizacioni deo za obavljanje poslova kastodi banke 5) dokaz da banka ispunjava uslove kadrovske i organizacione osposobljenosti za obavljanje poslova kastodi banke 6) dokaz da banka ispunjava uslov tehnicke opremljenosti za obavljanje poslova kastodi banke Kastodi banka donosi pravilaposlovanja sa HoV u pogledu obavljanja poslova kastodi banke. Ovim pravilima se posebno utvrdjuju: 1) vrste poslova koje obavlja kastodi banka 2) vrste naloga i klijenata i nacin njihovog izvrsenja 3) nacin postupanja sa HoV i novcanim sredstvima klijenata 4) prava i obaveze kastodi banke i njenih klijenata Kastodi banka je duzna da sa klijentom zakljuci pismeni ugovor,kojim se regulisu medjusobna prava i obaveze u obavljanju poslova kastodi banke. Zaposleni su duzni da, kao poslovnu tajnu, cuvaju podatke o stanju i prometu na racunima HoV, kao i druge podatke.

39