Finansijska tržištaFinansijska tržišta

Prof. dr

Zoran JeremićMr Ivica

Terzić, asistent

Prof. dr

Zoran JeremićMr Ivica

Terzić, asistent

Oktobar

2009.

Uvodno predavanje

Sadržaj predmetaMetod radaSeminarski radovi, prezentacijeNačin ocenjivanjaLiteratura i web sajtovi

Finansijska tržišta

Obavezna literatura:Prof. dr Zoran Jeremić: Finansijska tržišta, Univerzitet SINGIDUNUM, Beograd, septembar 2009.

Dopunska

literatura:

Prof.dr Zoran Jeremić: Tržište akcija u Srbiji: analiza sektora i 100 kompanija sa Beogradske berze (biblioteka) / za seminarskeProf.dr Branko Vasiljević: Osnovi finansijskih tržišta, Zavet, BeogradMiškin: Finansijska tržišta (biblioteka)

Obavezna literatura:Prof. dr Zoran Jeremić: Finansijska tržišta, Univerzitet SINGIDUNUM, Beograd, septembar 2009.

Dopunska

literatura: Prof.dr Zoran Jeremić: Tržište akcija u Srbiji: analiza sektora i 100 kompanija sa Beogradske berze (biblioteka) / za seminarskeProf.dr Branko Vasiljević: Osnovi finansijskih tržišta, Zavet, BeogradMiškin: Finansijska tržišta (biblioteka)

Web sajtoviBeogradska berza :www.belex.rsCentralni registar www.crhov.rsNarodna banka: www.nbs.rsMinistarstvo finansija: www.mfin.gov.yuNYSE – www.nyse.comNasdaq – www.nasdaq.comLondon – www.londonstockexchange.co,ukwww.bloomberg.comwww.reuters.comwww.smart money.comwww.morningstar.com (sajt za investicione fondove)www.ft.com (Financial Times)Kao i drugi preporučeni web sajtovi iz knjige

Metod nastave•predavanja•vežbe•seminarski radovi sa ppt prezentacijama•Testovi u računarskoj učionici i esejska pitanja

•On line posete web sajtovima •korišćenje prezentacionih materijala finansijskih institucija

•predavanja•vežbe•seminarski radovi sa ppt prezentacijama•Testovi u računarskoj učionici i esejska pitanja

•On line posete web sajtovima •korišćenje prezentacionih materijala finansijskih institucija

Nedelje i datumi

Sadržaj predavanjaI nedelja (19.okt)

Uvod u finansijska tržišta

I (19.okt) Uticaj aktuelne svetske finansijske krize na finansijska tržištaI (21. okt.) Finansijski instrumentiII (26. okt.) Devizno tržište i tržište derivataII (28. okt.) II deo: Regulativa i institucije fin.tržišta, berzeIII (2.nov.) Trgovanje hartijama od vrednostiIII (4. nov.) Fundamentalna i tehnička analizaIII(5. nov.) PRVI K o l o k v i j u m (prvih 100 strana)IV (9. nov.) Finansijski posredniciIV (11.nov.) Institucionalni investitoriV (16.nov.) Investicione bankeV (18.nov.) Investicioni fondoviVI (23.nov) Finansijsko tržište u Srbiji: Karakteristike VI (25.nov) Učesnici na Fin. Tržištu u SrbijiVI (26.nov.) DRUGI Kolokvijum (do strane 240)VII (30. nov) Učesnici na Fin. Tržištu u Srbiji (2)VII (2.dec.)) Poslovanje na Beogradskoj berziVIII (7.dec.) Metodi trgovanjaVIII (9.dec.) Indexi, analiza trgovanja na Beogradskoj berziIX (14.dec.) Tržište novca u SrbijiX (16.dec.) Devizno tržište u SrbijiXI i XII (21, 23,28)

Rezime, diskusija, prezentacije

ZAVRŠNI ISPIT (Finansijsko tržište u Srbiji, 240-354))

I ko

lokv

ijum

II

Kol

okvi

jum

Zav

ršni

ispi

t

PROGRAM RADA

Ocenjivanje

I kolokvijum 25%II kolokvijum 25%Dolazak 10%Seminarski 10%Završni ispit 30%Javna PPT prezentacija “case stady”

(ocena više, za one koji su položili ispit)

Uvod u finansijska tržišta

1. Pojam i funkcije finansijskih tržišta2. Klasifikacija finansijskih tržišta3. Kako

se finansiraju

kompanije na finansijskom

tržištu4. Kako

funkcioniše

tržište

kapitala

5. Kako se kompanija pojavljuje na berzi6. Tipovi

Finansijskih tržišta i finansijskih

instrumenata

Finansijski sistem

Finansijska tržišta

Finansijska tržišta

Štediše/Zajmodavci:StanovništvoPreduzećaDržavaIno subjekti

Štediše/Zajmodavci:StanovništvoPreduzećaDržavaIno subjekti

Finansijski posredniciFinansijski

posrednici

Investitori/Zajmoprimci:StanovništvoPreduzećaDržavaIno subjekti

Investitori/Zajmoprimci:StanovništvoPreduzećaDržavaIno subjekti

Tok štednje i investicijaDepozitne

institucije

Nedepozitne

institucije

Osnovna klasifikacija finansijskih tržištaPrema rokovima dospeća:

novčano tržište (Money Market)tržište kapitala

(Stock Market)

Prema organizaciji tržišta:primarno tržište i sekundarno tržište

Prema tipu finansijskih instrumenata: dužnički i vlasnički instrumenti

Devizno tržište (FX Market)Tržište derivativa

Funkcije finansijskih tržišta

Fabozzi, Modigliani:

Capital Markets,s16:

Mehanizam za određivanje ceneObezbeđivanje likvidnosti imoviniEfikasniji promet uz manje troškove Realokacija sredstava

Finansiranje

kompanija

na

finansijskom

tržištu prema

veličini biznisa

Dominantni oblik finansiranja.

bankarski krediti direktni plasman javna ponuda- berza

Dospeće kratkoročno dugoročno dugoročnoObezbeđenje uvek vrlo često retkoMonitoring od strane investitora

intenzivan srednji nizak

Ugovaranje direktno posrednici underwriters

Veličina biznisa mali biznisi srednji veliki biznis

• Za male kompani najpogodniji oblik finansiranja su bankarski krediti. • Sa rastom njihove veličine finansiranje putem emisije hartija od vrednosti,• Akcija i obveznica, postaje sve pogodnije.• Berza je najpogodnija za velike, dobro poznate kompanije

Uticaj svetske finansijske krize na finansijska tržšta

Uzroci nastanka krizePokazatelji krize na tržištuKreditno tržište, derivati, valute

Uticaj svetske finansijske krize biće tretiran kroz sve segmente finansijskih tržišta koji će se izučavati, budući da je kriza ostavila dubok trag i dovela do trajnih promena

Uzroci krize finansijskog tržišta

Pokretač: kriza hipotekarnog trzista SAD izazvana odobravanjemkredita i emisijom obveznica “drugorazrednim dužnicima”

Jeftin novac posle 11.septembra 2001.Petnaest godina ekspanzije sektora nekretninaderivativi - finansijski instrumenti koji su povećali rizike i otežali

kontroluInteresi bogatih akcionara, menadžera i političara, ali i siromašnijih slojeva koji su dobili šansu da kupuju stanove zaduživanjemKreiran je efekat “balona” koji se pre ili kasnije morao ispumpatiKrize se u tržišnom sistemu, međutim, periodično ponavljaju, što znači da postoje duboki uzroci u sistemu

Dow

Jones In

dustrial

average (DJIA

)

DJIA do 16.oktobra 2009.

Velike ekonomske

krize: 1929/1923

Velika ekonomska

kriza

1987/ “Crni

ponedeljak”1990 Pad indexa

Nikkei

1997 Azijska

kriza1998 Kriza

u Rusiji

2000

Internet Bubble2008

Svetska

ekonomska

krza

-85% za

3godine

1987:-22,6%za

1dan

Uticaj politike jeftinog novca

0,25%Februar 2009

0.25%2009.

Referentne kamatne stope CB

Valute Referentna kamatna stopa .2009 Poslednja Predvidjanjepromena

EUR Refinance Rate 2,00% -50bpCHF LIBOR Target Rate 0,50% -50bp -25bpGBP Bank Rate 1,00% -50bp -50bpUSD FED Funds Target Rate 0,25% -75bp

•Referentne kamatne stope centralnih banaka su smanjene zbog neutralisanja recesije, ali su premije rizika za Srbiju povećane, a dostupnost izvora finansiranja smanjena.

•Centralne banke “pumpaju”

likvidnost da bi ”odmrzle”

kreditno tržište

•Oštar pad industrijske proizvodnje u zoni EU

02.Jan. 2008.100$

Cene

nafte

Juli 2008

1 4 7

Uzroci rasta

cene:•Debalans ponude i tražnje•Slabljenje dolara (1.59)•Iran, Iraq,Kavkaz...•Spekulativne aktivnosti•Ostalo

Uzroci pada cenaRecesija smanjuje tražnju,A špekulativni balon se ispumpaoDolar je ojačao

$ 70

Zlato

Dugoročni rast cene zlata:

Dugoročno slabljenje dolara?

Faktori koji mogu dovesti do dugoročnog slabljenja dolara vezani su za: Rastući budžetski deficit, pad kamatnih stopa i ekspanzivne politike FEDa koji “uliva” likvidnost u sistemUmesto priliva može doći do odliva kapitala stranih investitora. Kina kao najveći kreditor traži alternative kao što su euro backed bonds.Ima li, međutim, dolar uopšte fundamentalnu vrednost i postoji li opasnost defolta američkog duga i državnih HOV i kakve bi bile posledice?

Kriza hipotekarnog tržišta u SAD kao pokretač

finansijske krize u

svetu

Uzroci nastanka krizeNiske kamatne stope, visoko zaduživanje kreditno nesposobnih dužnika na bazi hipoteke (sub prime morgage loans), Emitovanje obveznica na bazi hipoteka i izmeštanje kredita iz bilansa banaka na tržište hartija od vrednosti (“odobrenje radi distribucije”)Rast kamata, rast broja dužnika koji ne mogu da izmire obaveze, prodaja hipoteka i pad cene nekretnina

Prosperitet...

Lažno davanje podataka o kreditnoj sposobnosti

Pad cena nekretnina

Sve je išlo “dobro” dok su cene nekretnina rasle, a kamatne stope bile niske.Rastom kamata i korisnika kredita sa slabom kreditnom sposobnošđu dolazi do

Pojave da sve više dužnika ne može da vrati kredite. Rast ponude nekretnina na Tržištu dovodi do pada cena i ceo mehanizam dospeva u kolaps

Primer: Faza rasta

Stambeni kredit 200.000 USD sa promenljivom kamatnom stopom iproblematičnom kreditnom sposobnošću dužnika odobren npr. 2005. Kamate na kredite su više jer je rizik visok (subprime credit)Kamatne stope na tržištu su međutim niske, cena stanova su već godinama rasle, pa se lako mogao naplatiti duggrađevinska industrija pokretač privrede, hiljade siromašnijih rešavaju stambeni problem jer je kredit odobren računajući prevashodno na kolateral, Akcije rastu, menadžeri dobijaju enormne bonuse, političari glasove everybady hapy

Faza padaKamatne stope rastu, broj nesolventnih se povećava, na tržištu se pojavljuje veliki broj kuća, cene padaju, prodajom se ne mogu izmiriti dugoviZa stan od 200.000 USD dobija se npr. 150.000 uz dalji trend pada

Ključni problem: Sekjuritizacija:Na bazi hipoteke emitovane obveznice i prodate velikom broju investitora. One se ne mogu naplatiti jer niko neće da ih kupi, a investicione banke – organizatori i garanti, bankrotirajuŠiri se panika i niko ne pozajmljuje novac, tržište novca je zaleđenoU sistemu gde neizmirivanje obaveza znači brzi bankrot čak i solventne kompanije su na udaru jer ne mogu da dobiju ni kratkoročni kreditDržava je prinuđena da iz budžeta interveniše sa osnovnim ciljem da ponovo uspostavi poverenje i likvidnost sistema, odnosno da spreči domino efekat.

Prvi znaci oporavka

7 ključnih ekonomskih Indikatora za juli 2009.

Zaposlenost gubitak 213.000 radnih mesta u julu

manufaktura sektor se vratio u fazu rasta.

Poverenje potrošača Povećani optimizam

Vodeći indikatori četvrti mesec rasta

maloprodaja Iznenađujući pad - potrošači se još uvek uzdržavaju od trošenja.

Industrijska proizvodnja Podržava optimizam za oporavak.

Inflacija Najveći pad od 1950

Izvor: www.cnn.money.com

Da li su svi signali pozitivni ili ima i negativvnih? Koji su nepovoljni?

Oživljavanje stambene izgradnje i prodaje

kao

indikator

izlaska

iz

krize

(31.07.2009)