FAKTORSKE TEORIJE LIČNOSTI

Teorije o crtama ličnosti

Psihologija individualnih razlika

FAKTORSKE TEORIJE LIČNOSTI

Elementi ličnosti- crte- dispozicije za srodne oblike ponašanje u sličnim situacijama

Metod- faktorska analiza

matematičko-statistička tehnika grupisanja posmatranih, kvantitativno merenih ponašanja, u skupove na osnovu zajedničkih obeležja = matrica korelacija

nalaženje veza između skupova i utvrđivanje udela elementa u skupu

FAKTORSKE TEORIJE LIČNOSTI

Princip parsimonije-najmanji broj jedinica koji je dovoljan za opis ličnosti

Princip hijerarhijske organizacije- od nivoa specifičnih reakcija, navika, crta, do nezavisnih faktora

Faktori

izdvajanje grupa prema određenom kriterijumu

interpretacija faktora - subjektivno imenovanje

FAKTORSKO-ANALITIČKA TEORIJA LIČNOSTI R. KATELA

Katel- (1905-1998), GB i US, studije hemije

Oblasti sposobnosti- kristalizovana i fluidna inteligencija

Uticaji- Spirman i Terston, psihoanaliza i McDugal

Ljudska priroda

redukcija napetosti (Frojd) = princip potkrepljenja (Halova teorija učenja)

Ponašanje je rezultanta mnogo osobina i interakcije sa sredinom

FAKTORSKO-ANALITIČKA TEORIJA LIČNOSTI R. KATELA

Osnovne postavke

Ličnost je ono što govori šta će čovek uraditi u određenoj situaciji- sistem odgovora na sredinske i nasledne uticaje

R = f (S, P)

Struktura

Elementi-crte-objedinjujuća konfiguracija u ponašanju koja predstavlja reakcionu tendenciju na određene podsticaje iz sredine, određenog stepena doslednosti

individualne i zajedničke

konstitucionalno i sredinski određene

površinske- vidljive, malo značaja za objašnjenje

izvorne- povezuju različite oblike ponašanja- iz faktorske analize

Jednačina ponašanja

R izraz više crta i više S- svaka crta koja ulazi u ponašanje ponderisana je individualnom vrednošću i sredinskim indeksom što određuje zastupljenost te crte u ponašanju

R = o1C1 + o2C2 + o3C3 +....onCn

on-stepen učešća crte u situaciji; Cn-stepen razvijenosti crte

R zavisi od sume faktora bazičnih crta pomnožene koeficijentima- stepenom učešća crte u aktivnosti.

Bazične crte

temperamenta, sposobnosti, motivacije

Izvori podataka

L- iz života

Q- sa upitnika-samoopažanje

OT-sa objektivnih testova- životne situacije u malom-najvredniji podaci

16 faktora ličnosti (PF)

A - afektotimija - sajzotimija -druželjubivost, srdačnost- uzdržanost, emoc.hladnoća

B - sposobnosti -reagovanje na složene S koje nisu bile u iskustvu (inteligencija)

C - Ego- ispoljavanje nagona na uravnotežen način, realizam, stabilnost- emocionalna nestabilnost, impulsivnost, neotpornost na neuspeh, izbegavanje odluka, odgovornosti

G - Super ego- istrajnost, odlučnost, pouzdanost, organizovanost - neistrajanost, povodljivost, nezrelost, lenjost, nemarnost, bez obaveza, nepouzdanost

16 faktora

Ostali faktori:

razdražljiv-smiren; hrabar-plašljiv; dominacija-

potčinjavanje; radikalizam-konzervativizam; samodovoljnost-zavisnost; napetost-opuštenost; slabo ja-integrisano ja;

Faktori drugog reda:

exvia-invia -okrenutost ka sebi ili svetu

anksioznost - emocionalna stabilnost

Dinamika

Alfa - Id- reakcije usmerene na vlastite potrebe, nagone, želje- ne trpi odlaganje

Beta - Ego- promišljanje i usklađivanje sposobnosti i okolnosti

Gama - Super ego- ideali kojima teži

Delta - fiziološka komponenta aktivacije

Epsilon - potisnuta, nesvesna interesovanja koja utiču na ponašanje

Dinamika

Faktori drugog reda:

integrisana - neintegrisana komponenta motivacije- realnost procene situacije

AJZENKOVA DIMENZIONALNA TIPOLOGIJA LIČNOSTI

H.Eysenck (1916-1997), Nemačka (Berlin), od 1934 Engleska (London)

Faktorski metod + eksperimenti + neurofiziologija (inhibitorni i ekscitatorni procesi)

Ličnost

Zbir aktuelnih i potencijalnih obrazaca ponašanja koja su determinisana nasleđem i sredinom

Funkcionalno povezivanje i interakcija 4 oblasti:

kognitivna (inteligencija)

konativna (karakter- volja)

afektivna (temperament)

somatska (konstitucija)

Osnovne postavke

Crte- najpogodnije za opis ličnosti- dispozicija za osobene načine reagovanja u S

Hijerarhijska organizacija- faktorska analiza

- specifične reakcije u situacijama

- navike - uobičajene reakcije, slično ponašanje u sličnim S- I

- crte- uobičajene navike organizovane u sistem, traju duže-II

- tipovi- crte povezane u opštije sisteme- III

Razvoj ličnosti- organizacija i stabilizacija R u S

Faktorska analiza- otkivanje bazičnih dimenzija i njihove organizacije, tri ortogonalne dimenzije

Ekstraverzija-Introverzija

Neurofiziološka zasnovanost- aktivacija korteksa (pobuđenost) viša kod introvertnih- paradoks? Težnja da ponašanjem redukuju ekscitaciju

Ekstraverzija-okrenut spolja, otvorenost, aktivnost, manja osetljivost, socijalna prilagodljivost, druželjubivost

neurotični- interesovanja uska, neefikasni, neprilagođeni, hipohondri, somatizeri, Hy simptomi i ponašanje

normalni- niži nivo aspiracija, IQ niži, rečnik siromašniji, netradicionalna estetika i stavovi, samoprecenjivanje, skloni šalama sa seksualnom tematikom

Ekstraverzija-Introverzija

Introverzija- okrenut ka sebi, sklon razmišljanju, povlačenju, emocionalno uzdržan, zatvoren, ređe je u društvu, okupiran analizom unutrašnjih doživljaja

normalni- rečnik bogatiji, IQ viši, ne skloni šalama, nivo aspiracija visok, tradicionalne vrednosti

neurotični-anksioznost, depresivnost, preosetljivost, socijalna nelagodnost, osećanje manje vrednosti, pasivnost

Neuroticizam- emocionalna stabilnost

Visok neuroticizam- slabo integrisani, manje autonomni, interesovanja uska, izolacija, nezadovoljstvo, sugestibilnost, neupornost, rigidnost, usporenost, perseveracija disfunkcionalnih ponašanja

Samoprocena- osećaj niže vrednosti, uznemirenost, nezadovoljstvo, preosetljivost, razdražljivost

Konstitucija- slaba, astenična, niska fizička izdržljivost

Odnos N i E i temperamenta

Visok N i visoka E = kolerik

Visok N i niska E = melanholik

Nizak N i visoka E = sangvinik

Nizak N i niska E = flegmatik

Psihoticizam

Visok psihoticizam- izolacija, impulsivnost, sumnjičavost, mišljenje i pamćenje oštećeno, smetnje motorike i raspoloženja, agresivnost, nebriga o drugima, okrutnost, nametljivost, bezosećajnost, neprijateljstvo, odsustvo osećaja za opasnost, uznemiravanje drugih

Psihopatski poremećaji ličnosti- učestaliji u muškoj populaciji

Neadekvatna socijalizacija i kognicija

PETOFAKTORSKI MODEL LIČNOSTI - Goldberg, Digman, Costa, McCrae

Značaj

pokušaju da se nepovezani delovi psiholoških znanja o ličnosti povežu na zajedničkoj osnovi

Izvori

faktorska analiza

leksička hipoteza

PETOFAKTORSKI MODEL

Potvrda pet osnovnih dimenzija

faktorizacija pridevskih lista, samoprocena, opservacija

nova istraživanja i reanaliza starih

konzistentnost na uzorcima različitog

uzrasta, mentalnog zdravlja, kultura

Domeni i aspekti

Domeni (domains) su skupine različitih kognitivnih, afektivnih i bihevioralnih dimenzija koje se grupišu

Aspekti (facets) su uže crte koje reprezentuju u osnovne domene

Domeni i aspekti

Neuroticizam (Neuroticism-N) anksioznost, hostilnost, depresivnost, uznemirujuća samousresređenost, impulsivnost i vulnerabilnost.

Ekstraverzija (Exstraversion-E) toplina, druželjubivost, asertivnost, aktivnost, potraga za uzbuđenjem, pozitivne emocije.

Otvorenost ka iskustvu (Opennes-O otvorenost ka fantaziji, estetici, osećanjima, akciji, idejama i vrednostima.

Domeni i aspekti

Saradljivost (Agreeableness-A) poverenje, iskrenost, altruizam, predusretljivost, skromnost, blaga narav.

Savesnost (Conscientiousness-C) kompetentnost, red, osećaj dužnosti, postignuće, samodisciplina, promišljenost.

Odnos sa Ajzenkovim faktorima

Psihoticizam- Saradljivost (A) i Savesnost(C)

P-nedostatak konvencionalne socijalizacije i nedostatak saosećanja za druge.

A domen obuhvata odnos prema ljudima (velikodušnost, ljubaznost, itd.)

C domen uključuje organizaciju, samokontrolu, težnju ka postignuću i sl.

Ekstoverzija - Otvorenost

introverzija mišljenja i socijalna introverzija su nezavisni konstrukti

SEDMOFAKTORSKI MODEL TEMEPERAMENTA I KARAKTERA

Psihobiološki model ličnosti – R. Cloninger

sistematski opis i klasifikacija individualnih razlika

Ličnost - kompleksni sistem- interaktivni domeni temperamenta i karaktera

Komplementarne perspektive- genetska, neurofiziološka, psihometrijska i interpersonalna posmatranja, psihološke teorije kognitivnog razvoja, teorija učenja

Kritika faktorskog pristupa

Fenotipska struktura ličnosti se može razlikovati od njene biogenetske strukture

Neuroticizam i Introverzija su dva fenotipski nezavisna faktora - imaju zajedničku biološku osnovu (npr. dejstvo alkohola)

Temperament

Sistemi u mozgu organizovani kao nezavisno varirajući sistemi za aktivaciju, održavanje i inhibiciju ponašanja kao odgovor na nove stimuluse, signale nagrade i kazne

Crte temperamenta određuju način reagovanja na:

nove situacije – aktivacija

opsnost (kaznu)- inhibicija

pozitivno potkrepljenje (nagradu)- održavanje ponašanja

Temperament

Dimenzije su genetski homogene i nezavisne.

Zasnivajuju se osnovama funkcionalne organizacije CNS-a koja leži u osnovi:

klasičnog uslovljavanja i

instrumentalnog učenja.

Temperament

Potraga za novim (NS) sklop navika da se inicira i aktivira ponašanje

Izbegavanje kazne (HA) dispozicija za inhibiciji ili prekid ponašanja.

Zavisnost od nagrade (RD) osnova za održavanje i kontinuitet tekućeg ponašanja

Perzistencija (P) istrajnost uprkos frustraciji i zamoru, nezavisna od RD i izdvojena je kao posebana

Temperament

Korespondira sa tri bazične emocije: straha (HA), besa (NS), ljubavi (RD), ambicijama (P)

Dimenzije su genetski nezavisne, ali funkcionalno povezane- interakcije dovode do pojave integralnih obrazaca ponašanja, način odgovora zavisi od izraženosti drugih dimenzija.

Karakter

Sinteza teorijskih koncepata o kognitivnom i socijalnom razvoju, iz humanističke i transpersonalne psihologije i empirijskih podataka

Empirijski nalazi- odsustvo korelacija modela temperamenta sa drugim upitnicima; značajni aspekti ličnosti izostavljeni (samoprihvatanje, kooperativnost, spiritualne sklonosti)

Karakter

Karakterne crte nastale su kroz procese socijalnog i kognitivnog učenja, na naslednim osnovama i razvijaju se kasnije

Razvoj se zasniva na procesima kognitivnog učenja, pamćenja i konceptualnog mišljenja baziranim na različitim strukturama CNS-a.

Karakter

Sposobnost da se misli o odnosima selfa i drugih (self-objekt diferencijacija) predstavlja osnovu za razvoj karakternih crta kao internalizovane reprezentacije selfa i spoljnjeg sveta.

Dimenzije karaktera - tri aspekta Self-koncepta

Samodirektivnost (Self-directedness-SD)

kao autonomne individue

nada

Kooperativnost (Cooperativness-CO)

kao integralnog dela društvene zajednice

saosećajnost i milosrđe

Self-transcendencija (Self-transcendent-ST

kao integralnog dela univerzuma

vera i staloženost uprkos nepovoljnim okolnostima

Poremećaji ličnosti- DSM klasifikacija

Profil dimenzija temperamenta- diferencira tipove ličnosti

Dimenzije karaktera- diferencira normalne ličnosti od poremećaja ličnosti