of 82 /82
8/13/2019 MR - Finansijska Trzista Sa Posebnim Osvrtom Na Devizno Trziste http://slidepdf.com/reader/full/mr-finansijska-trzista-sa-posebnim-osvrtom-na-devizno-trziste 1/82 UNIVERZITET SINGIDUNUM DEPARTMAN ZA POSLEDIPLOMSKE – MASTER STUDIJE Studijski program: Poslovna ekonomija MASTER RAD Finansijska tržišta sa posebnim osvrtom na devizno tržište Mentor: Student: Prof. dr Budimir Staki ć  Stevanovi ć  Milan br. indeksa: 415975/2011 Beograd, 2012.

MR - Finansijska Trzista Sa Posebnim Osvrtom Na Devizno Trziste

Embed Size (px)

Citation preview

  • 8/13/2019 MR - Finansijska Trzista Sa Posebnim Osvrtom Na Devizno Trziste

    1/82

    UNIVERZITET SINGIDUNUM

    DEPARTMAN ZA POSLEDIPLOMSKE MASTERSTUDIJE

    Studijski program:Poslovna ekonomija

    MASTER RAD

    Finansijska trita sa posebnim osvrtom

    na devizno trite

    Mentor: Student:

    Prof. dr Budimir Staki StevanoviMilanbr. indeksa: 415975/2011

    Beograd, 2012.

  • 8/13/2019 MR - Finansijska Trzista Sa Posebnim Osvrtom Na Devizno Trziste

    2/82

    SADRAJ

    UVODNA RAZMATRANJA ...................................................................................................... 3

    1. FINANSIJSKI SISTEM .................................................................................................. 71.1. Finansijski sistem i okruenje ........................................................................................... 71.2.Mesto i uloga finansijskog sistema u trinoj privredi ...................................................... 8

    2. FINANSIJSKA TRITA ............................................................................................ 102.1.Pojam i funkcije finansijskih trita ................................................................................. 102.2.Finansijski instrumenti ..................................................................................................... 112.3.Finansijske institucije pojam i vrste .............................................................................. 122.3.1. Centralna banka ......................................................................................................... 132.3.2.

    Depozitne finansijske institucije ................................................................................ 142.3.3. Nedepozitne finansijske institucije ............................................................................ 14

    2.3.4. Berze .......................................................................................................................... 152.4.Klasifikacija finansijskih trita ....................................................................................... 16

    3. TRITE NOVCA ........................................................................................................ 173.1.Pojam i uloga trita novca .............................................................................................. 173.2.Vrste trita ovca .............................................................................................................. 183.3.Institucijalne forme trita novca ..................................................................................... 193.4.Finansijski instrumenti trita novca ............................................................................... 20

    3.5.Meunarodno trite obveznica, evro obveznice i evrodolarsko trite ....................... 25

    4. TRITE KAPITALA .................................................................................................. 274.1.Uloga i osnovne funkicije trita kapitala ........................................................................ 304.2.Uesnici na tritu kapitala .............................................................................................. 314.3.Trgovanje na tritima kapitala ........................................................................................ 324.4.Hartije od vrednosti trita kapitala ................................................................................. 324.5.Uloga drave na tritu kapitala ....................................................................................... 34

    5. FINANSIJSKI DERIVATI ........................................................................................... 365.1.Forvord ugovori ............................................................................................................... 375.2.Fjuers ugovori ................................................................................................................ 375.3.Svop ugovori .................................................................................................................... 385.4.Opcije ............................................................................................................................... 385.5.Vrednovanje finansijskih derivata ................................................................................... 39

  • 8/13/2019 MR - Finansijska Trzista Sa Posebnim Osvrtom Na Devizno Trziste

    3/82

    6. DEVIZNI SISTEM ........................................................................................................ 406.1.Devizna poitika ................................................................................................................ 436.2.Devizno poslovanje .......................................................................................................... 44

    7. POJAM I VRSTE DEVIZA .......................................................................................... 467.1.Sistem raspolaganja devizama ......................................................................................... 477.2.Devizni kurs ..................................................................................................................... 487.3.Formiranje deviznih kurseva ............................................................................................ 51

    8. DEVIZNO TRITE .................................................................................................... 528.1.Istorijat deviznog trita ................................................................................................... 528.2.Pojam i uloga deviznog trita ......................................................................................... 538.3.Uslovi za postojanje deviznog trita .............................................................................. 568.4.Karakteristike deviznog trita i uslovi za njegovo funkcionisanje ................................. 57

    8.5.Funkcionisanje deviznog trita ....................................................................................... 588.6.Forex ................................................................................................................................ 608.7.Organizacija i uesnici na deviznom tritu .................................................................... 608.8.Instrumenti deviznog trita ............................................................................................. 648.9.Poslovi na deviznom tritu ............................................................................................. 658.9.1. Spot (promptne) transakcije ....................................................................................... 678.9.2. Forward (terminske transakcije) ................................................................................ 698.9.3. Trite valutnih opcija ................................................................................................ 718.9.4. Trite valutnih fjuersa ............................................................................................. 718.10. Intervencije na deviznom tritu .......................................................................... 728.11. Sterilizovane intervencije na deviznom tritu .................................................... 748.12. Narodna banka Srbije i funkcionisanje deviznog trita u Srbiji ......................... 748.13. Ravnotea na deviznom tritu ............................................................................ 77

    ZAKLJUNA RAZMATRANJA ............................................................................................ 78

    LITERATURA ........................................................................................................................... 80

  • 8/13/2019 MR - Finansijska Trzista Sa Posebnim Osvrtom Na Devizno Trziste

    4/82

    UVODNA RAZMATRANJA

    Brz razvoj finansijskog trita u industrijski razvijenim zemljama, a naroito u SAD u,

    zahtevao je i razvoj sistema savremenih finansijskih institucija koje su adekvatne potrebama, presvega investitora, a zatim i korisnika kapitala. Takav zahtev se postavljao kao neophodan, jer jebankarski sektor organizovan na konzervativan nain postao konica daljeg razvoja trinihodnosa i finansijskog trita uopte.

    Reorganizovanje i prilagoavanje bankarskog sektora novonastaloj situaciji i novimpotrebama je bilo sporohodnog karaktera iz mnotva razloga, od kojih je najvaniji bio razlogneizvesnosti i rizika u poslovima sa novcem i kapitalom, to novac i kapital po prirodi nose sasobom. Tim injenicama se moe zahvaliti to su zemlje sa razvijenim finansijskim tritemobogatile svoju finansijsku strukturu nizom novih daleko fleksibilnijih i efikasnijih institucija od

    konzervativnih i sporo prilagodivih bankarskih organizacija.

    Najtipiniji predstavnici ovih veoma efikasnih institucija na bankarsko finansijskomtritu su svakako penzioni fondovi. Finansijski sistemi razvijenih zemalja u novijem perioduobogaeni su, dakle, pojavom i razvojem novih tipova finansijskih posrednika, od kojih seposeban znaaj pridaje upravo penzionim fondovima. Ove relativno mlade finansijskeorganizacije su ostavile duboki trag na tim finansijskim tritima i danas ine njihovnezaobilazan sastavni deo. Razvoj ovih institucija je imao znaajne pozitivne uticaje na razvojprivrede i finansijskog sistema u razvijenim zemljama, a kao najvanije mogu se istai sledee:porast nivoa institucionalne tednje, porast broja alternativa za pribavljanje izvora finansijskih

    sredstava od strane preduzea, jaanje konkurencije meu finansijskim institucijama, intezivanrazvoj finansijskih inovacija, produbljivanje i razvoj trita kapitala i pogotovo tritakorporativnih akcija obveznica itd.

    O deviznom tritu govorimo u onom trenutku kada doe do kontakta izmeu domaih istranih deviznih rezidenata u sferi ekonomskih transakcija, i kad navedeni kontakti dovedu doodreenih devizno pravnih poslova. Iz ovih odnosa rezultira ponuda i tranja specifine vrsterobe deviza, a njihov susret predstavlja devizno trite.

    S obzirom na specifinost deviznog trita predmet istraivanja i analize je u

    funkcionisanju ovog trita, odnosno svih elemenata koji ga ine, sa posebnim akcentom nadevizna trita u zemljama u tranziciji. Posredstvom deviznog trita, vlasnici novanihsredstava transferiu strana sredstva plaanja u domaa, i obrnuto, pa se sa tim sredstvimapojavljuju na domaem, odnosno inostranom novanom tritu. S obzirom na to, devizno tritese najee definie kao mesto na kome se vri kupovina i prodaja deviza. Njegov osnovnizadatak je da svim uesnicima meunarodne trgovine obezbedi dovoljnu koliinu deviza zaplaanje uvoza i izvoza.

  • 8/13/2019 MR - Finansijska Trzista Sa Posebnim Osvrtom Na Devizno Trziste

    5/82

    Devizno trite je sastavni deo celokupnog finansijskog sistema jedne nacionalneekonomije i njegov znaaj je izuzetno veliki za datu ekonomiju. Za zemlje u tranziciji to jetakoe vaan segment finansijskog trita, jer doprinosi njihovom ukljuivanju u meunarodneekonomske tokove. Meutim, zbog brojnih reformi koje se sprovode u ovim zemljama, one sesusreu sa mnogim tekoama vezanim za funkcionisanje deviznog trita.

    Predmet naeg istraivanja su finansijska trita sa posebnim osvrtom na devizno trite.

    Teorijska zasnovanost predmeta istraivanjaje teorijsko disciplinovanje predmeta istraivanja nabazi prethodnih i postojeih teorijskih saznanja, kojom se pomou apstraktnih pojmova odreujesutina pojave istraivanja.

    Finansijska trita kroz teorijsku deskripciju definiu se kao fizike lokacije ili elektronskiforumi koji omoguavaju tok fondova izmeu investitora, preduzea i vlada. Drugim reima, reje o mestu ili ambijentu na kome se sueljavaju ponuda i tranja za novcem i kapitalom.

    Finansijska trita su institucije koje su kreirane od strane drutva, kako bi se na to efikasnijinain alocirali ogranieni finansijski rasursi u cilju proizvodnje i raspodele vrednih materijalnihdobara i usluga i raspodelili meu ljudima.

    Empirijska zasnovanost predmeta istraivanja je transformacija teorijskih sugestija na nivoprakse, na pojave, procese i odnose izmeu organizacija.

    S obzirom na to da je teorijska zasnovanost predmeta istraivanja apstraktna, treba je prevesti nato konkretniji jezik kako bi se mogla empirijski istraiti. Ta transformacija se operacionalizujepreko postupka konkretizacije.

    Cilj naeg istraivanja je da iskae prirodu finansijskih trita i tako prui kompanijama ifinansijskim institucijama smernice za uspeno poslovanje na finansijskim tritima.

    Nauni cilj naeg istraivanja jeste nauna deskripcija finansijskih trita, uz poseban osvrt nafunkcionisanje deviznog trita.

    Drutveni cilj naeg istraivanja je da ovaj rad slui praktinim potrebama. Takoe, treba daobezbedi dovoljna saznanja na osnovu kojih rezultati istraivanja treba da ukau na problemekoji se javljaju na finansijskim tritima, kao i da ukau na mogue mehanizame i reenja kakobi se dati problemi mogli izbei.

    Generalna hipoteza je da je devizno trite najvee finansijsko trite na svetu. Zbog neprekidnerobne razmene stalno se uveava i predstavalja indikator stabilnosti zemlje i pokretaje svetskeekonomije. Sastavni je deo finansijskih trita i na njemu se ne kupuju i prodaju valute samozbog zadovoljenja potreba za uvozom i izvozom ve i zbog zarade na ceni koju profesionalniinvestitori ostvaruju.

  • 8/13/2019 MR - Finansijska Trzista Sa Posebnim Osvrtom Na Devizno Trziste

    6/82

    Generalna hipoteza se operacionalizuje preko sledeih posebnih hipoteza:

    Devizno trite je sastavni deo finansijskih trita Devizno trite je najvee finansijsko trite na svetu Devizno trite je u stalnom porastu zbog neprekidne robne razmene Devizno trite je indikator stabilnosti zemlje Devizno trite je pokretasvetske ekonomije Primarna funkcija deviznog trita je utvivanje odnosa vrednosti jedne nacionalne valute

    prema valutama drugih zemalja, odnosno formiranje deviznog kursa.

    Od osnovnih analitikih metoda smo koristili:

    Metod analize Metod sinteze Metod generalizacije

    Metod konkretizacije Metod apstrakcije Metod dedukcije Metod indukcije

    Od optenaunih metoda, primenjene su sledee:

    Hipotetiko deduktivna Komparativna Statistika metoda

    Prilikom prikupljanja podataka primenjen je metod analize sadraja dokumenata i to na dvanivoa:

    Na nivou izvornih podataka odnosno izvornih propisa Na osnovu sekundardne analize ranijih istraivanja i adekvatne literature

    Struktura rada:

    Pored uvodnih i zakljunih razmatranja, rad se sastoji iz osam poglavlja:

    1. Finansijski sistem2. Finansijska trita3. Trite novca4. Trite kapitala5. Finansijski derivati6. Devizni sistem7. Pojam i vrste deviza

  • 8/13/2019 MR - Finansijska Trzista Sa Posebnim Osvrtom Na Devizno Trziste

    7/82

    8. Devizno trite

  • 8/13/2019 MR - Finansijska Trzista Sa Posebnim Osvrtom Na Devizno Trziste

    8/82

    1.FINANSIJSKI SISTEM1.1. FINANSIJSKI SISTEM I OKRUENJE

    U okviru privrednog sistema jedan od najvanijih podsistema je finansijski sistem.Finansijski sistem je, kao deo privrednog sistema, i sam sastavljen od vie elemenata kojiomoguuju nesmetan tok finansijskih sredstava u jednoj drutveno - ekonomskoj zajednici.Finansijski sistem je jedan od sistema koji ini jednu ekonomiju, a koji se bavi tednjom iinvesticijama. Finansijski sistem je skup kanala kojima se alociraju slobodna sredstva od onihkojima su viak suficitni subjekti, ka onima kojima su slobodna sredstva u manjku i kojima suneophodna deficitni subjekti. Finansijski sistem se sastoji od grupe institucija u privredi kojepomau da tednja jedne osobe odgovara investiciji neke druge osobe. Finansijski sistemusmerava retke privredne resurse od tedia ka zajmodavcima. Finansijski sistem se sastoji iz tri

    segmenta: trita, privrednih subjekata i pojedinaca. Kao takav finansijski sistem ima osnovnicilj da snabdeva kompanije privredne subjekte, dovoljnom koliinom novca i raznoraznimkreditima. Ti izvori sredstava omoguavaju privrednim subjektima nesmetan redovan rad,investiranje u privrednu delatnost, rast i razvoj privrednog subjekta.1

    Finansijski sistem moe biti dvojnog karaktera. Postoje finansijski sistemi bazirani nabankama i finansijski sistemi bazirani na tritu hartija od vrednosti. Trini sistemi bazirani nabankama su najkarakteristiniji u Nemakoj i Japanu gde su velike i jake banke jaki uesnici nafinansijskom tritu. Finansijski sistemi bazirani na tritu hartija od vrednosti su karakteristiniza anglo saksinske privrede. Finansisjka trita imaju funkciju da obezbede neophodna

    slobodna sredstva kao sredstva plaanja. Tako

    e finansijski sistem obezbe

    uje nesmetan iolakan platni promet. On ima imobilizatorsku funkciju u cilju podsticanja da se slobodna

    sredstva prikupe odgovarajuim mehanizmima u vidu tednje. Zatim se ta sredstva alociraju kainvesticionim projektima koji su profitabilni. Na taj nain se smanjuju trokovi prikupljanjaslobodnih sredstava sa jedne strane, a sa druge strane sami imaoci slobodnih sredstava imajuveu sigurnost i obezbeenje svojih sredstava.

    Finansijski sistem nije statian i jednom zauvek dat. Savremeni finansijski sistemi sukontinuelni, odnosno funkcioniu dvadesetetiri asa sedam dana u nedelji i trista ezdeset petdana u godini. Karakteristika otvorenosti znai da privreda jedne zemlje mora biti otvorena

    prema inostranstvu, tj. da privredni subjekti moraju ulaziti u razliite oblike saradnje sasubjektima izvan granica nacionalne ekonomije. Kod finansijskog sistema ta karakteristika je jo

    vie izraena, te se s toga i govori o globalnom karakteru finansijskog sistema. Karakteristikakompleksnosti nam govori da je i sam finansijski sistem sastavljen iz veeg broja podsistema.Finansijski sistem se sastoji iz kombinacije veeg broja institucijalnih uesnika (centralna banka,poslovne banke, tedionice, penzioni fondovi), finansijskih trita (trite novca, trite kapitala i

    1Savi, J., Kevegi, G., (2008) Finansijska trita i berzanski menadment, VP,aak.

  • 8/13/2019 MR - Finansijska Trzista Sa Posebnim Osvrtom Na Devizno Trziste

    9/82

  • 8/13/2019 MR - Finansijska Trzista Sa Posebnim Osvrtom Na Devizno Trziste

    10/82

    Monetarna politika

    Monetarna politika mora da stvori efikasnu bazu za razmenu roba i usluga. Osnovni

    zahtev je nain formiranja cena, nazvan obra

    unska jedinica ( unit of account ). Jedinicaobrauna u Srbiji je dinar, u EU je evro, u SAD je dolar. Ako elimo nesmetanu razmenu,

    novana jedinica obrauna mora biti univerzalno sredstvo plaanja.

    Efikasna monetarna politika je u stanju da stvori i prenosi novac i podri stvaranjekapitala u finansijskom sistemu. Centralna banka je potrebna da bi definisala i regulisala koliinunovca koja je u opticaju. Ona takoe obezbeuje transfer novca izdavanjem ekova.

    Bankarski sistem kreira novac i zajedno sa Centralnom bankom izdaje ekove i prenosinovac u okviru finansijskog sistema. U procesu formiranja novane mase uestvuju: a) Centralnabanka nadlena za nadzor bankarskog sistema i sprovoenja monetarne politike; b) banke koje

    primaju depozite od pojedinaca i institucija i odobravaju kredite; c) deponenti, pojedinci iinstitucije koji polau depozite u banke; i d) dunici banke, pojedinci i institucije kojipozajmljuju od depozitnih institucija i emitenata obveznice koje depozitne institucije kupuju.Najvanije mesto ima Centralna banka koja sprovodi monetarnu politiku koja utie na njenbilans stanja, odnosno aktivu i pasivu u procesu formiranja novane mase.

    Uticaj monetarne politike na ekonomiju

    Ne veruju svi ekonomisti da monetarna politika ima jasan i jednostavan efekat na nivoekonomskih aktivnosti. Oni veruju da monetarna politika uglavnom utie na ekonomiju tako tomenja kamatne stope, i to: a) operacijama na otvorenom tritu, b) eskontnom stopom i c)obaveznim rezervama.

    Od operacija na otvorenom tritu, kupovina obveznica izaziva smanjenje kamatne stopena novane fondove, a prodaja obveznica poveava kamatne stope na tritu novanih fondova.

    Promene u eskontnoj stopi utiu na referentnu kamatnu stopu. Neke banke trajno

    raspolau eskontnim sredstvima, ime se utie na targetiranu kamatnu stopu i trite novca.Promene obaveznih rezervi najvie pogaaju male banke koje imaju uglavnom mali viak

    rezervi, to znai da promene u obaveznim rezervama nisu ba najpogodniji instrumentmonetarne politike.

  • 8/13/2019 MR - Finansijska Trzista Sa Posebnim Osvrtom Na Devizno Trziste

    11/82

    2.FINANSIJSKA TRITA2.1. POJAM I FUNKCIJE FINANSIJSKIH TRITA

    Triteine svi odnosi ponude i tranje koji se uspostavljaju radi razmene roba i usluga uodreeno vreme i na odreenom mestu. Ponuda je koliina odreene robe koja se u odreeno

    vreme, na odreenom mestu i po odreenoj ceni nudi kupcima. Tranja je odreena koliinanovca kojom se kupuje odreena vrsta robe.

    Finansijska trita predstavljaju mesta na kojima se trguje finansijskim instrumentima.Takoe, ona se mogu definisati i kao organizovana mesta na kojima se susreu ponuda i tranjaza razliitim oblicima finansijskih instrumenata.

    Na finansijskim tritima preduzea dolaze do sredstava neophodnih za svojefinansiranje. Na njima se povezuju subjekti koji raspolau vikovima finansijskih sredstava i

    subjekti kojima nedostaje novac. Na taj nain se povezuju dve znaajne makroekonomskekategorije tednja i investicije. Ukupan obim tednje na nivou nacionalne privrede u jednomvremenskom periodu jednak je ukupnom obimu investicija, to se naziva tedno - investicioniciklus.

    Na finansijskom tritu se kreiraju i transformiu finansijska potraivanja (obaveze) iizraavaju i realizuju ponuda i tranja za finansijskim instrumentima. Subjekti koji imaju viaknovca stavljaju ga, putem kredita ili vlasnikih udela, na raspolaganje subjektima kojima novacnedostaje. Ovo se postie preko finansijskih instrumenata koji se mogu pretvarati u gotov novackada su nihovim vlasnicima potrebna likvidna sredstva. Iz ovog zakljucujemo da finansijska

    trita predstavljaju transmisioni mehanizam za pozajmljivanje sredstava privrednih subjekatakoji imaju vikove sredstava onima kojima ta sredstva nedostaju za odreene poslovneaktivnosti.

    Finansijska trita su deo ekonomskog sistema. Jaka finansijska trita dala su doprinosnastanku i razvoju velikih privrednih subjekata. Uloga finansijskih trita ogleda se u:

    funkcija povezivanja omoguavaju povezivanje investicionih subjekata. alokativna funkciija - finansijska trita omoguavaju alokaciju slobodnih finansijskih

    sredstava usmeravanjem tokova finansijskih sredstava od onih subjekata koji raspolauvikovima sredstava ka onim subjektima kojima ta sredstva nedostaju.

    funkcija razvoja finansijska trita doprinse privrednom razvoju. funkcija efikasnosti omoguava se efikasno korienje finansijskih sredstava jedne

    nacionalne ekonomije, ime se obezbeuje efikasnije poslovanje u privredi. funkcija odreivanja cene finansijskih sredstava na finansijskim tritima se

    obezbeuju cene finansijskih sredstava.

  • 8/13/2019 MR - Finansijska Trzista Sa Posebnim Osvrtom Na Devizno Trziste

    12/82

    2.2. FINANSIJSKI INSTRUMENTIFinansijski istrumenti predstavljaju predmet trgovanja na finansijskim tritima. Njihova

    razvijenost i diverzifikovanost su najbolji indikatori i pokazatelji stepena razvijenosti pojedinihfinansijskih trita. Kada se govori o finansijskim instrumentima esto se u udbenicima u svetukoristi jedan sinonim finansijska aktiva. Reje o neopipljivoj aktivi, ija vrednost direktno nezavisi od vrednosti fizikih dobara, vepredstavlja prava na neke prihode ili koristi. Tu moemopodrazumevati razne novane i finansijske instrumente kojima se moe trgovati na finansijskimtritima. Iz raunovodstva je poznato da svaka aktiva mora da ima svoju pasivu. Otuda, sa drugestrane posmatrano postoji kategorija subjekata za koje finansijski instrumenti predstavljajufinansijsku pasivu.

    Finansijske instrumente emituju ili izdaju oni subjekti koji imaju nedostatke finansijskih

    sredstava ili kapitala u datom trenutku. Najvanije karakteristike koje imaju uticaja u procesuodluivanja o alokaciji finansijskih sredstava su likvidnost, rizik i prinos (dobit).

    Ukoliko bi smo samo nabrajali finansijske instrumente najznaajniji bi bili sledei: hartijeod vrednosti (kao najzastupljeniji i mnogobrojniji), depoziti, potraivanja, finansijska prava,iralni novac, devize i devizni kursevi kao i zlato i plemeniti metali.

    Brojne su podele finansijskih instrumenata, tako u zavisnosti od naina na koji seprenoserazlikujemo sledee:

    Finansijske instrumente koji glase na donosioca. Finansijski instrumenti koji se prenose po naredbi a koji glase na ime, uz dodatak po

    naredbi ispred imena. Naredba se izdaje pismeno, na poleini i to je indosament. Ako se pravo prenosa iskljui to su rekta hartije od vrednosti. Prenose se ugovorima, a

    renos se mora dokazivati.

    U zavisnosti od prinosa koji donose finansijski instrumenti se dele na:

    Finansijski instrumeti bez prinosa, Finansijski instrumenti sa fiksnim prinosom, Finansijski instrumenti sa promenjivim prinosom.

    Prema roku dospea razlikuju se sledei finansijski instrumenti:

    Kratkoroni, Srednjoroni, Dugoroni,

  • 8/13/2019 MR - Finansijska Trzista Sa Posebnim Osvrtom Na Devizno Trziste

    13/82

    Sa neodreenim rokom dospea.Sa stanovita funkcionisanja finansijskih trita razlikujemo:

    Hartije od vrednosti koje nisu finansijski instrumenti, Robne hartije od vrednosti, Novane hartije od vrednosti koje slue samo kao instrument plaanja, Hartije od vrednosti kojima se vri transver tednje, Finansijski instrumenti koji su predmet berzansog poslovanja, Finansijski instrumenti koji nisu predmet berzanske trgovine, Finansijski derivati koji su stekli status hartija od vrednosti i koji su predmet berzanskog

    trgovanja.

    Hartije od vrednosti su ipak najvaniji i najzastupljeniji finansijski instrumenti. Onepredstavljaju svojevrsne pisane isprave potvrde, certifikate ili druge pravne dokumente koji

    svojim vlasnicima daju odreena prava. Kod nas je prihvaen koncept kakav postoji u veiniyemalja u tranziciji gde se hartije od vrednosti izdaju u dematerijalizovanom obliku, a evidencijuo izdavaocima (emitentima) i vlasnicima vodi specijalizovana institucija Centralni registar.

    2.3. FINANSIJSKE INSTITUCIJE POJAM I VRSTE

    Finansijske institucije su uesnici finansijskog trita i finansijski posrednici. Finansijskeinstitucije obezbeuju izvravanje funkcija finansijskih trita. Osnovna uloga finansijskihinstitucija je da posreduju izmeu suficitnih i deficitnih ekonomskih jedinica.

    Svi transaktori tj. investitori u hartije od vrednosti na finansijskom tritu, kupujui iprodajui finansijske instrumente, provode svesno ili nesvesno, efikasno ili neefikasno,rudimentarno ili sofisticirano, upravljanje investicijama u hartije od vrednosti. Zavisno odposlova kojima se bave, svi se finansijski transaktori mogu podeliti na nefinansijske i finansijskeposlovne subjekte.

    Nefinansijska preduzea se bave proizvodnjom razliitih roba ili pruanjemnefinansijskih usluga. Njihove su transakcije u funkciji njhovog osnovnog poslovanja.Finansijska preduzea, tj. finansijske institucije, bave se pruanjem finansijskih usluga.Najznaajnija vrsta finansijskih institucija su finansijski posrednici. Pored njih, u finansijskeinstitucije ubrajamo i brokersko - dilerske kue, investicione banke i konsalting i menadmentagencije iz oblasti finansija.

  • 8/13/2019 MR - Finansijska Trzista Sa Posebnim Osvrtom Na Devizno Trziste

    14/82

    Finansijski posrednici, u osnovi obavljaju pretvaranje uloga tj. aktive investitora u svojupasivu tj. izvor sredstava za svoje poslovanje. Njihovo poslovanje, pre svega, se svodi nainvestiranje i hartije od vrednosti. Tim putem stiu prihode od kojih, odbijanjem svojih obavezaprema investitorima i izvore njihovih sredstava, dobijaju ist prihod tj. profit kao rezultatnjihovog rada tj. cenu njihove finansijske usluge. U tom procesu, finansijski posrednici obavljaju

    ekonomske funkcije transformacije ronosti, diversifikacije i obaranja rizika, obezbeivanjamehanizma plaanja i ekonominosti obrade poslovnih informacija i zakljuivanje ugovora ofinansiranju.

    Banka je preduzee koje se kao glavnom delatnou bavi primanjem i davanjem kredita.Osnovna delatnost banke je: uzimanje kredita, davanje kredita i posredovanje u novanimtransakcijama. Banka vri centralizaciju kapitala, prikupljanje i plasman sredstava. Osnovnanaela bankarstva su: sigurnost, efikasnost ulaganja sredstava, likvidnost i rentabilnost.

    2.3.1. CENTRALNA BANKA

    U savremenoj trinoj privredi Centralna banka3 je vodea ustanova kreditno -monetarnog sistema, ije su funkcije da osigura nesmetano funkcionisanje bankarsko -finansijskog sistema i da vodi monetarnu politiku, tj. kontrolie koliinu novca u opticaju ufunkciji osiguranja niske stope inflacije bez izazivanja visoke nezaposlenosti. Centralna banka jeu svim monetarnim sistemima u svetu i dalje zadrala ranije steeno monopolsko pravo da vri

    kreiranje primarnog novca (tampanje novanica i kovanje novanica). Guvernere Centralnebanke postavlja parlament, tj. vlada, pa samim tim ona i kontrolie njen rad. Ipak je sve iri krugonih koji veruju da je stabilna moneta (nacionalna novana jedinica) baza uspene ekonomije ida se (zlo)upotreba monetarne politike (za finansiranje budetskog deficita, smanjenjenezaposlenosti i sl.) moe spreciti samo nezavisnocu monetarne vlasti (Centralne banke) odizvrne (vlade).

    3Centralna banka monetarna i centralna institucija bankarskog sistema svakog ekonomskog sistema; ima monopol

    nad emisijom novanica i kontrolie ukupan iznos ponude novca na nivou drave.

  • 8/13/2019 MR - Finansijska Trzista Sa Posebnim Osvrtom Na Devizno Trziste

    15/82

    2.3.2. DEPOZITNE FINANSIJSKE INSTITUCIJE

    Depozitne finansijske institucije obuhvataju komercijalne banke, tedno - kreditnaudruenja, tedne banke i kreditne sindikate. Nazivaju se depozitnim jer osnovni izvor njihovihsredstava ine tedni depoziti. Depozitne finansijske institucije prihod generiu na dva nacina:

    prinosom od investiranja u finansijsku aktivu i zaracunavanjem provizija na finansijske transakcije.

    Komercijalne banke su najvee i najznaajnije meu depozitnim finansijskiminstitucijama u SAD. Njihov se broj 1992. godine kretao oko 12. 000, mogu biti registrovane nanivou federalnih jedinica ili na saveznom tj. federalnom nivou. Komercijalne banke u SADpruaju razliite vrste finansijskih usluga kategorisanih u tri glavne grupe:

    individualno bankarstvo, institucionalno bankarstvo i globalno bankarstvo.

    Individualno bankarstvo podrazumeva poslovanje sa stanovnitvom. U njega se ubrajadavanje potroakih, hipotekarnih, studentskih kredita, brokerskih usluga, usluga kreditnihkartica i upravljanje investicijama i starateljskim fondovima.

    Institucionalno bankarstvo podrazumeva davanje zajmova, finansijskim i nefinansijskim

    preduzeima, lokalnim i inostranim, dravnim organima. U ovu grupu finansijskih uslugaubrajaju se i lizing usluge i faktoring u odnosu na preduzea.

    2.3.3. NEDEPOZITNE FINANSIJSKE INSTITUCIJE

    Nedepozitne finansijske institucije obuhvataju osiguravajue kompanije, penzionefondove, finansijske kompanije i investicione fondove. Osiguravaljue kompanije su finansijskeinstitucije koje e, za odgovarajue redovne uplate komintenata, izvriti ugovorenu isplatu u

    sluaju deavanja odreenog dogaaja. U zavisnosti od prirode dogaaja, mogu bitiosiguravajue kompanije za osiguranje ivota i osiguravaljue kompanije za osiguranje imovine ilica. Kod kompanija za osiguranje imovine i lica tee je, u odnosu na kompanije za osiguranjeivota, proceniti iznose i vreme zahteva za pokrivanje gubitaka nastalih odreenim dogaajima.To znaajno utie na razliite veliine, investicione strategije i uloge u finansijskom sistemu ovedve vrste osiguravajuih kompanija.

  • 8/13/2019 MR - Finansijska Trzista Sa Posebnim Osvrtom Na Devizno Trziste

    16/82

    Osiguravajue kompanije za osiguranje ivota pored osiguranja obezbeuju elemenattednje. Vanost ovih kompanija u finansijskom sistemu je vie posledica njihove mogunosti dapo osnovu redovnih premijskih uplata osiguranika prikupe tj. akumuliraju relativno sigurne,dugorone izvore finansiranja, nego u njihovom osnovnom poslovanju obezbeivanja osiguranja.ivotno osiguranje se u osnovi deli na terminsko i osiguranje tokom itavog ivota. Prvo, uz

    jednokratnu premijsku uplatu osiguranika, podrazumeva osiguranje u odreenom vremenskomroku ijim isticanjem osiguranje prestaje da vai. Drugo traje itavog ivota i osiguranikkontinuirano uplauje premije osiguranja. Polise ivotnog osiguranja mogu nuditi razliite vrsteusluga. Uz isto osiguranje od rizika od smrti tu su i:

    kombinacija osiguranja i investicionog rauna; osiguranje od rizika ivota; isti investicioni rauni.

    2.3.4. BERZE

    Berza prestavlja institucionalizovano razmensko mesto na kojem pojedini lanoviobavljaju robnu razmenu ili transakcije hartija od vrednosti, a u cilju sticanja dobiti, i mesto gdese na osnovu njihove ponude i tranje vri vrednovanje hartija od vrednosti.Drugim recima, berza predstavlja prostor na kome se trguje dugoronim finansijskiminstrumentima. Re koja oznaava lokaciju za specificnu funkciju trgovine, u srednjevekovnojHolandiji bila je ime familije Van der Burse, u ijoj je zgradi obavljana trgovina vrednosnimpapirima.

    Danas su berze visoko organizovane institucije, sa specifinim oblikom inkorporacije,odnosno one su neprofitne institucije, u vlasnitvu drave, ili uesnika u trgovini. One suustanove sa javnim ovlaenjima, odnosno mogu donositi obavezujua pravila trgovine zaucesnike i vriti kontrolu njihovog ispunjavanja. U tu svrhu, berze donose posebna pravila.

    Berze mogu biti robne, produktne, efektne i meovite. Produktne berze su one na kojimase vri prodaja odreenih vrsta roba kao to su poljoprivredne, industrijske i dr. robe; naefektnim berzama se obavlja promet trgovakih efekata, odnosno hartija od vrednosti kao to suakcije, obveznice koje emituje drava, menice, valute pojedini zemalja. Meovite berzepredstavljaju kombinaciju robnih i efektnih berzi, gde se istovremeno trguje i robom i hartijamaod vrednosti.

    U svetu se pojavljuju specijalizovane robne berze koje su specijalizovane za tanoodreene robe. Tako na primer Londonska berza je poznata za obojene metale, kao i za vunu i zapamuk, a takoe postoji i Njujorka berza za vunu i pamuk.

  • 8/13/2019 MR - Finansijska Trzista Sa Posebnim Osvrtom Na Devizno Trziste

    17/82

    2.4. KLASIFIKACIJA FINANSIJSKIH TRITA

    Najzastupljenija podela finansijskih trita je:

    Prema tipu finansijskih instrumenata razlikujemo trite dunikih instrumenata (Debtmarket) i trite vlasnikih instrumenata (Stock market).

    Novano trite (Money market) i trite kapitala (Capital market). Primarno i sekundarno trite (Primary and Secondary market). Devizno trite ( FX Market Foreign Exchange Market). Trite derivata ili izvedenih finansijskih instrumenata.4

    4Jeremi, Z., (2011) Finansijska trita, Univerzitet Singidunum, Beograd, str. 4.

  • 8/13/2019 MR - Finansijska Trzista Sa Posebnim Osvrtom Na Devizno Trziste

    18/82

    3.TRITE NOVCA3.1. POJAM I ULOGA TRITA NOVCA

    Novanom tritu zadatak je trajno i svakodnevno snabdevanje banaka novcem kaoprometnim i platenim sredstvom kako bi postigle likvidnost, kojom se omoguavaju tekua

    plaanja njihovih komitenata. Na novanom tritu trguje se bankovnim likvidnim rezervama ikratkoronim vrednosnim papirom, odnosno novcem i skoro novcem. Likvidne rezerve kodcentralne ili poslovnih banaka pozajmljuju se na tritu novca na kratke rokove od jednog donekoliko dana, na vie dana, do opoziva, na mesec ili vie meseci. Novac pozajmljuju bankemeusobno. Centralne banke mogu i ne moraju uestvovati na ovom tritu. Ipak, na ovomsegmentu finansijskog trita izuzetno je vaan odnos centralne banke sa poslovnim bankama,jer one zajednoine bankarski sistem jedne zemlje.

    Trite kratkoronih vrednosnih papira (kratkorone HOV) drugi je segment novanogtrita. Na njemu se trguje kratkoronim dunikim vrednosnim papirima s rokom od jednegodine. Privredna funkcija novanog trita je prilagoavanje likvidnosti banaka ali i ostalihuesnika. Instrumenti novanog trita imaju kratke rokove dospea, mali rizik nenaplate ivisokog su stepena ugroenosti. Novano trite nema vrstu institucionalnu strukturu i formalnuorganizaciju. Trguje svako sa svakim, posluje se na re- telefonom, faksom.

    Za efikasno delovanje novanog trita potrebno je da se ostvare sledei preduslovi:

    1. Da se ostvari tednja, odnosno da postoje vikovi slobodnih likvidnih sredstava;2. Da postoji ekonomski interes vlasnika slobodnog novca za ulaganje u dravne hartije od

    vrednosti i druge hartije od vrednosti;3. Da postoji sigurnost da e vlasnik kupljene hartije od vrednosti moi istu u svako doba

    slobodno prodati i pretvoriti je u novac;4. Da se osigura vlasnicima hartija od vrednosti odravanje iste vrednosti uloenih sredstava

    koja bi mogla biti smanjena inaflacijom ili drugim uticajima na tritu;5. Da postoji irok izbor u napred institucionalnih instrumenata koji e vlasnicima novanih

    sredstava omoguiti izbor najpovoljnijeg ulaganja, brzu i efikasnu manipulacijukupoprodaje i brzo pretvaranje u gotov novac;

    6. Da postoji potreban broj finansijskih institucija prualaca usliga koji raspolaupotrebnim specijalizovanim kadrovima koji e biti u mogunosti da subjektima ponude itranje osiguraju brzu i efikasnu kupoprodaju hartija od vrednosti ( banke, posebnenovane institucije, brokerske i dilerske firme );

  • 8/13/2019 MR - Finansijska Trzista Sa Posebnim Osvrtom Na Devizno Trziste

    19/82

    7. Da postoje odgovarajue slube za davanje potrebnih informacija o svim pokazateljimakretanja novanog trita i o bonitetu subjekata uesnika na novanom tritu.5

    3.2. VRSTE TRITA NOVCAZavisno od instrumenata kojima se vri uzimanje davanje kredita na tritu novca,

    moemo razlikovati dve vrste trita novca:

    Meubankarska kupovina novca i Kupovina i prodaja kratkoronih hartija od vrednosti.

    Meubankarska kupovina novca predstavlja trite kratkoronih kredita na kome jednabanka daje kratkoroni kredit drugoj banci. U zavisnosti od roka na koji se novac pozajmljuje,

    razlikujemo dnevni novac i terminski novac.

    Dnevnim novcem kojim se trguje na tritu novca smatra se novac koji banka koja ga imakao viak likvidnih sredstava ponudi na rok od jednog dana ili sa otkaznim rokom od jednogdana. U prvom sluaju banka koja je uzela novac danas mora taj novac vratiti sutra. U drugomsluaju banka koja je pozajmila novac moe taj novac koristiti sve do dana otkaza plus jedandan, a otkaz moe da da bilo banka koja je uzela novac, bilo banka koja je pozajmila novac.

    Terminskim novcem kojim se rguje na tritu novca smatra se novac koji banka koja gaima kao viak likvidnih sredstava ponudi sa rokom vraanja od jednog do tri meseca, a nekad i

    do dvanaest meseci.Pozajmljeni terminski novac moe dospevati za vraanje na tano unapred utvren dan ili

    po isteku odreenog otkaznog roka, koji ne moe biti krai od mesec dana ni dui od godinudana.6

    Kupovina i prodaja kratkoronih hartija od vrednosti. Na tritu novca prodaju se ikupuju kratkorone hartije od vrednosti pod uslovom da postoji bonitet hartije od vrednosti,preciznije kreditna sposobnost izdavaoca hartije od vrednosti, a time i sigurnost kupca hartije odvrednosti da e je u roku dospea moi naplatiti. Centralna banka koja u okviru kreditnomonetarne politike regulie emisiju novog novca u opticaju odreuje rediskontni kontigent zasvaku poslovnu banku. Ako poslovna banka diskontuje hartiju od vrednosti svog komitenta i tumenicu rediskontuje kod centralne banke na teret odobrenog rediskontnog kontigenta, takvamenica ne moe biti predmet kupovine i prodaje na tritu novca jer se ona prodaje u direktnomkontaktu na zatvorenom tritu ( preduzee banka centralna banka ). Dakle, na tritu novca

    Katunari, A., (1981) Banka, preduzee banka, Zagreb, str. 342.Risti, ., (1990) Trite novca, Privredni pregled, Beograd, str. 36.

  • 8/13/2019 MR - Finansijska Trzista Sa Posebnim Osvrtom Na Devizno Trziste

    20/82

    prodaju se i kupuju kratkorone hartije od vrednosti koje imaju bonitet i koje se ne rediskontujukod centralne banke na teret odobrenog rediskontnog kontigenta poslovnoj banci, to ne znai dase takva kratkorona hartija od vrednosti ne moe rediskontovati kod centralne banke na teretodobrenog rediskontnog kontigenta poslovnoj banci. Kratkorone hartije od vrednosti koje sekupuju i prodaju na novanom tritu najee su depozitni sertifikat, blagajniki zapis poslovne

    banke, bankarski akcept, trasirana menica, dravna obveznica i blagajniki zapis centralnebanke. Sve ove hartije od vrednosti su kratkorone s najduim rokom unovenja od godinu danaosim dravne obveznice koje se u pojedinim zemljama izdaju i sa rokom unovenja od dvegodine. Treba razlikovati primarno trite hartija od vrednosti i sekundarno trite hartija odvrednosti.

    Primarno trite hartija od vrednosti je trite na kome se prodaje prvi put izdata hartijaod vrednosti. Ta prva prodaja izdate hartije od vrednosti ne mora nuno biti obavljena prekoinstitucije preko koje se ostvaruje organizovano novano trite; ona se moe ostvariti direktno ukontaktu izdavalac kratkorone hartije od vrednosti i kupac kratkorone hartije od vrednosti.

    Sekundarno trite hartija od vrednosti je takvo trite na kome se vri druga, trea,etvrta kupoprodaja kratkorone hartije od vrednosti, preciznije, to je svaka prodaja posle prveprodaje.

    3.3. INSTITUCIONALNE FORME TRITA NOVCAPostoje tri osnovna oblika organizacije trita novca:

    Institualizovano trite novca, Neinstitucionalizovano trite novca, i Trite novca organizovano kao meavina institucionalizovanog i

    neinstitucionalizovanog trita novca.

    Institucionalizovano trite novca je posebna finansijska organizacija preko koje seobavlja kupovina i prodaja novca i kratkoronih hartija od vrednosti. Ona u ime svojih lanova (brokera i dilera ) obavlja sve transakcije na tritu novca. Nedostatak institucionalizovanogorganizovanja na tritu novca je u tome to je zbog postojanja posrednika potreban dui

    vremenski period da se obavi transakcija na novanom tritu.

    Neinstitucionalizovano trite novca je takvo trite novca gde se ostvaruje direktankontakt izmeu uesnika na tritu novca, odnosno ostvaruje se direktan kontakt izmeuprodavaca i kupaca kratkoronih hartija od vrednosti. Ovaj oblik trita novca otklanjanedostatak institucionalizovanog trita novca, transakcije izmeu uesnika se obavljaju bre, aliistovremeno on eliminie prednost institucionalizovanog trita novca u smislu realnijeg

  • 8/13/2019 MR - Finansijska Trzista Sa Posebnim Osvrtom Na Devizno Trziste

    21/82

    formiranja kamatne stope za pozajmljeni novac i realnijeg formiranja cene prodate kratkoronehartije od vrednosti na bazi koncentrisane ponude i tranje na jednom mestu i u isto vreme.

    Meoviti oblik organizacije trita novca nastao je sa eljom da se iskoriste prednostiinstitucionalizovanog i neinstitucionalizovanog trita novca. Praktino to znai da se transakcije

    na tritu novca obavljaju direktno izmeu uesnika i preko posrednike institucionalizovaneorganizacije, pri emu se u direktnim kontaktima izmeu uesnika, uvaava kamatna stopa, tj.cena kratkorone hartije od vrednosti formirana na institucionalizovanom tritu novca.

    Uesnici na tritu novca su:

    Centralna banka kao monetarna vlast, Poslovne banke, Specijalizovane i za to posebno ovlaene finansijske organizacije kao uesnici u

    trgovini kratkoronim hartijama od vrednosti i posrednici izmeu centralne banke i

    poslovnih banaka s jedne strane i sitnih imalaca novanih sredstava s druge strane.

    Sva druga pravna i fizika lica ne uestvuju direktno na tritu novca ve:

    Drava i paradravne institucije uestvuju preko centralne banke, Sva druga pravna i fizika lica uestvuju preko poslovne banke ili preko ovlaene

    posrednike firme.

    3.4. FINANSIJSKI INSTRUMENTI TRITA NOVCADepozitni certifikat

    Depozitni certifikat je prenosiva potvrda koja glasi na deponovanu sumu novca u bancina odreeni rok i za to odreenu kamatu. Depozitni certifikat emituje se po nominalnojvrednosti, dok se kamata, koja se rauna na bazi stvarnog broja dana do roka dospea, dodajeglavnici i plaa u roku dospea. Ako je rok dospea do godinu dana, radi se o kratkoronomdepozitnom certifikatu, ako je rok dospea dui od godinu dana radi se o srednjeronom depozitucertifikata. Depozitni certifikat najee se emituje s rpkom dospea od tri meseca do jednegodine. Depozitni certifikat glasi na donosioca i sadri sledee podatke:

    Oznaku da je depozitni certifikat, Ime banke ili drugog emitenta koji ga emituje, Iznos na koji je emitovan, Rok dospea, Kamatna stopa, Datum i mesto izdavanja,

  • 8/13/2019 MR - Finansijska Trzista Sa Posebnim Osvrtom Na Devizno Trziste

    22/82

    Vaee pravo i Potpis ovlaenog lica.

    Blagajniki zapis poslovnih banaka

    Blagajniki zapis je prenosiva potvrda koja glasi na odreeni novani iznos deponovan ubanci, sa odreenim rokom dospea i sa odreenom kamatnom stopom. Blgajniki zapis je srokom dospea od mesec dana do godinu dana i sadri sledee podatke:

    Oznaku da je blagajniki zapis, Ime izdavaoca, Ime upisnika, Nominalnu vrednost, Visinu kamatne stope, Rok dospea, Datum izdavanja, Vaee pravo i Potpis ovlaenog lica

    Primarno trite blagajnikih zapisa poslovnih banaka predstavlja prodaju blagajnikihzapisa drugim poslovnim bankama, preduzeima, drugim pravnim i fizikim licima.

    Sekundarno trite blagajnikih zapisa poslovnih banaka predstavlja svaku njegovu daljuprodaju. Blagajniki zapis na sekundarnom tritu se prodaje po sadanjoj vrednosti.

    Blagajniki zapis je diskontno/eskontno obezbeenje odnosno obezbeenje sauraunatom kamatom na dan dospea na kupovnu cenu. To podrazumeva da se kamata ne plaaperiodino vena dan dospea kada izdati zapis dostie nominalnu vrednost.

    Trite blagajnikih zapisa predstavlja najlikvidnije trite na svetu. Kamate nablagajnike zapise su izuzete iz dravnih poreza na prihod.

    Blagajniki zapis centralne banke

    Blagajniki zapis centralne banke takoe je kratkorona hartija od vrednosti koja glasi nadonosioca i ima sledee elemente:

    Oznaku da je blagajniki zapis, Izdavaoca, mesto izdavanja i datum,

  • 8/13/2019 MR - Finansijska Trzista Sa Posebnim Osvrtom Na Devizno Trziste

    23/82

    Serijski broj blagajnikog zapisa, Nominirani na okruglu, veu sumu, Rok dospea, koji moe da bude od sedam do devedeset dana, Kamatnu stopu koju nosi, Naznaku da glasi na donosioca i Potpis guvernera centralne banke.

    Centralna banka izdaje blagajniki zapis sa ciljem smanjenja koliine novca u opticaju, au pojedinim zemljama izdaje se i radi prikupljanja novca za pokrie tekueg deficita dravnogbudeta.

    Blagajnike zapise Narodna banka Srbije prodaje iskljuivo registrovanim ovlaenimposlovnim bankama, pri emu u pojedinim sluajevima, kada to naredi centralna banka,poslovne banke obavezno kupuju blagajnike zapise centralne banke, a u odreenim sluajevimaposlovne banke to ine dobrovoljno. Blagajniki zapis centralne banke, ne prodaje se, po pravilu

    na organizovanom tritu novca sa ciljem da se izbegne njihova kurentnost u odnosu na dravnehartije od vrednosti.

    Komercijalni zapis

    Komercijalni zapis je kratkorona neosigurana promisorinota, sopstvena menicapreduzea sa ne promenjivim rokom dospea. Izdavalac komercijalnog zapisa obeava da e

    imaocu komercijalnog zapisa platiti naznaenu sumu plus kamatu po odreenoj kamatnoj stopina dan dospea. Da bi komercijalni zapisi bili privlani za kupce, preduzee moe izdavatikomercijalne zapise uz garanciju poslovne banke, pri emu se fiksira ukupna suma na koju e seizdati komercijalni zapisi, a banka e od preduzea izdavaoca naplatiti proviziju garancije. Bankamoe da obezbedi garanciju kroz akreditiv ili kreditnu liniju odobrenu preduzeu izdavaocukomercijalnog zapisa. Neka preduzea, da bi privukla to vie kupaca komercijalnog zapisa,obabvezuju se da e svoje proizvode imaocu komercijalnog zapisa prodati uz popust, pri emuoni plaaju kupljenu robu komercijalnim zapisom.

    Preduzea izdaju komercijalne zapise radi pribavljanja kratkoronih izvora finansiranja.

    Ako je preduzeu potrebno mnogo kratkoronih izvora finansiranja, ono ih lake obezbeujeizdavanjem komercijalnih zapisa, jer njihovom prodajom preduzee dobija veliki broj sitnihkreditora koji su po pravilu fizika lica. Da bi prva prodaja, odnosno emisija, uspela kamatnastopa u komercijalnom zapisu mora biti via od kamatne stope na oroenu tednju koju plaabanka. Ako uz tobanka garantuje isplatu komercijalnog zapisa, postoji velika verovatnoa da eprva prodaja uspeti.

  • 8/13/2019 MR - Finansijska Trzista Sa Posebnim Osvrtom Na Devizno Trziste

    24/82

    Komercijalni zapis sadri sledee elemente:

    Oznaku da je komercijalni zapis, Nominalni iznos, Rok dospea, Visinu kamatne stope, Pravni osnov, Mesto i datum izdavanja i Potpis ovlaenog lica.

    Bankarski akcept

    Bankarski akcept je, zapravo, trasirana menica na banku i akceptirana od banke, kojom seneopozivo nareuje isplata menine sume novca imaocu menice po naredbi izdavaoca menice naodreeni dan. Akceptom banka preuzima obavezu da e meninu sumu isplatiti donosiocumenice na odreeni dan.

    Ova menica je rezultat konkretne trgovake operacije. Po pravilu izdaje se sa rokomdospea do tri meseca. Rok dospea naplate je ili fiksiran ili se moe raunati od danaakceptiranja. Bankarski akcept glasi na ime i moe se prenositi indosmentom. Bankarski akceptsmora da sadri:

    Oznaku da je menica, Neopozivu naredbu da se isplati menina suma, Ime onoga ko e izvriti plaanje, Oznaku vremena plaanja, Oznaku mesta gde e se plaanje izvriti, Ime onoga kome e se ili po ijoj naredbi plaanje izvriti, Datum i mesto izdavanja i Potpis izdavaoca,

    A banka na ovu menicu dodaje jo:

    Oznaku akcepta, Ime akcepta, Datum i mesto akcepta i Potpis akcepta.

  • 8/13/2019 MR - Finansijska Trzista Sa Posebnim Osvrtom Na Devizno Trziste

    25/82

    Trasirana menica

    Trasirana menica je menica kojjom izdavalac menice nalae treem licu da plati meninu

    sumu na dan dospea licu nazna

    enom u menici. Ona je rezultat konkretnetrgova

    ke transakcije.Trasirana menica moe se izdati sa rokom dospea: plativa po vienju, plativa za odreeni broj

    dana po vienju, plativa za odreeni broj dana od izdavanja i plativa na odreeni dan. U sluajuda trasat ne plati meninu sumu u roku dospea, menica se protestuje i za njenu isplatuodgovorni su trasant i sva lica koja su je indosirala. Elementi trasirane menice propisani sumeninim zakonom, a to su:

    Oznaka da je menica, Neopoziva naredba da se isplati menina suma, Ime onoga ko e izvriti plaanje,

    Oznaka vremena plaanja, Oznaka mesta gde e se plaanje izvriti,

    Ime onoga kome e se ili po ijoj naredni izvriti plaanje, Datum i mesto izdavanja i Potpis izdavaoca.

    Dravne obveznice

    Dravna obveznica je hartija od vrednosti koju emituje drava da bi od suficitarnihsubjekata njenom prodajom prikupila novac radi pokria tekueg deficita budeta. Dravneobveznice se izdaju na okruglu sumu i sa unapred utvrenim rokom dospea za naplatu. Ako sedravne obveznice prilikom emisije prodaju po diskontnoj vrednosti, u obveznici se iskazujediskontovana vrednost i nominalna vrednost. Razlika izmeu ove dve cene je diskont, odnosnoprihod kupca obveznice. Ako se dravna obveznica prilikom emisije prodaje po nominalnojvrednosti onda se u obveznici iskazuje nominalna vrednost i kamatna stopa po kojoj e sekamata obraunati i platiti kupcu obveznice zajedno snominalnom vrednou obveznice na dandospea. Dravne obveznice izdaju se s rokom dospea od tri, est, devet meseci, godinu dana a

    u pojedinim zemljama i na dve godine. Prva prodaja dravnih obveznica moe se izvritiaukcijom, odnosno licitacijom, koju moe organizovati centralna banka ili druga finansijskaorganizacija kojoj prodaju poveri drava. Kupci dravnih obveznica na aukciji mogu biti banke,druge finansijske organizacije, preduzea, pa i fizika lica, koja su uglavnom zastupljena prekosvojih posrednika ( na primer, brokerske i dilerske firme ). Svaka dalja prodaja od imaocaobveznice jeste sekundarno trite dravnih obveznica, koja se odvija ili u neposrednomkontaktu kupca i prodavca, ili na institucionalizovanom tritu novca.

  • 8/13/2019 MR - Finansijska Trzista Sa Posebnim Osvrtom Na Devizno Trziste

    26/82

    Sporazumi o otkupu REPO transakcije

    Sporazumio otkupu predstavljaju poslove prodaje ugovora obezbeenog u nekoj vrsti

    aktive sa obavezom od strane prodavca da otkupi obezbe

    enje od kupca na odreeni datum i poodreenoj ceni u budunosti. Sporazum o otkupu u osnovi je sporedni zajam. Sporazumi o

    otkupu mogu biti obezbeenja u instrumentima trita novca, obezbeenja u aktivi podranehipotekiom, obezbeenja u aktivi na bazi imovine idr. Transakcija se naziva sporazum o otkupuzato to se zasniva na prodaji nekog ugovora obezbeenog aktivom i ponovnoj kupovini istogtog ugovora odreenog datuma. Prodajna cena i kupovna cena odreene su sporazumom. Razlikaizmeu kupovne i prodajne cene je kamata. Repo trite nudi atraktivan prinos na kratkoroneugovorom obezbeene transakcije jel se radi o visoko likvidnim transakcijama.

    3.5. MEUNARODNO TRITE OBVEZNICA, EVRO OBVEZNICE I EVRODOLARSKO TRITE7

    Globalizacija finansijskih trita rezultat je razvoja meunarodne trgovine, irenjamultinacionalnih kompanija i deregulacije monetarnih sistema nacionalnih ekonomija. Radi se oveoma razvijenom tritu, koje prevazilazi nacionalno trite i istovremeno vri snaan uticaj na

    svako nacionalno trite novca. Ispoljen je visok stepen meuzavisnosti kamatnih stopaevroobveznica, evrodolarskog trita i nacionalnog trita novca, kreirajui globalno tritenovca.

    Meunarodno trite obveznica predstavlja strane obveznice, koje se prodaju u stranojdravi i denominovane su u valuti te drave. Na primer, ako nemaki proizvoa automobilaAudi proda obveznice u americi denominovane u dolarima, ona se smatra stranom obveznicom.

    Novo na meunarodnom tritu obveznica je evro obveznica, odnosno obveznicedenominovane u valuti jedne zemlje koje se plasiraju u drugim zemljama. Na primer, obveznica

    denominovana u Japanskim jenima, a prodata u Londonu. Evro obveznice predstavljaju 80 %novih emisija na meunarodnom tritu obveznica. Trite se brzo razvija i sada je vee odAmerikog trita korporativnih obveznica.

    Evrodolarsko trite (eurodolar market) je deo nacionalnih trita novca i kapitala ukome se transakcije obavljaju u valuti drugih zemalja. To znai da su ameriki dolari deponovani

    7Jednak, J., (2007) Finansijska trita, BP, Beograd

  • 8/13/2019 MR - Finansijska Trzista Sa Posebnim Osvrtom Na Devizno Trziste

    27/82

    u stranim bankama, van SAD, ili u filijalama amerikih banaka u inostranstvu. Dakle, depozitimogu biti izraeni u drugim nacionalnim valutama, ali uvek imaju prefiks evro.

    Instrumenti evrodolarskog trita su: a) evrodolarski depozitni certifikat (euroCDs); b)evro note (euronotes); c) evro komercijalni papiri (eurocp).

    Evrodolarski depozitni certifikati pojavljuju se na tritu poetkom 1976. godine, sarokom dospea od tri do est meseci i denominacijom od 250 000 dolara. Od poetkasedamdesetih godina prolog veka emituju se evrodolarski depoziti sa promenljivom kamatnomstopom radi zatite od rizika kamatne stope. Kamatna stopa se prilagoava na svakih tri do estmeseci.

    Evro note se emituju pod nazivom NIF (Note Issuance Facility). To je aranman pokome klijent banke moe prikupljati sredstva u periodima od est meseci, sa rokom trajanjaaranmana od 5 do 7 godina. Banka ima obavezu da proda ili otkupi emisiju ako je klijent ne

    proda investitorima, tj. banka obezbe

    uje kratkoroni kredit za neotkupljeni deo emisije i tadafinansijski instrument dobija naziv RUF (Revolving Underwriting Facility). Tim putem se preko

    evro nota kratkorono prikupljena sredstva transformiu u dugorona sredstva.

    Evro komercijalni papir emituju velike korporacije radi prikupljanja sredstava naevrodolarskom tritu. Ista je metodologija emitovaja i prikupljanja sredstava kao i kod drugihevroobveznica.

    Evrotrite predstavlja trite na kome se poslovi kreditiranja obavljaju uz upotrbu stranevalute, odnosno dolarskih depozita iskazanih u bilansima evropskih banaka. Evropske banke su uobavezi da svoje depozite u dolarima moraju drati na raunima banaka u SAD, odnosno zemlji

    domicilne valute. Promene prometa se odraavaju i na raune, promene rauna evropskih banakautiu na promene rauna amerikih banaka. Kada se evrodolari prodaju amerikim kompanijamaili bankama, navedeni dolari postaju amerika novana jedinica. Tako nacionalna akumulacijasredstava prevazilazi nacionalne granice i postie visok stepen mobilizacije i kncentracije nanivou svetskog trita.

  • 8/13/2019 MR - Finansijska Trzista Sa Posebnim Osvrtom Na Devizno Trziste

    28/82

    4.TRITE KAPITALATrite kapitala predstavlja skup institucija, finansijskih instrumenata i

    mehanizama pomou kojih se dugorona slobodna sredstva tednje prenose od suficitarnih kadeficitarnim subjektima koji ulau u fiksne fondove i opremu. Uesnicima na ovom tristu seprua mogunost da brzo menjaju strukturu i smer svojih investicionih plasmana, da brzo prelazeiz uloge tednje u ulogu zajmotraioca, a da slobodna sredstva budu usmerenau u najrentabilnijeinvesticione projekte, to opet ima znaaj sa makro aspekta.

    Hipotekarno trite je podvrsta trita kapitala i njegov najvaniji pojedinani oblik urazvijenim zemljama. Hipotekarni kredit je posebna vrsta dugoronog kredita. Banke ispecijalizovane organizacije odobravaju ih graanima i preduzeima na osnovu pokria unekretninama.Vezano za hipotekarne kredite izrazit je trend sekjuritizacije,ime banke nas

    ekundarnom tritu bre dolaze do povraaja sredstava od odobrenih stambenih kredita. Narazvijenom meunarodnom finansijskom tritu sekjuritizacija omoguava brzo prenoenjetalasa optimizma ili pesimizma na tritu nekretnina sa regiona na region. Najbolji primer za toje kriza hipotekarnih kredita u SAD koja se brzo prenela na zapadnu Evropu i Japan. Iako su dvarazliita trita s posebnim osobinama i funkcijama, trite kapitala i novano trite povezanisu na sledee naine:

    Zavisno od investicione politike i prinosa, investitori mogu raspoloiva novana sredstvausmeravati na oba trita,

    Korisnici se mogu pojavljivati na oba trita i kombinovati razli

    ite instrumentepribavljanja sredstava,

    Novana sredstva stalno cirkuliu izmeu ta dva trita, Neki uesnici uzimaju aktivno uee na oba trita, Svi dugoroni instrumenti pred dospee postaju kratkoroni i mogu biti predmet

    kupoprodaje na novanom tritu, Prinosi na oba trita su u meusobnoj vezi i uesnici vode o tome rauna pomiui se

    sa trita na trite.8

    Kapital nije nita drugo9 do ukupan novani iznos odloene potronje sa rokom duim

    od jedne godine. U jednoj nacionalnoj ekonomiji mogu postojati tri osnovna izvora kapitala:

    domaa tednja, transfer inostrane tednje, pretvaranje novca u kapital posredstvom finansijskih institucija.

    8Grubii, Z., (2008) Osnovi finansijskih trita, Univerzitet Braa Kari, Beograd.9Resenthal, J., Osanpo, M., (1998) Securtization of credits, John Wiley and Sons, NY, str.25.

  • 8/13/2019 MR - Finansijska Trzista Sa Posebnim Osvrtom Na Devizno Trziste

    29/82

    Osnovni izvor kapitala je tednja, i to kako domaa, tako i iz inostranstva. Domaatednja se odnosi na izvore sredstava, odnosno akumulaciju koju kreiraju domai subjekti izrazliitih sektora. Sklonost ka tednji zavisi od velikog broja faktora. Meu najvanijima su:visina tekuih prihoda, ivotni standard, trokovi ivota, stabilnost, poresko optereenje

    itd.Trite kapitala predstavlja jedan od najvanijih postulata trine privrede. Uesnici tritakapitala su:

    Vlasnici kapitala, odnosno ponuai kapitala. Ovde spada veliki brojsubjekata koji raspolau slobodnim novanim kapitalom koji nastoje da gakapitalizuju. To su banke, privredni subjekti, drava i stanovnitvo.

    Traioci kapitala na tritu u koje spada veliki broj preduzentika, menaderapreduzeca, banaka, drava, stanovnitva - koje trebuju kapital za ulaganje iz kojihoekuju profit. Oni su spremni da plate kamatu ili dividendu u zavisnosti o kakvoj hartiji

    od vrednosti je rec Finansijski posrednici na tritu kapitala koji pretstavljaju institucije koje

    treba da omogue lako susretanje ponude i tranje kapitala i procese njihovoguravnoteenja. U ovu grupu se mogu svrstati banke, druge finansijske institucije,posrednike institucije, berze i druge. Broj i vrste posrednika zavise od nivoa razvojafinansijskog sistema, a posebno trita kapitala.

    Drava i dravni organi kao uesnici, regulatori odnosa na tritu kapitala ikontrolori trita kapitala. Kao i svako trite i na ovom specifinom tritu javljaju seponuda i tranja kapitala (tednja) i dugorone hartije od vrednosti - to je samospecifican oblik finansijskog plasmana i nvesticionih novanih sredstava. Razliiti

    subjekti koji imaju trenutno viak novanog kapitala (neuposleni novani kapital) natritu kapitala javljaju se na strani formiranja ponude kapitala.U modernim trinimprivredama, trite kapitala pretstavlja fini mehanizam sa brojnim institucijama,instrumentima i procesima kojima se vri distribucija i alokacija finansijskih sredstava,najee u investicije.Trite kapitala za osnovu konstituisanja ima dugorona finansijskasredstva, odnosno ako se analizira kao trite finansijskih instrumenata - emisiju itrgovinu dugoronim finansijskim instrumentima (dugoronim hartijama od vrednosti).

    Instrumenti trita kapitala su brojni, ali prvenstveno su predmet prouavanja dugoronehartije od vrednosti, a i mogu se podeliti u tri osnove grupe:

    Akcije, koje se javljaju u obliku obinih i preferencijalnih, Obveznice ili obligacije, Hibridni instrumenti koj i ukljuuju obeleja i akcija i obveznica.

  • 8/13/2019 MR - Finansijska Trzista Sa Posebnim Osvrtom Na Devizno Trziste

    30/82

    Finansiranje preduzea preko trita kapitala ima kljuni znaaj u trinoj ekonomiji.Trziste kapitala je bitno iskljuivo za vee kompanije koje svojim performansama utiu naponasanje manjih preduzea. Preko trita kaptiala se mogu sagledati trendovi u performansamaveih preduzea koja su registrovana na berzama, kao i finansijski trendovi ukupne privrede.

    Smatrase da su osnovne funkcije10trita kapitala:

    Transfer kapitala, od subjekta koji imaju vikove ka subjektima koji imaju manjkove.Ovde se radi o funkciji povezivanja ponude i tranje za kapitalom.

    Prikupljanje kapitala za obezbeivanje skladnog privrednog i drutvenog razvoja. Uvek postoji vei broj projekata koji konkuriu za odreenu sumu sredstava. Cena

    kapitala koja se formira na tritu kapitala moe biti vrlo znaajan parametar kojiopredeljuje selekciju i izbor projekata u zavisnosti od visine stope prinosa, ime sepostie vea efikasnost korienja kapitala.

    Mehanizam trita kapitala, on prisiljava sve elemente hartija od vrednosti da izvrsavajuugovorne obaveze. Potovanje ugovornih obaveza je posebno vidljivo na segmentimahipotekarnog i kreditnog trita.

    Stvaranje klime u kojoj se titi vlasnitvo i interesi vlasnika kapitala. Na taj nain tritekapitala moe posebno doprinositi poveanju konkurencije i smanjenju monopola,naroito dravnih.

    Trite kapitala, sastavni deo finansijskog trita ima sledee vane uloge:

    Da obezbedi likvidnost, odnosno da investitori finansijske instrumente mogu da prodaju usvakom momentu kada to zaele;

    Da dodje do smanjenja informacionih, transakcionih i trokova tranje; Da kroz interakcije kupaca i prodavaca doprinose odreivanju cena.

    Kada je re o uslovima11da se preduzea mogu ukljuiti u mehanizam trita kapitala,sledei kriterijumi su odluujui:

    Visina aktive kompanije, Visina godinjih prihoda, Visina godinjih profita, Vremenski cenzus funkcionisanja kompanije itd.

    Znaaj trita kapitala je posebno izraen u potrebi podizanja efikasnosti privrednihsubjekata,a samim tim i efikarsnosti cele nacionalne privrede.

    10Eri, D., (1997) Finansijska trita i instrumenti, VP, Beograd, str.15.11Radmilovi, S., (1997) Novac, monetarni sistem i finansijska rita, Finansing centar, novi Sad, str.286.

  • 8/13/2019 MR - Finansijska Trzista Sa Posebnim Osvrtom Na Devizno Trziste

    31/82

    4.1. ULOGA I OSNOVNE FUNKCIJE TRITAKAPITALA

    Trite kapitala je deo finansijskog trita koji omoguava ekonomskim subjektima

    proces investiranja. Osim toga trite kapitala svojim postojanjem stvara predpostavke i zadezinvestiranje kao ekonomsku aktivnost koja ne donosi oekivani prinos. Proces investiranja idezinvestiranja daju osnovu za podelu trita kapitala na: primarno i sekundarno.

    Na primarnom tritu kapitala, ekonomski subjekti mobiliu kapital emisijom dugoronihfinansijskih instrumenata. Sekundarno trite omoguava promet dugoronih instrumenata(hartija od vrednosti). Prema tome, na tritu kapitala se kreiraju i razmenjuju dugoronifinansijski instrumenti. Trita kapitala imaju brojne vane funkcije. Prvenstveno, ona sumehanizam koji omoguuje prenos sredstva koja se mogu investirati od ekonomskih subjekatas finansijskim vikom prema onima s finansijskim manjkom. Ovo se postie prodajomvrednosnih papira - deonica ili obveznica onima koji imaju finansijski viak sredstava. Kaorezultat, preduzea, vlade, lokalne vlasti, nadnacionalne organizacije i sl. imaju pristup veimkoliinama kapitala nego to bi bio raspoloiv da se moraju osloniti iskljuivo na stvaranjevlastitih izvora. To je tzv. primarno trite gde se ugovaraju nove emisije trajnog kapitala ilizaduenja u obliku potpuno novih emisija kapitala ili u obliku ponude postojeim investitorima.U bilo kojem sluaju zainteresovana organizacija dobija sve novac u zamenu za finansijskopotraivanje. Za preduzee finansijsko potraivanje moe biti u obliku trajnog kapitala (deonice)ili moda zaduenja (obveznice) dok dravne vlasti redovno emituju obveznice. Druga funkcijatrita kapitala moda je predmet vee panje ono deluje kao sekundarno trite za vrednosne

    papire koji su mogli biti emitovani u prolosti. Trite dozvoljava vlasnicima deonica iliobveznica da ih prodaju brzo i tako osigurava stepen likvidnosti koji inae ne bi bio izvodljiv.Postojanje sekundarnog trita ini delovanje primarnog trita efikasnijim. Odluujui oinvesticiji u ova specifina finansijska sredstva, investitor osea sigurnost da nije sputan, vemoe pretvoriti svoje ulaganje ponovo u novac u bilo koje vreme. Sekundarno trite, drugimreima, omoguuje neprekidnu realokaciju finansijskih sredstava izmeu razliitih investitora,dozvoljavajui jednima da prodaju takva sredstva dok drugi mogu koristiti svoj viak sredstavada bi ih kupili. Glavni korisnici trita kapitala su preduzea, suverene vlade i nadnacionalna telakao to su Svetska banka ili Evropska investiciona banka.

  • 8/13/2019 MR - Finansijska Trzista Sa Posebnim Osvrtom Na Devizno Trziste

    32/82

    4.2. UESNICI NA TRITU KAPITALA

    Osnovni uesnici na tritu kapital su pre svega:

    Graani kao pojedinci koji imaju potrebe za trajno potronim dobrima (stan, kua,auto,oprema za domainstvo, ureaji za poljoprivredu isl.);

    Preduzea sa idejom za poveani obim poslvanja, a bez dovoljno sopstvenog kapitala; Vlasnici i korisnici kapitala (investitori i preduzetnici); Banke i druge finansijske organizacije koje imaju ideju za poveanje plasmana, a nemaju

    kapital; Drava i druge javne organizacije sa idejom za ulaganje, ali bez kapitala.

    Primarni emitenti hartija od vrednosti na tritu kapitala su savezne vlade, lokalne vlasti ikorporacije. Savezna vlada izdaje dugorone obveznice da bi pomou tako prikupljenog novcafinasirala velike investicione projekte. Vlada nikad ne moe izdati akcije jer ne mogu prodavatiprava vlasnitva. Korporacije izdaju i akcije i obveznice. Jedna od najdelikatnijih odluka sakojom se suoavaju kompanije je izbor izmeu strategije finansiranja putem dunikih hartija odvrednosti, tj. akcija. Raspored kapitala preduzea izmeu duga i osnovnog kapitala se nazivastrukturom kapitala preduzea. Motivi ulaska kompanija na trite se kreu izmeupotrebe da prikupe kapital za finansiranje odreenog dugoronog projekta i potrebe dasauvaju svoj kapital za podmirenje neoekivanih potreba. Kao korisnici kapitala javljaju se

    preduzetnici koji ele da krenu u realizaciju odreenih projekata, ulau

    i u budu

    u proizvodnju,pre nego to su prikupili ili utedeli u dovoljnoj koliini spstveni kapital, a trite kapitala im

    prua mogunost da pribave dodatni tui kapital u vidu zajma ili u obliku vlasni kogkapitala, kroz direktno ulaganje investitora. Odluka korisnika kapitala zasniva se naraunu rentabilitet, odnosno oceni da li njegov projekat moe biti rentabilan uz plaanjeodreene kamate po osnovu korisenja tueg kapitala. Najvei kupci na tritu kpitala sudomainstva. Poto domainstva i pojedinci masovno polau svoja sredstva ufinansijske institucije, poput investicionih i penzionih fondova, ovi fondovi ovasredstva koriste za kupovinu instrumenata trita kapitala poput obveznica i akcija. Grupuspecijalizovanih finansijskih organizacija ine dileri i brokeri.

  • 8/13/2019 MR - Finansijska Trzista Sa Posebnim Osvrtom Na Devizno Trziste

    33/82

    4.3. TRGOVANJE NA TRITIMA KAPITALANa tritima kapitala se trguje na primarnom i sekundarnom tritu. Primarno trite je

    ono na kom se vri primarna emisija akcija i obveznica. Kompanije, investicioni findovi iinvestitori pojedinci mogu kupovati hartije od vrednosti na primarnom tritu. O primarnojtrinoj transakciji moemo razmiljati kao o transakciji gde emitenti hartija od vrednostidobijaju novac od prodaje. Svaka vea prodaja novih akcija i obveznica javnosti se nazivaprimarnom trinom transakcijom ( nasuprot inicijalnoj ). Isto tako trita kapitala imaju dobrorazvijena sekundarna trita, preko kojih se odvija prodaja predhodno izdatih hartija odvrednosti. Ovo trite je bitno, jer investitorima omoguava da ukoliko to poele ili imajupotrebu, prodaju kupljene hartije od vrednosti pre roka dospea. Postoje dva tipa berze nasekundarnom tritu: organizovne berze i vanberzerska trita. Za razliku od trita novcagde se veina transakcija odvija u virtuelnom prostoru i zavrava telefonom, veina

    transakcija trita kapitala se odvija na organizovanoj berzi.

    4.4. HARTIJE OD VREDNOSTI TRITA KAPITALAHartije od vrednosti trita kapitala12se dele na tri kategorije:

    Obveznice, Akcije, Hipoteke.

    Obveznice su hartije od vrednosti koj predstavljaju dug izdavatelja prema ulagau. Oneobavezuju svog izdavatelja da plati odreeni iznos na odreeni datum, uglavnom sa periodinomisplatom kamata. Obveznica ima svoju nominalnu vrednost koju izdavatelj mora da plati ponjenom dospeu na naplatu. Obveznice koje imaju kuponsku stopu koja predstavlja kamatnustopu koju izdavatelj mora da plati. Stopa je uglavnom fiskalna za vreme trajanja obveznice i nijepodlona fluktuiranju u skladu sa kamatnim stopama na tritu. Ukoliko izdavatelj nije u stanjuda ispuni uslove iz obveznice, vlasnik obveznice stie pravo na imovinu njenog izdavaoca.

    Dugorone obveznice sa kojima se trguje na tritu kapitala sudravne obveznice, municipalneobveznice i korporacijske obveznice.

    12Komneni, B., (2009) Finansijski menadment, VP Novi Sad, str. 284.

  • 8/13/2019 MR - Finansijska Trzista Sa Posebnim Osvrtom Na Devizno Trziste

    34/82

  • 8/13/2019 MR - Finansijska Trzista Sa Posebnim Osvrtom Na Devizno Trziste

    35/82

    4.5. ULOGA DRAVE NA TRITU KAPITALADrava kao uesnik na finansijskom tritu ima posebno mesto i znaaj, to proistie iz

    njene specifine uloge u nacionalnoj ekonomiji uopte. Drava na tritu kapitala javlja se uulozi: investitora, korisnika kapitala, regulatora i kontrolora. Drava kao investitor ili korisnik,

    moe se javiti u ulozi investitora ili korisnika kapitala i istovremeno u ove dve uloge zajedno, tj.kao investitor i korisnik. Regulacija finansijskog trita ima dva cilja:

    1. odravanje konkurencije meu uesnicima i2. zatita investitora od prevara i zloupotreba.

    Sve instrumente pomou kojih drava ostvaruje regulativnu funkciju moemo podeliti utri osnovne grupe: zakonska regulativa, osnivanje i rad odgovarajuih organa i komisija i

    instrumenti zatite.

    Zakonsku regulativuine zakonski propisi i razna podzakonska akta kojima se pravnoreguliu sva relevantna pitanja sistemskog karaktera u oblasti rada i funkcionisanja tritakapitala. Poseban znaaj imaju zakoni i drugi propisi koji reguliu sledea pitanja: organizaciju,funkcionisanje, prava i obaveze bankarskih i drugih finansijskih organizacija na tritu kapitalaisl.

    Osnivanje i rad dravnih ili od nje ovlaenih organa i komisija je druga grupainstrumenata putem kojih drava ostvaruje svoju regulativnu funkciju na tritu kapitala. Ono toje u svim zemljama zajedniko za sve ove organe i komisije to je razlog njihovog osnivanja ipostojanja kao cilj koji se njima eli postii. Jedinstvenost razloga ogleda se u injenicidoslednog ostvarivanja svih principa na kojima poiva uspean rad i funkcionisanje celovitostitrita kapitala, a zajedniki cilj lei u potrebi obezbeenja stabilnog rada i razvoja tritakapitala.

    Instrumenti zatite interesa investitora su znaajan deo regulative i oni imaju posebnuulogu u stvaranju tzv. javnog mnjenja i odnosa investitora prema kupovini emitovanih efekata.Ovi instrumenti posebno su znaajni u onim nacionalnim ekonomijama u kojima postoje mlada

    trita kapitala i na kojima je potrebno zadobiti poverenje ogromnog auditorijuma investitora.Jedana od najznaajnijih instrumenata iz ove grupe je prospekt, koji se prilae Komisiji zaregistraciju emisije hartija od vrednosti, ali se ni u kom sluaju ne sme shvatiti da se prospektizrauje samo za njene prospekte. Prospekt u stvari predstavlja razglednicu emitenta koja sluikao sredstvo propagande, jer informie javnost o kvalitetima emitenta koji treba da privukuinvestitore.

  • 8/13/2019 MR - Finansijska Trzista Sa Posebnim Osvrtom Na Devizno Trziste

    36/82

    Zakonodavna i kontrolna funkcija drave u odravanju i sprovoenju finansijskediscipline je presudna za normalno funkcionisanje finansijskog trita. Prema tome, usavremenim uslovima privreivanja drava je ta koja propisuje pravila igre, uz istovremenukontrolu implementacije u praksi.

  • 8/13/2019 MR - Finansijska Trzista Sa Posebnim Osvrtom Na Devizno Trziste

    37/82

    5.FINANSIJSKI DERIVATIFinansijski derivati ili izvedene hartije od vrednosti predstavljaju posebnu vrstu

    finansijskih instrumenateiji je osnovni motiv ostvarenje prinosa na uloena sredstva ismanjenje rizika kojima su izloena ulaganja. Oni se ne zasnivaju na klasinim odnosima izmeu

    emitenata i investitora, ve se njihovo zasnivanje vri na konstituisanju nekih uslovnihimovinskih prava koja e se ostvariti u nekom buduem vremenskom periodu. Finansijskiderivati su finansijski instrumenti preko kojih je mogue kontrolisati i upravljati rizicima nafinansijskom tritu. Pa je njihov nastanak u poslednjih tridesetak godina bitno uticao na razvojovog trita. Transakcije sa derivatima zahtevaju postojanje likvidnog trita sa velikim brojemuesnika i trinom strukturom koja obezbeuje transparentnost poslovanja. Pod derivatompodrazumeva se finansijski instrument ili drugi ugovor koji ima sledee karakteristike:

    1. Vrednost ovog finansijskog instrumenta odnosno ugovora menja se u zavisnosti odpromene neke odreene varijable: kamatne stope, valutnog kursa, cene sirovine ili nekesline varijable, pod uslovom, da kada je re o finansijskoj varijabli, ta varijabla nijespecifina za jednu od strana iz ugovora.

    2. On ne zahteva nikakvo poetno ulaganje, ili neto ulaganje koje je manje od onog koje bibilo potrebno za sve vrste ugovora od kojih se oekuje da na slian nain reaguju napromene trinih faktora, izuzev transakcionih trokova.

    3. Izmiruje se na neki budui datum. Neto poravnanje koje se izvrava na neki buduidatum moe biti realizovano isplatom/naplatom pozicije u gotovini od druge strane,isporukom robe ili finansijskih instrumenata po dogovorenoj ceni. U momentu sklapanjaugovora nijedna od ugovornih strana nije sigurna u svoju poziciju u tom ugovoru jernjihove pozicije zavise u kom smeru e se kretati varijabla koja se nalazi u osnoviderivata.

    Postoji vie vrsta finansijskih derivata. Najznaajniji su:

    Forvord ugovori ( forward ), Fjuers ugovori, Svop ugovori, Opcije.

  • 8/13/2019 MR - Finansijska Trzista Sa Posebnim Osvrtom Na Devizno Trziste

    38/82

    5.1. FORVORD UGOVORIForvord ugovori su standardizovani klasini terminski ugovori koji na dan zakljuenja

    sadre osnovne elemente: uslovi i koliina, nain isporuke, mesto isporuke, uslovi isporuke, cene

    isl. Forvord ugovorima se ne predvia mogunost prodaje pozicija pre utvrenog roka dospea,te iz tog razloga sa ovim ugovorima se ne trguje na berzi to uslovljava da imaju nii stepenlikvidnosti.

    5.2. FJUERS UGOVORIFjuers ugovori su takoe terminski ugovori. Od forvord ugovora razlikuju se po tome

    to poseduju visok stepen standardizacije ugovora, a isporuka se ne vezuje za odreen dan veza

    odreen mesec. Takoe, postoji vie slobode u pogledu isporuka pre roka dospea uz uslov daprodavac obavesti kupca kada e isporuka biti izvrena. Ovim ugovorima se moe trgovati naberzi pa samim tim imaju vei stepen likvidnosti. Posebna karakteristika ovih ugovora ogleda seu tome to na dan dospea uobiajeno ne dolazi do predaje finansijskih instrumenata vesamodo isplate razlike izmeu ugovorne i trine cene. Specifinost i kvalitet fjuersa je da se njimamoe trgovati na berzama gde je ukljuen veliki broj subjkata u svojstvu hedera i pekulanata.

    Hederi ( hedgers ) preko fjuers ugovora nastoje da ugovaranjem terminskih poslovazatite svoje investicije u aktivu na koju su fjuersi kreirani uz minimalan rizik. Njihov osnovnimotiv je da se zatite i osiguraju pomou fjuera od promene cena osnovne aktive.

    pekulanti ( speculators ) imaju motiv da trgovinom fjuersima ostvaruju profit. Njih nezanima aktiva kao aktiva i zatita od rizika, ve trgovina radi ostvarivanja vee razlike u cenipreko kupovine pozicija na kojima oekuju rast cena i obrnuto. Postoji vie vrsta fjuersugovora, najee u zavisnosti od tipa osnovne aktive na koju su fjuersi kreirani.

    Robni fjuersi su najstariji fjuers ugovori sa kojima se trgovalo na berzama sveta aobuhvataju veliki broj razliitih roba.

    Finansijski fjuersi su likvidni terminski ugovori o kupoprodaji odreene koliinefinansijskih instrumenata u budunosti stim da se uslovi kupoprodaje unapred definiu.Karakteristika ovih fjuers ugovora je u tome to se u najveem broju sluajeva na dan dospeane vri fizika isporuka aktive nego samo isplata razlike u ceni.

  • 8/13/2019 MR - Finansijska Trzista Sa Posebnim Osvrtom Na Devizno Trziste

    39/82

    5.3. SVOP UGOVORISavremeni svop ugovori nastali su 1981. godine, a evoluirali su iz paralelnih, tj.

    indirektnih zajmova, ija je velika popularnost tokom sedamdesetih godina bila

    uzrokovanarestriktivnim merama veine zemalja u vezi inostranih investicija. Ovi ugovori,sutinski se baziraju na buduoj ke flou razmeni izmeu dva trina uesnika, u skladu sadogovorenim kriterijumima. Svop transakcije uglavnom obuhvataju period od dve do petnaestgodina. Svop ugovori su karakteristini kao ugovori preko kojih se obavlja finansiranje izmeumatinih i zavisnih preduzea koja posluju na razliitim valutnim podrujima.

    5.4. OPCIJEZa razliku od forvord ugovora, fjuers i svop ugovora, opcije nemaju karakteristike

    klasinih ugovora. Budui da one daju pravo da se kupi ili proda odreeni finansijski instrumentpo ceni koja je unapred utvrena do odreenog roka ili na odreen dan, respektivno.

    Opcioni sporazum je standardizovan dokument koji sadri osnovne elemente: instrumentna kojin se opcija odnosi, cena po kojoj kupac moe da kupi ili da proda odreeni instrument,krajnji datum do kojeg opcija moe da se iskoristi, visina premije i koliina opcionih sporazuma.

    U zavisnosti od prirode prava koje nose, mogu se podeliti na:

    Kupovne kol opcije ( call options ) koje vlasniku daju pravo da kupi odreenu koliinufinansijskog instrumenta po fiksnoj ceni do isteka odreenog roka.

    Prodajne put opcije ( put options ) daju pravo vlasnicima da mogu da prodaju odreenukoliinu finansijskog instrumenta pod uslovima utvrenim opcionim sporazumom pounapred utvrenoj ceni u odreenom vremenskom periodu.

    U praksi postoje dva razliita tipa opcija: ameriki i evropski. Fundamentalna razlikaizmeu ova dva tipa ogleda se u tome to prve, inae znatno prisutnije na svetskim finansijskimtritima, mogu da se iskoriste na bilo koji dan do prestanka dospea, a druge iskljuivo na

    odreen dan dospea.

  • 8/13/2019 MR - Finansijska Trzista Sa Posebnim Osvrtom Na Devizno Trziste

    40/82

    5.5. VREDNOVANJE FINANSIJSKIH DERIVATAVrednovanje finansijskih derivata kako u trenutku sticanja, tako i naknadno vri se po fer

    objektivnoj trinoj vrednosti.

    Inicijalna fer vrednost finansijskih derivata je njihova trina vrednost utvrena unezavisnoj transakciji koja je obavljena izmeu voljnih i obavetenih strana. Za forvord, fjuers isvop ugovore inicijalna fer vrednost jednaka je nuli sobzirom na to da se visina obaveza kupca ivisina obaveza prodavca meusobno potire. Za opcije inicijalna fer vrednost jednaka je vrednostipremije koja se plaa pri ulasku u opcioni sporazum.

    Naknadno vrednovanje finansijskih derivata je merenje fer vrednosti posle inicijalnogsticanja. Derivati ija je inicijalna vrednost bila jednaka nuli tokom trajanja ugovorenogaranmana menjaju trinu vrednost jer dolazi do usklaivanja vrednosti osnovne aktive.Vrednovanje finansijskih derivata se vri pre nego to se realizju prava i obaveze iz ugovorniharanmana na osnovu parametara vrednosti poslednjih kotacija na tritu. Tekoe u merenjumogu nastati usled nepostojanja aktivnog trita finansijskih derivata, te je teko utvrditiobjektivnu i fer vrednost.

  • 8/13/2019 MR - Finansijska Trzista Sa Posebnim Osvrtom Na Devizno Trziste

    41/82

    6.DEVIZNI SISTEMUspostavljanje ekonomskih odnosa jedne zemlje sa inostranstvom, izmeu ostalog,

    podrazumeva postojanje odgovarajuih nov

    anih transakcija izmedju nje i drugih zemalja kojepodrazumevaju meusobno plaanje roba, usluga, kamata, osiguranja, meusobno kreditiranje.

    Novana plaanja su nuan pratilac svake ekonomske aktivnosti izmeu zemalja,posebno izvoza i uvoza roba i usluga. Taj sistem plaanja bitno se razlikuje u odnosu na sistemkoji postoji izmeu privrednih subjekata unutar granica jedne zemlje.

    Osnovne razlike izmeu domaeg i inostranog sistema plaanja jesu u tome sto se prvivri domaom valutom, novac ne prelazi dravnu granicu i drava ima punu autonomnost kodureenja svog sistema unutranjeg platnog prometa.

    Kod inostranih plaanja, plaanje se vri inostranim sredstvima plaanja, novac najeeprelazi dravnu granicu i drava u toj oblasti mora potovati odreena pravila koja postoje umeunarodnom sistemu plaanja.

    Skup svih novanih primanja i davanja jedne zemlje prema inostranstvu predstavlja njeninostrani platni promet, koji se najee izraava inostranim sredstvima plaanja (dolarima,evrima, funtama, francima).

    Ureenje i obavljanje tog platnog prometa podlee ugovornim obavezama koje jekonkretna zemlja preuzela u odnosima sa drugim zemljama i meunarodnim institucijama i

    asocijacijama, koje postoje u toj oblasti.

    Devizni sistem predstavlja deo privrednog sistema kojim se, zakonima i drugimpravilnim propisima, reguliu novani tokovi zemlje sa inostranstvom. Njime se trajnijereguliu:

    nain plaanja obaveza prema inostranstvu i nain naplate potraivanja iz inostranstva; nain raspolaganja devizama od strane privrednih subjekata i graana; devizni promet preko granice (nain iznoenja deviza iz jedne zemlje i nain unoenja

    deviza u zemlju); devizni kurs; nain konverzacije domae valute u inostranu i obrnuto; devizne rezerve, devizna kontrola.

    Devizni sistem regulie celinu finansijskih odnosa zemlje sa inostranstvom koji nastajukao posledica njenih robnih tokova sa drugim zemljama i drugih oblika njenih meunarodnihekonomskih odnosa. Reenja u deviznom sistemu izraavaju opte karakteristike privrednogsistema: posebno nain funkcionisanja i organizaciju privrednog zivota. On u osnovi sadri

  • 8/13/2019 MR - Finansijska Trzista Sa Posebnim Osvrtom Na Devizno Trziste

    42/82

    autonomne i ugovorne elemnente. Autonomni elementi daju mogunost dravi da nezavisno oddrugih drava ureuje oblast svog deviznog sistema, na nain kako to najvie odgovara njenimekonomskim i drugim ciljevima.

    Ugovornim elementima deviznog sistema olakava se meunarodni platni promet i

    omoguuje meunarodna ekonomska saradnja.

    Devizni sistem moe biti:

    liberalan i regularan.

    Liberalni ili slobodni devizni sistem, karkterie vea sloboda u poslovanju i raspolaganjudevizama od strane privrednih subljekata. Ta ogranienja se sprovode zakonskim propisima idrugim merama.

    Razlika izmeu ova dva sistema jeste u tome to je u liberalnom, odnosno slobodnomdeviznom sistemu, subljektima u poslovanju sa inostranstvom ostavljena vea sloboda uposlovanju i raspolaganju deviznim sredstvima, dok su u regularnom sistemu ova prava vie ilimanje ograniena.

    Dakle, liberalni ili slobodni devizni sistem karakterie vea sloboda u poslovanju iraspolaganju devizama od strane privrenih subljekata.

    Devizni sistem drave uao je 1994. godine u treu fazu svog razvoja. Za rasliku o tzv.centralizovanog, odnosno administrativnog upravljanja, prela su u fazu decentralizacije iliberalizacije deviznog sistema , koja je poela ezdesetih godina prologa veka, prolazila je krozmanja ili vea ogranienja i promene, u saglasju sa promenama u naoj razvojnoj politici, sve dodevedesetih godina prologa veka.

    Raspadom Jugoslavije dolazi i do promena u drutevenoekonomskim odnosima, uprivrednom sistemu, a saglasno tome i deviznom sistemu.

    Konstituisanjem Savezne Republike Jugoslavije ( SRJ), konstituisan je donekle i noviprivredni sistem koji je baziran na promeni vlasnike strukture. Ukinuti su pojedini elementi ireenja o privrednom i deviznom sistemu, koji su bili karakteristini za predhodni period tzv.dogovorne ekonomije i privredne strukture, izrasle na toj osnovi.

    Saglasno, na novom sistemu odnosa, Savezna Republika Jugoslavija postavlja temeljejedne sasvim nove privredne strukture na bazi novih svojinskih odnosa, stvarajui takopreduslove za otvoreni tip privrede na trinim principima. Period izmeu 1990. i 1994. godine,predstavljao je najtei put koji je naa zemlja prela u poslednjih sto godina. Naime, ratni poar isankcije meunarodne zajednice prema SRJ, usporila su koncipiran razvoj privrede i ekonomskihodnosa sa inostranstvom.

  • 8/13/2019 MR - Finansijska Trzista Sa Posebnim Osvrtom Na Devizno Trziste

    43/82

    Potpuni slom nacionalne valute razornom inflacijom, zaustavio je svaki normalan odos udeviznom prometu.

    Tek poetkom 1994. godine, radikalnim zahvatom u okviru, pre svega monetarnogsistema, nastavljaju se vri temelji za izgradnju novog koncepta deviznog sistema i

    ekonomskog odnosa sa inostranstvom.

    Karakteristika deviznog sistema u 1994. godini, ogleda se u liberalizaciji ukupnihekonomskih odnosa sa inostranstvom, kako u pogledu izvoza tako i uvoza, a naroito uvozainostranih investicija. Meutim, zbog sankcija meunarodne zajednice u oblasti ekonomskih ifinansijskih odnosa, na planu uvoza zadrana je politika regulisanja odnosa ogranienja. Zakon odeviznom poslovanju i niz drugih propisa iz oblasti ekonomskih odnosa sa inostranstvom, donetiu 1994. godini, stvaraju uslove za jednu selektivaciju i racionalniju deviznu politiku okrenutu presvega modelima trine ekonomije, naroito u oblasti finansijskog sitema, uz oekivanje da esankcije meunarodne zajednice i dalje da se postepeno skidaju.

    Bilansno platna pozicija Srbije i stanje njenih dugova bitno su uticali na koncept deviznepolitike. Savremeni sistem ekonomskih odnosa sa inostranstvom mora biti zasnovan naprincipima:

    stabilizacija ekonomskih kretanja i odnosa ponude i tranje, uz odravanje globalne istrukturne ravnotee, kroz ire ukljuivanje u svetsku privredu;

    uvoenje deviznog trita u cilju slobodnije cirkulacije deviza; uvoenje konvertibilnog dinara, to e biti logina posledica promena u ukupnim

    odnosima.

    Meunarodni odnosi poslovnih banaka su iskljuivo trini (slobodno organizovanjeposlovnih veza, bez meanja drugih privrednih subjekata ili drave), kao i odnos sa svimpartnerima (na primer o plasmanu sredstava banke odluuju iskljuivo direktor i nadlean odseku okviru banke).

    Poslovne banke, koje imaju odobrenje od Narodne banke za poslovanje sa inostranstvom,same organizuju poslovne veze sa korespodentnim bankama i partnerima u inostranstvu; mogubi