FINANSIJSKA TRŽIŠTATRŽIŠTA

Prof. dr Zoran Jeremić

Beograd oktobar 2010Beograd, oktobar 2010.

Literatura:

P f d Z J ić Fi ij k t žišt U i it t SINGIDUNUMProf. dr Zoran Jeremić: Finansijska tržišta, Univerzitet SINGIDUNUM, Beograd, septembar 2009.

Dopunska literatura: P f d Z J ić T žišt k ij S biji li kt i 100• Prof.dr Zoran Jeremić: Tržište akcija u Srbiji: analiza sektora i 100 kompanija sa Beogradske berze (biblioteka) (za seminarskeradove)

• Prof dr Branko Vasiljević: Osnovi finansijskih tržišta Zavet• Prof.dr Branko Vasiljević: Osnovi finansijskih tržišta, Zavet, Beograd

E-mail: zjeremic@singidunum.ac.rsiterzic@singidunum.ac.rs

Plan predavanja po nedeljamaNedelje Sadržaj predavanja

I Uvod u finansijska tržišta, klasifikacija i podela tržišta, Uticaj svetske finansijske krize na finansijska tržišta

II Tržište novca i tržište kapitala, finansijski instrumenti, akcije, obveznice

III Devizno tržište, FOREX, tržište derivata

IV Regulativa i institucije, berze, berzanski indexi, rejting organizacije

V I KOLOKVIJUM (Prvih 115 strana knjige)

VI Trgovanje hartijama od vrednosti na berzama, primarno i sekundarno tržište, performanse tržišta akcija

VII Fundamentalna i tehnička analiza

VIII Finansijski posrednici, investicione banke

IX Osiguravajuće kompanije, penzioni i investicioni fondovi

X II Kolokvijum (od 115-240 strane)

XI Finansijsko tržište u Srbiji, regulativa, učesnici

XII Poslovanje na Beogradskoj berzi

XIII Metodi trgovanja, indeksi i indikatorig j ,

XIV Tržište novca, devizno tržište

XV Završni ispit (240-355)

OcenjivanjeOcenjivanje

• I kolokvijum 30% (prvih 115 strana knjige)j % (p j g )• II kolokvijum 30% ( od 115. do 240.)• završni ispit 30% (240 355 )• završni ispit 30% (240-355,)• dolazak i ostale aktivnosti 10%

Kolokvijumi i seminarski radovi

• Kolokvijumi se sastoje od testa: “multiplčojs”, j j p jdopisivanje teksta i davanje kratkih odgovora na esejska pitanjaj j

• Kolokvijumi se izvode u računarskoj učionici ili kroz davanje pismenih materijalkroz davanje pismenih materijal

• Za seminarske radove i kreiranje portfolija biće data uputstva na predavanjima a biće dostupna idata uputstva na predavanjima a biće dostupna i na sajtu

Uvod u finansijska jtržišta

1. Pojam i funkcije finansijskih tržišta2 Klasifikacija finansijskih tržišta2. Klasifikacija finansijskih tržišta3. Kako se finansiraju kompanije na finansijskom tržištu4 Kako funkcioniše tržište kapitala4. Kako funkcioniše tržište kapitala5. Kako se kompanija pojavljuje na berzi6 Tipovi Finansijskih tržišta i finansijskih instrumenata6. Tipovi Finansijskih tržišta i finansijskih instrumenata

Finansijski sistemFinansijski sistem

Finansijska tržišta

Štediše/Zajmodavci:Štediše/Zajmodavci:Investitori/Zajmoprimci:S išInvestitori/Zajmoprimci:S išj

StanovništvoPreduzećaDržava

jStanovništvoPreduzećaDržava

StanovništvoPreduzećaDržava

StanovništvoPreduzećaDržava

DržavaIno subjektiDržavaIno subjekti

Finansijski

Ino subjektiIno subjekti

Finansijski posrednici

Tok štednje i investicijaTok štednje i investicija

Depozitne institucije

Nedepozitne institucijeIzvor: Miskin

Klasifikacija finansijskih tržišta

• Prema rokovima dospeća: novčano tržište (Money Market) ( y )tržište kapitala (Stock Market)

• Prema organizaciji tržišta:i žiš iprimarno tržište i

sekundarno tržište• Prema tipu finansijskih instrumenata:• Prema tipu finansijskih instrumenata:

dužnički i vlasnički instrumenti

• Devizno tržište (FX Market)• Tržište derivativa

Funkcije finansijskih tržištaFunkcije finansijskih tržišta

F b i M di li i C it l M k t 16Fabozzi, Modigliani: Capital Markets,s16:

• Mehanizam za određivanje cene• Obezbeđivanje likvidnosti imovini• Efikasniji promet uz manje troškove • Realokacija sredstava

Finansiranje kompanija naFinansiranje kompanija na finansijskom tržištu prema

veličini biznisa

Veličina biznisa mali biznisi srednji veliki biznis

Dominantni oblik finansiranja.

bankarski krediti direktni plasman javna ponuda- berza

Veličina biznisa mali biznisi srednji veliki biznis

Dospeće kratkoročno dugoročno dugoročnoObezbeđenje uvek vrlo često retkoMonitoring od strane intenzivan srednji nizakMonitoring od strane investitora

intenzivan srednji nizak

Ugovaranje direktno posrednici underwriters

• Za male kompani najpogodniji oblik finansiranja su bankarski krediti. • Sa rastom njihove veličine finansiranje putem emisije hartija od vrednosti,• Akcija i obveznica, postaje sve pogodnije.j , p j p g j• Berza je najpogodnija za velike, dobro poznate kompanije

Uticaj svetske finansijske krizena finansijska tržišta

• Uzroci nastanka krize• Pokazatelji krize na tržištu• Kreditno tržište, derivati, valute

• Uticaj svetske finansijske krize biće tretiran kroz sve segmente finansijskih tržišta koji će se izučavati, budući da je kriza ostavila dubok trag i dovela do trajnih promenapromena

Uzroci krize finansijskog tržištaUzroci krize finansijskog tržišta

• Pokretač: kriza hipotekarnog trzista SAD izazvana odobravanjem kredita i emisijom obveznica “drugorazrednim dužnicima” j g

• Jeftin novac posle 11.septembra 2001.• Petnaest godina ekspanzije sektora nekretninaPetnaest godina ekspanzije sektora nekretnina• derivativi - finansijski instrumenti koji su povećali rizike i otežali

kontrolu• Interesi bogatih akcionara menadžera i političara ali i siromašnijihInteresi bogatih akcionara, menadžera i političara, ali i siromašnijih

slojeva koji su dobili šansu da kupuju stanove zaduživanjem• Kreiran je efekat “balona” koji se pre ili kasnije morao

ispumpatip p• Krize se u tržišnom sistemu, međutim, periodično ponavljaju,

što znači da postoje duboki uzroci u sistemu

Doww

Jones DJIA do oktobra 2010.

Industria(D

JIA) al averagge

Velike ekonomske krize:1929/1923 Velika ekonomska kriza

DJIA 5 godinaDJIA poslednjih 5 godina

1987/ “Crni ponedeljak”1990 Pad indexa Nikkei 1997 Azijska kriza1998 Kriza u Rusiji 2000 Internet Bubble2008 Svetska ekonomska kriza

Uticaj politike jeftinog novcaValute Referentna kamatna stopa sep.10 Poslednja

promenaEUR Refinance Rate 1,00% -0,50bpCHF LIBOR Target Rate 0,25% -0,25bpGBP Bank Rate 0,50% -50bpUSD FED Funds Target Rate 0,25% -75bp

0,25%0.25%0,25%Februar 2009

0.25%2010.

• Referentne kamatne stope centralnih banaka su smanjene zbog neutralisanja recesije, ali su premije rizika za Srbiju povećane, a dostupnost izvora finansiranja smanjena.

• Centralne banke “pumpaju” likvidnost da bi ”odmrzle” kreditno tržište• Centralne banke pumpaju likvidnost da bi odmrzle kreditno tržište• Oštar pad industrijske proizvodnje u zoni EU

Zlato

•Dugoročni rast cene zlata:•zlato kao instrument zaštite od rizika

(h dži )(hedžing)

Međuvalutarna kretanjaMeđuvalutarna kretanja

Kriza hipotekarnog tržišta u SAD kao pokretač finansijske krize u svetukao pokretač finansijske krize u svetu

• Uzroci nastanka krizeNi k k i k d ži j– Niske kamatne stope, visoko zaduživanje kreditno nesposobnih dužnika na bazi hipoteke (sub prime morgage loans)hipoteke (sub prime morgage loans),

– Emitovanje obveznica na bazi hipoteka i izmeštanje kredita iz bilansa banaka na tržišteizmeštanje kredita iz bilansa banaka na tržište hartija od vrednosti (“odobrenje radi distribucije”)distribucije )

– Rast kamata, rast broja dužnika koji ne mogu da izmire obaveze prodaja hipoteka i padda izmire obaveze, prodaja hipoteka i pad cene nekretnina

ProsperitetProsperitet...

Lažno davanje podataka o kreditnoj sposobnostiLažno davanje podataka o kreditnoj sposobnosti

Pad cena nekretninaPad cena nekretnina

Sve je išlo “dobro” dok su cene nekretnina rasle, a kamatne stope bile niske.Sve je išlo dobro dok su cene nekretnina rasle, a kamatne stope bile niske.Rastom kamata i korisnika kredita sa slabom kreditnom sposobnošđu dolazi do

Pojave da sve više dužnika ne može da vrati kredite. Rast ponude nekretnina na Tržištu dovodi do pada cena i ceo mehanizam dospeva u kolapsp p p

Primer: Faza rasta

• Stambeni kredit 200.000 USD sa promenljivom kamatnom stopom iproblematičnom kreditnom sposobnošću dužnika odobren npr. 2005.problematičnom kreditnom sposobnošću dužnika odobren npr. 2005. Kamate na kredite su više jer je rizik visok (subprime credit)

• Kamatne stope na tržištu su međutim niske, cena stanova su već di l l k l titi dgodinama rasle, pa se lako mogao naplatiti dug

• građevinska industrija pokretač privrede, hiljade siromašnijih rešavaju stambeni problem jer je kredit odobren računajući prevashodno na p j j j pkolateral,

• Akcije rastu, menadžeri dobijaju enormne bonuse, političari glasove everybady hapyeverybady hapy

Faza padaFaza pada

• Kamatne stope rastu, broj nesolventnih se povećava, na tržištu se pojavljuje veliki broj kuća, cene padaju, prodajom se ne mogu izmiriti dugovidugovi

• Za stan od 200.000 USD dobija se npr. 150.000 uz dalji trend padaKljučni problem: Sekjuritizacija:j p j j• Na bazi hipoteke emitovane obveznice i prodate velikom broju

investitora. One se ne mogu naplatiti jer niko neće da ih kupi, a investicione banke organizatori i garanti bankrotirajuinvesticione banke – organizatori i garanti, bankrotiraju

• Širi se panika i niko ne pozajmljuje novac, tržište novca je zaleđeno• U sistemu gde neizmirivanje obaveza znači brzi bankrot čak i g j

solventne kompanije su na udaru jer ne mogu da dobiju ni kratkoročni kredit

• Država je prinuđena da iz budžeta interveniše sa osnovnim ciljem da• Država je prinuđena da iz budžeta interveniše sa osnovnim ciljem da ponovo uspostavi poverenje i likvidnost sistema, odnosno da spreči domino efekat.

Znaci oporavka – juli 2009.p j

7 ključnih ekonomskih Indikatora za juli 2009.

Zaposlenost gubitak 213.000 radnih mesta u Zaposlenost gjulu

manufaktura sektor se vratio u fazu rasta.

Poverenje potrošača Povećani optimizamPoverenje potrošača Povećani optimizam

Vodeći indikatori četvrti mesec rasta

Iznenađujući pad - potrošači se maloprodaja još uvek uzdržavaju od

trošenja.

Industrijska proizvodnja Podržava optimizam za oporavak oporavak.

Inflacija Najveći pad od 1950

Izvor: www.cnn.money.com

Da li su svi signali pozitivni ili ima i negativvnih? Koji su bili nepovoljni?

7 ekonomskih indikatora oktobar 20107 ekonomskih indikatora oktobar 2010

7 economic indicatorsThe indicator The reading Next update

GDPThe economy grew 1.7% in the second quarter. Oct. 29

Home PricesCase-Shiller 20-city index climbs for the 5th straight month. Oct. 26

Consumer Confidence Optimism takes turn for w orse. Oct. 26

Inflation (CPI)past 12 months driven by fuel and food Core CPI w as flat Oct 15Inflation (CPI) food. Core CPI w as flat. Oct. 15

Retail Salessignal the recovery is getting back on track. Oct. 15

Job GrowthStill w eak, but private sector hiring picks up. Oct. 8

Manufacturing (ISM) Continued expansion. Oct. 1

• Uporediti vodeće idikatore za 2009. i 2010. Prof.dr Zoran Jeremić

Web sajtoviWeb sajtovi

• Beogradska berza :www.belex.rs• Centralni registar www.crhov.rs• Narodna banka: www.nbs.rs• Ministarstvo finansija: www.mfin.gov.yu• NYSE – www.nyse.comS yse co• Nasdaq – www.nasdaq.com• London – www.londonstockexchange.co,uk• www bloomberg comwww.bloomberg.com• www.reuters.com• www.smart money.com• www morningstar com (sajt za investicione fondove)• www.morningstar.com (sajt za investicione fondove)• www.ft.com (Financial Times)• Kao i drugi preporučeni web sajtovi iz knjige

Pitanja za diskusiju (1)

1. Koje su osnovne funkcije finansijskih tržišta i koja je uloga tržišta kapitala?

2 Na kojem tržištu segmentu finansijskog tržišta se obezbeđuju2. Na kojem tržištu segmentu finansijskog tržišta se obezbeđuju potrebna sredstva za likvidnost kompanija, a na kom za investiranje i razvoj?

3 N b i k jih k it ij i k k kl ifik j fi ij k t žišt ?3. Na bazi kojih kriterijuma i kako se klasifikuju finansijska tržišta?4. Kako se dele finansijska tržišta prema rokovima dospeća?5 Kako se dele finansijska tržišta prema organizaciji tržišta?5. Kako se dele finansijska tržišta prema organizaciji tržišta?6. Gde je najzastupljenije finansiranje putem izdavanja hartija od

vrednosti u odnosu na bankarske kredite? U SAD ili Evropi?7. Na koje sve načine kompanija može prikupiti potrebna finansijska

sredstva?

Prof.dr Zoran Jeremić

Pitanja za diskusiju (2)- finansijska i ekonomska kriza -

1 K ji i i k fi ij k i lik1. Koji su osnovni uzroci nastanka finansijske, a potom i velike ekonomske krize? Kakve se paralele mogu povući sa prethodnim ekonomskim krizama?

2. Koji finansijski instrumenti su bili glavni pokretač finansijske krize 2008. godine?

3 Koje finansijske institucije su bile glavni akteri svetske finansijske3. Koje finansijske institucije su bile glavni akteri svetske finansijske krize

4. Kako se zove banka čije je bankrotstvo označilo početak velike svetske finansijske i ekonomske krize?

5. Da li je time bilo prekršeno pravilo “To big to fail” i da li su događaji potvrdila njegovu opravdanost?potvrdila njegovu opravdanost?

6. Kakva monetarna politika se vodi radi ublažavanja efekata ekonomske krize?

7. Koje velike finansijske krize znate?8. Zašto je cena zlata imala visok rast u prethodnoj deceniji?