18187334 Finansijska Trzista i Berze 1

Embed Size (px)

Text of 18187334 Finansijska Trzista i Berze 1

FINANSIJSKA TRITA I BERZEFakultet za poslovne studije Vrac MEGATREND UNIVERZITET docent dr Ruica Cvetkovi

Finansijska trita i berzeatraktivna i korisna nauna disciplina za mlade ljude interesantna i uzbudljiva mogunost zarade, usavravanja, putovanja napredovanja,

Posao brokera, analitiara, portfolio menadera, investicionih savetnika, specijalista za pojedine HoV ili trita, dilera, savetnika u finansijskim i osiguravajuim kompanijama, bankama i drugim finansijskim organizacijama, akcionarskim drutvima... Prua mogunost bavljenja investicionim poslovima na finansijskim tritima

Finansijski sistem Deo privrednog sistema; Sastoji se iz elemenata kojiomoguavaju nesmetan tok finansijskih sredstava u jednoj drutveno ekonomskoj zajednici; Sistem kanala kojima se vri transfer finansijskih sredstava u privredi, izmeu stanovnitva i privrednih subjekata, izmeu tednih jedinica i investicionih jedinica (primer tri faze) Karakteristike finansijskih sistema Dinaminost Otvorenost Kompleksnost (podsistemi) Vrste finansijskih sistema: Tritno orjentisani (berze, HoV, SAD, GB) Bankarsko orijentisani (dominiraju banke, u Nemakoj banke najvei akcionari, Srbija, Japan, Kina)

Elementi finansijskog sistema Finansijska tritamarketplace mesto na kome se susreu ponuda isinonim

Finansijski instrumenti Finansijske institucije

tranja za finansijskim instrumentima i subjekti koji trguju uesnici

finansijska aktiva (Finansijska aktiva finansijskapasiva; tedni subjekti investitori - investicioni subjekti)

Finansijska tednja Tokovi transferisanja finansijske tednje

Za znatieljne ira literatura i inernet adrese Pored udbenika M. Kuli Finansijska trita (prilagoavan promenama zakona izd. 2007) moemo koristiti iru literaturu Frederic Mishkin Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska trita 2006; Financial Markets and Institutions, Addison-Wesley 2001 Mia Jovanovi Biznis kao umetnost ivljenja, Dejan Eri Finansijska trita i instrumenti; Branko Vasiljevi Osnovi finansijskog trita; ivkovi i oki Finansijska trita i institucije; Sran Marinkovi Mikrostruktura finansijskih trita www.nyse.com (NYSE New York Stock Exchange) www.wsj.com (THE WALL STREET JOURNAL) www.londonstockexchange.com; liffe.com; ipe.uk.com; lme.co.uk www.nasdaq.com (National Association of Securities Dealers AutimatedQuotation System & American Stock Exchange www.amex.com)

www.iosco.org (International Organization of Securities Commissions)

POJAM FINANSIJSKIH TRITA ekonomska definicija: FINANSIJSKO TRITE je ORGANIZOVANO MESTO NA KOME SE SUSREU PONUDA I TRANJA za razliitim oblicima FINANSIJSKIH INSTRUMENATA (Finansijske AKTIVE)2 momenta razmena f. i. ne mora uvek na f. t., mesto u fizikom smislu IRA DEFINICIJA Finansijsko trite kao bilo koje mesto na kome se susreu ponuda i tranja za finansijskim instrumentima, mesto gde se trguje (kupuje i prodaje) finansijskom aktivom (fin. instrumentima), UA DEF. Finans. trite je tano odreeno vreme, mesto i prostor, gde se susreu ponuda i tranja pod precizno definisanim pravilima i uslovima F.T. je trite na kome se trguje f.i. izdatim u skladu sa zakonom na nain i pod uslovima utvrenim zakonom i aktima Komisije za HoV...

KARAKTERISTIKE SAVREMENIH FINANSIJSKIH TRITA

I INTERNACIONALIZACIJA I GLOBALIZACIJA svetsko-globalno finanisjsko trite; evrodolari; Velike mogunosti za emitente i za investitore

II POJAVA I RAZVOJ FINANSIJSKIH INOVACIJA :1) Novi proizvodi 2) Nove strategije

III DEREGULACIONI TOKOVI promene u sferi

regulative; Smanjenje uloge drave, kontrola od strane uesnika, ...

IV TEHNIKO-TEHNOLOKA UNAPREDJENJA(on-line sistemi, ECN - elektronske komunikacione mree, internet...)

omoguila su KONTINUELNOST 7/24 V SEKJURITIZACIJA proces kreiranja hartija od vrednosti;pretvaranje kredita (hipotekarni, potroaki..) u HoV; mobilisanje kreditnih potraivanja banke putem HoV i njihova prodaja na tritu; rokovi dospea; trinost bankarskih kredita

Uesnici na finansijskim tritimaEMITENTI I INVESTITORI; IRE I UE SHAVATANJE UESNIKA HEDERI I PEKULANTI NEFINANSIJSKI I FINANSIJSKI UESNICI FINANSIJSKI UESNICI: 1. FINANSIJSKE INSTITUCIJE - Centralna banka - Depozitne finansijske institucije: banke, tedionice, tedne i kreditne asocijacije, kreditne unije - Nedepozitne finansijske institucije: a) Ugovorne finansijske institucije (penzioni fondovi, osiguravajua drutva); - b) Institucije investicionog tipa (investicioni fondovi i kompanije) - Ostale finansijske institucije: fondovi, fondacije, zadubine, finansijske kompanije, brokersko dilerske kue, rejting agencije, venture capital firms (za obezbeenje inicijalnog kapitala) 2. POSREDNICI: brokeri, dileri, investicioni bankari

Znaaj i uloga (funkcije) finansijskih trita

Funkcija povezivanja Smanjenje transakcionih trokova Alokativna funkcija Funkcija efikasnosti Mobilizaciona funkcija Razvojna funkcija Likvidnosna funkcija Funkcija odreivanja (utvrivanja) realne cene Funkcija javnosti i podsticanja ukljuivanja novih uesnika Funkcija smanjenja ili eliminisanja rizika Poboljanje ivotnog standarda stanovnitva

Novani i finansijski instrumenti

1. HARTIJE OD VREDNOSTI: 1.1. OSNOVNE HoVinstrumenti duga ili kreditni instrumenti: obveznice, note, zapisi, certifikati, komercijalni papiri, bondovi, debenture instrumenti akcijskog kapitala: obine i preferencijalne akcije

1.2. FINANSIJSKI DERIVATI ILI IZVEDENE HoV:opcije, fjuersi

2. DEPOZITI 3. POTRAIVANJA 4. FINANSIJSKA PRAVA 5. IRALNI NOVAC 6. DEVIZE I DEVIZNI KURSEVI 7. ZLATO I PLEMENITI METALI gold bonds, silver backed bonds

Berze bourse, stock exchange stock market

Joint stock company, 1551 kompanija za trgovinu sa dalekim prekomorskim zemljama SKabo, trgovaki sporazum sa rusijom Ivan Grozni Trgovina akcijama po brokersko dilerskom sistemu 1571. Royal Exchange of London f. i r.b, 1694 Bank of England AD South sea company 1711. 1720. Bubble Act zabrana izdavanja akcija joint stock kompanijama (na snazi do 1825.) LSE 1773 Jonatankafe 1803 uobliena pravila regulativa kontrola 1986. Big Bang veliki prasak reforme stokbrokeri i stokdoberi moja re je moja obaveza NYSE 1792 Buttonwood agreement do 1975 pravila, revolucionarneobveznice, akcije, 1917. principi evropskih berzi Amsterdam, Pariz, London, 1929. bidask nuena i traena cena, kotacioni raspon, kriza 1930 poela slomom na NYSE, Kejnsovo uenje o pucanju balona ili mehura Anvers u Francuskoj 1360

Berze definicija karakteristike podelaEkonomska definicija Berza je specifian oblik veoma organizovanog trita na kome se obavlja promet robe, novca, deviza i kapitala izraenih u HoV (finansijskim instrumentima) Mesto na kome se okupljaju posebno ovlaeni uesnici koji povezuju kupce i prodavce finansijskih instrumenata Pojmovno zgrada, mesto ili vreme na kome se odravaju berzanski sastanci skupovi trgovaca radi zakljuenja trgovakih poslova; Francuski trgovaki zakon 1807Istorijski berzanski sastanci ugovoreni, ovlaeni trgovci posrednici, pristup, rigorozna pravila, trgovina uzorcima i Hov

Pravna definicija organizacija, pravila i propisi, imovina delatnost, prostor, pojaana dravna kontrola, berzanski poslovi, berzanski pravni promet

Podela berzi1. Robne berze 2. Finansijske berze - Univerzalne finansijske berze - Specijalizovane finanisjske berze: berze efekata (trguje se dugoronim HoV), devizne berze, berze zlata i plemenitih metala

Kljuna funkcija berze kontinuelno trite HoV po cenama koje ne odstupaju bitno od onih po kojima su prethodno prodate

Aukciono trite usmena ili pismena aukcija (ko ponudinajviu cenu)

Kontinuirano trite izvravanje naloga celog dana, cene se menjaju, nije potrebno fiziko prisustvo

Principi poslovanja na berzi1. Poverenje princip institucionalizacije poverenja (ugradnja u autonomno pravo); berzansko pravo, berzansko sudstvo - berzanska arbitraa 2. Sigurnost princip institucionalizacije sigurnosti 1. Aktivnosti posrednika na osiguranju delatnosti i svoenju netrinih rizika na minimum 2. Aktivnost drave u kontroli berzanske delatnosti

berzeMesto trgovanja Predmet trgovanja Nain trgovanja Anglosaksonski tip berzi (osnivaju se kao AD, uloga drave mala konzervativne u pogledu lanstva regulative poslovanja i upravljanja) Kontinentalni francuski tip berzi Belgija, Italija osniva ih drava posebnim zakonom Meoviti tip Nemaka, Austrija, vajcarska

SVRHA I CILJEVI ZAKONSKOG REGULISANJA FINANSIJSKIH TRITA

F.T. danas veoma regulisana oblast Ranije manja regulativa (pravila berze, obiaji, sudska praksa...) Klasino objanjenje potrebe za regulativom trini mehanizam nije savren, trite nije efikasno, malverzacije i finanasijske krize Poeci regulisanja 30-ih godina XX veka u SAD Uzrok brojne manipulacije i gubitak poverenja

BERZE - REGULATIVA U SRBIJI

Prvi Zakon o berzama donet 1886. Beogradska berza osnovana 1894.; Snaan razvoj do 1941. 1989. Zakon o tritu novca i tritu hartija od vrednosti 1990. formirana Savezna komisija za hartije od vrednosti (danas Komisija za hartije od vrednosti Republike Srbije)Vie izmena zakona Zakon o berzama, berzanskom poslovanju i berzanskim posrednicima (1994), Zakon o tritu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata (2002.)

Zakon o tritu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata 2006. U Srbiji danas postoji 1 finansijska berza: Beogradska berza; regulatorna uloga Ministarstva finansija i NBS

Osnivanje i delatnost berze

Osniva odnosno akcionar berze moe biti Republika, NBS, domae ili strano fiziko ili pravno lice; Kvalifikovano uee akcije s pravom glasa; Novani deo osnovnog kapitala 1 mil.evra

lanovi berze: ovlaene banke i brokersko dilerska drutva Delatnost berze

- Organizavanje javne ponude HoV i povezivanje ponude i tranje - Objavljivanje informacija o ponudi tranji trinoj ceni HoV i dr. - Utvrivanje i objavljivanje kursnih lista HoV i - Drugi poslovi u skladu sa zakonom

Berza ne moe trgovati hartijama (ve samo organizuje trgovinu hartijama od vrednosti), davati saveta u vezi kupovine i prodaje f. instrumenata, ni obavljati poslove brokersko-dilerskog drutvaInformacioni sistem svi uesnici jednak pristup informacijama i svi ravnopravno i pod jednakim uslovima mogu davati naloge za kupovinu i prodaju

Berzanski ciklus

1. faza uspostavljanje odnosa izmeu investitora i berzanskog posrednika (van berze); otvaranje rauna HoV i rauna NS investitora kod berzanskog posrednika; davanje naloga za kupovinu ili prodaju f. instrumenata; Vrste naloga 2. faza realizacija naloga, kupovina ili prodaja f. instrumenata na berzi i utvrivanje cena (kursa) 3. faza obraun, saldiranje i plaanje izvrene kupovine ili prodaje i prenos HoV i NS na raune kod berzanskih posrednika; klirinke (obraunske) i depo institucije

berzeOpti akti berzeStatut Pravila poslovanja Pravilnik o tarifi Pravilnik o listingu i kotaciji Drugi opti akti Kursna lista je izvetaj berze koji sadri podatke o HoV i drugim f. instrumentima kojima se trgovalo tog dana, koliinama, cenama i promenama cena

Kotacija je formiranje cene po kojoj se prodaju ili kupujuf. instrumenti na berzi polazei od naloga klijenata. To je proces odreivanja cena (kursa) HoV

Berze

Ovlaena banka je banka koja ima dozvolu Komisije zaHoV za obavljanje delatnosti brokersko-dilerskog drutva u skladu s zakonom pod uslovom da ima za te poslove poseban organizacioni deo (kadrovske, tehnike i organizacione uslove) i vodi posebnu evidenciju o poslovanju tog organizacionog dela u poslovnim knjigama

Kastodi banka je banka koja ima dozvolu Komisije daobavlja poslove voenja rauna hartija od vrednosti za raun klijenata i postupanja po nalogu klijenata. Otvara i vodi raune kod Centralnog registra (iji je lan) i ima poseban organizacioni deo za te poslove. NB moe obaljati poslove kastodi banke bez dozvole Komisije

Manipulacije na berzi

Manipulacija vetina kontrole cena finansijskih instrumenata ima za cilj da se podstie trgovanje po cenama koje su iznad ili ispod onih koje bi se formirale kroz regulatorne odnose ponude i tranje na tritu (manipulacija nema uvek negativno dejstvo) Fiktivna prodaja Suprotni nalozi Glasine Pulovi korner

Vrste manipulacija na berzi:

Berzanske operacije

Formiranje i kretanje cena finansijskih instrumenata Heding pekulativne operacije Arbitraa Kupovina finansijskih instrumenata na kredit Prodaja finansijskih instrumenata na kredit

brokeri i dileri

Uesnici na finansijskom tritu; Finansijski uesnici Posrednici na finansijskom tritu Brokeri prema zakonu Srbije rade u tue ime i za tu raun nisu vlasnici finansijskih instrumenata ostvaruju prihode od provizije Dileri kupuju i prodaju finansijske instrumente u svoje ime i za svoj raun ostvaruju zaradu iz razlike u ceni vlasnici finansijskih instrumenata

brokeri i dileri

Brokersko dilerska drutva Ne postoji stroga podela na brokerske i dilerske poslove Brokeri mogu raditi i za svoj raun komisioni brokeri; brokeri na parketu, trgovci na parketu Market mejker je diler koji radi za drugog on objavljuje kupovnu i prodajnu cenu Broketi i dileri sa punim usligama ili izvravaju samo naloge (nia provizija); Specijalisti broketi; oddlot dileri Posreduju u kupovini i prodaji F. I. Usluge uvanja HoV, Usluge kratkoronog ktrdizitanja i Savetodavne konsultantske usluge

Berzanski pojmovi

Portfolio skup set kombinacija razliitih oblika aktive lot: standardni round i nestandardni odd lot Zlatna berzanska pravila Kupi jeftino prodaj skupo Kupuj akcijekoje imaju vrednost u dobiti i vrednost u isplaenoj dividendi. Ako cene akcija rastu a dobit i dividenda opadaju odmah prodaj; Dow-Jones indeks

Parket floor ekskluzivnost pristupa ovlaenim posrednicima Krugovi ring ili rupe pit zainteresovani trgovci grupisani po vrsti robe EPS neto dobit po akciji P/E racio proporcija tekue tr. cene i dobiti po akciji Div godinja dividenda u $; Brokerska provizija T. K. Trina kapitalizacija marcet capitalization je tr.vr. kompanije = tek.tr.cena * ukup.koli emitovanih HoV

Depozitne finansijske institucijeMogua pitanja na kolokvijumu ili ispitu

1. Nabrojte depozitne finansijske institucije? 2. ta su depozitne finansijske institucije? 3. Zato centralne monetarne vlasti stroe kontroliu depozitne finansijske institucije od nedepozitnih? 4. ta su investicione banke? 5. ta su komercijalne banke? 6. Nabrojte poslove koje banke obavljaju na finansijskom tritu?

Depozitne finansijske institucije (DFI)1. Depozitne f. i. (DFI) su: Banke, tedne i kreditne asocijacije (zadruge ili udruenja), tedionice, kreditne unije 2. DFI: uesnici na finansijskim tritima koji do sredstava dolaze prikupljanjem depozita od privrede, stanovnitva, javnog sektora, iz inostranstva. Depoziti su izvori sredstava (pasiva), na bazi kojih imaju obaveze prema deponentima. Odobreni krediti ili ulaganja u finansijske instrumente (HoV) su aktiva. Zarada na razlici u ceni (kamati) po kojoj sredstva prikupljaju i plasiraju - Osnovni izvor depoziti; Deponenti imaju bezuslovno diskreciono pravo da sredstva mogu povui kad poele to povlai drugaiju vrstu rizika za depozitne organizacije 3. Stroa kontrola DFI zbog: a) Depoziti su novac klijenata (deponenata). Zbog neuspenog poslovanja, gubitaka i propadanja depozitnih organizacija deponenti mogu izgubiti teko zaradjenu imovinu; b) Pasiva depozitnih institucija predstavlja ponudu novca i kredita u zemlji

Depozitne finansijske institucije4. Investiciona banka - Banke koje obavljaju poslove sa hartijama od vrednosti (finansijskim instrumentima); investiranje na fin. tritu; 5. Komercijalna banka - Banke koje obavljaju klasine poslove kreditiranja privrede i stanovnitva, poslove platnog prometa i druge poslove i usluge klasinog bankarstva 4.5. banca latinski klupa ili sto za razmenu novca; bankarska struktura (broj i veliina banaka; faktori promena bankarske strukture su: ekonomija obima, inovacije, regulativa) 5. Klasino shvatanje: banka kao finanisjska institucija koja do sredstava dolazi prikupljanjem depozita kako bi kasnije odobravala kredite. Kamata na odobrene kredite vea od kamate koju banka plaa na depozite (pravilo 3-6-3); Rizici banke rezerve likvidnosti 4.5. Funkcije banke: depozitna (funkcija tednje), kreditna, funkcija plaanja, upravljanje gotovinom, funkcija osiguranja, funkcija poverenika, investiciono planiranje, investiciono bankarstvo, brokerska funkcija; savremena tendencija Univerzalne banke

Depozitne finansijske institucijeaktivnosti banaka na finansijskim tritima 1. aktivnosti na prikupljanju sredstava: depoziti, kreditni (od drugih finansijskih institucija i CB) i sopstveni (akumulirani dobitak i akcijski kapital) izvori 2. aktivnosti na plasiranju sredstava: krediti finansijskim institucijama, krediti za nekretnine, za poljoprivredu, komercijalni i industrijski krediti, lizing, razno 3. aktivnosti iz oblasti investicionog bankarstva gde banka obavlja usluge za svoje klijente koji su involvirani na poslove na finansijskim tritima uestvovanje u emisiji i servisiranju emisije HoV; trgovanje za sopstveni raun i za raun klijenata instrumentima trita novca devizama fjuersima i opcijama hartijama od vrednosti deviznim i kamatnim instrumentima; savetodavne funkcije u vezi sa emisijom HoV i kreiranje adekvatne strukture kapitala; brokerski poslovi s novcem

Banka kao depozitna finansijska institucija

Kad banka moe sticati sopstvene akcije? s. 98 Pokazatelj adekvatnosti kapitala: odnos kapitala i rizine aktivebanke (pozicije bilansne aktive i vanb stavki pomnoene ponderima kreditnog itrinih rizika)

Koje poslove moe obavljati banka u skladu sa zakonom? s.93

Upravljanje rizicima banke, procedure za identifikovanje,merenje i procenu rizika

1. Rizik likvidnosti

2. Kreditni rizik mogunost negativnih efekata na finansijski rezultat ikapital banke usled neizvravanja obaveza dunika prema banci

3. Kamatni rizik 4. Devizni rizik 5. Operativni rizik