of 65 /65
mr Borjana B. Mirjanić 1 FINANSIJSKA TR FINANSIJSKA TR Ž Ž I I Š Š TA TA Beogradska poslovna škola

FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

  • Upload
    lethien

  • View
    226

  • Download
    3

Embed Size (px)

Citation preview

Page 1: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 1

FINANSIJSKA TRFINANSIJSKA TRŽŽIIŠŠTATABeogradska poslovna škola

Page 2: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 2

UVOD U FINANSIJSKA UVOD U FINANSIJSKA TRTRŽŽIIŠŠTATA

MM1.1.

Page 3: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 3

PREGLED FINANSIJSKIH PREGLED FINANSIJSKIH TRTRŽŽIIŠŠTA, INSTRUMENATA I TA, INSTRUMENATA I

INSTITUCIJAINSTITUCIJA

Poglavlje 1.

Page 4: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 4

Definicija finansijskih tržišta

UUžže posmatrano: e posmatrano: Organizovano sučeljavanje ponude i tražnje finansijskih instrumenata na odreñenom mestu na kome se, uz strogo poštovanje pravila trgovine, organizovano formira cena finansijskih instrumenata (organizovano tržište, berzanski ivanberzanski promet, neposredno finansiranje).

ŠŠire posmatrano: ire posmatrano: Finansijska tržišta predstavljaju zbir svih finansijskih transakcija, svaki prenos finansijskihsredstava od suficitarnih ka deficitarnimprivrednim subjektima (neposredno i posrednоfinansiranje).

Finansijska trFinansijska tržžiišštata predstavljaju medijum (prostor) predstavljaju medijum (prostor) putem koga putem koga preduzepreduzećća i dra i držžavaava pribavljaju pribavljaju dodatna dodatna sredstvasredstva za svoje investicione projekte i javne za svoje investicione projekte i javne potrebe, ali i mogupotrebe, ali i moguććnost za nost za investitoreinvestitore da da ulaulažžu u svoja svoja slobodna sredstva kako u teslobodna sredstva kako u težžnji za njihovo nji za njihovo realno realno ooččuvanjeuvanje protiv inflacije, tako i u nastojanju da kroz protiv inflacije, tako i u nastojanju da kroz stope prinosa (prihode i kapitalnu stope prinosa (prihode i kapitalnu apresijacijuapresijaciju) ) obezbede njihovo obezbede njihovo realno uverealno uveććanje.anje.

Page 5: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 5

Privredni život svake zemlje podrazumeva aktivnu ulogu velikog broja učesnika u ekonomskoj aktivnosti.

Suficitarni i deficitarni sektor

Privredni subjekti se dele na sektor sa štednim viškovima i sektor sa štednim manjkovima.

Page 6: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 6

Finansijski tokovi u finansijskom sistemu

Finansijski posrednici(poslovne banke, štedionice,finansijske kompanije, IF,

osiguravajuće kompanije, PF)

Finansijska tržišta(brokerske i dilerske kuće,

investicione banke, investicioni savetnici, berze i

vanberzanska tržišta)

Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept)

Direktno, neposredno finansiranje(uži koncept)

DomaćinstvaPreduzeća

Država Inostranstvo

PreduzećaDržava

Domaćinstva Inostranstvo

Suficitarni sektor Deficitarni sektor

Novčani fondovi

HOV

Page 7: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 7

Direktno (neposredno) i indirektno (posredno) finansiranje

Indirektno, posredno finansiranje

Pripadnici suficitarnog sektora kupuju finansijske instrumente: depozite, učešća, udele, polise osiguranja, komercijalne papire finansijskih posrednika (banaka, penzionih fondova, osiguravajućih zavoda, investicionih fondova, finansijskih kompanija) koji tako prikupljena finansijska sredstva potom ulažu u deficitarni sektor. Primer posrednog ulaganja je posredstvom banaka, koje iz prikupljenih sredstava po osnovu tekućih i štednih računa grañana i preduzeća odobravaju kredite.

Direktno, neposredno finansiranje

Pripadnici suficitarnog sektora, odnosno investitori (grañani i preduzeća) kupuju finansijske instrumente: akcije i obveznice preduzeća kojima preduzeće širi svoju poslovnu aktivnost, obveznice državekojima se pokriva budžetski deficit, obveznice grada ili opštine radi finansiranja investicionih projekata, direktno od deficitarnog sektora. Proces se izvodi posredstvom hartija od vrednosti na berzama i u vanberzanskom prometu.

Page 8: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 8

Kupoprodaja finansijskih instrumenataKupoprodaja finansijskih instrumenata

Finansijska tržišta povezuju suficitarni i deficitarni sektor procesom kupoprodaje fin. instrumenata.

Page 9: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 9

Efikasna alokacija

Cena finansijskog instrumenta Cena finansijskog instrumenta formira se suformira se suččeljavanjem ponude i traeljavanjem ponude i tražžnje. nje.

Page 10: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 10

Efikasna alokacija

Potcenjena akcija: ako je cena niža od očekivane, date akcije moraju pružiti viši prinos u odnosu na druge akcije. Viši prinos privlači investitore, što podiže cenu akcije. Solidnu niskorizičnu hartiju žele mnogi investitori, zbog visoke tražnje njena cena raste. Precenjene akcije: rizična akcija se ne kupuje sve dok se njena cene ne spusti dovoljno a očekivana stopa prinosa ne poraste do nivo za koji investiciona javnost smatra da odgovara njenom kvaliteti. Ako je prinos na akciju niži od tržišnog proseka, investitori sele kapital u akcije sa višim prinosom i cena akcije opada.

C

Rizik (st. dev)

Oče

kiva

ni p

rino

s (E

r)

A

B

Potcenjena, nisko rizična

HOV

Precenjena, visoko rizična HOV

Finansijsko tržište je perfektno ako cene finansijske aktive tačno odražavaju inherentnu vrednost i u potpunosti odražavaju sve raspoložive informacije, a efikasno je ako cene u potpunosti odražavaju sve najnovije informacije.

Page 11: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 11

Finansijska aktiva i pasiva

Finansijska pasiva

Vezuje se za emitente finansijskih instrumenata, pošto oni za njih

podrazumevaju postojanje odreñenih obaveza,

Finansijske instrumente emituju subjekti kojima nedostaju finansijska sredstva ili

kapital.

Emitenti moraju da izvrše odreñena plaćanja u budućnosti kupcima (vlasnicima)

instrumenata.

Finansijska aktiva

Posedovanje finansijskih instrumenata predstavlja pravo na buduće prihode od njih.

Razni novčani i finansijski instrumenti kojima se može trgovati na finansijskim tržištima.

Na primer, obična akcija je pravo na potraživanje prihoda i imovine kompanije.

Se vezuje za vlasnike (kupce) finansijskih instrumenata, dok se finansijska pasiva vezuje za

emitente HOV.

Nije element društvenog bogatstva.

Page 12: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 12

Hartije od vrednosti

Page 13: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 13

Vrste finansijskih tržišta

Prema ročnosti:

Tržište novca

Tržište kapitala (obveznica, akcija, hipoteka)

Prema prometu instrumenata:

Primarno

Sekundarno

Prema stepenu organizovanosti:

Organizovano (berze, OTC)

Neorganizovano

Prema prirodi potraživanja:

Tržište duga

Tržište vlasništva

Prema roku izvršenja transakcije:

Promptno

Terminsko

Prema poreklu učesnika:

Domaće

Meñunarodno

Page 14: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 14

Primarna Primarna vsvs. sekundarna tr. sekundarna tržžiišštata

Page 15: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 15

Primarno trPrimarno tržžiiššte te –– transferna funkcija finansijskog trtransferna funkcija finansijskog tržžiišštata

Kada preduzeća žele da prikupe kapital, ona mogu odlučiti da prodaju ili puste u opticaj hartije od vrednosti. Nove emisije akcija, obveznica ili drugih HOV obično se plasiraju u javnost preko investicionih banaka na tržištu koje se naziva primarno tržište.

Korisnici sredstava (na primer, korporacije) prikupljaju sredstva putem novih emisija finansijskih instrumenata radi finansiranja novih projekata ili proširenih proizvodnih potreba, jer nemaju dovoljan iznos sredstava koja sami stvaraju (na primer, zadržana dobit) da bi podržali te potrebe. Korisnici sredstava izdaju HOV na primarnim tržištima da bi dobili dodatna sredstva. Nove emisije HOV se prodaju početnim dobavljačima sredstava (investitorima, suficitarnim sektorima), u zamenu za sredstva (novac) koja su potrebna izdavaocu (emitentu, korisniku sredstava, deficitarnom sektoru). Transakcije primarnog tržišta najčešće se obavljaju putem finansijskih institucija koje se nazivaju investicione banke (Morgan Stanley, Merrill Lynch i Salomon Smith Barney) i koje vrše posredničku ulogu izmeñu korporacija emitenata (korisnici sredstava) i investitora (dobavljači sredstava). Investiciona banka je pokrovitelj emisije HOV kompanije (Underwriter), preuzima je i prodaje javnosti. Ona savetuje emitenta HOV ceni ponude i količini hartija od vrednosti za emisiju i privlači početne javne kupce hartija od vrednosti. Izdavanjem HOV na primarnom tržištu uz pomoćinvesticione banke, korisnik sredstava smanjuje rizik i troškove samostalnog stvaranja tržišta.

Page 16: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 16

Primarno trPrimarno tržžiiššte te –– transferna funkcija finansijskog trtransferna funkcija finansijskog tržžiišštata

Umesto ponude za prodaju investicionoj javnosti u širem smislu, prodaja na primarnom tržištu može imati oblik privatnog plasmana kada emitent HOV (korisnik sredstava) pokušava da pronañe institucionalnog kupca (na primer, penzioni fond) ili grupu kupaca (dobavljača sredstava) radi kupovine cele emisije. Privatni plasman se tradicionalno vrši meñu najmanje likvidnim HOV, koje kupuju najveće finansijske institucije ili institucionalni investitori.

Finansijski instrumenti primarnog tržišta obuhvataju: emisiju akcija koje izdaju kompanije koje su nekada bile zatvorene kompanije a sada prelaze u otvorena akcionarska društva, prvi put javno plasiraju akcije (Going public), inicijalne javne ponude (Initial public offering – IPO); b) dodatne nove emisije nude kompanije koje su ranije već emitovale akcije (na primer, preduzeće najavi prodaju dodatnih običnih akcija po odreñenoj ceni za koje jamče investicione banke garantori, preuzimatelji emisije).

Page 17: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 17

Sekundarno trSekundarno tržžiiššte te –– funkcija likvidnosti finansijskog trfunkcija likvidnosti finansijskog tržžiišštata

Finansijsko tržište pruža poveriocima mogućnost da u slučaju potrebe za likvidnim sredstvima pretvore finansijske instrumente u gotov novac. Ovu funkciju likvidnosti vrši sekundarno tržište, na kome se obavlja promet već izdatih finansijskih instrumenata. Sekundarna tržišta kupcima i prodavcima nude likvidnost, odnosno sposobnost brze transformacije aktive u gotovinu, kao i informacije o cenama ili vrednosti njihovih ulaganja. Za kompaniju emitenta, povećana likvidnost čini prodaju HOV na primarnom tržištu poželjnijom i lakšom, a postojanje centralizovanih tržišta za prodaju i kupovinu finansijskih instrumenata omogućava investitorima trgovanje tim instrumentima po niskim transakcionim troškovima. Kupci HOV na sekundarnom tržištu su ekonomski subjekti (potrošači, preduzetnici i država) s viškom sredstava, a prodavci ekonomski subjekti kojima su sredstva potrebna. Po svojoj prirodi, sekundarna tržišta su centralizovana tržišta na kojima ekonomski subjekti brzo i efikasno prodaju HOV, štedeći vreme i troškove traženja kupaca ili prodavaca. Kad ekonomski subjekt kupi finansijski instrument na sekundarnom tržištu, dolazi do razmene sredstava, obično uz pomoć brokera za hartije od vrednosti (kao na primer Schwab, koji ima ulogu posrednika izmeñu kupaca i prodavaca instrumenata). Kompanija emitent HOV (korisnik sredstava) nije uključen u ovaj prenos. Za investitore sekundarna tržišta nude mogućnost brzog trgovanja HOV po njihovoj tržišnoj ceni, kao i kupovanje HOV promenljivih karakteristika u pogledu rizika i dobiti.

Page 18: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 18

Sekundarno trSekundarno tržžiiššte te –– funkcija likvidnosti finansijskog trfunkcija likvidnosti finansijskog tržžiišštata

Emitenti korporativnih HOV nisu direktno uključeni u prenos sredstava ili instrumenata na sekundarnom tržištu, ali emitent dobija informacije o trenutnoj tržišnoj vrednosti svojih finansijskih instrumenata, a time i vrednosti korporacije gledanu očima investitora kao što su njeni akcionari, praćenjem cena po kojima se na sekundarnom tržištu trguje njenim finansijskim instrumentima. Te informacije o cenama omogućavaju kompanijama emitentima ocenu uspešnosti korišćenja sredstava nastalih iz finansijskih instrumenata koje su već izdali i daje informacije o potencijalnoj uspešnosti ponuda duga ili akcija koje će uslediti u prikupljanju dodatnog novca.

Kada kompanija postane javna (otvoreno akcionarsko društvo) i kada emituje akcije, tim akcijama se trguje na berzi. Pre toga, ona mora biti listirana na berzi (zadovoljiti standarde koje berza postavlja). Cena akcije kojima se trguje na berzi fluktuira (Fluctuate) u zavisnosti od ponude i tražnje, i faktora vezanih za dogañaje u okruženju u kojem posluje i vezanih za samu kompaniju i njeno sadašnje ili očekivano poslovanje u budućnosti. Uspeh investitora zavisi od ispravnog predviñanja kretanja cena akcija, te su razvijene mnoge metode analize, koje se uglavnom svrstavaju u fundamentalnu ili tehničku analizu.

Page 19: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 19

Sekundarno trSekundarno tržžiiššte te –– funkcija likvidnosti finansijskog trfunkcija likvidnosti finansijskog tržžiišštata

Njujorška berza (NYSE), Američka berza (AMEX), Vanberzanski sistem trgovanja hartijama od vrednosti koje je osnovalo Nacionalno udruženje trgovaca hartijama od vrednosti (National

Association of Securities Dealers Automated Quotation System - NASDAQ) i Beogradska berza, primeri su sekundarnih tržišta za trgovanje HOV. Mnogim akcijama se ne trguje na samom mestuberze, već finansijske institucije trguju vanberzanskim načinima (Over the counter - OTC) koristeći telefonske i kompjuterske mreže (manje od 1 % korporativnih obveznica razmenjuje se na organizovanim tržištima). Ostala sekundarna tržišta su tržišta deviza, fjučersa i opcija. Za dobro funkcionisanje sekundarnog tržišta od posebne važnosti su aktivnosti brokera i dilera.

www.amex.comwww.nyse.com www.nasdaq.com

Page 20: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 20

Sekundarno trSekundarno tržžiiššte te –– funkcija likvidnosti finansijskog trfunkcija likvidnosti finansijskog tržžiišštata

Brokeri ostvaruju proviziju. Dileri ostvaruju profit kroz razliku izmeñu više cene po kojoj prodaju hartije od vrednosti – prodajna ili tražena cena (Ask price) i niže cene po kojoj kupuju – kupovna ili nuñena cena (Bid price). Razlika izmeñu ove dve cene obezbeñuje kreatorima tržišta zaradu, se naziva kotacioni raspon (Bid-

aks spread). Preduzeća garantori(Underwriter) pomažu drugim preduzećima u prikupljanju kapitala emisijom akcija i obveznica, a profit ostvaruju na razlici cene po kojoj kupuju hartije od vrednosti od emitenata i cene po kojoj ih prodaju javnosti (Underwriter’s spread).

Page 21: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 21

Sekundarno trSekundarno tržžiiššte te –– funkcija likvidnosti finansijskog trfunkcija likvidnosti finansijskog tržžiišštata

Posluju vanberzanski dileri s različitih lokacija, imaju odreñeni broj HOV spremni su da ih prodaju i kupe „preko šaltera“ ko prihvati njihove cene. Dileri su kompjuterski povezani i upoznati sa cenama, te je ovo tržište konkurentno i ne razlikuje se mnogo od tržišta na kojima je razmena organizovana. Velik broj običnih akcija prodaje se na vanberzanskim tržištima . Tržište obveznica američke vlade sa 40 i vipe dilera ima veći obim trgovine od NYSE, organizovano je kao vanberzansko tržište. Ostala vanberzanska tržišta: promet prenosivih depozitnih certifikata (Negotiable certificate of deposit - predstavljaju sertifikat o depozitu velike denominacije koji se može prodati, a ne može unovčiti), federalnih fondova, bankarskih akcepta i deviza.

Sekundarno tržište

Berze (Exchange) Vanberzansko tržište (Over the counter – OTC)

Kupci i prodavci HOV, tj. njihovi agenti brokeri, sreću se na jednoj centralnoj lokaciji da bi obavili trgovinu (Njujorška i Američka berza na kojima se vrši promet akcija velikih korporacija, na Čikaškoj robnoj berzi trguje se pšenicom, kukuruzom, srebrom i ostalim sirovinama).

Page 22: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 22

Ostale vrste finansijskih trOstale vrste finansijskih tržžiišštata

Prema kriterijumu organizacione strukture i načina funkcionisanja

Aukciona, voñena nalozima(Order driven)

Kupac postaje onaj ko ponudi najvišu cenu. Prevladava sistem javnog uzvikivanja (Open outcry) i neverbalnog komuniciranja izmeñu brokera koji su u neposrednom kontaktu zaključivali poslove (Sold)

Posrednička, dilerska ili voñena kotacijama (Quote driven markets)

Funkcionišu uz pomoć dilera koji predstavljaju kreatore tržišta (Market

maker), koji javno obelodanjuju cene po kojima su spremni da kupe ili prodaju finansijsku aktivu i obezbeñuju likvidnost tržišta dok god je ono otvoreno.

Sa aspekta obavljanja transakcije

Otvorena (Open markets)

Javna tržišta na kojima se finansijski instrumenti javno i transparentno nude velikom broju potencijalnih investitora.

Dogovorna ili sporazumna tržišta (Negotiate markets)

Privatni dogovori učesnika, najčešće finansijskih institucija i mogu biti vezana za odreñene specifične načine emisije finansijskih instrumenata, kao što su privatni plasmani.

Page 23: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 23

Ostale vrste finansijskih trOstale vrste finansijskih tržžiišštata

Prema kriterijumu preovlañujućeg trenda kretanja cena

Rastuća (Bull market) ili tržišta bikova (po analogiji napada bika odozdo na

gore)

Kad u dužem periodu vremena postoji trend rasta cena većine finansijskih instrumenata, koje privlače nove investitore, čime raste tražnja, što dovodi do novog skoka cena.

Opadajuća (Bear market) ili tržišta medveda (po analogiji napada medveda

odozgo na dole)

Kad u dužem periodu uočavamo trend pada cena instrumenata.

Investicioni analitičari u slučaju opadajućih tržišta preporučuju da se akcije prodaju što pre i da se preñe u sigurnije instrumente, na primer obveznice. Mere monetarne politike mogu da pomognu u stabilizaciji opadajućeg tržišta akcija, obaranjem kamatnih stopa smanjuje se atraktivnost ulaganja u obveznice i investitori ostaju na tržištu akcija.

Page 24: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 24

Ostale vrste finansijskih trOstale vrste finansijskih tržžiišštata

Istorijski pregled kretanja zaključnih nedeljnih cenaDow Jones industrijskog proseka (DJIA) pokazuje dugoročan opadajući (crvena linija) i dugoročan rastući trend (siva linija).

Page 25: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 25

Ostale vrste finansijskih trOstale vrste finansijskih tržžiišštata

Page 26: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 26

Finansijska aktiva nije element druFinansijska aktiva nije element drušštvenog bogatstvatvenog bogatstva

Finansijski instrumenti izraženi su kao novčana potraživanja predstavljaju finansijsku aktivu. Posredstvom ovih instrumenata vrši se transfer akumulacije izmeñu različitih ekonomskih subjekata, finansijska aktiva nije element društvenog bogatstva.

Finansijska aktiva predstavlja sredstvo pomoću kojeg pojedinci polažu pravo na materijalnu aktivu. Finansijska aktiva se odnosi na potraživanja prihoda stvorenih materijalnim sredstvima (ili potraživanja državnih prihoda). Ako ne možete da budete vlasnik fabrike automobila (materijalna aktiva), možete da kupite akcije kompanije General Motors (finansijska aktiva investitora), i na taj način dobijete deo prihoda stvorenog proizvodnjom automobila.

Page 27: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 27

Finansijska aktiva nije element druFinansijska aktiva nije element drušštvenog bogatstvatvenog bogatstva

Materijalna sredstva stvaraju neto prihod u privredi. Finansijska aktiva odreñuje raspodelu prihoda ili bogatstva meñu investitorima., te je za društveno bogatstvo relevantna samo investirana akumulacija (realna aktiva). Pojedinci mogu da izaberu da li će svoje bogatstvo potrošiti ili će ga ulagati za budućnost. Ako se odluče za investiranje, oni svoje bogatstvo mogu uložiti u finansijsku aktivu kupujući različite HOV. Kompanije emitenti tako prikupljen novac koriste za kupovinu materijalnih sredstava (fabrike, oprema, tehnologija ili zalihe). Prinos na HOV proizilazi iz prihoda stvorenog materijalnim sredstvima koja su finansirana izdavanjem tih HOV.

Meñuzavisnost različitih tržišta u privrednom sistemu

Page 28: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 28

Finansijska aktiva nije element druFinansijska aktiva nije element drušštvenog bogatstvatvenog bogatstva

Kada investitor kupi obveznicu General Motors-a, tretira je kao aktivu jer obveznica investitoru daje pravo na kamatu i isplatu glavnice. Ta ista obveznica predstavlja obavezu kompanije GM, koja je obavezna da isplati investitoru obećanu kamatu i pozajmljenu glavnicu. Imovina investitora je stoga obaveza kompanije GM. Kad se izvedu svi bilansi, ova potraživanja se poništavaju, ostavljajući samo materijalnu aktivu kao neto bogatstvo države. Potraživanje vlasnika finansijske aktive uvek je nečija obaveza – finansijska pasiva. U krajnjoj liniji, to je obaveza proizvodnog ili drugog ekonomskog subjekta, čije je ulaganje veće od sopstvenih izvora, generisanih štednjom.

Kretanje realne i finansijske aktive uslovljeno je njihovim karakterom –prva predstavlja kapital uložen u proces proizvodnje, a druga u promet naslova na budući prinos (dividendu). Veza ova dva kretanja uspostavlja se na finansijskom tržištu (u tački mobilizacije kapitala emitovanjem finansijskih instrumenata, uzajamnim odnosnom i uticajem tržišnih cena instrumenata, i poslovanja ekonomskog subjekta u koji je kapital uložen. I vrednost preduzeća predstavlja sumu kapitalizovanih prinosa finansijskih instrumenata koje je ono emitovalo).

Primer korporativne obveznice kompanije General Motors u

materijalizovanom obliku

Page 29: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 29

Klasifikovanje finansijske aktiveKlasifikovanje finansijske aktiveRazvoj moderne robne proizvodnje i kreditnog sistema kontinuirano stvara različite oblike platnih i kreditnih instrumenata, kojima se registruju, prenose i realizuju novčane obaveze i potraživanja učesnika u reprodukciji. Ti instrumenti su formalizovani izraz ekonomskih transakcija, jer zakonodavstva propisuju pravila njihovog emitovanja, i predstavljaju transfer akumulacije (štednje) u okviru ekonomskog sistema.

Instrumenti vezani za novac kao prometni medijum u obliku

depozitnog novca

Predstavljaju instrumente plaćanja (nalog za plaćanje, ček, kompenzacija): osnovno obeležje ovih instrumenata je nominalizam, novčana suma koja se prenosi jednaka je vrednosti robe ili usluge koje su predmet plaćanja.

Klasifikacija finansijskih instrumenata

Novac u kreditnoj funkciji Predstavljaju instrumenti trgovačkog kredita (menice, promisori, note), instrumenti bankarskog kredita (krediti, depoziti, akcepti, kreditne kartice, akreditivi i dr).

Instrumenti koji izražavaju neposredan kreditni odnos

Dugovni instrumenti (obveznice – obligacije, depozitni certifikati, note, blagajnički zapisi, konvertibilne obveznice i dr).

Instrumenti koji potvrñuju trajno ulaganje kapitala

Svojinski instrumenti (akcije, certifikati, udeli i dr).

Page 30: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 30

Klasifikovanje finansijske aktiveKlasifikovanje finansijske aktive

Vlasnik kapitala koji je dao kredit, ima pravo na povraćaj pozajmljene sume uvećane za kamatu u ugovorenom roku. Vlasnik trajno ustupljenog kapitala drugom korisniku akumulacije (trajno razdvajanje funkcionalne sposobnosti kapitala od vlasništva nad kapitalom) ima samo pravo na prinos – deo viška koji kapital proizvodi.

Vlasništvo nad kreditnim instrumentima uključuje i njihov slobodan prenos. Prenosivost daje mogućnost valorizacije ovih instrumenata, formiranja cene po kojoj se transfer vlasništva vrši, ali je ne odreñuje: cena instrumenta je iracionalna, jer potvrda o prenosu vlasništva nema vrednost. Cena se izvodi iz sposobnosti prenetog novca, kapitala, da stvara višak (profit).

U osnovi vrednovanja kreditnih instrumenata stoji prinos, na koji njihovo posedovanje daje pravo, a koji potiče iz stvorenog viška.

Page 31: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 31

Klasifikovanje finansijske aktiveKlasifikovanje finansijske aktive

Nemaju svi kreditni instrumenti svojstva pune i neograničene prenosivosti, pa se njihova cena ne formira uvek pod dejstvom ponude i tražnje. Obrazovanje tržišne cene je svojstvo kreditnih instrumenata koji imaju punu i neograničenu prenosivost - fundamentalno svojstvo tržišnosti. Svojstvo tržišnosti stekli su instrumenti koji svedoče o neposrednom kreditnom odnosu i trajnom ulaganju kapitala – dugovni i svojinski instrumenti, i teorijski se mogu označiti kao hartije od vrednosti, odnosno finansijski instrumenti.

Pravo na prinos, inkorporirano u finansijskom instrumentu, papirnom svedočanstvu o ulaganju, daje karakter vrednosnog papira, koji ima cenu, proisteklu iz njegove sposobnosti da donese prinos. Upravo je inkorporacija prava na budući prinos u HOV osnova za razvoj njihovih oblika u kojima je to pravo refleksno, posredovano pravom na kupovinu drugih HOV ili njihovih prinosa (varanti, konvertibilne obveznice, fjučersi, opcije, svopovi, založnice), u kojima je iracionalni karakter kapitala još izraženiji - finansijski derivati.

Page 32: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 32

Primer municipalne obveznice grada San Francisko u

materijalizovanom obliku

TrTržžiiššta novca ta novca vsvs. tr. tržžiiššta kapitalata kapitala

Primer akcije u materijalizovanom obliku

Primer municipalne obveznice grada San Francisko u

materijalizovanom oblikuPrimer akcije u materijalizovanom

obliku

Primer municipalne obveznice grada San Francisko u

materijalizovanom oblikuPrimer akcije u materijalizovanom

obliku

Page 33: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 33

TrTržžiiššta novcata novca

Trguje se dugovnim HOV koji dospevaju u roku od jedne godine ili kraće. To je tržište kratkoročnih finansijskih instrumenata, visokolikvidnih sa dubokim sekundarnim tržištem, koji se brzo i lako mogu konvertovati u gotov novac (kratkoročne HOV su najbliži supstituti novca).

Obeležja tržišta novca

Velikoprodajno tržište, transakcije koje se obavljaju u proseku prelaze vrednost od 1 milion $.

Šaltersko tržište, ne deluje na specifičnoj lokaciji, a trgovina se obavlja putem telefona ili elektronski. Investitorima na tržištu novca cilj nije velika zarada, već održavanje kupovne moći novca.

Kratkoročna priroda instrumenata uslovljava malu fluktuaciju njihovih cena na sekundarnim tržištima.

Kamate su zbog neznatnog rizika (usled visokog kvaliteta emitenta i kratkog roka dospeća) dosta niske, obično su nešto više od aktuelne stope inflacije, tako da obezbeñuju pozitivnu realnu kamatnu stopu.

Korporacije, država i jedinice lokalne uprave izdaju hartije od vrednosti tržišta novca kako bi prikupile kratkoročna sredstva za održavanje likvidne pozicije.

Služi i centralnoj monetarnoj vlasti da sprovodi monetarnu politiku operacijama na otvorenom tržištu.

Page 34: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 34

Page 35: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 35

TrTržžiiššta kapitalata kapitala

Prinosi akcija (akcijski tržišni indeks S&P 500) vs. prinosi korporativnih obveznica (rejtingovanih BAA)

Pri

nos

Page 36: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 36

Srednjoročne i dugoročne državne obveznice

(Treasury notes i Treasury bonds)

Su likvidne dugovne HOV čijim se imaocima polugodišnje plaćaju kamatni kuponi, rok dospeća srednjoročnih državnih obveznica je do 10 godina, a dugoročnih i do 30 godina, mogu se emitovati i sa klauzulom opoziva pre roka njihovog dospeća (Callable).

Instrumenti tržišta kapitala

Obveznice lokalnih državnih organa

(Municipal bonds – munis)

Izdaju lokalne jedinice, okruzi, regioni, gradovi, opštine i njihovi organi, ali i javna preduzeća, kamatni prihodi (ali ne i kapitalni dobici) po osnovu ovih obveznica isključeni su iz osnovice poreza na prihod.

Korporativne obveznice (Corporate bonds)

Izdaju preduzeća sa rokovima dospeća od 5 godina za kratkoročne, 5-10 za srednjoročne i do 20 i više godina za dugoročne korporativne obveznice, mogu biti osigurane hipotekom ili zalogom (Mortgage bonds ili Collateral

trust bonds) i neosigurane (Debenture bonds).

Hipotekarne založnice (Mortgage-backed securities)

Mogu da izdaju državne, od strane vlade sponzorisane ili privatne hipotekarne agencije koje otkupljuju hipoteke od banaka ili formiraju nezavisan pul hipoteka i emituju hipotekarne založnice, srodna vrsta HOV su hipotekarne obveznice koje emituju direktno banke koje su odobrile hipotekarne kredite.

Obične akcije (Common stock)

Predstavljaju učešće u vlasništvu preduzeća, vlasnicima obezbeñuju glasačka prava na skupštini akcionara i učešće u likvidacionoj masi posle namirenja obaveza preduzeća prema poveriocima (zbog toga se vlasnici običnih akcija nazivaju rezidualni poverioci). Vlasnici običnih akcija, kroz dividende učestvuju u profitu preduzeća i imaju pravo preče kupovine dodatnih emisija. Dividende se akcionarima isplaćuju tek po namirenju ostalih obaveza iz tekućih prihoda preduzeća.

Preferencijalne akcije (Preferred stock)

Ne daju pravo glasa ali obezbeñuju fiksnu dividendu i prioritet isplate u odnosu na obične akcije, mogu biti kumulativne, opozive i participativne.

Zamenljive ili konvertibilne HOV (Convertible securities)

Su obveznice i preferencijalne akcije koje mogu biti konvertovane u obične akcije pod odreñenim uslovima.

Page 37: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 37

TrTržžiiššte duga te duga vsvs. tr. tržžiiššte vlasnite vlasnišštvatva

Na finansijskom tržištu, preduzeća dolaze do sredstava na dva načina: a) emisijom dužničkih finansijskih instrumenata (Debt markets). Na primer, emisija obveznica ili hipoteka, odnosno zaloga, predstavlja ugovorno obavezivanje zajmoprimca na redovno plaćanje fiksnog novčanog iznosa vlasniku instrumenta (kamate i glavnice) do odreñenog roka (datuma dospeća), kad se vrši poslednja isplata. Dospeće dužničkog finansijskog instrumenta (Maturity) je broj godina (rok) do isteka tog instrumenta. Dužnički finansijski instrument je kratkoročan ako je dospeće kraće od jedne godine, a dugoročan ako je dospeće deset ili više godina. Dužnički finansijski instrumenti s dospećem izmeñu jedne i deset godina nazivaju se srednjoročnim; b) emisijom vlasničkih hartija od vrednosti (Equty market) na primer, emisijom običnih akcija), koje predstavljaju pravo na potraživanje dela neto profita, koji ostaje kada se odbiju svi troškovi i porez, i aktive poslovne organizacije. Ako ste vlasnik jedne obične akcije u kompaniji koja je izdala milion akcija, imate pravo na milioniti deo neto profita te kompanije i milioniti deo njene aktive. Akcije se smatraju dugoročnim hartijama od vrednosti, a njihovi vlasnici ostvaruju pravo na periodične prihode, dividende. Posedovanje akcija takoñe znači da ste vlasnik dela kompanije, te stoga imate pravo glasa kada se odlučuje o pitanjima bitnim za kompaniju, kao i da birate njene direktore.

Page 38: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 38

TrTržžiiššte duga te duga vsvs. tr. tržžiiššte vlasnite vlasnišštvatva

Dugovni instrumenti

Predstavljaju ugovornu obavezu dužnika da će imaocu instrumenta (npr. obveznice) isplaćivati fiksni novčani iznos u redovnim vremenskim intervalima (isplate kamate i glavnice) do unapred odreñenog datuma (datum dospeća), kada se obavlja završna isplata.

Emitovanje vlasničkih HOV – npr. običnih akcija, koje predstavljaju pravo na potraživanje dela neto profita (profita pošto se odbiju svi troškovi i porez) i aktivne poslovne organizacije. Ako ste postali vlasnik akcije kompanije koja je izdala milion takvih akcija, imate pravo na milioniti deo neto dohotka i na isti toliki deo neto imovine kompanije. Akcije ili instrumenti vlasničkog kapitala obično svojim vlasnicima obezbeñuju povremene isplate (dividende) i smatraju se dugoročnim hartijama od vrednosti jer nemaju rok dospeća. Posedovanje akcije znači da ste vlasnik dela kompanije.

Vlasnički instrumenti

Page 39: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 39

TrTržžiiššte duga te duga vsvs. tr. tržžiiššte vlasnite vlasnišštvatva

Page 40: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 40

TrTržžiiššte duga te duga vsvs. tr. tržžiiššte vlasnite vlasnišštva tva –– prednosti i nedostaciprednosti i nedostaci

Nedostatak posedovanja akcija spram obveznica kompanije je ta što je vlasnik akcije tj vlasničkog udela rezidualni poverilac. To znači da preduzeće mora prvo da isplati sve vlasnike obveznica tj kompanijinog duga, pa tek zatim imaoce vlasničkog udela tj akcija. Vlasnici akcija snose rizik deljenja pozitivne i negativne sudbine preduzeća. Pošto u ekonomiji kao i u životu važi pravilo da ko ne rizikuje i ne profitira, šanse za ostvarivanje većeg profita svakako više leže u posedovanju akcija.

Vlasnički instrumenti

Prednosti: Nedostaci:

Akcionari imaju direktnu korist od povećanja profitabilnosti ili vrednosti imovine preduzeća. Na osnovu vlasničkog udela odreñuju i dodeljuju vlasnička prava imatelja vlasničkog udela. Oni koji poseduju obveznice ne mogu da dele tu korist jer su njihove novčane isplate fiksne.

Kretanje cena akcija (akcijskog indeksa S&P 500) i državne obveznice (Т-Note)

Page 41: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 41

Hipotekarna trHipotekarna tržžiišštata

Tržišta na kojima se obezbeñuju krediti na osnovu založene imovine u obliku nepokretnosti (zemljište, kuće i dr). Hipotekarni krediti imaju formu dugoročnih zajmova obezbeñenih zalogom u nekretninama i najčešće se otplaćuju na mesečnom nivou. Ako osoba koja je pozajmila sredstva ne isplati hipotekarni zajam, njoj se imovina može zapleniti i prodati. Iako je teško kupiti i prodati pojedinačne hipoteke na kuće na sekundarnom tržištu, standardizovane visokokvalitetne hipoteke se u novije vreme pretvaraju u hipotekarne hartije od vrednosti. Mnoge hipotekarne kredite, posebno stambene, naknadno sekjuritizuju vlasnici hipotekarnog kredita –oni se stavljaju u paket, tzv. hipotekarni pul i prodaju kao aktiva, koja osigurava dužnički instrument koji se javno prodaje ili je u privatnom vlasništvu. Time portfoliji aktive finansijske institucije postaju likvidniji, smanjuje se rizik kamatne stope i kreditni rizik, a finansijska institucija dobija nekamatneprihode.

Page 42: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 42

Finansijski derivati Finansijski derivati su HOV čija vrednost zavisi od vrednosti druge osnovne aktive koja leži u njenoj osnovi. Mogu se koristiti u spekulaciji kretanja cena osnovne aktive u budućnosti ili radi smanjenja cenovnog rizika koji je u vezi sa posedovanjem osnovnih finansijskih aktiva.

Svop (Swap)

Sporazum izmeñu dve strane o razmeni finansijske aktive ili nizu novčanih tokova tokom odreñenog perioda u odreñenim vremenskim intervalima. Tržište svopova uključuje trgovinu novčanih tokova ili nekog izvedenog finansijskog instrumenta iz osnove hartije od vrednosti i drugih finansijskih potraživanja koja zahtevaju isplatu odmah ili u odreñeno vreme. Termin odmah može značiti dan ili jednu nedelju, zavisno od uslova i ugovornih procedura pojedinačnog tržišta.

Finansijski derivati

Fjučers ugovor (Futures)

Sporazum o transakciji koji obuhvata buduću razmenu odreñenog iznosa aktive po ceni koja se svakodnevno utvrñuje. Reč je o trgovini ugovorima o standardizovanom unapred odreñenom finansijskom aktivom za gotovinu, na neki kasniji datum, tj. za buduću isporuku hartija od vrednosti (kao što su državne obveznice), ili dobara (kao što je kilogram zlata) ili ponderisana vrednost hartija od vrednosti (kao što je, na primer vrednost S&P 500 berzanskog indeksa). Datum fjučers ugovora je vreme za koje je ugovorena razmena novca za ugovorenu aktivu. Fjučers ugovorima se trguje na organizovanim berzama, kao što je Chicago Board of Trade (CBOT). Svaki ugovor je standardizovan u uslovima obima za isporuku, cene instrumenata (utvrñene za svaki dan) i datuma. Razmenu fjučersa (zaključeni ugovor) obavljaju garantori, tako da je rizik od neispunjenja obaveze ili kreditni rizik znatno smanjen.

Forvard ugovor(Forward)

Sporazum o transakciji koji obuhvata buduću razmenu dogovorenog iznosa finansijske aktive po odreñenoj ceni. Ako je ugovor za buduću isporuku novca u zamenu za stranu valutu ugovoren i prodat kao forvard ugovor, ili je u pitanju razmena unapred odreñene finansijske aktive po odreñenoj ceni na neki kasniji datum, reč je o tržištu forvarda.

Opcije (Options)

Ugovori koji vlasniku daje pravo, ali ne i obavezu, da kupi ili proda finansijsku aktivu po unapred odreñenoj ceni u odreñenom vremenu. Kupovna ili kol opcija (Call option) daje pravo kupcu da kupi ranije odreñenu količinu hartija od vrednosti po ranije odreñenoj ili udarnoj ili izvršnoj ceni (Exercise or strike price), na unapred odreñeni datum ili, ako je moguće, pre datuma isteka opcije. Prodajna ili put opcija (Put option) daje kupcu pravo, ali ne i obavezu, da proda odreñenu količinu hartija od vrednosti po ranije ugovornoj ceni, pre datuma isteka opcije ili na unapred odreñeni datum.

Varanti (Warrants) Predstavljaju vrstu opcionog ugovora, slični su kol akcijskim opcijama. Kupcima varanta omogućavaju da odreñeni broj akcija kupe po utvrñenoj ceni u toku odreñenog roka.

Page 43: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 43

Devize i devizni kurseviDevize i devizni kursevi

Finansijski instrumenti i aktiva kojom se trguje na posebnom segmentu finansijskog tržišta – deviznom tržištu. Da bi se finansijska sredstva transferisala iz jedne države u drugu, ona moraju biti konvertovana iz valute jedne zemlje porekla (recimo dinara) u valutu zemlje u koju se prenose (recimo evra).

Napomena: devize nisu isto što i valute (valute predstavljaju efektivni strani novac, kovani ili papirni, kojim se raspolaže u zemlji različitoj od zemlje njegovog porekla. Na primer, evri i američki dolari koji se fizički nalaze u Srbiji predstavljaju valute). Pojam deviza se nekada vezivao samo za menice i čekove koje su glasilena stranu valutu i koje su bile plative u inostranstvu. Danas dominira šire shvatanje po kome devize predstavljaju sva potraživanja u stranoj valuti prema inostranstvu. Tako, potraživanja domaćih banaka u britanskim funtama kod banaka u Velikoj Britaniji predstavljaju devize.

Page 44: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 44

Devize i devizni kurseviDevize i devizni kursevi

Page 45: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 45

Zlato i plemeniti metaliZlato i plemeniti metali

Uslovno se posmatraju kao finansijski instrumenti. Njima se trguje na robnim berzama. Napuštanjem zlatnog standarda 1971. godine od strane SAD dolazi do promene uloge zlata na finansijskim tržištima: prestalo je da se koristi za kovanje novca i održavanje stabilnosti papirnog novca, ukinuta je mogućnost antiinflatornog dejstva sistema konvertovanjem novca u fiksan iznos zlata.

Danas zlatom, kao alternativom ulaganja u druge finansijske instrumente, trguju pojedine kategorije investitora (Goldbug). Cena zlata raste kada na drugim segmentima finansijskog tržišta vlada velika neizvesnost i pad cena. U svetu savremenih finansija, zlato se koristi kao oblik monetarnih rezervi u centralnim bankama i čuva se u polugama, ingotima. Zlato i srebro može da služi i kao osnova za emitovanje obveznica rudnika zlata i srebra (Gold bonds i Silver backed bonds), a plaćanje kamate na ove obveznice vezano je za anticipiranu cenu zlata i srebra.

Page 46: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 46

Pregled finansijskih posrednikaPregled finansijskih posrednika

Sredstva se mogu kretati od zajmodavaca ka zajmoprimcima, i obrnuto, koji predstavlja indirektno finansiranje. Ono uključuje prisustvo finansijskog posrednika izmeñu zajmodavaca – štediša zajmoprimaca – korisnika i pomaže da se sredstva transferišu od jednih do drugih. Finansijski posrednik pozajmljuje sredstva od zajmodavaoca – štediša, a potom ih plasira kao kredite zajmoprimcima – korisnicima. Proces indirektnog finansiranja pomoću finansijskih posrednika (intermedijacija) glavni je smer kretanja sredstava od zajmodavaca ka zajmoprimcima. Prednosti: transakcioni troškovi, vreme i novac koji se utroše za obavljanje finansijskih transakcija, osnovni su problem ljudima koji su u prilici da nekom pozajme višak svojih sredstava. Veličina finansijskih posrednika omogućava im da iskoriste prednosti ekonomije obima, smanjenja troškova transakcije po novčanoj jedinici transakcije kako se broj transakcija povećava (na primer, banka angažuje vrhunskog advokata koji sastavlja tipski ugovor koji se koristi pri svakom odobravanju kredita. Manja cena ugovora čini profitabilnom pozajmicu koju finansijski posrednik daje zajmoprimcu). Finansijski posrednici mogu znatno da smanje troškove transakcije, oni omogućavaju da indirektno ponudite sredstva ljudima koji imaju povoljne investicione prilike. Niski transakcioni troškovi finansijskih posrednika podrazumevaju i likvidne usluge koje olakšavaju klijentima obavljanje transakcije (na primer, banke svojim deponentima otvaraju transakcione račune koji im omogućavaju da lako plaćaju svoje račune).

Page 47: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 47

Pregled finansijskih posrednikaPregled finansijskih posrednika

Podelom rizika, finansijske institucije smanjuju izloženost investitora riziku, odnosno smanjuju neizvesnost oko prinosa na aktivu. Podela rizika predstavlja kreiranje i prodaju instrumenata sa prihvatljivim nivoom rizika za investitora, a sredstva koja tim putem obezbede koriste za kupovinu drugog instrumenta koji nosi mnogo veći nivo rizika. Pri tome, niski transakcioni troškovi omogućavaju posrednicima da podele rizik uz male troškove i ostvare profit u razlici prinosa koji ostvaruju na rizičnoj aktivi i plaćanja za aktivu koju su plasirali. Podela rizika naziva se i transformacijom sredstava jer se rizična sredstva pretvaraju u sigurnija sredstva za investitore. Finansijski posrednici omogućavaju podelu rizika tako što pomažu pojedincima da diversifikujuaktivu i smanje nivo rizika. Diversifikacija je investiranje u skup (portfolio) instrumenata čiji se prinosi ne moraju uvek kretati ujednačeno, a rezultat je manji ukupni rizik nego kod pojedinačnog instrumenta. Diversifikacija je samo drugi naziv za staru izreku: „Ne nosi nikada sva jaja u jednoj korpi“. Niski transakcioni troškovi dozvoljavaju finansijskim posrednicima da to obave objedinjavanjem niza aktiva u jednu novu, koju zatim prodaju pojedincima (pulovi finansijskih instrumenata).

Page 48: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 48

Pregled finansijskih posrednikaPregled finansijskih posrednika –– diversifikacijadiversifikacija ulaganjaulaganja

Alokacija finansijske aktive - konstituisanje diversifikovanog portfolija

Najbolje

Najlošije

Page 49: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 49

Analiza finansijske struktureAnaliza finansijske strukture

Pitanje otvorenog tipa 1: Na koji način problem negativne selekcije objašnjava činjenicu da ćete zajam pre dati članu porodice nego strancu? Budući da člana svoje porodice bolje poznajete od nekog stranca, više znate o iskrenosti zajmoprimca, njegovoj sklonosti ka riziku i ostale njegove osobine. U tom slučaju je manje asimetričnih informacija nego kada je u pitanju stranac i manja je verovatnoća da se javi problem negativne selekcije, pa ćete samim tim radije pozajmiti novac članu porodice. Pitanje otvorenog tipa 2. Zbog čega biste radije sredstva stavili na štedni račun uz 5% kamate i prepustili banci da ih pozajmi vašem komšiji uz 10% kamate nego da mu sami date taj zajam? Pošto su troškovi davanja zajma vašem susedu visoki verovatno nećete moći da zaradite 5% na zajam nakon što vam se odbiju svi troškovi čak iako kamata iznosi 10%. Bolje je da svoju ušteñevinu deponujete kod finansijskog posrednika i ostvarite kamatu od 5%. Pored toga, manjem se riziku izlažete ako svoju ušteževinu deponujete u banci nego ako je pozajmite svom susedu.

Page 50: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 50

Pitanje otvorenog tipa 3: Primenite koncept “tržišta limunova” - polovnih automobila, Nobelovca Dž. Akerlofa na tržište HOV (slabo informisanog investitora, koji ne može da napravi razliku dobrih kompanija s velikim očekivanim profitom i malim rizikom i loših kompanija, i plaća cenu koja odražava prosečan kvalitet kompanije koje emituju HOV. Vlasnici ili menadžeri imaju bolje informacije i svesni su da je kompanija dobra, znaju da je cena njihovih HOV potcenjena i ne prodaju takvu HOV po ceni koju je navedeni investitor spreman da plati. Jedine HOV koje će želeti da prodaju su HOV loše kompanije čija je cena veća od vrednosti, ali koje niko ne želi da kupi Tržište HOV ne funkcioniše dobro jer na njemu mali broj kompanija prodaje svoje HOV da bi došle do kapitala). Grafički ilustrujte.

Analiza finansijske struktureAnaliza finansijske strukture

Page 51: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 51

Pregled finansijskih posrednikaPregled finansijskih posrednika

Problemi koje izazivaju negativna selekcija i moralni hazard znatno ugrožavaju finansijska tržišta, ali finansijski posrednici mogu da ih otklone. Male štediše mogu da plasiraju svoja sredstva preko finansijskih tržišta tako što će ih predati pouzdanom posrednicu, koja će ih iskoristiti za kreditiranje ili kupovinu hartija od vrednosti. Uspešni finansijski posrednici ostvaruju veći prinos na svoje investicije nego male štediše ker razvijaju ekspertize (razne modele za praćenje strana kojima daju pozajmice) da bi mogli da procene veliki i mali kreditni rizik i smanje gubitke nastale usled negativne selekcije. Oni su u stanju da smanje i gubitke nastale usled moralnog hazarda, kao i da plate kamatu zajmodavcima –štedišama ili obezbede dodatne usluge, a da pri tom još i ostvare profit

Finansijski posrednici imaju značajnu ulogu u ekonomiji jer obezbeñuju likvidnost (usluge platnog prometa), promovišu podelu, odnosno smanjenje rizika i rešavaju probleme koje izazivaju asimetrične informacije. Imaju ključnu ulogu u poboljšanju ekonomske efikasnosti jer pomažu finansijskim tržištima da usmere sredstva od zajmodavaca – štediša ka licima koja imaju dobre investicione prilike. Bez grupe finansijskih posrednika koja dobro funkcioniše, privreda veoma teško može da iskoristi sav svoj potencijal.

Page 52: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 52

Finansijske institucije

Finansijski posrednici Uslužne finansijske institucije

Depozitne

Komercijalne banke

Štedno-kreditne institucije: štedno-

kreditne organizacije, štedionice i kreditne

unije

Nedepozitne

Institucije ugovorne

štednje

Osiguravajuće kompanije(za osiguranje života, za

osiguranje imovine)

Penzioni fondovi (privatni, državni)

Investicioni posrednici

Investicioni fondovi

Finansijske kompanije

Fondovi tržišta novca

Brokerske kuće

Dilerske kuće

Investicione banke

Investicioni savetnici

Organizovana tržišta (berze i OTC)

Kategorije finansijskih institucija

Page 53: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 53

Pregled finansijskih posrednikaPregled finansijskih posrednika

Finansijski posrednici koji od pojedinaca i institucija preuzimaju depozite i odobravaju kredite. Budući da su uključene u kreiranje depozita, važne komponente novčane mase, posvećuje im se posebna pažnja. Čine ih komercijalne banke i štedno-kreditne institucije (Savings and loan associations – S&Ls) u koje ubrajamo štedno-kreditne organizacije, štedionice i kreditne unije).

Depozitne institucije

Komercijalne banke

Finansijski posrednici koji obezbeñuju sredstva formiranjem transakcionih depozita (depoziti na osnovu kojih se mogu izdavati čekovi), štednih depozita (depoziti koji se isplaćuju po zahtevu, ali za koje se ne mogu dati čekovi) i oročenih depozita (depoziti koji imaju fiksni rok dospeća). Prikupljena sredstva koriste za komercijalne, potrošačke i hipotekarne kredite i za kupovinu hartija od vrednosti države i obveznica lokalnih organa vlasti. U SAD-u ih je 2006. godine, bilo nešto manje od 8.000, i kao grupa predstavljaju najveće finansijske posrednike i imaju najviše diversifikovan portfolio sredstava.

Štedno kreditne organizacije (S&L) i štedionice

Depozitne institucije, kojih u SAD ima oko 1.500 i koje do sredstava dolaze prevashodno prikupljanjem štednih depozita (udeli), oročenih i transakcionih depozita. Ranije je većina njih odobravala samo hipotekarne stambene kredite. Danas je takvo ograničeno poslovanje prošireno, pa se i razlika izmeñu njih i komercijalnih banaka, smanjila, te su sada meñusobno konkurentni.

Kreditne unije

Finansijske institucije, kojih je u SAD-u 2006. godine bilo oko 9.500. Reč je o malim kooperativnim institucijama za kredite, organizovanim oko odreñene grupe: članova sindikata, zaposlenih u odreñenom preduzeću i sl. Do sredstava dolaze prikupljanjem depozita koji se nazivaju udelima i prevashodno odobravaju potrošačke kredite.

Page 54: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 54

Pregled finansijskih posrednikaPregled finansijskih posrednika

Do sredstava dolaze periodično i na ugovornim osnovama. Prilično tačno predviñaju iznos plaćanja narednih godina te ne moraju mnogo da brinu o gubitku sredstava koliko to moraju depozitne institucije. Likvidnost aktive nije im od presudnog značaja, koliko depozitnim institucijama, i sredstva uglavnom investiraju u dugoročne hartije od vrednosti, kao što su korporativne obveznice, akcije i hipoteke

Institucije ugovorne štednje

Kompanije za životno osiguranje

Osiguravaju ljude od finansijskog gubitka usled smrti i prodaju anuitete (godišnje isplate dohotka nakon penzionisanja). Do sredstava dolaze putem uplata za premije kojima osiguranici produžavaju svoje polise. Prikupljena sredstva uglavnom koriste za kupovinu korporativnih obveznica i hipoteka. One kupuju i akcije, ali su ograničene količinom koju mogu da poseduju. Sa aktivom koja je 2006. godine iznosila 3,3 mlrd. dolara, one su najveće institucije ugovorne štednje.

Kompanije za neživotno osiguranje

Osiguravaju klijente od gubitka usled krañe, požara i nesreće. Kao i kompanije za životno osiguranje, sredstva obezbeñuju putem premija za svoje polise, ali ukoliko se dese nesreće većih razmera, mogu da pretrpe gubitke. Zbog toga, one svoja sredstva koriste za kupovinu likvidnijih finansijskih instrumenata nego kompanije za životno osiguranje. Najviše kupuju municipalne obveznice, ali poseduju i korporativne obveznice, akcije i državne hartije od vrednosti.

Privatni i javni penzioni fondovi

Obezbeñuju penzije u formi anuiteta zaposlenima koji su obuhvaćeni penzionim planom. Do sredstava dolaze na osnovu doprinosa poslodavaca ili zaposlenih, koji se odbijaju od plata ili se uplaćuju dobrovoljno. Najveći deo aktive čine korporativne, dugoročne obveznice i akcije. Države aktivno podstiču stvaranje penzionih fondova i uplaćivanje doprinosa, kako putem zakona kojima se zahtevaju penzioni planovi, tako i poreskim olakšicama kojima se podstiče uplaćivanje doprinosa.

Page 55: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 55

Pregled finansijskih posrednikaPregled finansijskih posrednika

Predstavljaju kategoriju finansijskih posrednika koja obuhvata finansijske kompanije, investicione fondove i investicione fondove tržišta novca.

Investicioni posrednici

Finansijske kompanije

Obezbeñuju sredstva prodajom komercijalnih zapisa (kratkoročnih dužničkih finansijskih instrumenata) i emisijom akcija i obveznica. Prikupljena sredstva pozajmljuju potrošačima, koji ih koriste za kupovinu nameštaja, automobila, za renoviranje kuče, kao i za manje poslove. Njih ponekad osnivaju matične kompanije da bi poboljšale prodaju svojih proizvoda. Na primer, finansijska kompanija Ford Motor daje kredite onim potrošačima koji kupe automobil kompanije Ford.

Investicioni fondovi

Do sredstava dolaze prodajom akcija (investicionih jedinica) mnogim pojedincima i koriste novac za formiranje diversifikovanih portfolija akcija i obveznica. Omogućavaju akcionarima da ujedine svoja sredstva da bi iskoristili prednosti nižih transakcionih troškova pri kupovini većeg broja HOV, tako akcionari postaju vlasnici diversifikovanihih portfolija. Akcionari mogu prodati akcije fondu (reotkup), ali njihova vrednost će se utvrditi na osnovu vrednosti portfolija fonda koja prilično fluktuira, pa se i vrednost akcija tog fonda menja. Zbog toga investiranje u takav fond može da bude rizično.

Investicioni fondovi tržišta novca

Relativno nove finansijske institucije koje imaju obeležja investicionih fondova, ali do izvesne mere funkcionišu kao depozitne institucije, jer nude račune u vidu depozita. Poput investicionih fondova, oni prodaju akcije (investicione jedinice) da bi došli do sredstava koja koriste za kupovinu sigurnih i likvidnih instrumenata tržišta novca. Kamata na aktivu se potom isplaćuje vlasnicima tih instrumenata. Akcionari mogu da izdaju čekove u zavisnosti od vrednosti akcija koje poseduju. Akcije u ovom fondu funkcionišu kao transakcioni računi na koje se ostvaruje kamata. Prvi put su se pojavili 1971. godine i beleže izuzetan rast. Do 2002. godine, vrednost njihove aktive dostigla je 2,1 mlrd. dolara.

Page 56: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 56

Page 57: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 57

Regulacija finansijskih trRegulacija finansijskih tržžiišštata

Komisija za hartije od vrednosti. Finansijsko tržište je nastalo kao rezultat spontanog delovanja zakona ponude i tražnje. Vrlo rano postalo je ambijent zloupotreba, prevara i euforija. Kriza započeta oktobra 1929. godine, pretvorila se u Veliku ekonomsku krizu, koja je trajala do 1933. godine, i koju nije moglo da razreši spontano delovanje tržišnog mehanizma, već je zahtevala državnu intervenciju.

Od tada, državna intervencija postaje sastavni deo tržišnog mehanizma, a posledica sloma tržišta akcija bili su politički zahtevi za donošenje Zakona o HOV 1933. godine i formiranje Komisije za hartije od vrednosti i berze (Securities and Exchange

Commission – SEC) 1934. godine. Danas se intervencija države u sferi finansijskih tržišta svodi na regulisanje opšteg okvira ponašanja učesnika na finansijskom tržištu i otklanjanje tržišnih distorzija.

Page 58: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 58

Regulacija finansijskih trRegulacija finansijskih tržžiišštata

Regulativa savremenog finansijskog tržišta, kao sistem institucija, propisa i pravila štiti investitore, obezbeñuje pravičnost, efikasnost i transparentnost tržišta, smanjuje sistemski rizik, odnosno mogućnost izbijanja finansijskih kriza. Kao primer regulatornog organa navodimo američku Komisiju za hartije od vrednosti (SEC), koja: a) štiti investitore donošenjem pravila o obelodanjivanju informacija o HOV i poslovanju emitenta; b) čuva integritet tržišta, kroz sistem registracije učesnika na tržištu i obavezom da objavljuju informacija o svom poslovanju; c) obezbeñuje poštovanje pravila tržišne discipline, uz mogućnost sankcionisanja učesnika i obeštećenje investitora; d) sprečava nastanak kriza na finansijskom tržištu, obustavljanjem trgovine u slučaju znatnijih poremećaja i staranjem o likvidnosti tržišta. U obavljanju svojih funkcija SEC se oslanja na delatnost samoregulišućih organizacija koje autonomno ureñuju pravila ponašanja svojih članova (sankcionišu nedozvoljeno i neetičko ponašanje u okviru opšteg sistema regulative). Ove organizacije uključuju berze, udruženja berzanskih posrednika, klirinške institucije i dr.

Page 59: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 59

Regulacija finansijskih trRegulacija finansijskih tržžiišštataRegulacija je nastala kao rezultat potrebe izgradnje i održavanja poverenja finansijskih transaktora u sigurnost i ravnopravni tretman na finansijskim tržištima. Država reguliše finansijski sistem: a) kontrola ravnopravne dostupnosti informacija: sve informacije koje utiču na cenu HOV moraju biti ravnopravno dostupne investicionoj javnosti; b) prudenciona kontrola finansijskih institucijanastoji da predupredi aktivnosti koje bi doprinele stvaranju nepoverenja, rastu rizika izbijanja finansijske krize. Ima nekoliko formi: izdavanje dozvole za rad finansijskim institucijama (Entry

permits) ako ispune kriterijume visokih profesionalnih standarda, finansijske snage i poslovne etike, otkrivanje poslovnih podataka državnim agencijama i investicionoj javnosti (Disclosure), restrikcije u poslovanju (Restrictions on business conduct), restrikcije aktivnosti kojima finansijske institucije mogu da se bave i koju vrstu aktive mogu da poseduju (Restrictions on activities and assets), ograničenje rasta kamatnih stopa banaka (Restrictions on interest rates) koje se primenjuju na štedne i čekovne račune u borbi za depozite, što bi stvorilo potrebu plasiranja po višim stopama prinosa, ali i rizika. Postoje i regulacije trgovačkog procesa na berzama koje smanjuju volatilnost cena HOV, kada berze uvode obavezu ovlašćenim berzanskim i tržišnim dilerima da trguju ili ne trguju u odreñenim tržišnim okolnostima kao i obavezu prekida trgovanja kada cena dostigne maksimalno dozvoljenu granicu promene u odreñenom vremenu. Dopunska aktivnost koju obavlja država i regulatorneagencije je osiguranje depozita depozitnih finansijskih institucija, koje pokriva štedne depozite do odreñenog nivoa (Federal Deposit Insurance Corporation – FDIC garantuje uloge do 100.000 $).

Page 60: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 60

Globalizacija finansijskih trGlobalizacija finansijskih tržžiišštata

Page 61: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 61

Globalizacija finansijskih trGlobalizacija finansijskih tržžiišštata

Evrodolarsko tržište (Eurodolar market) ima karakter meñunarodnog tržišta, nije geografski odreñeno, i deo je nacionalnih tržišta novca i kapitala u kome se transakcije obavljaju u valuti drugih zemalja. Evrodolari su depoziti banaka, izraženi u $ koji nisu podvrgnuti američkom bankarskom zakonodavstvu. Depoziti mogu biti izraženi i u drugim valutama, ali uvek imaju prefiks evro ako su položeni na račune banaka koji su van jurisdikcije matičnih monetarnih vlasti (na primer, euro-jen). Evrotržište je tržište dolarskih depozita iskazanih u bilansima evropskih banaka koje ta dolarska sredstva moraju da deponuju na računima kod banaka u zemlji domicilne valute – SAD. Promet evrodolarskih potraživanja se iskazuje kroz promene na računima evropskih banaka kod američkih banaka. Ako evropska banka prenese na korišćenje (proda) te evrodolare američkim firmama ili bankama ili odobri kredit američkim firmama u SAD, navedeni dolari postaju ponovo američka novčana jedinica. Evrodolarsko tržište se najpre razvilo kao tržište meñubankarskih depozita, odnosno rezervi likvidnosti banaka. Na bazi ovog tržišta, razvijeni su drugi kratkoročni finansijski instrumenti izraženi u jednoj od vodećih svetskih valuta.

Page 62: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 62

Globalizacija finansijskih trGlobalizacija finansijskih tržžiišštata

Kamatna stopa na ovom tržištu – LIBOR (London Interbank Offer Rate), odnosno aritmetička kamatna stopa po kojoj prvoklasnih 16 meñunarodnih banaka koje u Londonu posluju sa evrodolarima, nude svoje kratkoročne zajmove, postala je regulatorna kamatna stopa za sve druge kratkoročne finansijske instrumente na ovom tržištu. Različitost ulaganja u te druge finansijske instrumente se kompenzuje premijom (Spread), kojom se ova stopa povećava.

Domaće

Interno

Spoljno Spoljno

Direktno

Posredovano

Eksterno

Veza izmeñu nacionalnog i evrotržišta

EURIBOR se kao jedinstvena regulatora kamatna stopa koristi na novčanom tržištu Evropske monetarne unije. Ona predstavlja prosek kamatnih stopa 57 uglavnom evropskih banaka. EURIBOR stope su kratkoročne kamatne stope a obračunavaju se po principu godine od 360 dana.

Page 63: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 63

Globalizacija finansijskih trGlobalizacija finansijskih tržžiišštata

Page 64: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 64

TESTTEST PitanjaPitanja otvorenog tipaotvorenog tipa1. Zašto su finansijska tržišta važna za vitalnost ekonomije? Ona usmeravaju sredstva od lica koja ih ne koriste u produktivne svrhe ka licima koja ih produktivno koriste, što dovodi do veće ekonomske efikasnosti. 2. Zašto obična akcija kompanije Tigar Pirot - TIGR predstavlja aktivu za njenog vlasnika, a pasivu kompaniji Tigar? Akcija kompanije TIGR predstavlja aktivu za onoga ko je poseduje, jer vlasnik akcije – kupac ostvaruje pravo na deo zarade i imovine kompanije Tigar. Za kompaniju Tigar ta akcija predstavlja pasivu, jer vlasnik akcije – kupac ostvaruje pravo na potraživanje zarada i dela imovine kompanije Tigar. 3. Neki ekonomisti smatraju da je to što ne postoje dobro razvijena finansijska tržišta jedan od razloga što ekonomije zemalja u razvoju slabo napreduju. Da li takav argument ima smisla? Da, jer ako ne postoje finansijska tržišta, to znači da sredstva ne mogu da se usmeravaju ka licima koja mogu da ih koriste na najprduktivniji način. Preduzetnici u tom slučaju ne mogu da obezbede sredstva da bi pokrenuli poslovanje koje bi potpomoglo brz rast privrede. 4. Promonentarišite tvrdnju: “Sekundarna tržišta su manje bitna za ekonomiju nego primarna, jer

kompanije u stvari ne podižu nikakva sredstva na njima”. Tvrdnja je netačna. Cene na sekundarnom tržištu odreñuju cene koje ostvaruju kompanije koje emituju HOV na primarnim tržištima. Ssekundarna tržišta čine HOV likvidnijimi lakšim za prodaju na primarnim tržištima, pa su važnija od primarnih.

Page 65: FINANSIJSKA TR ŽIŠTA - bbs.edu.rs · PDF fileinvesticione banke, investicioni savetnici, berze i vanberzanska tržišta) Indirektno, posredno finansiranje (širi koncept) Direktno,

mr Borjana B. Mirjanić 65

Beogradska poslovna školaKraljice Marije 73, 11000 Beograd

Predavač: mr Borjana B. Mirjanić[email protected]

“We must view young people not as empty bottles to be filled, but as candles to be lit”.

Robert H. Shaffer