Finansijska tržišta

SADRAJ

UVOD............................................................................................................................1 1. OSNOVE FINANSIJSKOG SISTEMA....................................................................3 2. OSNOVNI ELEMENTI FINANSIJSKOG SISTEMA..............................................6 2.1. Finansijsko trite................................................................................................9 2.2. Finansijske institucije........................................................................................10 2.3. Finansijski instrumenti......................................................................................14 3. FINANSIJSKE INSTITUCIJE................................................................................16 INSTITUCIJE..........................................................................................................17 3.1 Centralna banka..................................................................................................19 3.3. Narodna banka Srbije........................................................................................25 ................................................................................................28 3.4. Poslovne banke........................................................28 3.5. Poslovne banke u Srbiji.....................................................................................29 3.6. Ostale depozitne finansijske institucije kao uesnici na finansijskom tritu...31 3.7. Depozitne finansujske institucije.....................................................................32 3. 8. Nedepozitne finansijske institucije...................................................................33 ZAKLJUAK.............................................................................................................38 LITERATURA.............................................................................................................40

UVOD

Novanim tritem se smatra susret ponude i tranje novca i novanih sredstava, pri emu se vri njihovo izravnanje uz kamatnu stopu koja predstavlja cenu novca i novanih sredstava. Banke i druge finansijske organizacije nekada nude plasman, a nekada trae slobodna sredstva. Preduzea koja su spremna da stave na raspolaganje sredstva

drugim preduzeima na odreeno vreme, uz naknadu u vidu kamate i uz druge uslove, ine ponudu novca, odnosno novanih sredstava koja su im potrebna za odreeno vreme, preduzeima koja su spremna da plate naknadu za njihovo korienje i da ispune druge uobiajene uslove iz ovih odnosa. Razvoj novanog trita, na kojem se sreu razne finansijske i druge organizacije, zatim razliita struktura, namena i mogunosti korienja sredstava, uticali su na to da se razliito definie pojam i sutina novanog trita. Imajui u vidu slinosti i razlike koje postoje u shvatanjima i tumaenjima novanog trita, najloginije je da se novano trite podeli na dva dela, i to na: novano trite i trite kapitala. Kada je u pitanju ponuda i tranja kratkoronih novanih sredstava, ija je namena obavljanje kratkoronih poslova, u tom sluaju se moe govoriti o tritu novca, odnosno o novanom tritu u uem smislu. Ponuda i tranja na novanom tritu, globalno posmatrano, moe da se javi u dva vida. Prvi vid ponude predstavlja odnos izmeu banaka i nebankarskih sektora na novanom tritu, a drugi vid odnos banaka kada se jedne javljaju na strani ponude, a druge na strani tranje. U prvoj fazi, banke se javljaju u funkciji tranje, a imaoci sredstava u vidu kratkoronih depozita, slobodnih sredstava, uloga na tednju i drugih predstavljaju ponudu koju banke apsorbuju uz plaanje cene u vidu kamate. U drugoj fazi, banke se javljaju sa prikupljenim sredstvima na strani ponude, a nebankarski sektori na strani tranje, koji primaju sredstva i za njihovo korienje plaaju kamatu. Poseban vid odnosa na tritu novca predstavlja deo trita gde se javljaju banke, jedne na strani ponude a druge na strani tranje. One banke koje u toku dana ili na dui period imaju vea primanja od izdavanja, raspolau odreenim vikom sredstava koji nude bankama koje imaju obrnutu situaciju. Informacije o pozitivnom saldu iz koga se mogu izdvojiti sredstva za kratkorone pozajmice drugim bankama, kao i potrebe banaka koje imaju obrnutu situaciju, izmenjuju se na dogovoreni nain. Sama tehnika ugovaranja i prenosa sredstava po pravilu je jednostavna. U koliko bankarski sistem doe u situaciju da ne moe meusobno da pokrije ceo negativni saldo, u tom sluaju se trai intervencija centralne banke, i inostranih banaka, kada je to potrebno. Druga vrsta trita gde se susreu ponuda i tranja dugoronih novanih sredstava naziva se trite kapitala ili finansijsko trite, koje predstavlja trite u irem smislu. Na ovom tritu se obino pojavljuju specijalne banke, koje se 2

prvenstveno bave prikupljanjem na dui rok, na drugoj strani. Izvori sredstava koja su predmet trita kapitala predstavljaju sredstva raznih fondova i druga sredstva koja se mogu angaovati na dugi rok. S obzirom da se na tritu kapitala susreu ponuda i tranja velikog obima novanih sredstava, i s obzirom na njihov karakter, trite ovih sredstava se proiruje van granica jedne zemlje. Usled toga dolazi do prelivanja sredstava iz jedne u drugu zemlju, pa se onda govori o meunarodnom, odnosno svetskom tritu kapitala. Izmeu trita novca i trita kapitala, iako su podeljena, postoji odreena povezanost. Ako se ispostavi da su, ukupno posmatrano, povoljniji uslovi za plasman sredstava na jednom nego na drugom tritu, u tom sluaju moe doi, pod odreenim uslovima, do prelivanja sredstava sa jednog na drugo trite. Svet novca, kapitala, tednje, investicija, berzi, i berzanskog poslovanja esto je zbunjujui i nepoznat. To je svet koji se ini veoma komplikovanim i neshvatljivim, mada se ini da je odvojen od naeg svakodnevnog ivota, on direktno utie na sve nae odluke, planove, budunost. Misterija novca i finansijskog kapitala najveim delom se odnosi na mehanizam i efekte funkcionisanja finansijskog trita i berzi. Pojam, karateristike, kategorije, ponaanje, visoki rizici i gubici, ali i ogromni dobici na savremenim berzama danas postaju nezaobilazna pitanja. U ekonomskoj literaturi jedno od najee razmatranih pitanja jeste pitanje funkcionisanja finansijskog sistema u privredi. Veliki broj ekonomista u svojim radovima pokuao je da to preciznije definie finansijski sistem, i da identifikuje njegovu sutinu, funkcije, determinante i elemente. U svim ovim istraivanjima istie se potreba da finanisjki sistem bude to razvijeniji i efikasniji jer je to preduslov za normalno funkcionisanje jedne privrede.

1. OSNOVE FINANSIJSKOG SISTEMA

U ekonomskoj literaturi jedno od najee razmatranih pitanja jeste pitanje funkcionisanja finansijskog sistema u privredi

3

Brojne su definicije finansijskog sistema. Meutim, sve te razliite definicije mogu se grupisati i svesti na jednu: finansijski sistem je sistem kanala kojim sredstva cirkuliu izmeu razliitih privrednih subjekata u privredi, a sastoji od seta trita, pojedinaca i organizacija koji trguju na tim tritima i supervizorskih tela koja su odgovorna za njihovo regulisanje. Dakle, finansijski sistem je deo ukupnog privrednog sistema jedne zemlje. Upravo odlike privrednog sistema odreuju i karakteristike finansijskog sistema. Drugim reima, finansijski sistem zavisi od politikih odnosa, dostignutog stepena razvoja privrede i drugih faktora. Razvijenost finansijskog sistema zavisi i od broja uesnika ali i od broja finansijskih instrumenata. Osnovni zadatak finansijskog sistema jeste snabdevanje privrednih subjekata dovoljnom koliinom novca i kredita. Dakle, finansijski sistem preko finansijskog trita i finansijskih posrednika koji su ujedno i osnovni delovi ovog sistema obezbeuje neophodne koliine sredstava kojima se finansira redovno poslovanje privrednih subjekata, ali i sredstva za investicije, rast i razvoj. Finansijski sistem preko svojih osnovnih elemenata usmerava sredstva od onih privrednih subjekata koji imaju vikove novanih sredstava ka onima kojima su ta sredstva neophodna za finansiranje svojih potreba. Ovaj proces se odvija na finansijskom tritu. Na ovom tritu se uz delovanje finansijskih posrednika povezuje tednja sa investicijama. Na strani tednje se uglavnom pojavljuje sektor stanovnitva, dok se na strani tranje uglavnom pojavljuje proizvodni sektor, koji sredstva tednje pretvara u investicije kojima finansira proizvodnju, i na taj nain obezbeuje rast i razvoj privrede.1 Povezujui tednju i investicije finansijski sitem utie na privredni rast, tanije omoguava de se proces razvoja ubrza. Osnovni cilj je da se prikupljena tednja efikasno usmeri ka investitorima koji e kroz produktivnu upotrebu ovih sredstava obezbediti rast i razvoj. Rast proizvodnje uticae na rast zaposlenosti, rast zaposlenosti dovee do rasta prihoda stanovnitva koji e s jedne strane, poveati tranju na tritu i time dalje podsticati rast proizvodnje kako bi se zadovoljila nova tranja, a sa druge strane poveae i iznos tednje. U teoriji generalno postoje dva tipa finansijskog sistema i to: finansijski sistem zasnovan na bankama i finansijski sistem zasnovan na tritu hartija od vrednosti.1

Preuzeto iz Upravljanje poslovnim finansijama, prof.dr S. Vujovi, prof.dr G. Kvrgi, aak, 2008.god.

4

Prvi tip finansijskog sistema zastupljen je recimo u Nemakoj i Japanu, a drugi je karakteristian za Anglo-Ameriku privrednu praksu. Finansijski sistem baziran na bankama povezuje se sa Nemakim tipom socijalne ekonomije ili sa Japanskom administrativno usmeravanom ekonomijom. Privredni sistemi organizovani na ovaj nain svojim karakteristika utiu i na finansijski sistem ove dve zemlje. Njihovim finansijskim sistemom dominira nekoliko velikih univerzalnih banaka koje su tesno povezane sa industrijom, dok penzioni fondovi i slini tipovi institucionalnih investitora imaju manje znaajnih uloga. U ovom sistemu odnos izmedu onih koji obezbeuju sredstva i onih koji sredstva koriste je direktan. Ovaj odnos se manifestuje i kroz vlasnitvo banaka u kompanijama, to bankama omoguava da kontroliu upotrebu sredstava i da utiu na upravljaku strukturu ovih kompanija. Osnovni mana ovakvog finansijskog sistema je nedostatak javno prezentiranih informacija. Ograniena javna dostupnost informacija je direktna posledica specifinih odnosa banke i kompanije. Finansijski sistem zasnovan na bankama je vrlo koncentrisan i uloga finansijskih institucija, a pogotovo banaka je kljuna u njemu. Finansijski sistem zasnovan na tritu predstavlja nain internacionalizacije rizika u odsustvu bliske veze izmeu banaka i kompanija.2 Trite kapitala je kljuno u nadgledanju rezultata poslovanja kompanija. Trite kapitala prua mogunosti za spoljanju kontrolu poslovanja kompanija. Ovaj model je baziran na irokoj dostupnosti javnih informacija i navanosti reputacije kompanije. U kompanijama prisutna je velika disperzija vlasnitva, tako da pojedinani akcionari ne mogu da ostvare veliki uticaj, pa je veoma vana naknadna kontrola preuzimanja kompanije. Od industrijskog menadmenta se oekuju visoke zarade na kapital i to u kratkom roku. U sliaju da neka kompanija nema dobre rezultate poslovanja cene akcije te kompanije e padati na tritu pa e ih akcionari prodavati. U ovoj situaciji zainteresovani ivestitori lako e doi do veinskog paketa akcija.

2


5

Kao to moemo videti u trino orijentisanom finansijskom sistemu banke imaju sasvim drugaiju ulogu. Akcijski kapital banaka je mali, njihove obaveze prema preduzeima su depoziti koji su uglavnom po vienju.

2. OSNOVNI ELEMENTI FINANSIJSKOG SISTEMA

6

Finansijski sistem mora biti tako postavljen da omoguava normalno funkcionisanje privrede, odnosno:3 1) 2) 3) 4) 5) 6) obezbeuje neophodna sredstva plaanja; olakava obavljanje platnog prometa; mobilise finansijsku tednju; vri alokaciju slobodnih sredstava; smanjuje rizik mobilizacije i alokacije sredstava; odreduje cenu rizika, tj. cenu upotrebe sredstava itd. Karakteristike finansijskog sistema jedne zemlje odreene su pre svega karakteristikama privrednog sistema te zemlje.Meutim, postoje neke zajednike karakteristike svih finasijskih sistema, a to su: 1) 2) 3) finansijsko trite; finansijske institucije; finansijski instrument!

Sutina finansijskog sistema je u tome da razliite finansijske institucije i trita konkuriu za ogranienu tednju, pri emu nude razliite finansijske instrumente i usluge, posebno veliki broj hartijaod vrednosti.4 Finansijskih trita usmeravaju finansijska sredstva od onih koji (investitori) imaju viak - jer troe manje nego to zaradjuju - ka onima (potraioci) kojima ova sredstva nedostaju - jer ele da potroe vise nego to zaradjuju. Ovi poslednji su u stanju ili da sredstva produktivno investiraju ili pomou tih sredstava ele da to pre dodju do odredjene realne aktive (krediti za kue, stanove, automobile itd). Funkcija finansijskih trita je veoma znaajna sa ekonomskog aspekta poto onaj koji ima suficit finansijskih sredstava najee nije u mogunosti da ih produktivno investira. Na taj nain finansijsko trite obezbedjuje stalnu uposlenost kapitala. Finansijska sredstva izmedju investitora i potraioca se mogu kretati na dva naina: direktan i indirektan. Direktno finansiranje znai da se investitor zaduuje direktno kod poverioca na finansijskom tritu, ili uzimajui kredit ili plasirajui HOV koje je emitovao.3

Preuzeto iz Upravljanje poslovnim finansijama, prof.dr S. Vujovi, prof.dr G. Kvrgi, aak, 2008.god.4

Samuelson & Nordhaus: Economics, Eighteennth Edition, McGraw Hill, International Edition, Singapore, 2005.

7

Indirektno finansiranje znai da se finansijska transakcija izmedju investitora i potraioca obavlja uz pomo finansijskog posrednika. Praksa pokazuje da je indirektno finansiranje po obimu mnogo znaajnije u odnosu na direktno. Postoji vise razloga za takav zakljuak. Naime, zbog veliine dananjih integrisanih internacionalnih finansijskih trita i brojnosti uesnika, kako na strani ponude tako i na strani tranje, teko se moe oekivati da e u jednom dinaminom i sloenom okruenju potencijalni individualni investitor napraviti optimalan investicioni izbor koji bi uskladio njegove preferencije po pitanjima ronosti sa prihvatljivim rizikom i oekivanim prinosima. Prepreke tome su, na primer: visoki informacioni trokovi traenja, visoki transakcioni trokovi poslovanja (ukoliko se ne posluje na bazi ekonomije obima), izraen problem poverenja i problem asimetrine informisanosti. Veoma vanu ulogu u ublaavanju ovih problema, kao i podizanju efikasnosti finansijskog poslovanja, uspeno obavljaju finansijski posrednici izvravanjem sledeih funkcija: transformacija ronosti {maturity intermediation), reduciranje transakcionih trokova i diversifikacija rizika {transaction costs reduction and risk diversification), mehanizam plaanja {payments mechanism) i ublaavanje problema asimetrine inform isanosti {offsetting the asymmetric information problem).5 Pod finansijskim institucijama podrazumevamo posrednike u prenosu sredstava izmeu finansijski suficitarnih i finansijski deficitarnih transaktora. Finansijske institucije moemo smatrati proizvoaima razliitih oblika zajmova i novca koji su Ijudi voljni da pozajme, a iza toga, naravno, sledi da te institucije prisvajaju profit koji nastaje kao rezultat naplaivanja kamate zajmoprimca po tarifi koja je vea od kamate koja se plaa zajmodavcu. Maksimiranje profita se postie kada je ostvarena najvea razlika izmedu ukupnih prihoda i ukupnih trokova, te je potpuno razumljiv zakljuak da ekonomija obima igra veoma bitnu ulogu pri proizvodnji finansijskih proizvoda. Finansijske institucije posreduju izmedju dve strane, jednu stranu stranu cine zajmodavci (tedie - SSUs), a drugu zajmoprimci (potroai - DSUs).

5

Mankiw G.: Osnovi ekonomije, MATE d.o.o., Zagreb, 2006. str. 586-590.

8

2.1. Finansijsko trite

Teko je dati jedinstvenu i univerzalnu definiciju finansijskog trita jer postoje razliiti pristupi u njegovom definisanju, ali najee se finansijsko trite defmie kao mesto na kome se sueljavaju ponuda i tranja za novanim sredstvima. Finansijko trite moe da se posmatra u uem i irem smislu. Finansijsko trite u uem smislu definie se kao organizovan prostor sa tano utvrenim vremenom, trinim pravilima i uslovima kupoprodaje na kome se susreu ponuda i tranja za novanim sredstvima. Na ovaj nain defmisano finansijko trite naziva se jo i berzom a promet koji se na njemu odvija naziva se berzanskimprometom. Pod inansijskim tristem u irem smislu podrazumeva se svako mesto gde se obavljaju finansijske transakcije. Ovako definisano finansijsko trite podrazumeva trgovanje novcem i njegovim oblicima van berze, pa se promet na ovim tritima naziva vanberzanskim prometom. Najire prihvaena definicija finansijskog trita je da .je finansijsko trite organizovano mesto na kome se susreu ponuda i tranja za razliitim oblicima finansijskih instrumenata. Dakle, na finansijskom tritu se s jedne strane nalaze oni koji imaju vikove likvidnih sredstava i spremni su da ih uz odgovarajuu nadoknadu ustupe onim subjektima kojima ova sredstva nedostaju. Na ovakav nain finansijsko trite obavlja jednu od svojih osnovnih funkcija a to je alokacija slobodnih finansijskih sredstava. Osim toga, na ovom tritu se formira i jedna od najvanijih cena u privredi a to je kamatna stopa.6 Da bi se obezbedila stabilnost privrede potrebno je ovu neuskladenost eliminisati ili pak smanjiti. Ovaj cilj moe se ostvariti na dva naina. Prvi je administrativni nain prikupljanja i alociranja akumulacije, preko budeta, preko posebnih investicionih fondova ili preko posebnih dravnih bankarskih institucija. Drugi nain je putem formiranja i postojanja odredenog oblika finansijskog trita koji u sebe ukljuuje trite novca, trite kapitala i devizno trite. Savremene trine ekonomije poznaju tri osnovne metode finansiranja reprodukcije, i to su:6

Kamatna stopa je nadoknada koju dobijaju subjekti koji ustupaju svoja likvidna sredstva, a plaaju je subjekti koji ta sredstva koriste.

9

1) 2) 3)

samofinansiranje, direktno finansiranje i indirektno finansiranje.

Samofmasiranje podrazumeva da ekonomski subjekti koriste sopstvena sredstva za finansiranje investicija, dok druga dva metoda finansiranja podrazumevaju finansiranje preko trita. Direktno finansiranje podrazumeva direktan kontakt izmedu subjekata koji imaju vikove likvidnih sredstava i onih kojima su ta sredstva neophodna za finansiranje investicija, to znai da su kod direktnog finansiranja iskljueni finansijski posrednici. Kod indirektnog finansiranja nema direktnog kontakta izmeu zajmodavaca i zajmotraioca, ve se sredstva transferiu izmeu ekonomskih subjekata preko posrednikih finansijskih institucija.

2.2. Finansijske institucije

Finansijski trite obuhvata veliki broj uesnika, i to je ono razvijenije i broj uesnika na njemu je vei. Glavni uesnici na finansijskim tritima su finansijske institucije i finasijski posrednici. Finansijske institucije imaju zadatak da prikupljaju slobodna novana sredstava, i usmeravaju ih u finasijske plasmane i vre razliite finansijske usluge. Ove institucije prikupljaju novana sredstva u razliitim oblicima: kao depozite, kao uloge na transakcionim raunima, sredstva u obliku kredita, sredstva prikupljana emisijom hartija od vrednosti itd. Ovako prikupljena novana sredstva plasiraju se kao krediti, kroz kupovinu hartija od vrednosti na finansijskom tritu ili se plasiraju kroz realne plasmane, plasmane u robu itd.7 Uesnici na finansijskom tritu obavljaju sledee poslove: 1) 2) 3) 4) 5)7

transformiu finasijsku aktivu iz jednog u drugi oblik vre razmenu finasijske aktive u korist svojih klijenata preuzimaju kreirane instrumente i vre njihovu prodaju pruaju savetodavne i konsalting usluge upravljaju portfoliom finasijske aktive.


10

Sve finansijske institucije moemo podeliti u sledee grupe: 1) 2) 3) 4) depozitne finansijske institucije (centralna banka, poslovne banke) nedepozitne finansijske institucije berze berzanski posrednici.

Najvaniji uesnik na finansijskom tritu je centralna banka. Njena vanost proizilazi iz zadataka koje ova institucija ima u monetarnom i privrednom sistemu jedne zemlje. Preko finansijskog trita centralna banka regulie koliinu novca u opticaju. Trite novca je deo finansijskog trita preko kojeg centralna banka ostvaruje osnovne ciljeve definisane monetarnom politikom. Sve odluke koje centralna banka donosi usklaeni su sa ciljevima ekonomske politike, pa su instrumenti monetarne politike koje centralna banka koristi prilagoeni ciljevima ekonomske politike. Uestvujui na finansijskom tritu centralna banka formira pravila ponaanja s ciljem ostvarenja njenih zadataka, a ova pravila su obavezujua za sve uesnike na finansijskom tritu. Drugi vaan uesnik na finansijskom tritu jesu poslovne banke. Na finansijskom tritu poslovne banke prikupljaju slobodna novana sredstva i odobravaju kredite komitentima kojima su sredstva potrebna. Poslovne banke se na finansijskom tritu mogu javiti i na strani ponude i na strani tranje. One na tritu prikupljaju slobodna sredstva i plasiraju ih zainteresovanim privrednim subjetima, vodei pri tome rauna o to efikasnijoj upotrebi tih sredstava. Pored centralne banke i poslovnih banaka u depozitne institucije svrstavaju se i tedno-kreditne zadruge, tedionice, kreditne unije, razni institucionalni investitori itd. O njihovoj ulozi i poslovima koje obavljaju detaljnije emo raspravljati kasnije u knjizi. Nedepozitne finansijske institucije su finansijski posrednici koji na finansijskom tritu prikupljaju slobodna novana sredstva i usmeravaju ih ka korisnicima. Ove institucije su sline bankama, ali se od banaka razlikuju po tome te ne primaju depozite i ne odobravaju kredite po osnovu kojih se vri emisija novca. Nedepozitne finansijske institucije mogu se podeliti na: 11

1) ugovorene institucije 2) investicione fondove 3) ostale finansijske institucije. Ugovorne institucije sredstva prikupljaju na osnovu sklopljenih ugovora, u kojima se tano definie vremene i nain prikupljanja sredstava. U ovu grupu spadaju osiguravajue kue i penzioni fondovi. Osnova funkcionisanja investicionih fondova je prikupljanje slobodnih sredstava vise pojedinaca, a sa ciljem ulaganja tih sredstava u razliite vrste hartija od vrednosti na finansijskom tritu. Pored ovih postoje jo veliki broj finasijskih posrednika koji posluju na finansijskom tritu. Najznaajniji pripadnik grape ostalih finansijskih institucija jesu fmansijske kompanije, koje do sredstava dolaze prodajom svojih hartija od vrednosti ili zaduivanjem kod poslovnih banaka. Ovako prikupljena sredstva plasiraju uglavnom u obveznice i akcije preduzea, a veom esto se kreditira i stanovnitvo. Berza se najee definie ka organizovano mesto na kome se po unapred utvrenim pravilima trguje novcem i njegovim oblicima. Berza ima dvostruku ulogu. S jedne strane, berza je institucija finansijskog trita, a s druge strane istovremeno je i finansijsko trite. Predmeti kojima se trguje na berzi su standardizovani tako da se njima lako trguje, odnosno trgovina je brza i efikasna'. Ovo je vano iz dva razloga: prvo, standardizuju se predmeti trgovine i sama pravila trgovine, i drugo, prua se zatita uesnicima na berzi.8 Berze imaju jasno defmisana pravila po kojima rankcioniu. Ta pravila se odnose na uesnike na berzi, ali i na materijal kojim se trguje. Tako se, prilikom osnivanja berze jasno definie ta sve uesnici treba da ispune da bi mogli da trguju na berzi, a takoe se odreuju i pravila vezana za predmete trgovanja. Postoji nekoliko pravila koje u svom poslovanju berza mora da ispuni: 1) 2)8

trgovanje mora biti po zakonu, interesi svih uesnika na berzi moraju biti zatieni,


12

3) 4)

mora postojati pravilnik ponaanja uesnika, i informacije o radu berze moraju biti dostupne svim uesnicima.

U razvijenim trinim privredama berze se javljaju u dva osnovna oblika: kao organizovana ili institucionalizovana berza, i otvorena ili neinstitucionalizovana berza. Organizovana berza se jo naziva i legalnim novanim tritem na kome se susreu ponuda i tranja. Ovako organizovano trite olakava trgovinu i utvrdivanje cene pozajmljenih sredatava. Poslovne banke su osnovni uesnici na ovakvo organizovanom tritu novca. Oni prijavljuju trenutne vikove novca dok druge formiraju tranju. U zavisnosti od likvidnosti banaka i orijentacije monetarne politike na tritu se nekada javlja manjak a nekada viak ponude u odnosu na efektivnu tranju. Otvorena berza se jo naziva i slobodnim tritem. Na ovom tritu nema specijalnih pravila koje moraju uesnici da ispunjavaju, pa se na njemu javljaju svi privredni subjekti koji imaju vikove likvidnih sredstava ali i oni kojima ta sredstva nedostaju. Ovo trite odlikuje se i velikim stepenom konkurencije, i u zavisnosti od ponude i tranje na ovome tritu formira se cena upotreba sredstava. Ovo trite se jo naziva i nelegalnim tritem.. Na ovom tritu prisutne su mnogo vee pekulacije i manipulcije sa formirajem i menjanjem poslovnih oekivanja o kretanju kamatne stope, stope inflacije, deviznog kursa i profitne stope. Ovo trite nastaje i iri se obino u kriznim situacijama i u vremenu politiko privredne nestabilnosti.9 Suzbijanje ovih trita je neophodan preduslov uspenog stabilizovanja privrednih kretanja. Berze moemo podeliti i na osnovu predmeta kojima se trguje, na: 1) 2) robne berze finansijske berze Na robnim berzama se trguje razliitim robama i uslugama, dok se na finansijskim berzama trguje novcem i njegovim supstitutima.9


13

Berzanski posrednici su uesnici na berzi. Da bi uestvovali na berzi moraju ispuniti odreena pravila i dobiti dozvolu za rad od osnivaa berze. Berzanski posrednici su pravna lica koja trguju hartijama od vrednosti na finansijskom tritu. Berzanske posrednike moemo podeliti u dve grupe: brokere i dilere. Brokeri posreduju izmeu kupaca i prodavaca hartija od vrednosti i za svoje usluge naplauju proviziju. Dakle, oni nisu vlasnici hartija od vrednosti kojima se trguje, ve poslove obavljaju u tue ime i za tu raun. Za razliku od brokera dileri kupuju i prodaju finansijske instrumente u svoje ime i za svoj raun, i zaradu ostvaruju na razlici u ceni po kojoj su kupili i ceni po kojoj su prodali finansijske instrumente. Na svremenim finansijskim tritima veina berzanskih posrednika istovremeno obavlja i brokerske i dilerske poslove. Usluge koje pruaju uesnicima na finansijskim tritima su brojne a najee su: kupovina i prodaja finansijskih instrumenata, kratkorono kreditiranje, uvanje hartija od vrednosti, pruanje savetodavnih, konsultativnih i drugih usluga.

2.3. Finansijski instrumenti

U ekonomskoj literaturi finansijski instruments se veoma esto nazivaju finansijskom aktivom. Pod finansijskom aktivom podrazumeva sa svaki oblik finansijske imovine koji se moe razmenjivati, to znai da je finansijska aktiva predmet trgovine na finansijskim tritima. Ona obuhvata veliki broj novanih i finansijskih instrumenata.10 Najvaniji su: 1) 2) 3) 4) hartije od vrednosti iralni novae devizna sredstva zlato i plemeniti metali.

Hartije od vrednosti su najznaajnija grupa finansijskih instrumenata kojima se trguje na finansijskom tritu. Mogu se definisati na raliite naine ali najee se

10


14

definiu kao pisani dokument koji vlasnicima daje prava naplate razliitih finansijskih sredstava u budunosti. Ukupna imovina koju jedan privredni subjekat ima u hartijama od vrednosti naziva se portfoliom hartija od vrednosti. Hartije od vrednosti moemo podeliti po vise kriterijuma, ali sve hartije u osnovi delitno u dve velike grupe: 1) 2) osnovne i izvedene

Glavna karakteristika prve grupe hartija od vrednosti je da prikazuju osnovne odnose izmedu subjekata koji izdaju hartije i kupaca hartija od vrednosti. Ovu grupu hartija od verdnosti dalje moemo podeliti na: 1) instruntente duga i 2) vlasnike instrumente. Instrumenti duga pokazuju odnos izmeu poverioca i dunika i u ovu grupu hartija od vrednosti ubrajamo obveznice, certifikati, komercijalni papiri itd. Vlasniki instrumenti prikazuju vlasnike odnose i u ovoj grupi instrumenata nalaze se akcije. Izvedene hartije od vrednosti prikazuju izvedene odnose i njihova vrednost zavisi od vrednosti aktive na osnovu koje su ove hartije i kreirane. U ove hartije od vrednosti ubrajamo opcije, svopove, sporazume o kamatnim stopama itd. iralni novac su sredstva koja se nalaze na raunima privrednih subjekata kod poslovnih banaka. Ziralni novae je najlikvidniji oblik imovine i on predstavlja i poetak i kraj transformacije raznih oblika imovine. Ziralnim novcem se trguje na tritu iralnog novca koji je najvaniji deo novanog trita. Preko ovog trita centralna banka utie na kretanja na drugim tritima. Na ovom tritu se formira kamatna stopa, koja je najnia u odnosu na druga trita, i predstavlja osnovu za formiranje kamatnih stopa na tim tritima. Poseban oblik novca predstavljaju devizna sredstava. Devize su potraivanja iskazana u stranom novcu. Njima se trguje na deviznom tritu. Na ovom tritu se u zavisnosti od odnosa ponude i tranje formira devizni kurs koji predstavlja cenu po kojoj se trguje na ovom tritu. Devizni kurs predstavlja vrednost domaeg novca iskazanu u stranom novcu. Iako je zlato jedan od oblika novca kao imovine njime se ne trguje na novanom tritu ve se trgovina obavlja na robnim tritima. Zlato u savremenim finansijskim sistemima danas ima promenjenu ulogu i daleko manji znaaj.

15

Nekada je zlato sluilo za odravanje stabilnosti novca, i smatralo se da je novae stabilan ako ima pokrie u zlatu.

3. FINANSIJSKE INSTITUCIJE

Finansijski sistem kao jedan od najvanijih segmenata ekonomskog sistema , moe da se definie kao skup institucija i instrumenata preko kojih se vri prikupljanje ,koncentracija , transformacija i alokacija finansijskih resursa .

16

Pod finansijskim institucijama podrazumevamo posrednike u prenosu sredstava izmeu finansijski suficitarnih i finansijski deficitarnih transaktora.

FINANSIJSKE INSTITUCIJE

KREDITNE

INSTITUCIONALNI

BERZANSKE FIRME

DEPOZITNE

NEDEPOZITNE

OSIGURAVAJU E KOMPANIJEPENZIONI FONDOVI

DILERSKOBROKERSKE KUE

BANKE

FINANSIJSKE KOMPANIJE

INVESTICIONE BANKE

TEDIONICE INVESTICIONI FONDOVI

Svi transaktori to jest investitori u hartije od vrednosti na finansijskom tritu, kupujui i prodajui finansijske instrumente, provode svesno ili nesvesno, efikasno ili ne efikasno, rudimentarno ili sofisticirano, upravljanje investicijama u hartije od vrednosti. Zavisno od poslova kojima se bave, svi se finansijski transaktori mogu podeliti na nefinansijske i finansijske poslovne subjekte. Nefinansijska preduzea se

17

bave proizvodnjom razliitih roba ili pruanjem nefinansijskih usluga. Njihove su transakcije u funkciji njihovog osnovnog poslovanja. Finansijska preduzea, to jest finansijske institucije, bave se pruanjem finansijskih usluga. Najznaajnija vrsta finansijskih institucija su finansijski posrednici. Pored njih, u finansijske institucije ubrajamo i brokersko - dilerske kue, investicione banke i konsalting i menadment agencije iz oblasti finansija. Finansijski posrednici, u osnovi obavljaju pretvaranje uloga to jest aktive investitora u svoju pasivu to jest izvor sredstava za svoje poslovanje. Njihovo poslovanje, pre svega, se svodi na investiranje i hartije od vrednosti. Tim putem stiu prihode od kojih, odbijanjem svojih obaveza prema investitorima i izvore njihovih sredstava, dobijaju ist prihod to jest profit kao rezultat njihovog rada to jest cenu njihove finansijske usluge. U tom procesu, finansijski posrednici obavljaju ekonomske funkcije transformacije ronosti, diversifikacije i obaranja rizika, obezbeivanja mehanizma plaanja i ekonominosti obrade poslovnih informacija i zakljuivanje ugovora o finansiranju. Na finasijskim tritima u zavisnosti od stepena njihove razvijenosti uestvuje veliki broj uesnika. Oni se javljaju i na strani ponude i na strani tranje zadovoljavajui svoje poslovne potrebe. Tako se neki od uesnika javljaju na starni ponude elei da po to povoljnijim uslovima plasiraju svoje vikove likvidnih sredstava, dok s druge strane imamo uesnike kojima nedostaju sredstsva za obavljanje svojih poslovnih aktivnosti. Uesnike na finansijskom tritzu moemo posmatrati u uem i irem smislu. U irem smislu pod uesnicima na finansijskom tritu samatraju se svi privredni i drutveni subjekti u jednoj zemlji. Dakle po ovom shvatanju uesnici na finansijskom tritu su svi sektori domae privrede (javni sektor, privredni, sektor stanovnitva) ali i sektori iz inostransatva. Pod uesnicima na finansijskom tritu u uem smislu podrazumevamo finansijske institucije i finansijske posrednike. Finansijske institucije i posrednici su usko vezani za finansijsko trite i poslujuu na njemu oni povezuju ponudu i tranju za finasijskim sredstvima. U finansijske institucije moemo ukljuiti: centralnu banku, poslovne banke, penzione fondove, osiguravajue kompanije, tedno-kreditne zadruge itd. U finansijske posrednike moemo ukljuiti i neke od uesnika iz

18

prethodne grupe, ali kada se kae finasijski posrednik najee se misli na brokere, dilere i investicione bankare. Osnovni zadatak finansijskih institucija i posrednika je alokacija finansijskih sredstava. Oni povezuju tednju i investicije na najproduktivniji nain. Na ovaj nain se omoguava upotreba sredstava uz maksimalnu produktivnost i minimalan rizik. Uloga finansijskih institucija i posrednika je posebno vana kod indirektnog naina finasiranja.11 Na tritu su mogua dva naina finansiranja: direktni i indirektni. U prvom sluaju subjekti koji imaju vikove likvidnih sredstava direktno stupaju u kontakt sa subjektima kojima su ta sredstva potrebna. Finansiranje putem posrednika naziva se indirektnim finansi-ranjem. Najee se uesnici na finansijskom tritu grupiu na sledei nain: 1) centralna banka, 2) poslovne banke, 3) posrednike finasijske organizacije. 3.1 Centralna banka

Banka je finansijska organizacija koja je vrlo znaajna, naroito, jer se ona na tritu javlja i kao primalac i kao davalac kredita. Banke su institucije od visokog poverenja jer primaju sredstva ulagaa za koje se ne oekuje da snosi rizik koji proizilazi iz uloenih sredstava u banku. Meutim, injenica je da je korist od postojanja banke viestruka. Banke omoguavaju privredi, dravi i drugim subjektima da kroz odobravanje novanih sredstava dou do neophodnih sredstava. One takoe pruaju i sigurnost u poslovanju. Inae, banke predstavljaju posebne institucije, jer samo one kreiraju novac u obliku potraivanja na bazi sopstvenog duga, ubacujui novac u sistem putem kreditiranja. Jedna od znaajnih finansijskih ustanova su emisione ili centralne banke. Centralna banka je vrlo znaajna jer ona je ta koja emituje novac a takoe i regulie koliinu novca u opticaju, zaduena je za stabilnost cena, ekonomski rast, zaposlenost i platni promet. Poto je neprofitna institucija,11

Preuzeto iz Finansijska trita i berzanski menadment, prof.dr J. Savi, prof.dr G. Kvrgi, aak, 2008.god.

19

kreditne odnose uspostavlja samo sa dravom. Banke su vrlo znaajne ne samo to pruaju razne finansijske usluge nego i ubrzavaju finansijske transakcije u poslovanju. Centralna banka je najvaniju uesnik na tritu novca. Ovaj njen poloaj uslovljen je pre svega ulogom i zadacima koje ova banka ima u privrednom i monetarnom sistemu. Upravo na tritu novca centralna banka svojim instrumentima regulie koliinu novca u opticaju. U zavisnosti od koliine novca u opticaju i potreba privrede za finansijskim sredstvima centralna banak e vriti emisiju novca ili e povlaiti novae iz opticaja. Centralnu banku moemo definisati kao samostalnu organizaciju koja je odgovorna za definisanje i sprovoenje monetarne politike, stabilnost cena, kursa ali i za obavljanje drugih poslova koji su definisani zakonom. Instrumentima monetarne politike obezbeuje se optimalan odnos izmedu koliine novca u opticaju i koliine roba i usluga. Centralna banka emituje i povlai novae s ciljem obezbeenja adekvatne koliine novca koja privredi omoguava normalno funkcionisanje a da pritome nemamo poremeaje iskazane u vidu inflacije (viak novca u odnosu na koliinu roba i usluga) ili u vidu deflacije (manjak novca u odnosu na koliinu roba i usluga.. Svoje zadatke defmisane zakonom centralna banka ostvaruje upotrebom instrumenata monetarne politike. Ovih instrumenata ima veoma mnogo ali najei su: operacije eskontnom stopom, obavezna rezerva, operacije na otvorenom tritu, uee u deviznim transakcijama, ogranienje rasta plasmana i si. Centralne banke u zemljama koje su se razvijale koriste koncept monetarne politike orijentisane na kreditiranje i povlaenje kredita poslovnih banaka. Za centralnu banku se moe rei da je kvazi banka ili specifina dravna institucija, odnosno javlja se kao ''banka banaka'' i kao ''banka drave''. U odnosu na druge vrste banke, centralna banka je neprofitna institucija, ona uspostavlja direktne kreditne odnose samo sa dravom. U monetarnoj teoriji i politici se obino govori o dve osnovne funkcije centralne banke. Prvo, centralna banka je nadlena za voenje monetarne politike, odnosno kontrolu ponude novca, i ima etiri osnovna cilja a to su stabilnost cena, ekonomski rast, puna zaposlenost i uravnoteeni platni bilans, ali prioritet je stabilnost cena. Tako se valorizuje znaaj stabilnosti nacionalne valute za ravnotena privredna kretanja. Ali ne moe se samo zakljuiti da monetarna stabilnost 20

podrazumeva samo stabilnost cena, ve se podrazumeva stabilnost cena uz postizanje priline stabilnosti deviznih kurseva i neometan promet na finansijskim tritima da bi trini uesnici sa visokim stepenom izvesnosti mogli planirati ta e se desiti u bliskoj budunosti. U drugu osnovnu funkciju centralne banke spada funkcija ''zajmodavca u krajnjoj instanci'' (lender of last resort) ili ''poslednjeg utoita banaka''. Re je o obezbeenju likvidnosti makroekonomskog sistema u uslovima rastue privrede, poto je ugroavanje finansijske stabilnosti konstantno prisutna. Zato centralna banka moe da odobri zajmove poslovnim bankama i sprei masovno bankrotstvo banaka. Sposobnost banaka da daje zajmove u krizno vreme je to to ima mo da kreira rezerve. U razvijenim zemljama centralne banke koriste est osnovnih instrumenata realizovanja monetarne politike i kontrole kreditnog potencijala privrede, i to:

1) rediskontni krediti bankama, 2) operacija na otvorenom tritu, 3) stopa obavezne rezerve, 4) specijalni depozit banaka kod centralne banke, 5) minimalna kamatna stopa, 6) direktivne mere.Rediskontni krediti bankama se realizuju preko rediskontnih operacija, koji obuhvataju kupovinu robnih ili drugih komercijalnih hartija od poslovnih banaka, tako da se menino potraivanje prenosi na centralnu banku uz kreditnu alokaciju u korist banke koja prenosi potraivanje. Moglo bi se rei da se radi o kratkoronom finansiranju robnog prometa na bazi meninog pokria i maksimalnih rokova od 90 dana. Postoje dve vrste kredita koja se koriste u razvijenim trinim privredama: rediskontni krediti i krediti pokriveni dokumentima. Rediskontni krediti predstavljaju osnovni metod kreditiranja poslovnih banaka ime se poveava njihov finansijski potencijal. Centralna banka kupuje menice od poslovnih banaka po nioj trinoj vrednosti od nominalnih, i tako dolazi do priliva novca u poslovno bankarskom sistemu. Meutim, kod rediskontnih kredita postoji mogunost da se diskontuju i nepouzdane, ak i fiktivne robne menice.

21

Krediti pokriveni dokumentima su oblik direktnog kreditiranja poslovnih banaka i odobravaju se na bazi prezentacije vrednosnih papira ili dokumentacije poslovne banke, vrlo esto dravnih obveznica koje u svom portfelju dre poslovne banke. Kako bi kontrolisale porast primarnog novca, centralne banke mogu uspostaviti kreditne linije ili rediskontne kvote za svaku banku, kao i uslove i visinu diskontne stope, i tako se mogu pootravati ili ublaiti uslovi za korienje rediskontnih kredita. Operacije na otvorenom tritu prema bankarskoj teoriji smatraju se efikasnijim instrumentom kreiranja novca i kredita, jer se zasniva na aktivnoj ulozi centralne banke. Radi se o kupovini ili prodaji dravnih obveznica na finansijskom tritu.12 U situaciji kada centralna banka kupuje dravne obveznice od poslovnih banaka poveava se nivo rezerve i potencijal banaka i stvara mogunost poveanja obima kredita i novane mase u sistemu , i obrnuto, u sluaju da centralna banka prodaje dravne obveznice bankama, tada dolazi do smanjenja novane mase i bankarskih rezervi. Preko operacija na otvorenom tritu stvaraju se mogunosti viekranog dnevnog ulivanja i povlaenja novca i rezervi iz sistema. Poslovne banke mogu vriti kombinaciju delovanja instrumentima rediskonta i operacija na otvorenom tritu. Kada eli da postigne ograniavanje rediskontnih operacija, centralna banka e poveati nivo kratkorone kamatne stope, tako e primorati poslovne banke da prodaju hartiju od vrednosti kako bi obezbeivali dodatnu likvidnost. Sam efekat se ogleda u smanjenju nivoa zaduenosti banke a i poveanju obima njihovih slobodnih rezervi. Stopa obavezne rezerve se u odnosu na operacije na otvorenom tritu razlikuju jer se smatraju fleksibilnim instrumentom monetarno kreditnog regulisanja, obavezne rezerve se kvalifikuju kao rigidan, povremen i neophodan instrument monetarno kreditnog regulisanja u pojedinim situacijama. Najee se primenjuje u uslovima ekstremne likvidnosti ili nelikvidnosti bankarskog sistema. Vie se upotrebljavaju u manje razvijenim zemljama i zemljama sa nerazvijenom trinom strukturom. Obavezne rezerve su defanzivnog karaktera, jer se njihovom varijaciojm brani programirani rast novane mase od uticaja spoljnih faktora. Centralna banka utie na smanjenje slobodnog kreditnog potencijala banaka poveanjem stope obaveznih rezervi, i obrnuto, kada centralna banka smanji stopu obaveznih rezervi poveava se nivo slobodnog kreditnog potencijala. Tako centralna banka kroz varijacije stope obaveznih rezervi linearno i simulantno utie na obim vikova ili12

Krsti, B.: ''Bankarski menadment'', Ni, 2004., str.138.

22

deficita slobodnih rezervi banaka. Specijalni depoziti banaka kod centralne banke Mehanizmom specijalnih depozita banaka kod centralne banke dodatno se smanjuje obim raspoloivih bankarskih resursa, ime se u fazi ekspanzije depozita u bankarskom sistemu smanjuje depozitno kreditna multiplikacija.13 Osnov za formiranje specijalnih depozita je uvoenje marginalne obavezne rezerve. Ovde se radi o veim stopama obaveznih rezervi od standardnih, koje se primenjuju na banke sa ekspazivnim rastom depozita. Karakteristino je da se na specijalne depozite plaa nia kamatna stopa u odnosu na prosenu, s tim da centralna banka moe primeniti i bezkamatonosne dodajne depozite. Ovaj instrument se ne primenjuje ba tako esto, upravo zbog toga jer esta primena moe izazvati efekat dezintermedijacije, koja se karakterie zamenom depozita i bankarskih kredita i nekreditnim instrumentima formiranja finansijskih odnosa. Niska kamatna stopa na specijalne depozite to moe sputavati konkurenciju meu bankama. Eskontna ili diskontna kamatna stopa re je o kamatnoj stopi po kojoj je centralna banka spremna da kreditira poslovne banke. ''Predstavlja neku vrstu kompozitne kamate, preko koje centralna banka eli da usmerava kreditne tokove i formiranje ostalih kamatnih stopa na finansijskom tritu, ali istovremeno ona odrava i odgovarajua kretanja kamata na tritu.''14

Kada centralna banka ima za

cilj smanjenje tranje za kreditima, time i smanjenje kreditne aktivnosti bankarskog sistema ona e poveati nivo kamatne stope, i obrnuto u sluaju da vodi ekspanzivnu monetarnu politiku. Direktivne mere centralne banke su mere koje nisu konzistentne i fleksibilne u odnosu na trine mehanizme, zbog ega imaju selektivna i rigidna obeleja. Ove mere mogu imati dva oblika: kvantitativne i kvalitativne Kvantitativne direktivne mere obuhvataju limitiranje obima kredita poslovnih banaka nezavisno od kretanja i rasta depozitnog potencijala. Re je o racionisanju kreditnog volumena bankarskog sistema, pa se u odnosu na visok stepen regidnosti moe ee primenjivati u tranzitornim periodima i kada druge mere ne daju rezultate. Kvalitativne direktivne mere centralne banke se javljaju u vidu limitiranja kamatne stope koju banke plaaju na odreene vrste depozita. Ova mera se dugo primenjivala u monetarnom sistemu SAD u vidu utvrivanja gornje kamatne stope na13 14

Deletovi, M.: 'Finansijska trita'', Beograd, 2006., str.39. Jovi, S.: Bankarstvo, Nauna knjiga, Beograd, 1990., str.246-247.

23

oroene depozite kod banaka, koja je bila ispod trine. Ovo je smanjivalo konkurentnu poziciju banaka u odnosu na nebankarske finansisjske institucije i pri tom izazvalo efekte dezintermedijacije depozita. Kvalitativna mera je ukinuta 1980. godine. Sledea direktivna mera je propisivanje obima ili limitiranih cena otkupa ili prodaje hartija od vrednosti, jo mogu biti plafonirani obimi potroakih ili stambenih kredita u cilju preusmeravanja dela akumulacije u privredni razvoj. Kvalitativne direktivne mere centralne banke mogu biti u vidu sugestija i upustava bankama koje u odreenim periodima daju prioritet odreenim privrednim delatnostima, ili da neke od komitenata iskljue iz kreditnih plasmana. Operacije eskontnom stopom svode se ustvari na utvrdivanje visine eskontne stope po kojoj centralna banka odobrava kredite poslovnim bankama. Ova stopa je najnia stopa u privredi i sve druge kamatne stope se utvrduju na osnovu nje. Operacijama na otvorenom tritu centralna banka regulie koliinu novca u opticaju. Uestvujui na finansijskom tritu centralna banka kupuje i prodaje razliite hartije od vrednosti a sve sa ciljem ostvarivanja zadataka kreditno monetarne politike. U sluaju inflacionih poremeaja u privredi kada se u opticaju nalazi vea koliina novca nego to je to potrebno tada e centralna banka voditi restriktivnu monetarnu politiku. U torn sluaju centralna banka prodaje hartije od vrednosti, ime smanjuje koliinu novca u opticaju s jedne strane, a s druge strane smanjuje i kreditni potencijal banaka. Jo jedan od instrumenata kojima se deluje na koliinu novca u opticaju aii i na kreditni potencijal banaka jeste obavezna rezerva. Sutina ovog instrumenta je utvrdivanje depozita na koji e se primeniti stopa propisane obavezne rezerve, i izdavajanje tih sredstava na raune kod centralne banke. Centralna banka veoma esto koristi kao instrument za regulisanje novane mase i takozvanu politiku aktiviranja i dezaktiviranja depozita. Sutina ovog instrumenta je u uvodenju ili ukidanju ogranienja za slobodno korienje depozita. U okviru zakonom definisanih zaduenja centralne banke nalaze se i sledei zadaci: obezbeenje meunarodne likvidnosti zemlje, odravanje stabilnosti deviznog kursa, nesmetano obavljanje platnog prometa, odravanje ravnotee platnog bilansa, otplata dugova, praenje i kontrola obavljanja poslova sa inostranstvom, kontrola rada banaka i drugih finansijskih institucija, pruanje pomoi pri odravanju likvidnosti

24

ostalih uesnika na finansijskim tritima, voenje politike selektivnog kreditiranja odreenih segmenata privredne aktivnosti; voenje tzv. zlatne politike, odnosno voenje poslova odravanja i kontrole rezervi plemenitih metala, i slino. Pored toga centralna banka obavlja.i odreene poslove za raun drave i to su razliiti kreditni i fiskalni poslovi koji su takode definisani zakonom.

3.3. Narodna banka Srbije

Uloga Narodne banke Srbije odreena je Ustavom Srbije i Zakonom o Narodnoj banci Srbije koji je usvojen 2003. godine ("Slubeni glasnk RS", br. 72/2003). Prema lanu 2. Zakona o Narodnoj banci Srbije, Narodna banka Srbije je centralna banka Republike Srbije. Osnovni cilj Narodne banke Srbije je postizanje cenovne stabilnosti. Pored toga, ona za cilj ima i ouvanje finansijske stabilnosti. Osnovne funkcije Narodne banke Srbije su da utvruje i sprovodi monetarnu politiku, vodi politiku kursa dinara, uva devizne rezerve i upravlja njima, izdaje novanice i kovani novae i stara se o funkcionisanju platnog prometa i finansijskog sistema. Narodna banka Srbije samostalno utvrduje projekcije rasta monetarnih i kreditnih agregata i donosi mere monetarne i kreditne politike, koje e biti preduzete radi ostvarivanja utvrdenih ciljeva. Narodna banka Srbije ima statut koji potvrduje Narodna skuptina Republike Srbije. Organi Narodne banke Srbije su: Monetarni odbor, guverner i Savet. Monetarni odbor utvruje monetarnu politiku. Cine ga guverner i viceguverneri. Guvernera bira Narodna skuptina na period od pet godina. . Savet ima predsednika i etiri lana koje bira Narodna skuptina na period od pet godina. Savet, na predlog guvernera, izmeu ostalog, usvaja i finansijski plan i godinji raun Narodne banke Srbije.15

15


25

Narodna banka Srbije ima tri do pet viceguvernera, koje, na predlog guvernera, bira Savet, takoe na period od pet godina. Narodna banka Srbije u svom sastavu ima specijalizovanu organizaciju, Zavod za izradu novanica i kovanog novca - Topider, ije se obaveze i odgovornosti odreuju zakonom o Narodnoj banci Srbije i Statutom Narodne banke Srbije. Nepokretnosti i druga sredstva koja Narodna banka Srbije koristi u svojini su Republike Srbije. Za obaveze Narodne banke Srbije jemi Republika Srbija. Monetarni odbor Narodne banke Srbije ine guverner i viceguverneri Narodne banke Srbije. Guverner Narodne banke Srbije rukovodi Narodnom bankom Srbije, organizuje njeno poslovanje na osnovu Ustava Srbije, Zakona o Narodnoj banci Srbije i drugog zakona i odgovoran je za njen rad. Guverner predstavlja i zastupa Narodnu banku Srbije. Narodnu banku Srbije, po ovlaenju guvernera, predstavljaju i zamenik guvernera i viceguverneri. Guverner moe viceguvernere i druge radnike Narodne banke ili druga lica ovlastiti da zastupaju Narodnu banku u zatiti njenih imovinskih i drugih interesa. Guverner odluuje o posetama rukovodeih radnika i drugih radnika Narodne banke Srbije inostranim centralnim bankama, meunarodnim finansijskim organizacijama i drugim institucijama u inostranstvu.Trenutni guverner narodne banke Srbije je dr Dejan oki, koji je izabran na tu funkciju 28. jula 2010. godine.Zamenik guvernera zamenjuje guvernera u sluaju njegove odsutnosti ili spreenosti, sa istim pravima, obavezama i odgovornostima. Zamenik guvernera po ovlaenju guvernera, moe obavljati odreene poslove iz nadlenosti guvernera i u vreme kada je guverner prisutan. Viceguverneri obavljaju poslove koje im poveri guverner a odnose se na koordinaciju rada u osnovnim organizacionim jedinicama Narodne banke u oblastima poslova monetarnog sistema i politike, deviznih poslova i odnosa sa inostranstvom, poslova kontrole, poslova unutranje kontrole i revizije, raunovodstveno-finansijskih poslova i poslova trezora, staraju se izvrenju poslova u tim oblastima i obavljaju druge poslove. Za zakonito, struno i blagovremeno obavljanje poslova iz svog delokruga viceguverneri su odgovorni guverneru.Trenutni vicegoverneri su: Ana Gligorijevi, Mira Eri-Jovi i Bojan Markovi.

26

Savet Narodne banke Srbije ima predsednika i etiri lana koje bira Narodna skuptina, na pet godina, s pravom ponovnog izbora.Narodna skuptina bira predsednika I lanove Saveta na predlog odbora Narodne skuptine nadlenog za finansije.Za lana Saveta moe biti birano lice koje ispunjava uslove koji su navedeni za izbor guvernera Narodne banke.Savet na predlog guvernera:usvaja finansijski plan Narodne banke Srbije; usvaja godinji raun Narodne banke Srbije;utvruje jedinstvenu tarifu po kojoj Narodna banka Srbije naplauje naknadu za izvrene usluge;utvruje visinu zarada guvernera iviceguvernera Narodne banke Srbije;utvruje listu radnih mesta sa posebnim ovlaenjima I kriterijume odreivanja visine zarada zaposlenih sa posebnim ovlaenjima Narodne banke Srbije;vri izbor ovlaenih revizora. Sednice Saveta odravaju se po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca. Sednice Saveta odravaju se ako su prisutna najmanje tri lana. Odluke se donose veinom glasova od ukupnog broja lanova Saveta. Savet donosi poslovnik o svom radu, kojim se naroito ureuju nain sazivanja I odravanja sednica, pitanja koja se razmatraju na sednicama I druga pitanja u vezi sa radom saveta. Savet, po potrebi, a najmanje jednom godinje, Narodonoj skuptini podnosi izvetaj o svom radu. lanovi saveta nisu zaposleni u Narodnoj banci Srbije. Guverner, viceguverneri, lanovi Saveta I zaposleni sa posebnim ovlaenjima: ne mogu biti poslanici u Narodnoj skuptini, lanovi Vlade, funkcioneri politikih organizacija, odnosno lanovi organa jedinica lokalne samouprave, sindikalnih organizacija, lanovi upravnih ili nadzornih odbora, odnosno spoljni saradnici banaka, drugih finansijskih organizacija I revizorskih organizacija ili drugih pravnih lica, koja kontrolie ili s kojima u obavljanju svojih funkcija Nraodna banka Srbije sarauje; ne mogu imati akcije, osnivake uloge ni dunike hartije od vrednosti banaka, drugih finansijskih organizacija i revizorskih organizacija ili drugih pravnih lica, koja kontrolie ili s kojima u obavljanju svojih funkcija Narodna banka Srbije sarauje. Guverner, viceguverneri i lanovi Saveta duuni su da posle izbora Narodnoj skuptini daju pismenu izjavu o tome da ne poseduju akcije, osnivake uloge ni dunike hartije od strane banaka, drugih finansijskih organizacija i revizorskih organizacija ili drugih navedenih pravnih lica. To sve vai i za zaposlene sa posebnim ovlaenjima.

27

Guverneru, viceguvernerima i lanovima Saveta prestaje funkcija pre isteka mandata ako to sami zatrae ili ako im radni odnos prestane zbog ispunjenja uslova za starosnu penziju , kao i u sluaju razrenja sa te funkcije.Odbor Narodne skuptine nadlean za finansije utvruje ispunjenost uslova za prestanak funkcije, odnosno razreenju lanova Saveta.Guverner, viceguverneri i lanovi Saveta ne mogu se godinu dana po razreenju zaposliti u bankama i drugim finansijskim organizacijama

3.4. Poslovne banke

Poslovne banke zajedno sa centralnom bankom predstavljaju najvanije uesnike na finansijskom tritu. Poslovne banke su specifian uesnik na tritu jer se javljaju i na strani ponude novca ali i na strani tranje za novcem. Njihova osnovna karakteristika jeste da najpre prikupljaju slobodna finansijska sredstva kroz razliite oblike depozita (depoziti po vienju, oroeni depoziti i slino). Slobodna sredstva banke prikupljaju od stanovnitva, privrede, drave, stranih privrednih subjekata i slino. Pored depozita banke do stredstava mogu doi i kroz uzimanje kredita od centralne banke, drugih poslovnih banaka ili kroz emisiju hartija od vrednosti. Ovako prikupljena sredstva banke plasiraju subjektima kojima su ta sredstva neophodna za njihovo poslovanje. Tako banke kreditiraju preduzea, druge finasijske organizacije (druge banke, osiguravajua drutva i si.), a mogu da odobravaju kredite i dravi. Osim toga banke odobravaju kredite i sektoru stanovnitva. Tako naprimer odobravaju hipotekarne kredite, potroake kredite, odbravaju kredite po osnovu kreditnih kartica. odobravaju kredite za investiranje u kupovinu hartija od vrednosti itd. Na prikupljena sredstva tj. na depozite poslovne banke plaaju kamatnu stopu koja se naziva pasivnom kamatnom stopom. Na odobrene kredite banke naplauju kamatu koja se naziva aktivnom kamatnom stopom. Aktivna kamatna stopa uvek je vea od pasivne kamatne stope i razlika izmedu ove dve kamatne stope naziva se kamatnom marom. Iz ove razlike poslovne banke pokrivaju svoje trokove poslovanja i ostvaruju odreenu stopu profita. Poslovne banke sredstva plasiraju u hartije od vrednosti, zatim uestvuju na tritu kapitala, deviznom tritu itd. Sve poslove na finasijskom tritu banka moe 28

obavljati u svoje ime i za svoj raun i u tue ime i za tu raun. U prvom sluaju banka prikupla i plasira sredstva i za to plaa odnosno naplauje kamatu. U drugom sluaju banka naplauje proviziju. U savremenim privredama postoji veliki broja razliitih banaka koje delimo na osnovu vrste poslova koje obavljaju. Tako postoje komercijalne banke, poslovne banke, investicione, regionalne, razvojne itd. Veoma esto se banke dele i na komercijalne i investicione banke. Komercijalne banke se bave poslovima klasinog kreditiranja privrede i stanovnitva, dok su investicione banke specijalizovane za poslove investiranja u hartije u vrednosti.

3.5. Poslovne banke u Srbiji

Bankarski poslovi ponovo oivljavaju u srednjevekovnoj Italiji, kada se bankarstvo razvija iz potrebe za stalnim kreditima i organizovaniji je i siguniji platni promet. U XII veku nae ere u Italiji su se razvile pretee dananjih banaka, nazvane "montes". Prve bankarske institucije pojavljuju se kao komercijalne i emisione banke, a meu njima su kao prve najpoznatije Banka di Genove, osnovana 1320. godine i Sasa di Sant Georgio, osnovana 1407. godine. Ove banke bavile su se i iro prometom, te se stoga smatraju i najstarijim pravima bankama u istoriji bankarstva. U ovom periodu razvila se i upotreba menica, koja je vrlo brzo postala vano i nezamenljivo sredstvo poslovnog prometa i kreditiranja. Takoe, amsterdamska banka uvela je u promet poseban knjini novac, koji je pod nazivom "mark banko" predstavljao 8,5 g finog srebra. Osnovi savremenog bankarstva postavljani su tokom XVIII i XIX veka, kada su osnovane velike bankarske institucije, koje su sopstvenim i tuim sredstvima postale vaan faktor razvoja privrede i prometa, ne samo u zemljama gde su se ove banke razvile, nego i u meunarodnim odnosima. Medu njima su, svakako, najpoznatije; Sverigen Riskbank, osnovana u vedskoj 1668. godine, Bank of England, osnovana u Engleskoj 1694. godine itd. U Srbiji prva banka osnovana je 1862. godine, pod nazivom Uprava fondova, koja je kasnije prela u Dravnu hipotekamu banku, a od 1883. godine poslovala je kao Privilegovana Narodna banka Kraljevine Srbije. 29

Poslovanje banka u Srbiji regulisano je Zakonom o bankama.16 Ovim zakonom regulisano je osnivanje, poslovanje i nain upravljanja bankama. Ovaj zakon predlae Narodna banka Srbije a usvaja ga Skuptina Srbije. Ovim zakonom predvieno je da se banke osnivaju kao akcionarska drutva. Da bi mogle da posluju banke moraju dobiti dozvolu za rad koju izdaje Narodna banka Srbije. Nae poslovne banke mogu obavljati sledee poslove: depozitne poslove, kreditne poslove, devizne poslove, menajke poslove, poslove platnog prometa, poslove sa platnim karticama, poslove vezane za izdavanje i trgovinu hartijama od vrednosti, brokerske, dilerske polove, poslove izdavanja garancija i dgugih vrsta jemstava, poslove zastupanja u osiguranju itd. Ovim zakonom predvideno je da samo poslovne banke mogu primati depozite, odobravati kredite i izdavati platne i kreditne kartice. Osnivai banke obezbeduju sredstva za osnivaki kapital banke. Novani deo osnivakog kapitala banke ne moe biti manji od 10.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, prema zvaninom srednjem kursuna dan uplate. Osnivai banke ne mogu povlaiti sredstva uloena u osnivaki Skuptinu banke ine akcionari banke. Organi upravljanja bankom su upravni i izvrni odbor banke. Predsednik izvrnog odbora banke predstavlja i zastupa banku. Restrukturiranje bankarskog sektora, pored smanjenja ukupnog broja banaka, dovelo je i do smanjenja udela banaka u kojima je drava veinski vlasnik i poveanja broja banaka gde su vlasnici domaa i strana pravna lica. Period rekonstrukcije banaka karakterie i visoka likvidnost banaka. Likvidnost banaka merena slobodnim rezervama bila je visoka, sa izraenim oscilacijama. Jedan od glavnih faktora koji utie na visoku i varijabilnu likvidnost u bankarskom sistemu je visoko korienje depozitnih olakica kod centralne banke. Pored tih sredstava, postoje i znaajna sredstva u blagajnama i na iro-raunima. Vikovi likvidnih sredstava poslovnih banaka povlaeni su kroz repo transakcije koje je sprovodila Narodna banka Srbije i putem poveanja stope obavezne rezerve.

16

Zakon o bankama, Slubeni glasnik RS, br. 107/2005

30

3.6. Ostale depozitne finansijske institucije kao uesnici na finansijskom tritu

Depozitne finansijske institucije su veoma vani uesnici na finansijskom tritu. Oni do finansijskih sredstava dolaze tako to slobodna sredstva prikupljaju u vidu depozita. Upravo zbog toga se i nazivaju depozitnim finansijskim institucijama. Tako prikupljena sredstva plasiraju i investiraju pre svega u vidu kredita ili ulaganja u razliite hartije od vrednosti. Zaradu ostvaruju kroz razliku u kamati koju plaaju na depozite tj. prikupljena sredstav i kamate koju naplauju na odobrene plasmane. Veliki broja autora se bavi problematikom poslovanja ovih institucija pa otuda postoje i razliite podele ovih institucija. Meutim, najvei broj autora smatra da u ovu grupu treba ukljuiti sledee institucije: tedionice, tedno-kreditne zadruge i kreditne zadruge.17 tedionice su depozitne finansijske institucije koje prikupljaju slobodna sredstva u vidu oroenih depozita, tednih depozita i tekuih rauna, a plasiraju ih kroz kredite za nekretnine u obliku hipotekarnih kredita. Stedionice su najvei ponuai stambenih hipotekarnih kredita ali osim toga oni odobravaju potroake i komercijalne kredite. Stedno kreditne zadruge su depozitne finansijske institucije koje na tritu prikupljaju slobodna finansijska sredstva kroz formu tednih depozita, oroenih depozita i tekuih rauna. U prolosti ove institucije su imale ogranienja u svom poslovanju i to ogranienje se ogledalo pre svega kroz odobravanje hipotekarnih kredita za stambenu izgradnju, to je u nekim zemljama i bio glavni razlog osnivanja ovih institucija. Tako naprimer u Nemakoj i u SAD preko ovih institucija realizovani su ciljevi stambene i socijalne politike. Vremenom ova ogranienja su nestala pa su tednokreditne zadruge poele da odobravaju i potroake i komercijalne kredite. Na ovaj nain tedno-kreditne zadruge postale su sline ostalim finansijskim institucijama, pre svega depozitnim, i ukljuile su se u konkurentsku borbu na finansijskim tritima sa ostalim finansijskim institucijama. Kreditne zadruge su finansijske institucije koje imaju manji finansijski potencijal, neprofitne su, zadrunog su tipa i u vlasnitvu su lanova zadruge.17


31

Sredstva prikupljaju sa tekuih rauna i tednih depozita. Plasmani kreditnih zadruga su kratkoroni potroaki krediti u ratama. Da bi pojedinac mogao da koristi kredit mora biti clan zadruge. Zadruge ne mogu odobravati kredite licima koja nisu lanovi zadruge.

3.7. Depozitne finansujske institucije

Depozitne finansijske institucije obuhvataju komercijalne banke, tedno kreditna udruenja, tedne banke i kreditne sindikate. Nazivaju se depozitnim jer osnovni izvor njihovih sredstava ine tedni depoziti. Depozitne finansijske institucije prihod generiu na dva naina: prinosom od investiranja u finansijsku aktivu i zaraunavanjem provizija na finansijske transakcije. Komercijalne banke su najvee i najznaajnije meu depozitnim finansijskim institucijama u SAD. Njihov se broj 1992. godine kretao oko 12.000. mogu biti registrovane na nivou federalnih jedinica ili na saveznom to jest federalnom nivou. Komercijalne banke u SAD pruaju razliite vrste finansijskih usluga kategorisanih u tri glavne grupe: individualno bankarstvo, institucionalno bankarstvo i globalno bankarstvo. Individualno bankarstvo podrazumeva poslovanje sa stanovnitvom. U njega se ubraja davanje potroakih, hipotekarnih, studentskih kredita, brokerskih usluga, usluga kreditnih kartica i upravljanje investicijama i starateljskim fondovima. Institucionalno bankarstvo podrazumeva davanje zajmova, finansijskim i nefinansijskim preduzeima, lokalnim i inostranim, dravnim organima. U ovu grupu finansijskih usluga ubrajaju se i lizing usluge i faktoring u odnosu na preduzea. Globalno bankarstvo obuhvata itav niz usluga koje se odnose na korporativno finansiranje i na usluge i finansijske instrumente trita kapitala i deviznog trita. Ovde se komercijalne banke granie sa poslovanjem investicionih banaka. U oblasti globalnog bankarstva prihodi banaka su ee u formi provizija nego naplaenih kamatnih prihoda. Najvei deo aktive komercijalnih banaka plasirane su u hipotekarne kredite, dravne hartije od vrednosti, komercijalne zajmove i zajmove odobrene stanovnitvu. U strukturi pasive dominiraju depoziti sa oko 80% dok je deoniarski kapital ispod 10% pasive. 32

tedno- kreditna udruenja, tedne banke i kreditni sindikati zajedno se u SAD nazivaju tedionicama. Njihova osnovna razlika u odnosu na banke je u veim ogranienjima plasmana i u nemogunosti prihvatanja tekuih rauna kao izvora svojih sredstava. tedno - kreditna udruenja su relativno stare institucije osnovane radi kreiranja sredstava za finansiranje izgradnje i prometa stambenih jedinica. Zaloga odobrenih zajmova je uvek sama stambena jedinica ija je kupovina ili izgradnja predmet finansiranja. Mogu biti u vlasnitvu depozitara ili formi akcionarskih drutava. Kao i banke, tedno - kreditna udruenja mogu biti registrovana na nivou federalnih jedinica ili na nivou federacije. Tradicionalno uglavnom ulau u hipotekarne kredite, hipotekarne zalonice i dravne obveznice. Osnovni izvor sredstava tedno kredititnih asocijacija je iz neoroenih i oroenih tednih depozita. Sredstva, takoe, mogu prikupljati iz kamatonosnih tekuih rauna, tednih depozita trita novca, ugovora o rekupovini, komercijalnih zapisa, pozajmom od federalnih fondova kao i od Federalnih banaka za stambeno kreditiranje.

3. 8. Nedepozitne finansijske institucije

Nedepozitne finansijske institucije obuhvataju osiguravajue kompanije, penzione fondove, finansijske kompanije i investicione fondove. Osiguravaljue kompanije su finansijske institucije koje e, za odgovarajue redovne uplate komintenata, izvriti ugovorenu isplatu u sluaju deavanja odreenog dogaaja. U zavisnosti od prirode dogaaja, mogu biti osiguravajue kompanije za osiguranje ivota i osiguravaljue kompanije za osiguranje imovine i lica. Kod kompanija za osiguranje imovine i lica tee je, u odnosu na kompanije za osiguranje ivota, proceniti iznose i vreme zahteva za pokrivanje gubitaka nastalih odreenim dogaajima. To znaajno utie na razliite veliine, investicione strategije i uloge u finansijskom sistemu ove dve vrste osiguravajuih kompanija. Osiguravajue kompanije za osiguranje ivota pored osiguranja obezbeuju elemenat tednje. Vanost ovih kompanija u finansijskom sistemu je vie posledica njihove mogunosti da po osnovu redovnih premijskih uplata osiguranika prikupe to jest akumuliraju relativno sigurne, dugorone izvore finansiranja, nego u njihovom 33

osnovnom poslovanju obezbeivanja osiguranja. ivotno osiguranje se u osnovi deli na terminsko i osiguranje tokom itavog ivota. Prvo, uz jednokratnu premijsku uplatu osiguranika, podrazumeva osiguranje u odreenom vremenskom roku ijim isticanjem osiguranje prestaje da vai. Drugo traje itavog ivota i osiguranik kontinuirano uplauje premije osiguranja. Polise ivotnog osiguranja mogu nuditi razliite vrste usluga. Uz isto osiguranje od rizika od smrti tu su i: kombinacija osiguranja i investicionog rauna; osiguranje od rizika ivota; isti investicioni rauni. Struktura plasmana osiguravajuih kompanija za osiguravanje ivota je takva da u njihovoj aktivi dominiraju ulaganja u korporativne obveznice, dravne obveznice i hipoteke. Osiguravajue kompanije za osiguravanje imovine i lica su manje po svom obimu aktive i pruaju samo klasino osiguranje graanima i preduzeima. Osiguranje imovine i lica moe da pokriva gubitak, oteivanje ili unitenje imovine, gubitak ili smanjivanje sposobnosti stvaranja prihoda, zahteve za otetu treih lica i smrtne sluajeve u nesreama. Struktura plasmana osiguravaljuih kompanija za osiguranje imovine i lica je takva da u njihovoj aktivi domoniraju ulaganja u obveznice lokalnih dravnih organa, akcije, dravne obveznice i korporativne i inostrane obveznice. Ukupna aktiva ovih finansijskih institucija 1991 godine iznosila je oko $ 573 milijarde prosenom godinjom stopom rasta u periodu 1975- 1985. od 14% .

Struktura aktive osiguravaljuih kompanija za osiguranje ivota:

Aktiva Dravne hartije od vrednosti Korporativne hartije od vrednosti

Iznos u dolarima 225805

Procenat 14,9

34

Obveznice Obine akcije Preferencijalne akcije Ukupno korporativneHOV Hipoteke Nekretnine Zajmovi po osnovu polisa Gotovina Kratkorone investicije Ostalo

544596 56940 10071 609607 256077 34949 61723 5856 40512 286001

35,7 3,7 0,7 40,1 16,8 2,3 4,1 0,4 2,7 18,7

Izvor: Fabozi F. J., Modligiani F. I Feri M. G., 1993. strana 130. Penzioni fondovi su finansijske institucije iji je zadatak da obezbede prihode za penzionisana ili onesposobljena lica u nacionalnoj privredi. U SAD penzioni fondovi mogu biti dravni i privatni, podela potie iz razlike u izvorima finansiranja. Dravni penzioni fondovi finansiraju se iz uplata draavnih organa a privatni iz uplata poslodavaca ili zaposlenih. 18 Dravni penzioni fondovi znaajno ulau u dravne obveznice, korporativne obveznice, akcije znatno manje u hipoteke. Privatni penzioni fondovi se, po pravilu, formiraju pri velikim preduzeima. esto ih vode osiguravajue kompanije za ivotno osiguranje ili starateljska odeljenja komercijalnih banaka. Privatni penzioni fondovi ulau najveim delom u akcije preduzea, a po obimu aktive znatno su vei u odnosu na dravne penzione fondove. Finansijske kompanije prikupljaju sredstva emitovanjem hartija od vrednosti i pozajmljivanjem od komercijalnih banaka. Sredstva investiraju u kratkorone i srednjorone zajmove pojedincima i preduzeima. Finansijske kompanije se mogu podeliti na prodajne, personalne i komercijalne finansijske kompanije. Prodajne finansijske kompanije investiraju u kredite za nabavku trajnih potronih dobara i esto su podrunice velikih proizvoaa kojima upravo finansijske kompanije poveavaju promet. Personalne finansijske kompanije privatnim licima odobravaju relativno male gotovinske zajmove za finansiranje

18

Struktura aktive osiguravaljuih kompanija za osiguranje ivota, Osiguranje i upravljanje rizikom, prof. dr. Boris Marovi i doc. dr. Veselin , Zakon o osiguranju, Slubeni glasnik RS. br. 55/2004, 70/ 2004, ispr. i 61/ 2005;

35

tekue

potonje.

Komercijalne

finansijske

kompanije

odobravaju

zajmove

preduzeima koja obino nisu ispunila kreditne uslove komercijalnih banaka. Investicioni fondovi ili investicione kompanije su vrsta finansijskih institucija koja povlae sredstva manjih individualnih investitora kojima za uzvrat emituje akcije ili ree potvrde o ueu u aktivi fonda. Tako prikupljena sredstva investicioni fondovi investiraju u hartije od vrednosti na finansijskom tritu stvarajui diversifikovani investicioni portfolio. Za efikasno investiranje sredstava brine se struna ekipa ljudi koja prestavlja menadment investicionog fonda. Prihodi po osnovu hartija od vrednosti se dele akcionarima ili tediama investicionog fonda srazmerno njihovom ueu, umanjeni za vrednost provizije na ime portfolio menadment usluge investicionog fonda. Investicione kompanije sitnim investitorima, u okviru njihovih investicionih opredeljenja, obezbeuju kompletan portfolio menadment i diversifikaciju rizika kroz investiranje u veliki broj razliitih hartija od vrednosti. Menadment kompanija moe imati jedan ili vie investicionih fondova. Po pravilu menadment kompanije su sastavljeni od vie investicionih fondova ili kompanija koje imaju zasebne ciljeve, menadment, investicione strategije i portfolio strukturu. Na osnovu ronosti svojih ulaganja, investicione kompanije se mogu podeliti na investicione fondove na tritu novca i investicione fondove na dugoronom finansijskom tritu to jest na tritu kapitala. Investicione kompanije se po nainu investiranja u njih mogu podeliti na otvorene investicione kompanije i zatvorene investicine kompanije. Otvorene investicione konstantno prodaju i okupljuju svoje akcije. Zatvorene investicione kompanije jednom emituju i naknadna trgovina njima se na sekundarnom tritu kao i akcijama bilo koje druge kompanije. Otvorene investicione kompanije su znatno znaajnije po broju i po ukupnoj vrednosti njihove aktive. Kao to se iz priloenih tabela vidi, godinja stopa rasta aktive investicionih kompanija je znatno via u odnosu na bilo koju drugu, depozitnu ili nedepozitnu, vrstu finansijskih institucija u SAD. Iz navedenog jasno proizilazi da se sve navedene finansijske institucije bave upravljanjem svojom finansijskom aktivom, u okviru nje, portfoliom svojih hartija od vrednosti. Dakle, sve finansijske institucije, u veoj ili manjoj meri, na finansijskom tritu provode aktivno upravljanje investicijama hartija od vrednosti u cilju maksimiziranja prinosa i minimiziranja rizika koji proistiu iz njihovih finansijskih 36

plasmana. Time je stoga jasno istaknuta ogromna vanost koju upravljanje investicijama u hartije od vrednosti ima za dinamino funkcionisanje finansijskih trita i efikasnu alokaciju sredstava u privredi. Ugovorne finansijske institucije koje do sredstava dolaze na ugovornoj osnovi, preko periodinih uplata u odreenim vremenskim intervalima. Tu spadaju: osiguravajuca drustva i penzioni fondovi. Investicioni fondovi su profesionalno voene finansijske institucije koje mobiliu kapital vie pojedinaca radi ulaganja u skup HOV razliitih emitenata. Imaju poseban oblik pasive jer je ona skoro u celini sastavljena od akcija investitora tako da se njihov rizik poslovanja kao posrednika direktno prenosi na investitora. Koriste se kao znaajna poluga privatizacije privrede u bivim socijalistickim zemljama. Ostale fin. institucije koje se nalaze u prostoru izmeu izvornih vlasnika fin. tednje i krajnjih korisnika kao to su: razne fin. kompanije koje do sredstava dolaze emisijom svojih HOV ili uzimanjem kredita od komercijalnih banaka i investiraju ih u obveznice i akcije preduzea ili kreditiraju preduzea i fizika lica. Osiguravajue organizacije su fin. institucije koje za utvrenu naknadu (premiju) obezbeuju isplatu ugovorene sume ukoliko se desi odreeni osigurani sluaj. Dakle one kreiraju i prodaju svoje obaveze u obliku polise ivotnog osiguranja i raznih vrsta rizika i time prikupljaju fin. tednju, koju zatim u obliku kredita daju drugim fin. institucijama i od njih kupuju obveznice, zapise, akcije i sl. ime transformisu fin. tednju do deficitnih ekonomskih jedinica. Ako nisu u mogunosti da pokriju veliki obim potencijalne tete pribegavaju koosiguranju ili reosiguranju (Londonski lojds)19. Penzioni fondovi do sredstava dolaze iz uplata doprinosa zaposlenih poslodavaca obezbeujui pojedincima sigurnost po zavretku radnog veka i transferiu ih do deficitnih ekonomskih jedinica slino kao i osiguravajua drutva. Penzioni fondovi raspolau znatnim fin. sredstvima.

19

http://www.ien.bg.ac.yu/BBA/Info_paketi/2007-08/3_finansijska_trzista.htm (prisrup : 04.12.2011.)

37

ZAKLJUAK

Misterija novca i finansijskog kapitala najveim delom se odnosi na mehanizam i efekte funkcionisanja finansijskog trita i berzi. Pojam, karateristike, kategorije, ponaanje, visoki rizici i gubici, ali i ogromni dobici na savremenim berzama danas postaju nezaobilazna pitanja. Brojne su definicije finansijskog sistema. Meutim, sve te razliite definicije mogu se grupisati i svesti na jednu: finansijski sistem je sistem kanala kojim sredstva cirkuliu izmeu razliitih privrednih subjekata u privredi, a sastoji od seta trita,

38

pojedinaca i organizacija koji trguju na tim tritima i supervizorskih tela koja su odgovorna za njihovo regulisanje. Osnovni zadatak finansijskog sistema jeste snabdevanje privrednih subjekata dovoljnom koliinom novca i kredita. Dakle, finansijski sistem preko finansijskog trita i finansijskih posrednika koji su ujedno i osnovni delovi ovog sistema obezbeuje neophodne koliine sredstava kojima se finansira redovno poslovanje privrednih subjekata, ali i sredstva za investicije, rast i razvoj. Na finasijskim tritima u zavisnosti od stepena njihove razvijenosti uestvuje veliki broj uesnika. Oni se javljaju i na strani ponude i na strani tranje zadovoljavajui svoje poslovne potrebe. Preko finansijskih trita privredni subjekti dolaze do sredstava neophodnih za finansiranje svog poslovanja. Ona olakavaju povezivanje subjekata koji raspolau vikovima finansijskih sredstava i subjekata kojima nedostaju finansijska sredstva, odnosno povezuju dve znaajne makroekonomske kategorije tednju i investicije. Finansijska trita predstavljaju najznaajniji faktor ukupnog ekonomskog i privrednog sistema u zemljama sa razvijenom trinom privredom. Ona omoguava normalno odvijanje privrednih odnosa. Preko finansijskih trita vri se alokacija akumulacije sa ciljem da se ona najefikasnije upotrebi u proizvodnji. Subjekti koji raspolau vikovima sredstava, putem kredita ili vlasnikih udela stavljaju ih na raspolaganje subjektima koji se bave proizvodnjom. Finansijska trita se mogu posmatrati u irem i uem smislu. U irem smislu, finansijska trita postoje svuda gde se obavljaju finansijske transakcije. U uem smislu, mogu se definisati kao organizovana mesta na kojima se susreu ponuda i tranja za razliitim oblicima finansijskih instrumenata (ili aktive). Finansijska trita predstavljaju najznaajniji i najosetljiviji deo ukupnog ekonomskog i finansijskog sistema svake zemlje. Ona omoguavaju normalno i nesmetano funkcionisanje nacionalne ekonomije. Na njima se odraavaju sva zbivanja u realnim tokovima drutvene reprodukcije. Ona predstavljaju jedan od osnovnih postulata trine privrede. Finansijska trita su deo ekonomskog sistema. Na njih vre uticaj promene na tritu proizvoda i promene faktora proizvodnje. Takoe, finansijska trita vre povratni uticaj na trite proizvoda i faktore proizvodnje. Razvojem finansijskih 39

trita poveava se ponuda finansijskih instrumenata, ime i drugi oblici aktive postaju predmet trinog valorizovanja. Finansijska trita imaju veliki znaaj za razvoj proizvodnje, poveanje drutvenog proizvoda i ostvarivanje akumulacije.

LITERATURA

1.

Savi J., Kvrgi G., 2011, Finansijska trita i berzanski menadment, Visoka kola za poslovnu ekonomiju i preduzetnitvo, Valjevoprint, Valjevo. 40

2. 3. 4.

Vujovi S., Kvrgi G., 2008, Upravljanje poslovnim finansijama, aak. Savi J. i dr.,2006. Monetarna ekonomija, Visoka kola za poslovnu ekonomiju i preduzetnitvo, Beograd. Zakon o narodnoj banci Srbije (Slubeni glasnik Republike Srbije,broj: 72/2003,55/2004 , 85/2005 i 44/2010).

41

Documents

Finansijska tržišta