Seminar Ski Rad - Finansijska Trzista

VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU

EKONOMIJU I PREDUZETNIŠTVO

S E M I N A R S K I R A D

Predmet: FINANSIJSKA TRZISTA I BERZANSKI MENADZMENT

FINANSIJSKA TRŽISTA

Mentor : Student: Prof. dr. Kvrgić Goran Milosavljević Dragan

Br.Indexa : 299-008-09

Finansijska tržištaFinansijska tržišta i berzanski menadzment

Beograd 2010.

Sadržaj :

Uvod................................................................................................................................................2

Finansijski sistem.............................................................................................................................3

1. Pojam i značaj finansijskog tržišta.........................................................................................4

2. Vrste finansijskih tržišta..........................................................................................................5

3. Učesnici na finansijskom tržištu..............................................................................................6

4.1 Centralna banka.....................................................................................................................7

4.2 Poslovne banke......................................................................................................................8

4.3 Ostale depozitne finansijske institucije.................................................................................8

4.4 Nedepozitne finansijske institucije........................................................................................9

4. Finansijska tržišta u Srbiji.....................................................................................................10

Zaključak.......................................................................................................................................12

Korišćena literatura........................................................................................................................13

Milosavljevic Dragan 1


Uvod

Finansijska trzista su ona trzista na kojima se trguje finansijskim sredstvima. Finansijska

trzista predstavljaju jedan od cetiri osnovna oblika trzista – pored roba, rada I usluga. Trzista

posreduju izmedju ponude I potraznje, sto u slucaju finansijskih trzista znaci izmedju stednje I

ulaganja.

Finansijska tržišta predstavljaju najznačajniji deo integralnog tržišta jedne zemlje ili, šire

posmatrano, jednog regiona. Finansisjko tržište, u osnovi, čine kreditno tržište i tržište hartija od

vrednosti, pri čemu mogućnost razvoja i brzina rasta privrede jedne zemlje zavisi, pre svega, od

razvijenosti tržišta hartija od vrednosti. U savremenim uslovima najbrži razvoj beleže tržište

dužničkih i hibridnih hartija od vrednosti, kao i tržište izvedenih hartija, bez koga je nezamislivo

poslovanje jer omogućava sniženje rizika i maksimiziranje profita različitih učesnika.

Tržište kapitala u Srbiji je nestalo početkom Drugog svetskog rata i nije ga bilo

decenijama za vreme socijalisticke vlasti . Počelo je da se obnavlja tek krajem 1980-ih. Berza je

prestala sa radom aprila 1941, a obnovljena je 1989. godine.Prethodnica današnje Beogradske

berze osnovana je 1894. i nekoliko puta je menjala ime.

Iako je finansijsko tržište od vitalnog značaja za razvoj svake privrede, ono u Srbiji

poslednjih godina beleže vrlo spor, nepotpun i vrlo prigušen napredak. Napredak je spor, zato što

je i čitava srpska tranzicija spora. Nepotpun je zato što još uvek nema niza instrumenta koji

postoje na standardnim finansijskim tržištima. A razvoj je prigušen zato što institucionalno

okruženje, loša regulativa, visoke cene trgovanja, loše prakse rada i visoki porezi koče razvoj

finansijskog tržišta.



Finansijski sistem

Finansijski sistem je jedan od sistema koji čini jednu ekonomiju, a koji se bavi štednjom i

investicijama. Finansijski sistem je skup kanala kojima se alociraju slobodna sredstva od onih

kojima su visak – suficitni subjekti, ka onima kojima su slobodna sredstva u manjku i kojima su

neophodna – deficitni subjekti. Finansijski sistem se sastoji od grupe institucija u privredi koje

pomažu da štednja jedne osobe odgovara investiciji neke druge osobe. Finansijski sistem

usmerava retke privredne resurse od štediša ka zajmotražiocima.

Finansijski sistem se sastoji iz tri segmenata : trzista, privrednih subjekata i pojedinaca.

Kao takav finansijski sistem ima osnovni cilj da snabdeva kompanije - privredne subjekte,

dovoljnom kolicinom novca i raznoraznim kreditima. Ti izvori sredstava omogucavaju

privrednim subjektima nesmetan redovan rad, investiranje u privrednu delatnost, rast i razvoj

privrednog subjekta1.

Finansijski sistem moze biti dvojnog karaktera. Postoje finansijski sistemi bazirani na

bankama i finansijski sistemi bazirani na trzistu hartija od vrednosti. Trzisni sistemi bazirani na

bankama su najkarakteristicniji u Nemackoj i Japanu gde su velike i jake banke jaki ucesnici na

finansijskom trzistu. Finansijski sistemi bazirani na trzistu hartija od vrednosti su karakteristicni

za anglo-saksonske privrede.

Finasijska trzista imaju funkciju da obezbede neophodna slobodna sredstva kao sredstva

placanja. Takodje finansijski sistem obezbedjuje nesmetan i olaksan platni promet. On ima i

mobilizatorsku funkciju u cilju podsticanja da se slobodna sredstva prikupe odgovarajucim

mehanizmima u vidu stednje. Zatim se ta sredstva alociraju ka investicionim projektima koji su

profitabilni. Na taj nacin se smanjuju troskovi prikupljanja slobodnih sredava sa jedne strane , a

sa druge strane sami imaoci slobodnih sredstava imaju vecu sigurnost i obezbedjenje svojih

sredstava.

Karatkeristike finansijskih sistema se mogu podeliti na sledece : finansijska trzista,

finansijske institucije i ifinansijski instrumenti.

11 Savic J. i Kvegic G.:Finansijska trzista I berzanski menadzment, VPS Cacak, Beograd, 2008.


http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%98%D0%BD%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1


1. Pojam i značaj finansijskog tržišta

Finansijsko trziste je mesto gde se susrecu ponuda i traznja za novcanim sredstvima.

Finansijska trzista imaju za zadatak da usmeravaju novcana sredstva od onih koji ih imaju kao

visak, ka onima koji ta sredstva nedostaju – odnosno povezuju stednju i investicije. Preko

finansijskog trzista privredni subjekti dolaze do sredstava neophodnih za finansiranje svog

poslovanja.

Finansijsko trziste se moze posmatrati u uzem i u sirem smislu2. U uzem smislu

finansijsko trziste se definise kao organizovani prostor sa tacno definisanim vremenom, trzisnim

pravilima i uslovima kupoprodaje, gde se suceljavaju ponuda i traznja novcem i novcanim

derivatima. U sirem smislu finansijsko trziste predstavlja svako mesto gde se obavjaju

finansijske transakcije.

Finansijska trzista predstavljaju najznacajniji faktor ukupnog ekonomskog i privrednog

sistema u zemljama sa razvijenom trzisnom privredom. Ona omogucavaju normalno odvijanje

privrednih odnosa. Preko finansijskog trzista se vrsi alokacija akumulacije – stednje, sa ciljem da

se ona najefikasnije upotrebi I investira.

Finansiranje privrednih subjekata moze biti trojako. Samofinansiranje je kada subjekat

koristi svoja sredstva za odrzavanje trenutnog stanja i investiranje u razvoj preduzeca. Direktno

finansiranje je kada subjekti kojima je neophodah novcani priliv i subjekti koji ga imaju viska,

direktno stupaju u kontakt. Ovakva vrsta finansiranja je karatkeristicna za anglo-americko

privredno trziste. I na kraju treca vrsta je indirektno finansiranje. Ono se obavlja preko

finansijskih posrednik, uglavnom banaka, kada one prikupljaju sredstva i plasiraju ga putem

uglavnom kredita u investicione projekte privrednih subjekata. Ovaj poslednji vid finansiranja na

finansijskom trzistu je u evropi najrasprostranjeniji pa i kod nas. On je ujedno i najefikasniji i

najsigurniju iz perspektive suficitnih subjekata. Za svoje usluge posrednicke institucije naravno

prihoduju kamatu koja se jos naziva i bankarska marza. Ona predstavlja kamatnu razliku izmedju

2 http://www.megatrend-info.com/forum/index.php?action=dlattach;topic=11015.0;attach=20633 (pristup : 20.12.2009.)


http://www.megatrend-info.com/forum/index.php?action=dlattach;topic=11015.0;attach=20633


kamatnih stopa pasive – prikupljenih sredstava, i aktive – plasiranih sredstava.

2. Vrste finansijskih tržišta

Buduci da je finansijsko trziste organizovan prostor na kome se trguje novcem,

kapitalom, devizama , i to u gotovinskom i bezgotovinskom obliku, i gde se cena kapitala –

kamata, formira na osnovu ponude i potraznje, brojne su podele finansijskog trzista, prema

raznoraznim parametrima i kriterijumima.

Najpre finansijska trzista mozemo posmatrati iz ugla trajnosti sredstava – roka dospeca.

Pa tako po tom kriterijumu imamo trziste kapitala i trziste novca. Obicno se kaze da su sredstva

do godinu dana - novac a preko godinu dana da je to kapital.

Iz ugla prava koja se sticu imanjem hartija od vrednosti, finansijska trzista se dele na

trzista osnovnih hartija od vrednosti – a ona mogu dalje biti duznicke i vlasnicke, i trzista

izvedenih hartija od vrednosti.

Finansijska trzista posmatrana iz ugla prirode transakcija koje se nad njima obavljaju,

mogu se podeliti na trzista primarna(primarna emisija hartija od vrednosti) i sekundarna

trzista(trgovina hartijama od vrednosti prodatim iz primarne emisije). Kod nas nije jos dovoljno

razvijeno trziste sekundarnih hartija od vrednosti. Neki cak smatraju da ga uopste I nema.

Klasifikacija finansijskih trzista prema finansijskim tokovima je izvrsena na direktna i

intermedijarna. Kod direktnih trzista kontakt izmedju suficitnih i deficitnih subjetaka je

neposredan, a kod intermedijarnih izmedju njih je posrednik, najcesce banka.

Podela finansijskih trzista prema tipu finansijske aktive kojima se trguje je izvrsena na

finansijaska trzista novca,finansijska trzista kapitala, produktno trziste, devizno trziste, trziste

finansijskih derivata i trziste osiguranja. Na finansijskim trzistima naovca trgije se kratkorocnim

sredstvima, a trzistima kapitala su predet trgovine dugorocna sredstva. Produktno trziste je trziste

bazicnim proizvodima a trziste deviza je trziste stranim valutama.

Prema mestu gde trgovina obavlja, finansijska trzista se mogu podeliti na lokalna,

nacionalna i medjunarodna.



Kada je u pitanju kriterijum vremena placanja, finansijska trzista se mogu podeliti na

promptna – istovremena, ili placanje odmah po obavljenoj transakciji, I terminska trzista gde se

finansijske transakcije obavljaju sporazumno u nekom buducem trenutku.

Prema mestu organizovanja transakcija finansijska trzista se dele na berzanska trzista sa

strogo formalno definisanom lokacijama i procedurama ponasanja ucesnika, i druga vrsta je

takozvano trziste preko saltera, za koje je karakteristicno da se trgovina obavlja na razlicitim

lokacijama.

Prema vrsti organizovanosti finansijska trzista se mogu svrstati u institucionalna i

neinstitucionalizovana, tj. na ona koja su regulisanastrogim pravilima i ona koja su slobodnijeg

karaktera-manje formalna3.

3. Učesnici na finansijskom tržištu

Učesnike na finansijskim tržištima čine finansijske institucije( Centralna Banka I

Poslovne banke ) i finansijski posrednici. Finansijske institucije mogu se pojaviti kao zajmodavci

ili kao nosioci regulatorne uloge. Osnovna im je uloga da posreduju između suficitnih i deficitnih

ekonomskih jedinica i to tako što prikupljaju akumulaciju preko svojih kreditnih i finansijskih in-

strumenata i vrše njeno usmeravanje kreditiranjem ili kupovinom finansijskih instrumenata zaj-

moprimaoca. Finansijski posrednici povezuju učesnike na finansijskim tržištima ostvarujući

zaradu na osnovu razlike u ceni po kojoj angažuju sredstva i po kojoj ih plasiraju.

Učesnici na finansijskim tržištima vrše sledeće poslove transformisanje finansijske aktive

iz jednog u drugi oblik, razmena finansijske aktive u korist svojih klijenata, pružanje pomoći u

kreiranju novih oblika finansijskih instrumenata i njihovoj prodaji, pružanje savetodavnih i kon-

salting usluga i vršenje poslova u vezi sa upravljanjem portfoliom finansijske aktive.

Neke finansijske institucije nastale su pre finansijskih tržišta kao što su: banke, štedion-

ice, a neke su njegova tvorevina kao što su: osiguravajuće organizacije, penzioni fondovi i inves-

ticione kompanije4. Najcesca klasifikacija finansijskih institucija je na sledeće: centralna banka,

poslovne banke, nedepozitne finansijske institucije, berze i berzanski posrednici3 Savic J. i Kvegic G.:Finansijska trzista I berzanski menadzment, VPS Cacak, Beograd, 2008.4 http://www.telekomakcije.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=5&Itemid=20 (datum pristupa: 18.12.2009.)


http://www.telekomakcije.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=5&Itemid=20


4.1 Centralna banka

Centralna banka ima poseban značaj jer vrši regulativnu ulogu na finansijskom tržištu

posebno na tržištu novca gde određuje nivo novčane mase i kamatnih stopa, jer vrši zaštitu učes-

nika na fin. tržištu a doprinosi razvoju finansijskog tržišta emitovanjem hartija od vrednosti i op-

eracijama na otvorenom tržištu5.

Centralna banka kod nas je NBS kao samostalna i jedinstvena emisiona ustanova mone-

tarnog sistema. Centralna banka ima sledeće funkcije i zadatke: 6

emisija novčanica, novca i kredita održavajući potrebnu količinu novca u opticaju i reg-

uliše visinu kamatnih stopa na finansijskom tržištu

sprovođenje mera kreditno monetarne politike i to putem instrumenata

eskontna politika se sastoji u određivanju visine eskontnih stopa i uslova za odobravanje

kredita (visinu i rok trajanja)

operacije na otvorenom tržištu se sastoje u kupovini ili prodaji različitih hartija od vred-

nosti čime se ostvaruju određeni ciljevi. NBS kupuje hartije od vrednosti kada želi da poveća

likvidnost banaka i njihov kreditni potencijal, čime se i povećava nivo novčane mase, dakle pri-

mena ekspanzivne monetarno kreditne politike i obrnuto prodaje hartije od vrednosti (HOV) u

slučaju restriktivne monetarno kreditne politike.

politika obaveznih rezervi čija je suština u utvrđivanju osnovice i stopi za izdvajanje iz

depozitnih potencijala banaka u korist obaveznih rezervi kod centralne banke.

politikom aktiviranja ili dezaktiviranja depozita centralna banka reguliše nivo novčane

mase

održavanje spoljne solventnosti centralna banka se angažuje na ostvarenju ciljeva devizne

politike kao što su: međunarodna solventnost države, stabilan devizni kurs, otplata dugova, nes-

metano obavljanje platnog prometa idr.

određene poslove za račun države kao što su razni kreditni i fiskalni poslovi a kada su za-

konom stavljeni u nadležnost centeralne banke.

5 Vukosavljevic D.i Kvrgic G. : Bankarstvo, VPS Cacak, Beograd, 2009.6 http://www.link-elearning.com/linkdl/elearning/jedinica.php?IDJedinice=1578 (datum pristupa: 18.12.2009.)


http://www.link-elearning.com/linkdl/elearning/jedinica.php?IDJedinice=1578


I druge kao sto su selektivno kreditiranje privrednih subjekata, kontrola rada banaka i

drugih institucija, održavanje rezervi plemenitih materijala (zlatna politika).

4.2 Poslovne banke

Poslovna banka je institucija koja prikuplja slobodna novčana sredstva (depozite),

odobrava kredite, i obezbeđuje transakcioni novac (plaćanja). Do sredstava dolaze prikupljanjem

različitih vrsta depozita, po viđenju, na osnovu tekućih i žiro računa oročenih i slično. Ali to

mogu biti i sopstvena sredstva kao i kreditni izvori kojima banke raspolažu. Zatim ta sredstva ko-

riste za odobravanje različitih kredita.

Banke se dele na7 :

Univerzalne koje obavljaju sve osnovne bankarske funkcije obezbeđenja plaćanja depoz-

itne funkcije, kreditne funkcije i operacije HOV-a

Komercijalne su ovlašćene da drže to jest kreiraju depozite po viđenju koji posredno

služe kao sredstva plaćanja, obavljaju i kreditnu funkciju što je slučaj kod nas

Investicione posluju sa HOV što im daje mogućnost bavljena širim krugom poslova kao

emisiju HOV, otkup i distribuciju, trgovinu HOV, restruktuiranje preduzeća, promena vlasničke

strukture, konsalting i dr.

4.3 Ostale depozitne finansijske institucije

Štedne i kreditne asocijacije do sredstava dolaze preko štednih depozita stanovništva ali i

emitovanjem različitih HOV-a i plasiraju ta sredstva u kupovinu nekretnina, potrošačke kredite,

ne potrošačke kredite kao i HOV lokalnih organa vlasti.

Štedionice posluju po principu zajedničkih kooperativa, a deponenti su ujedno i vlasnici i

prikupljaju štedne uloge i ne bave se kreditiranjem krajnjih korisnika već to rade preko drugih fi-

nansijskih institucija.

7 http://www.link-elearning.com/linkdl/elearning/jedinica.php?IDJedinice=1578 (datum pristupa: 18.12.2009.)




Kreditne unije svojim članovima odobravaju manje potrošačke kredite putem kreditnih

kartica a vlasnicima unije se prihod isplaćuje u obliku dividende štedno kreditne zadruge. Na-

jčešće odobravaju kredite na konto hipoteke ili zalaganjem određenih vrednosti.

Finansijske kompanije posluju tako što izdaju određene dužničke finansijske instrumente

koje po apoenima i rokovima prilagođavaju kupcima i prikupljaju finansijsku štednju koja raz-

menjuju za potraživanja ili akcije od deficitnih ekonomskih jedinica.

4.4 Nedepozitne finansijske institucije

Ove institucije do sredstava ne dolaze prikupljanjem depozita već na druge načine. Tu

spadaju : ugovorne finansijske institucije, investicioni fondovi I ostale finansijske institucije.

Ugovorne finansijske institucije koje do sredstava dolaze na ugovornoj osnovi, preko pe-

riodičnih uplata u određenim vremenskim intervalima. Tu spadaju: osiguravajuca drustva I pen-

zioni fondovi.

Investicioni fondovi su profesionalno vođene finansijske institucije koje mobilišu kapital

više pojedinaca radi ulaganja u skup HOV različitih emitenata. Imaju poseban oblik pasive jer je

ona skoro u celini sastavljena od akcija investitora tako da se njihov rizik poslovanja kao posred-

nika direktno prenosi na investitora. Koriste se kao značajna poluga privatizacije privrede u

bivšim socijalistickim zemljama.

Ostale fin. institucije koje se nalaze u prostoru između izvornih vlasnika fin. štednje i kra-

jnjih korisnika kao što su: razne fin. kompanije koje do sredstava dolaze emisijom svojih HOV

ili uzimanjem kredita od komercijalnih banaka i investiraju ih u obveznice i akcije preduzeća ili

kreditiraju preduzeća i fizička lica.

Osiguravajuće organizacije su fin. institucije koje za utvrđenu naknadu (premiju)

obezbeđuju isplatu ugovorene sume ukoliko se desi određeni osigurani slučaj. Dakle one kreiraju

i prodaju svoje obaveze u obliku polise životnog osiguranja i raznih vrsta rizika i time prikupl-

jaju fin. štednju, koju zatim u obliku kredita daju drugim fin. institucijama i od njih kupuju ob-

veznice, zapise, akcije i sl. čime transformisu fin. štednju do deficitnih ekonomskih jedinica. Ako



nisu u mogućnosti da pokriju veliki obim potencijalne štete pribegavaju koosiguranju ili reosigu-

ranju (Londonski lojds)8.

Penzioni fondovi do sredstava dolaze iz uplata doprinosa zaposlenih poslodavaca

obezbeđujući pojedincima sigurnost po završetku radnog veka i transferišu ih do deficitnih

ekonomskih jedinica slično kao i osiguravajuća društva. Penzioni fondovi raspolažu znatnim fin.

sredstvima.

4. Finansijska tržišta u Srbiji

Za razliku od zelene pijace ili tržišta stanova, koja su postojala proteklih decenija, tržišta

kapitala u Srbiji su nestala sa početkom Drugog svetskog rata i nije ih bilo tokom decenija komu-

nističke diktature. Počela su da se obnavljaju tek krajem 1980-ih. Prethodnica današnje

Beogradske berze osnovana je 1894. i nekoliko puta je menjala ime. Berza je prestala sa radom

aprila 1941, a obnovljena je 1989. godine.

Iako su finansijska tržišta od vitalnog značaja za razvoj svake privrede, ona u Srbiji

poslednjih godina beleže vrlo spor, nepotpun i vrlo prigušen napredak. Napredak je spor, zato što

je i čitava srpska tranzicija spora. Nepotpun je zato što još uvek nema niza instrumenta koji pos-

toje na standardnim finansijskim tržištima. A razvoj je prigušen zato što institucionalno

okruženje, loša regulativa, visoke cene trgovanja, loše prakse rada i visoki porezi koče razvoj fi-

nansijskog tržišta.

Prvi i pojedinačno najveći problem je težnja države i njene birokratije da direktno utiče

na pojedine segmente finansijskih tržišta. Snažan uticaj države se vidi kod penzionih fondova,

monetarne politike, osiguranja i bankarstva. Recept za smanjenje uloge države su privatizacija,

deregulacija i liberalizacija. Država bi trebalo da ukine porez na kapitalnu dobit od štednje i tr-

govine HoV. Time će se podstaći štednja i ulaganja, a Srbija će biti kompatibilna sa okolnim

zemljama.

Drugi veliki problem je zaštita pojedinih interesnih grupa. Ona se vidi kod monopo-

lizacije državne berze i centralnog registra, obaveze trgovanja preko brokera, stvaranja visokih

deviznih rezervi. Takođe su moguća uvozna ograničenja u slučaju da uvoz ugrožava neke do-

8 http://www.ien.bg.ac.yu/BBA/Info_paketi/2007-08/3_finansijska_trzista.htm (prisrup : 21.12.2009.)


http://www.ien.bg.ac.yu/BBA/Info_paketi/2007-08/3_finansijska_trzista.htm


maće sektore. Nepotrebna je monopolska zaštita dinara. Jedini način da dinar postane dobra val-

uta je da se izloži konkurenciji evra i drugih valuta. Naravno, time će se ograničiti diskreciona

moć države u monetarnoj politici.

Treći veliki problem je obimna i nepotrebna regulacija. Ona je najčešće u službi kontrole

i usmeravanja tokova na finansijskim tržištima od strane države. Putem ove kontrole se određuju

dobitnici i gubitnici, umesto da to radi tržište, kao što se omogućava ili onemogućava ulaz u po-

jedine delatnosti



Zaključak

Preko finansijskih tržišta privredni subjekti dolaze do sredstava neophodnih za

finansiranje svog poslovanja. Ona olakšavaju povezivanje subjekata koji raspolažu viškovima

finansijskih sredstava i subjekata kojima nedostaju finansijska sredstva, odnosno povezuju dve

značajne makroekonomske kategorije – štednju i investicije.

Finansijska tržišta predstavljaju najznačajniji faktor ukupnog ekonomskog i privrednog

sistema u zemljama sa razvijenom tržišnom privredom. Ona omogućava normalno odvijanje

privrednih odnosa.

Preko finansijskih tržišta vrši se alokacija akumulacije sa ciljem da se ona najefikasnije

upotrebi u proizvodnji. Subjekti koji raspolažu viškovima sredstava, putem kredita ili vlasničkih

udela stavljaju ih na raspolaganje subjektima koji se bave proizvodnjom.

Finansijska tržišta se mogu posmatrati u širem i užem smislu. U širem smislu, finansijska

tržišta postoje svuda gde se obavljaju finansijske transakcije. U užem smislu, mogu se definisati

kao organizovana mesta na kojima se susreću ponuda i tražnja za različitim oblicima finansijskih

instrumenata (ili aktive).

Finansijska tržišta predstavljaju najznačajniji i najosetljiviji deo ukupnog ekonomskog i

finansijskog sistema svake zemlje. Ona omogućavaju normalno i nesmetano funkcionisanje

nacionalne ekonomije. Na njima se odražavaju sva zbivanja u realnim tokovima društvene

reprodukcije. Ona predstavljaju jedan od osnovnih postulata tržišne privrede.

Finansijska tržišta su deo ekonomskog sistema. Na njih vrše uticaj promene na tržištu

proizvoda i promene faktora proizvodnje. Takođe, finansijska tržišta vrše povratni uticaj na

tržište proizvoda i faktore proizvodnje. Razvojem finansijskih tržišta povećava se ponuda

finansijskih instrumenata, čime i drugi oblici aktive postaju predmet tržišnog valorizovanja.

Finansijska tržišta imaju veliki značaj za razvoj proizvodnje, povećanje društvenog

proizvoda i ostvarivanje akumulacije.



Korišćena literatura

Savic J. i Kvegic G.:Finansijska trzista I berzanski menadzment, VPS Cacak, Beograd,

2008.

Vukosavljevic D.i Kvrgic G. : Bankarstvo, VPS Cacak, Beograd, 2009.

http://www.telekomakcije.rs/index.php?

option=com_content&view=article&id=5&Itemid=20 (datum pristupa: 18.12.2009.)

http://www.link-elearning.com/linkdl/elearning/jedinica.php?IDJedinice=1578 (datum pristupa: 18.12.2009.)

http://www.megatrend-info.com/forum/index.php?action=dlattach;topic=11015.0;attach=

20633 (pristup: 20.12.2009.)

http://www.ien.bg.ac.yu/BBA/Info_paketi/2007-08/3_finansijska_trzista.htm (prisrup : 21.12.2009.)


http://www.ien.bg.ac.yu/BBA/Info_paketi/2007-08/3_finansijska_trzista.htm

http://www.megatrend-info.com/forum/index.php?action=dlattach;topic=11015.0;attach=%2020633

http://www.megatrend-info.com/forum/index.php?action=dlattach;topic=11015.0;attach=%2020633




Documents

Seminar Ski Rad - Finansijska Trzista