11. Fizički Etiološki Faktori

7/23/2019 11. Fiziki Etioloki Faktori

1/29

"a"a

. F'zreKr TroLoSrcAKToRI

Radoslav

Borota FerencDuimovic

Ljudski organizam

e

u svomeprirodnom okru-

Zerrju zlo2en stalnom delovanju

fizitkih

si la

koje

vrlo iesto teZedir naruSenjegovu homeostazu. sprav-

nim funkcionisanjem fiziolo5kih regulatornih me-

hanizama on obitno uspe\rada se suprotstavi to m

delovanjtr odrZi stanjehomeostaze, l i ako

e

inten-

zitet crr. i i-r i la veoma

jak,

nastaju

promene

homeo-

.sfrr:c oitecenja organizma. Nastalepromene maju

kariikter bolesti kojima se delimiino

bave

razne gra-

ne kl initke medicine al i se nj ihovom su5tinom naj-

temeliniie bavi patoloika fiziologija. Njihova

je

pojava

relativno retka u odnosu na druge Siroko asprostra-

njene bolesti, al i svaki lekar mora da bude upoznat

sa nrehanizmorl nj ihovog nastanka da bi mogao da

preduzme prer.entivneu-rere a5tite da ih na vreme

leii ukoliko ih sretne

r,r

vojoj praksi. Medu fizitkim

silamir kcl je nroer.r a izazor.u o5tecenjaorganizma

najceSce u pronrene ernperature, ro[rene vazduS-

noe prit iskir. clelovanje

-nehaniiki l-r

i la, zraienja i

e lektr ic 'ne

t ru je .

DEJSTVO

ERMEKOG TIOLOSKOG

FAKTORA

Cor.-ek ir- iu sredini i i ja se emperatura nepre-

kidno nrenji iu Sirokim granicama ali je on, kao i svi

honreoternrni organizmi, tokom evolucije

stekaospo-

sobnost cl irsvojr-r nutrainju telnperaturu

odrZava

konstantnom oko 36,5 stepeni sa dnevnim koleba-

n.jemunutar

jednog

stepena.Ovo se deSava ahva-

l jutuci efikirsnonr termoregulacionom

sistemu koji

obezbecluie a.r 'note2uzmedu stvaranja

odavanja

toplote ciji su detalji poznati iz fiziologrje. Patoge-

rretskiefekt spoljnje emperature dolazi do izraLaja

kiida se

prcdu

nrogLrc'rro,s/ldaptacije termoregula-

cije

(bilo

usledprevelikihodstupanja

polja5njeem-

perature

ilo zbogporemecaja ehanizama

ermo-

regulacije)

l i kada emperaturne romene

zazovu

direktna okalna

oStetenjekiva.

U

prvom

sluiaju

javljajuseoplta hipertermija rli hipotermijasa zna-

dajnimporemecajima

unkcijecentralnog

ivtanog,

kardiovaskularnog

respiratornogistema,ao

rne-

tabolizma, oje

mogu zazvati reverzibilne

romene

azatrm smrt.U drugomsluiaju okalno

hladenjeli

zagrevanjejednog

elaorganizma

ovodido nasta-

janja

smrzotina Ii

opekotina.O\e izazivaju atofizi-

oloikepromene

e samos okainim pojavama

ego

i s klinidkim reakcijama

elokupnog rganizma.

Opi te

dejstvo toplote na l judski

organizam

(opitahipertermija)

Organizam ir-namnogo ntanji kapacitetza

bor-

bu protiv poviSenenego prclt iv

sniZene emperature

sredine.Protiv zagrevanja

on sebori oda",anjem

o-

plote, to pre svega raienjem

i znojenjem a mnogo

manje sprovodenjem

oplote na vazduh i predmete.

Zbog toga u svakodnevnom

Zivotu zagrer.anje

orga-

nizma

-

h iper termi ja

-

nastajeobi ino u

uslovinta

kada su mehanizmi za

elirninaciju toplote preopte,

reieni

ili ometeni u sr.ojoj unkciji.

Naiini na koje

do-

lazi do egzogene iperterrrt i , je, ada je temperatura

sredine povecana,pol.ezani

su sa mnogint faktori-

tna. VlaLnosfatmosf-ere,

er

je

isparavanje ode

s po-

vr5ine tela

edini

mehanizarn

odstranjivanja oplote

iz tela ako su vazduh i vetar

u okolini topli j i od

tem-

perature tela

(37'

C).

Isparavanje

I nrl znoja

trol i

580 Cal, t j . oduzima tu koli i inu

toplote koZi sa koje

se sparavaali pri potpunom

zasicemjti

azduha

vla-

gom isparavanje eprakti iki

sr.odina nulu. Znojenje

201


2/29

OSNOV

KLI

N

C

KE PATO ZIO

LOGJE

(perspir i r t io

sens ib i l i s ) ,

spr,r i tanje

.odenepare

iz

cl isa;nih

pLlteva,

sparavanjevode s tela

(perspiratio

insens ib i l i s ) ,

ako

r-r tenzivni

, ,kupamo

seu zno ju") ,

u ovim

r.rslovir.na

u

neefikasni

za

odstranjivanje

o-

pkr te .

Zato

e

tropska

khnra te iko

podno5l j iva ak

i

pri tcnrperaturirnrir

cl 30 do 35' C,

jer

r4a2nost a-

z-cLrhii iostiZe

rednosti vedeod 60 do

80%. Drugi

faktor

koji olakSava

regrevanje

e

fizi iki rad. Zbog

por.ecanim

otroinje

energetskog

nateri jala stvara

se

veca koli i ina toplote,

koja pri uslovima

povi5ene

ter.nperature

atmosferi

moie da bude

presudna

za

retenciju oplote.Srecortr,

rganizarn

osecajem mo-

ra or)enlogLlduje

lzidki rad pri

veoma povi5enoj

terrrperaturi

sredir.re.

naioj sredini odeia

tmave-

l ikr.r

ulogu

u nastanku

hipertern-rrje.Odela

koja se

nose

Ll

sve ian im

pr i l i kanra,a

cl5

' i5eodeia od sin-

tet ic 'k ih lakana,bez mogucnost i vent i laci je ispa-

ravirnja,

brzo akun-rul i5u

oplotr.r.

nojenje

e

u ova-

kvoj ocleci ntenzivno,

no zr.roj e sl iva

niz telo pa

ne

nroie rr i cla spari

ni da ohladi

koLu. Llgojereosobe,

kakvih

je

kocl nas

mnogo, teZepodnose

veiu spoljnju

topkrtr.r;

'erovatno

je

tome uzrok debeli

izolacioni

sloj

rnasnog kir ' ;r

kao i relativna sriana

insufici jen-

ci ja

koje spreiavaju brzo

preno5enje

oplote

izmedu

jezgre

ljuske tela.

sto tako, kod

rnale r/ece, ogotovu

oclojdtrdi

nedonoiiadi,

zbog

r-redovoljneazvijeno-

sti terrnoregr-rlacionog

entra u

ranom periodu

Zi -

r.clta eoma lako dolazi do pregrevanjapri promeni

spoljne

elnperature.

Na kraju,

ne

sme

se zaboravit i

cia

e

pri nedovoljnom

unosu tetnosti

hranom, kod

star ih

osobakao

i u mnogim

bolest ima ao Stosu

obollenia

srca,akutne

zarazne olesti,

pri poremeia-

ju

metabolizma,

porelnecajima

disanja itd., otpor-

nost

organizrl la

prema spoljnioj toploti

smanjena,

pre

svega

z.bos

nedovoljnog transporta

toplote

pu-

tern

krv i do povri ine

tela.

U

borbi

protiv poviSene l i sniZene

emperature

srecl ine,

po ie tku organizam

rnaks imaln im anga-

2ovanjem

raspolo2ivih termoregulacionih

mehani-

zilma uspeva

cia temperatl lru

unutra5nje sredine

oc i rZ i

u non-nainim

granicama,

Sto in i

kompen-

zovanlr arzu

iper - odnosno

hipotermi je . U onom

monrentu

kada i pored

kompenzatornih promena

nastane pronlena temperature

unutraSnje

sredine,

poiinje ciekompenzovana

-aza oremeiaja.

Ll k t

n

p

en

z

o

v

o n o

i,fa

z

hiperterrn

ij

e

najizr azi-

t i je

pronrene de5avaju

se u

kardiovaskularnom

si-

) (1')

stemu.

Nervni ir lpulsi

iz

termoreguli icioni ' lg

entr. l

maksimalno i ire krvne sudove

u ko:i pa sekrv usrre-

rava uglavnom prema povr5ini tela

(koZa

potkoina

tkiva

koja se u toplotr-romsmislu

nirzivaju telesna

ljuska),sa koje se oplota

zracenjentpredajeokolini.

Krvni prit isak, uprkos

vazodil irtaci jr,ne opada,btr-

duii

da istovremeno dolazi do

r.irzokonstrikci je u

telesnoj

ezgri

(unutra5nji

orgaui

u koiima se u n.t i-

rovanju stvara do tr i cetvrt ine

telesnc'oplote).Ova

preraspodela

olumena krvi

je

r.anredno s'u'rsisl.rod

na reakcija kardiovaskularnog

sisterra u kotlpen

zatornoj fazi

hipertermije.

U

toj f-azi, r iani

rad

je

ubrzan, sistolni

volumen povecan zbclgpovecar.rog

venskogvracanja kr' , ' i ;

minutr-t ivoiumetr srca

e

po

vecan. Zbog periferne

r.azodilatacijeko2a

je

topla,

crvena

r4aZna.

Disanje

je

r,rdestalo

pojatar-ro.

Sl ika

11.1.

reraspodelarv i u h iper te l rni j i

levo)

i hipotermij i

desno.t.

Uporedo sa

vazodiiatacijonr u ko2i de5ava e

veorra pojadano ui enje znoja

zajedno s prelaskotn

tednosti z

pro5irenih kapilara kroz otvore

na

koZi,

koje

e

proporcionalno

sa poviieujenr tenrperirture

narodito zrai.enou adaptiranih

osoba.C)vo

e

tako-

de svrsishodna

eakcijau poietnoj f irz. i l i

produiar-

vanje l i pojatavanje delovanja

egzogene oplote do-

vodi do pojatane elirninacije

vodt' i dchidracije.Sa

smanjenjem

volumena krvi

(hipovoletni ia),

to plaz

matskog dela

krvi, i

sa

zguinjavanjet.t-trvi

(porast

hematokrita

i hemokoncentraciia),dolazi do poja-

davanjakard ior .asku larn ih

po iava. ' fahikard i ja se


3/29

F ZICKI

ETIO LOS I

FAKTOR

pojaiava,

hipen'entrlaci ia

e

veca,znojenje

e

profu-

zno.

Konrpenzirtorni

mehanizmi

vi5e

ne mogu

da

odr2avaju

normalnu

unutrainju

temperaturu,

ona

postepeno

irste

javl ja

se druga,

dekompenzovana

fazaprerve

iperternri je.

U

najranijoj

tazr ekspozicrje

oplote

dolazi

do

kocenja

rnct..: l tol i ikih

rocesau

jezgri

tela

musku-

laturi

(hernijskir

ermoregLrlacrja)

o poton

pojata-

vanje

vit ir luih funkcija

dovodi

do

porasta

metaboli-

zmir,

do

nesvrsishodnog

povecanja

ermogeneze.

U

knsnrjoj

irzrdekompenzacije,

ada rektalna

tempe-

r. l t11r. l oraste

znad

normah-rog

ivoa,

dolazi do

jo 5

veceg

pojeriat-tja

nergetskog

netabolizma

i razgrad-

nje

belancevit-ra

ela.

Li

dekompe

zot' ttrtoj.fazi

ipertermije

zbog

po -

rirst ir

enrperi l ture

LlnutraSnje

redine

nastajuoitece-

nja centrir lnog nervltog sistemakoja se spoljavaju

r-raazli i i te

naiine.

Pre

svega,

bog oitecenja

samog

terrrrorc-sttlacionog

entra

niegova

-iunkcij

a

presta.i pa

sc

gubi

kontrol ir

nad

kardiovaskularnim

sistemom.

[)olazi

do

polruitanja

touusa

vazodilatacije

krvnih

suclova

u telesnoj

ezgri

a buduci

da

su i krvni

su -

ciovi

ko2e

ntrksinralno

proSireni

dolazi

do pada

krv-

nttg

prit isk:,

i pored

toga lto

je

srdana

frekvencija

nrirksinralno

brzana.

Lisleddugotrajnog

dejstva

pre-

urejirr-re

rvi

nar espiratorni

centar

nastaju

Poreme-

ctj i

Ll isurjo

koje

posti le

ote2ano,

aritmiino

i povrS-

no. Zbog pada krr-nog prit iska i hemokoncentracije

r-rastaje

k

r

t

It b e

t r nsufici jencij

a sa anuri jom

i

irzoten'r i jon-t.

onacno,

zbog

insufici jencije

kardio-

r,asktrl i irnog

respiratornog

sistema

nastaje

opSta

tkivnir

irnoksiia

koia

dovodi

do konatnog

oStecenja

centrir lnos

nervnog

sisterra,

pojave

miSiinih

grde-

va, soutttolencije,

orne

smrti.

U

zirvistrosti

d

nir i ina

i uslova

u kojirna

e

do-

Sloclo

hipertermije,

ona se

klini iki

moZe

spolj i t i

u

nekoliko

oblika

koji

nose svojir

posebna

mena:

Lliptrte

rni ikikolops

je

najblaZi

oblik

ispoljava-

nja

hiperteruri je

;r

kirrakteri ie

ga

kratkotrajni gubi-

tak

svesti

koje nastaje

kod

posebno

osetl j ivih

osoba

kiicla

se t-raslo

zlo2e

deloi 'aniu

visoke temperature'

Kod

njih

je

vazocli latacija

elesne

juske u

kompen-

zuvirnoj

irzi ol iko

izri i2etra

a dolazi

do

naglogpada

krvr.ros

prit iska

i kratkotlajne

ishemrje

centralnog

nervuo {

sistenra,

to uzrokuje

gr-rbitak

vesti.Ovaj

oblik

veoura cesto

Lr

svakodnevnom

Zivottt iztziva

strirh

okolitre

i i l i

kako unutrainia

temperatura

tela

nije povi5ena,

nakon

postavlianja

horizontalni

po-

loZaj

rashladivanja

osoba

dolazi

svesti

bez kakvih

posledica.

Toplotni

udar

je

znatno

teZi porenrecaj

oj i

na -

staje

kada u

kompenzovanoj

f 'azi

najieice

zbog ne-

adekvatne

odeie

i l i vel ike

vla2nosti)

ni je ntoguce

s-

paravanje

znoja,

a pored

toga osoba

obavlja

fizi iki

rad. U takvim

uslovima

hiperternri ja

vrlo

brztl

iz

kompenzovane

prelazi

u dekompenzovanu

faz-u

ko-

joj

telesna

emperatura

raste do

43 stepena

a zbog

oStecenja

ermoregulacionog

centra

potpllno

prs-

staje

znojen.ie.

l inidka

karakterist ikar

vog stanja

e

crvena,

topla al i

potpuno

sur.a

koZa, sa tahikardi-

jorn,

poremecajem

disanj

a i

n-rnogobrojnir-u

inpto-

mima

poremeiaja

CNS-a

(mlitavost

elesne

musku-

lature, razdraLlj ivost,

poremecaji

vidir, posPanost,

koma) koji mogu da dovedu do srnrt i . U ovont sta-

nju

je

potapanje

osobe u

hladnu

rodu najefikasnrj i

naiin leienja.

Suntan ica

e

poseban

obl ik

h iper termi je

koj i

nastaje

kada

je

glava

osobe

duZe

vremena direktno

izloi.ena

suntanim

zracima. LI

t iru usltx' inra

aPsor-

bovana

toplota dovodi

do

lokalnih

prontena u

krvnin-t

sudovima

moZdanih

opni u

kojinra nastaje

iperemi-

ja,

edem

i tadkasta

krvarenja.

Klinitki se

ispoljava

klasiinim

m en nge

al n m

znacima'.gl

avobolj a,

n-rut

nina,

povracanje,

uz

moguce

sintptome

ntrdraZaja

mozgakaoStosu tahikardija, tahipnea,halucinacije.

psihi iki

poremeiaji .

Iako unutraSnja

elesna

etr.rpe-

ratura

nije

povi5ena,clvo

e

stanie

opasncl

po Zivot.

Toplotni

grtevi

javl jaju

sepreteZno

kod adapti-

ranih osoba

koje se

u toku

kompenzovane

faze hi-

pertermije

veoma

mnogo

znoje, Sto

e

obitno

pove

zano sa odredenim

profesrjama

lo2ati,

I 'atrogasci,

rudari,

radnici

uz visoke

peii

i topionice). U

ovirl

uslovima

sa znojem

se gubi

velika koli i ina

vode

ali

i mineralnih

soli pa se

razvija

stanje hipotonijske

dehidracije,

pogotovo

ako

se gubitak

znoja

nadok-

nadi pi jenjern

iste

vode. Kako

u tonr staniu

postoji

preraspodela

ode sa

,bubrenjerr-r"

el i ja CNS-a,

ki i-

nidki se

spoljava

znacima

povecanog

tttrokranijal-

nog

prit isktt

glavobolia,

.nuka,

ovracanje)

uz bolne

grdeve

skeletnih

r-niSica. ni

nastaju

zbog toga

ito

bubrenje

rnoZdanih

celi ja

zaziva

pad praga

njihove

nadraZlj ivosti,

pa zato

dolazi do

potpra2nih

nadra-

Lajai

praLn)enja

iz toga

rezult iraju grievi,

203


4/29

OSNOV

KLIN

CKE

PATO

ZIOLOGI E

Termogenaanhidroza

je

stanje hipertermi je

kada

zbog r"rrodenih

hipoplazija

l i

aplazija) l i ste-

ienih poremetaja znojnih i. lezda

iscrpljenje

nakon

dugotrajnog znojenja,koZne

bolesti koje zapuSe z-

vodne ktrnale)

prestane znojenje.Tada

postoji mo-

gudrrost

nastankir

hipertermi je po istom

mehani-

zmu

kao kod toplotnog udara

sa svim posledicama,

a kl ini iki su karakterist i ine promene

ko2e u vidu

sitr-r ih

mehurita

ispunjenih znojem.

Na kraju

treba naglasit i da nisu

svi

l judi

pod-

jednako

podloZni

delovanju

terrnidkog faktora.

Oso-

be

koje

duZe

Zive

u predelimasapovi5enom

odnosno

sni2enom temperaturom mogu da

se aklimatizuju i

norrnalno 2ive na

temperaturama

od

-60

do

+50"

C.

Adtptttci. io na

trajno povi5enu

emperaturu Zivotne

sredineobavljaseputem nekoliko mehanizama.

Naj-

pre obiino prestaju Livtane tegobe, kao Sto su gla-

vobolje,

vrtoglavice,gadenje, oti5tenost

smanjena

raclrra

sposobnost.Zatinl postepeno podinje

da se

uspostar4janormalna frekvencija

rada srca koja

je

bila ub rzana, a

rektalna

temperatura koja

e

bila ne-

ito

povi5enavraca

se na normalu. NajvaZnija

pojava

pri termiikoj

adaptacij i

e

kvantitativno i kvali tativ-

no pri lagodavanje znojenja

kao najdelotvornijeg

mehanizrna

sposobnostihladenja.Kolidina znoja

se

znatno uveiava, koncentracija

soli u znoju se zrazt-

to smanjr.r je znojenjepotinje znatno

brZenego kod

neadaptiranih osoba, Sto sve dovodi do uspeSne

. rk l i n ra t i zac i i ea

r

iS r r

e l rpe ra tu ru

Lokalno

dejstvo oplote na judski

organizam

opekotine)

Ako

sepovi iena emperatura

prenos isamo na

cieoorsaniznrir, nastaje okalno

o5tecenje kiva koje

se

rirzvi jrr

u

viclu

opekotir-ra azli t i te

dubine

(epider-

nralnir,

clermalnapovrSna l i

duboka, subdermalna)

i r;rsprostrar-r jenosti.

akon lokalnog

o5tecenja kiva

(koje

srr predn-ret

prouiavanja u patologiji) razvijaju

se .eollrak;rrakterist i ine

opite promene

celog orga-

Tabela I 1.1. 'abela za procenu

te2ine opekot ine

Siika

11.2.

hema a zrai unavanie

pe ienc ovr5 inc

te la

za

odrasle

sobe)

nizma koje su od najveceg nteresaza patoloSku i-

ziologiju,

er

one direktno

ugro2avaju2ir.ot

bolesni-

ka. Odmah se mora

naglasit i

da

je

za preZivl javanje

opedenog olesnika

najbitni i i procenat

povri ine ope-

denekoZe

(koja

se zraiunar.a

po

,,pravilu

devetke")

al i isto

tako

je

vaLna dubina

oSteienjakoZe.

Kombinacijom

ova dva faktora

dolazi se

do

verovatne

prognoze

po Tabeli i1.1.

Pored

ovih

faktora

ishod oprekotine

rnogo za

visi

i

od Zivotnog

doba

(mala

deca

stareosobe ntaju

lo5iju

prognozu) a

takode od prar.or.rernene

rirtre-

ne savremenih eraprjskih postupaka.

Patofiziolo5ke

prontene koje

dor.odedo sn'rrt i

razl idite

su zavisno

od

vrerlena

koje

e

protekio

od

nastanka

opekotine.

U prvih 6-48

sar t i

akon

opekot inenastaje

e-

Lak

opeklinski ok u

dijer-n

astanku

viie faktora

igra

ulogu.

NajvaZnij iod nj ih

je

platnorcirr,

ist icanje

pla-

zme

preko opedenepovrSine

u spoljnu

sreclinupu,

tem toplotom odtecenih

kapilara i l imfhih

suclor,a.

Ovo gubljenje plazme veorr.r

pojaiar.aju

histamin

i kinini

oslobodeni z opetenog

tkiva koji prolrzro-

kuju vazodilataciju

i povecanu

propustl j ivost

kapi-

POVRSINA

GLA'"'

\,

RAI

'J-

T R U P

J X 9

I.

G O I \ J E < S : R E U

-

E T 2 \ 9 ' I

J r : rNJ L1 \S1?Er,r

-

ET ) /9 : ,

/ '

DUBINA

"4-&. ' . .

EP R\1AL\A

| f f i E L r P r n

Vi trts

E a t i

|

\A

O C V R S \ A

a E a K i

Opeierrt t

povri inrt

Dubina:

epidermalna

dermalna

Dovrina

Dt rb

no: de n to l t od

ub t k

i subt lerntalrt r t

mirnjc od 10oo

laka opekot ina

s redn je

eSka pekot ina

od

l0

do 20o,o

srednie eSka

opekotina teSka

pekot ina

ocl

20

do 30ot,

teika opekotina v r lo

te ika opckot in i . l

v i ie

oci - l0oo vrlo

teska pekotina

smr tonosna

opekot ina

t0-l


5/29

FIZICKI

ETIOLOSKI

AKTOR

lirra.

Postoje

mi5ljenja

a

se

oslobodene

azoaktivne

materiie

aznose

o

celom

organizmu

prouzrokujuii

Sirenje

propustlj ivost

vih

kapilara

a se

plazmore-

ja

odigrava

celom

organizmu'

tom

razlikom

5to

seovde

plazma

nakuplja

u

meduceli jskom

rostoru

stvarajuci

denre.

svakom

ludaju'

lazmoreja

ma

za

posledicu

eSku

hipovolemiju,

zotonijskudehi-

draciju

sa

naglim

padom

krvnog

pritiska

hipovo-

lernijski

5ok.

Nastanku

opeklinskog

Soka

znatno

doprinosi

bol

koji

nastaje

opedenom

kivu

a

po

nekima

intoksikacija

rganizma

oksidnim

pro-

duktima

raspadnutog

kiva.

Kada

e

proila

neposredna

pasnost

d

ranog

opeklinskog

Soka,

prvih

7 dana

nastaje

p(ta

endo-

gentt

ntoksikaci.ia

rganrzma.

z

opedenog

kiva

u

krr.'otok

relaze

mnogobrojne

makromolekulske

o-

iipeptidne

materije,

zt'.

kombustioni

oksini,

oji

pro-

urtok.tl.,

o5tecenja

vih

parenhimskih

organa

od

kojih

e

n:ijvi ie

o5tecen

ubreg

pa

dolazi

do

akutne

bLiltrcine

nsu.iici iencije

a

sr.im

njenim

posledicama

(azotemija,

iperkali jen-ri ja,

cidoza).

reba

mati

u

vidr.r

ir

oligr.rrija

ostoji

u

fazi

opeklinskog

Soka

li

je

onir

aclir

irkulatorne

rirode

j.

posledica

e

pada

kn'nog

odnost'to

iltr ircionog

ritiska.

Oligurija

od-

lrosno

anurii ir

koje

perzistiraju

okom

prve

nedelje

(transfuzijekrvi

i ekstrakorporalna

dijal iza),

opede

na

osoba

koja

preZivi

prvu

nedelju

nakon

opekotine

ulazi

u novu

krit i inu

fazu

u

kojoj

joj

prete

mnogo-

brojni

metabolitki

poremehji.\'ec

u

ranoj

faz'i

dolaz

do

razvoja

op5teg

adaptacionog

sindroma

koji,

kao

5to

e

poznato,

avorizuju

procese

atabolizma'

U ka-

snij im fazama dolazi do joi veceg ubrzanja meta-

bolizma

koji

je

2 do

3

puta

veci

od

normalnog,

pre

svega

bog

poremecene

ermoregulacije.

Sa

opecen

povr3ine

sparava

voda,

koja

hladi

organizanl,

pa

e

potrebno

Povecano

stvaranje

oplote

da

ne

bi doilo

do

hipotermiie,

no

ipored

toga

opeieni

lako

upadaju

u hipotermiju

jer

im

je

toksinima

oStecen

ermoregu-

lacioni

sistem.

Dolazi

i do

endogenogkatabolizma

tkiva

za

druge

energetske

reparativne

potrebe

pa

bolesnik

naglo

gubi

u teZini.

Istovremeno

se

avlja

pojadana

razgradnla

glukoze,

smanjena

sinteza

gli-

kogena

povecana

ezistencija

na

insulin.

U drugo

i treioi

nedelj i

najupadlj ivi j i

biohemijski

poremeca

kod

boiesnik

aie

hipoproteinemi.ia

negativan

bilan

azota

koji

se

avlja

zbog

ogrornnog

gubitka

belanie

vina

iz

cirkulacije:

plazmorejom

sa

opeaene

povrS

ne,

zbog

gubljenja

plazrne

kroz

o5tecene

apilare,

zbog

stvaranja

edema.

Kroz

kapilarne

zidove

najvi5

se

gube

sitno

dispergovani

albumini'

u nekim

sluda

jevima

izgubi

se

do 50%

albumina

iz plazme'

Kata

bolizam

belandevina

e

iz

napred

navedenih

razlog

znatnovet r od anabol izma, to oS iSe

pojadava

e

lantevinski

deficit.

Koiit ina,f ibrinogenaje

snranjen

zbog

gubitka

eksudacijorn

taloZenjem

u

podrudj

u

kojima

dolazi

do

disenlino\rane

ntravaskularn

koagulaci. je

DIK).

Posledice

defrcita

belanievina

u orgatrizl.t lu

mnogobroj

n

e. Zb

og

sma

nj enj

a

plazrr"rat

kog

albu

mi

na smanjuje

se

onkotski

prit isak

i volumen

krvn

plazme

(hematokrit raste

jar'la

se

hipovolemija

s

he

mokoncentracij

orn).

Ivleduti

m,

naj

ozbiljn

rle posled

ce

nastaju

zbog

toga

Sto

usled

katabolizma

beland

v ina i nedosta tka minok ise l inadolaz ido srnanje

sinteze

munoglobuhna

i

hipogamaglobulinemij

Bolesnik

ulazi

u

stanje

sfcie

tc

inruttode,f ici le

ci jc

s

svim

njenirn

posledicama

ako

da

infekcije

ne

sam

opedene

povr5ine

predstar' l iaju

lajvecr-r

pasnost

kasnij im

fazama

ttakon

oprekotine.

Kod

ovih

bol

snika

najbolje

se

r-nanifestuje

gromna

uloga

koZ

kao

mehaniike

barriere

nespecif i ine

otpornosti

org

nizma.

Opeiena

tnesta

su

,, iroko

otvorena

vrat

2 4 t r s l

2

clan

3

{ialr

l dan

5 dan

6

datt

2 . - 3 .

sedmice

I

ENDOGEA

I

A INTOt


6/29

OSNOV

KLIN

CKE

PATO ZIOLOGJE

za nf-ekciju, oia takode

rr-roZe

it i uzrok smrti u

ka -

snijoj f irzi. Ne sarno da

je

opeieni organizam dobra

podloga z.a

az,toj

bakteri ia

nego ni

antibiotska

te -

rapija ni je nrnoso eflkasna

zbog munodefici jencije.

Smanjer-ra tpornost,

naruiena bari jerna funkcija,

neclovolinaprrodr"rkci ia

ntitela i

oslabljena

celi jska

za5tita azlog su

za oSuprognozu bakteri jske nfek-

c i lekod opedenihbolesnika.

Usled prekida

kontinuiteta koZe u opedenom

podruiju,

koja inate

u

normalnim uslovima pred-

stavlja prvu odbrambenu bari jeru,

moZe doii

do

prodortr u orgarn izamonih

bakteri ja kbje su vec pri-

sutne

na

ko2i,

il i drugih

bakteri ja

koje na koZu do-

spevajukontakton-r a

kontaminiranim predmetima

ili rz

vazduha.

Njihovon-r

razmnoLavanju i nastanku

inf-ekcije ogoduje

prisustvo

eksudata

koji

predsta-

vl ja odlidnu podlogu za rast bakteri ja) i smanjenje

otpornosti orsanizma

(usled

azvoja

Soka,

ipoprote-

inenri je, anemije, dehidracrje,

poremecenekoncen-

tracijeelektrol i ta

povecanja oncentracije l ikokor-

t ikoida, sa

zra2enim irnunosupresivnim dejstvom).

Posleprodora

i razmnoLat'anjau opeienom tkivu,

bakteri je se Sire u okolno

zdravo tkivo, prodiru n

krvcrtok

(Sto

predstavljaseptikemiju) tizaziviyr pore-

rrrecaj piteg stanja

(sepsu).

epsa

e

veoma ozbil jna

komplikacija opekotina

i pored velikog broja antibio-

t ika

neposredni

e

uzrok smrti kod vi5e od 50% ope-

kot inako jesu okon. 'ane e ta lno.Sto e povrs inaope-

kotine

l 'eia,

to

je

i nastanak sepse ao kornplikacije

ieSii, posebno

kod opekotina koje zahvatajuviSeod

20% por.r5ine ela. Zbogloga se opekot ine

mora ju

leci t i u

posebnimboln i ik im odel jen j ima s ter i lno j

irbakteri jskoj

sredini, da bi se maksimalno spreii lo

rrastajanje nf-ekcije

germ

.free

oom).

Opite

i lokalno

dejstvo

hladnoie na judski

organizam

Ui inak

h ladnocena organizam zavis iod toga

cla

i

se sniZar, 'a nutra5nja tenperatura

pa

dode

do

hladenja celog ela

-

opita

hipotermija, i l i hladnoia

deh"rje

okalno

pa

izazovesmrzotine

ednog

dela ela.

Hladnoca

moi.e zazvati druga oboljenja ndirektno,

snranjr-r jui i tpornost

i

sposobnostodbrane organi-

zr.na, okretanjem

reakcrjepreosetl j ivosti l i drugih

patoloikih procesa

u organizmu, o demu

je

vei ra-

n i je b ik r

re i i .

2 06

Opita hipotermija

Pod opi tom hi potermi jom podrazunre\r a

se

ohladenje

organizma

s unutra5njonr

ektalnonr

enr-

peraturom

(koja

odraZava emperaturu

telesnc'

e

zgre) spod 36' C. TemperaturakoZe

e

i pri normal-

nim uslovima nekoliko

stepeni

ispod

37" C a

pri

hladenju moZe

bit i

i niZa.

U sr.akodne'r 'nonr

-ivotu

op5tahipotermi ja srece e naj ie i ie

zadesno;

l i je

u

p i tan ju potapanje u h ladnu r .odu

(r .ec ina

utn ika

,,Titanika"

e

umrla od hipotermije a ne ocl

davljenja ),

i l i smrzavanjezalutal ih i l i zatrpanih putnika r.r

r-re

gu. U medicinl se hipotennija korist i za obar.l janje

operacija na otvorenom srcu koristei i

drugu

f'azu

hipotermi je u kojoj su rad srca metabol izam mr

nimalni , a l i se u ona post iZe ekst rakorpora lnon. r

cirkulacijonr krvi tako Sto se u aparatu izvan

tela

pored oksigenaci je rv jo i i h ladi , i pr i vrai ar-r ju

vensk i s is temhlad i i ceo orsan izanrdosta ,e l ikorr-r

brzinom.

CIRKULACIONA

PUMPA

Sl i ka

l . l .

Shema

r .d+ r , p t ' : t i z l r t j c

medicinske ipotern.ri ie

Pored niske temperature sredine u nastanku

op5tehipotermije postoj i viSe ini laca koji

ubrzar.a

ju

i olak5avajuulazak u hipoterrni j tr. Tako norkoza

ubrzavaohladivanje

er

ne dopuita da sepojavi

bur'

na ekscitatorna faza spreiavajuci perif 'ernu vazo-

konstrikci ju i drhtanje mi5ica. Na ist i naiin

deluje

alkohol,poznata

e

iinjenica da

e

r.ecina judi koji

se

smrzavaju u snegu bila u te5ko alkoholisanom sta

nju. U medicini za ubrzanje hipotermryekoriste

se

,l

t \

,t

)


7/29

F ZICKIETIOLOS

I FAKTO

vazocl i latatornir

arnrako lo ika

sredstva.

s to tako

e

p-roznatolir gladovamje,

e2ak telesni

napor

i iscr-

pl ienj

e ubrz:rvir iu

lelova

je h adnoce

(Napoletlnova

voiskir ) .

un

S i i k a

11.5. r i povlir ier.r iu

z Rusije

50 00vojnika

e

u r r r

l r r bog

r po te r r t r i i c

Kada se

ceo organizam

nalaz i

u sred in i sa

ni -

skour

ten.rperatLlront

ni2avanje

elesne

emperature

rre rastaje djednorl

r,edprolazi

kroz nekoliko

faza.

Homeotermnr

(toplokrvni)

organizam

ne sniZava

svoju emperaturu

odrnah

posle

zlaganjahladnoti,

kao Sto

e

to kod poiki lotermnih

(hladnokrvnih)

organizamar.

Pomocu

odbrarnbenih

reakcija,

kom-

penzatorn ih

mehanizanra.

rganizam

najpre

poku-

iar.a

da odrZi

telesnu emperaturu

na normalnoj

vi -

sini

uprkos

niskoj temperatttr i

okoline

i to dini

prvu

(l)

eksciturlonru

kompenzovanu)

/dza

hipotermije.

U ovonr

periodu

prvo dolazi do

preraspodele

krvi

koja

jc'

suprotna

onoj

kod

hipertermije

(vidi

Sliku

ll . l)

jer

u telesr-roj

jusci dolazi

do maksimalne

va-

zokonstrikci je

uz

maksimalnu

vazodilatacijuu tele-

snoj

ezgri.

f ime se do

krajnje

mere ogranidavagu -

bljenje

oplote s telesne

ovri ine

a istovremeno

pro-

diranje hladnoce spolja. KoZa je gotovo potpuno

,,beskrvna' ' ,

asvinr

male kolicine

krvi sehlade

pre-

nose prenra

unutra5njosti

tela,

a ispuStanje oplote

konr.ekciionr,

adryticijom

kondukcijom sesmanjuje.

Istrx,remeno

se

ako

aktivira

hemijski regulacioni

rrreharri

anr por.ecanj

nr metaboliikih

procesa ov

e

tsvo se

proi:t 'ot ln.ia oplote u

jetr i

i drugim unutraS-

njim

organir"na,

spolja

e

naroii to vidl j ivo drhtanje

n-ruskulature cvokotanje,

er

se kontrakcijama

mi -

i i ia stvara

velika

koli i ina toplote.

U ovoj

f'azimak-

simalno

su poiaiar-re

sve

i

l r r lnc , lunkc i ic :

l isanj

ubrzano

produbl jeno,

o t roSr . t jaiseonika

aste

5-6

puta u odnosu

na ob icnepot rebe.

Katehola t r

oslobodeni

z sr2i

nadbubrezne ,lezde

"r

klopu

op5t

sindror.r-radaptacije

nr

aksi

nralno raz.d

a2uj

r

src

ne i

sudovne

centre n

proclu2enoj

ntoZclini,

al, l ja

tahikarcl i ja, brzan i re la t ivno dobro punjcn pu

rn inutn i vo lur .nen

e

povecan.

Krvni pr i t isak

e

nra

povisen

li uopSteniie

poviSeuu ovoj

f irzi zbog

vaz

di la tac i je

te lesnoj

ezgr i ,

Sto

tedopuSta a

pora

per i temi

otpor

i

pclred

per i l 'erne

azokonstr ikc

Srce roi i

veceko l i i ine

k iseonika,

oronar t r isr-rd

se

dobro adapt i ra ju

onrcrgucuju

lobru

ir igaci

Razdraienje

obuhvatar eo

CNS, polacani

su reflek

intenzivna

e

reakc i ja

vegetat i r .nog ivcanogsis

ma, pre svega in-rpatikusa,

to

e

vicl l j i r 'opo naje2

noj koZi

(kontrakcij tr

urt.t-t.rrectorespii l i) .

Posleprr.e

thze opSteg

azdraLenja,burne o

brambene

reakcije,

ako

nriSicr-roreperenje

drht

v ica,

Zestokipokuiaj i dar

se organizar.r . r

s t rgne

hladne okoline

pocinju da se sr.nanjuju.

lb

je

poi

tak druge

(2)

Jaze

depresije

dekonrpenz-acije),

o

karakteriSe

poietak sni2avar-rja nutrainje

teles

tenperature

i postepenog

ti iavanja burnih

reakc

CNS-a

vitalnih funkcija.

Potetak or,e az.e bjekt

no se reg is t ru je

padonr unut ra in je

temperaturc

kompenzatorni

mehanizmi

viSenisu dovoljni

za od

Lavanje

homeoterm ij e. Sa sni

Zava j en.t entperatu

za razliku od

prethodne faze,kada

postoji hipera

tivnost,

u orroj fazi dolaz\

d


8/29

OSNOV

KLIN CKE

PATOFZIOLOGL]

bolizrnsjer

potroSnja

iseonika

oja

e

u fazi

eksci-

tacije

dostigla

vojmaksimum,

kada

se ektalna

em-

peratura

pusti

do 3,1'C

naglopoiinje

da opada,

pri

28' C

vei

je

50% spod

normale;

joi

dubljoj

hi-

potermiji

metabolizam

pada

ispod 10%.

Dok u

prvoj

tazi dolazi

do glikogenolize

hiperglikemije,

u drugoj

azise

avlja

hipogiikemrja.

minokiseline

se

ne skoriScavaju

etri;

glikoneogeneza

e

nhibi-

sana

a sinteza likogena

e

smanjena. vako

smanjen

rnetabolizanl

z

skoro

potpuni prestanak

adasrca

" c 1 5 2 5 2 0

,

l s

FAZE

EKSCITACIJE

EPRES]JE

PARALIZE

-

REKIALNA

TEMPERATURA

----

Pojave

pri

hi@termUi

S I i ka

I1 .6 .

P romene

v i ta ln ih funkc i j a

i metabo l i zma

u h ipo tc r rn i ii

t ini osnovu

auspeSnu

liniiku

primenu

hipotermi-

je

r"r

irurgiii.

Duboka

hipotermija

omoguiuje

pro-

duZenu

liniiku smrt.

Orsanizam

e

pri tom otporan

i

podnosi ugotrajnu

iipoksiju

sled

rekida rvoto-

ka.HirLrrg roZezvesti loZeneperacije praktidki

beskn'nom

pof

u. Hipotermiia

srnanjuje

reaktivnost

orgirnizma

spretava

urne

postoperativne

eakcije

a i transplantacija

rgana

e akSe ehnidki

zvodi

u

clhlirdenom

rganizmu.

Pored pisirnih

romena

nadajr-rih

ahirurgi-

ju,

tokom

prve clruge

aze ipotermije

digravaju

e

i clrr.rgeromene

rodu tultrego,

ndokrinog

cen-

trir lnog

nervnog

istenra.

ziutivanje

mokraie

poka-

208

zujebifaznu rivu:

hipotermijaod 30

do 32'C irla

diuretidki

udinak,

olidinamokrace

moZesepove-

tati

i za 100% bog

smanjenja

eapsorpcijeode u

tubulima.

Nasuprot

one, hipotermija

spod30" C

toliko

smanjuje lomerulskuu

iltraciju da postepeno

prestaje

zluiivanja

mokraie. Lutenje

hormonakore

i srZi

nadbubreZne

.lezde,ACTH

i TSH iz hipofize,

kao

insul ina. hipotermi j i

e

progresivnonrauju-

je

a u

temperaturnom

odrutju oko

20"C potpuno

prestaje.

NS u ovoj

fazi smanjuje

vojuaktivnost.

Pad elesne

emperature

spod32' C odituje

ehipo-

refleksijom

sporom

pupilarnom

eakcijom. a ovu

fazu

karakteristidni

u

psihitki poremetaji ako da

osobeupadaju

u apatiju,

gubesposobnost

rijentaci-

je,

rasudivanja

voljnih

pokreta,

oznato

e

da u ovom

stanju

desto kidaju deiu

sasebe nesto

da seutct-

pljavaju. ri hipotennij i spod25' C nastupaiu om-

nolentnost,

refleksrja,

tupor

koma.Cirkulacija

mozgu

sesmanji

kadadodedo duboke

-ripoternrije.

Nastupaju

natne

romene

EEG-usvedo prestan-

ka biostruja

z mozga.

Pri dubokoj

hipoternrij i

nro-

zakse

moZe ugoodrZati

u klinitkoj

smrti;pri tenrpe-

raturi

15'C reanirnacija

e

moguca

posle 0 minuta.

Pri kraju

ove 'aze olazi

do teSkih

metabolrikih

po-

remeiaja.

olazido

akumulaci je

isel ih roizvoda,

mledne

pirogroZdane

isel ine

ugl jen-dioksid

e

nedovoljno

odstranjuje

bog

hipoventilacije

luca

pa nastaje ekompenzovanaolnbino'n'atncidozo.

Onadovodi

do o5teienja

apilara

oje

.rzrokujeri-

graci ju

belandevma,

osebno lbtrnina,

z

krv i

n

tkiva,

a telesna

odapri dubokot

hipoternrij i

relazi

iz sudova

intersticijalni

a

u intri iceluli it 'rr i

11r-

stor.

Zbog ogadolaizi

o hemokonceutrircije,

enra-

tokrit

raste, rv se

narotito zguinjava

kapilarnim

podrudjima,

gdedolazi

do zgonilavanji i

eritrocita,

leukocita

trombocita

agregacrja

rvi).

Ako

opisano tanje

rajedcx,ttljnit

ugo,na faz-u

dekornpenzacije

adovezuje e

reia

(3)

perdliti ika

faza

u kojoj prestaju ve italne unkcije radsrca

disanje)

a nastaje

rividna

li kl iniiko,snrrf.

jcd-

nom kratkornperiodu

ova

faza

e joi

reverzibilna,

pa

se

pri adekvatnoj

eanimacij i

uto2e

provratiti

funkci jau svim organima.

od eksper intentalnih

Zivotinja

speva eanimacija

akott

-rladenjao

-6 "

C a

kod doveka ko

15"C. Ako

sehipoternt i ja

11r-

dubi

i l i potraje

duZe,nastupa

biolo5ka rnrt

zbog

nepovratnog oremetaja

vitalnir-n entrinta

pro-


9/29

F ZICKI

ET OLOSKI

FAKTO

du2ene

moZdine

i rada

srca.

Paraliza

spomenutih

centarir

f ibri lacita

srca

u

vezi

je

s poremecenjem

enzimske

aktivnosti,

promenama

u

koncentracij i

kal i juma

u

intracelularnim

i

ekstracelularnim

pro-

s tor imi r

ac idozom.

L)sinr

kl irsi ine

hipotert lrr le,

hladnoca

moZe

da

izirzor.e

niz

drugih

patoloikih

procesa

koji

se opi-

suju

na drugim,

odgovarajui im

nlestima

(nazeb

li

prehlada,

urt ikari ja

od

hladnoce'

hladna

hemoglo-

b inur i ja ,

znenadna

smrt ) .

Lokalno

deistvo

hlad

no&

(smrzotine)

Kada

e

samo

deo

tela

zloZen

niskoj

tempera-

turi,

r-rastaju

okalna

oiteienja

tkiva

koja

se

nazivaju

smrzotine

(congelatio).

Lokalna

hladnoia'

sl idno

opekotinirr-ntr,

iteiuje

tkiva

u

tri

kvantitativna

stepe-

na. Pri prvom stepenu

-

crvenilo

(congelatio

erythe-

nratosa),

apiiari

su

dilatirani

od

oslobodenog

hista-

min;r

i drugih

biogenih

amina

koji se

oslobadaju

z

oSteier-rih

kiva,

deo

tela

e

edern

atozan.

Pri drugom

stepenu

surzotina

-

congelatio

bullosa,

oitecenje

izazvano

hladnocom

te tate,

oslobadaju

se veie

ko -

l i i ine

vazoaktivnih

materi ja,

paralizovani

kapilari

su

propustl j ivi j i ,

kroz

njih

se cedi

plazmatska

tednost

koja

stvara

plikove,

odlepljujuci

epiderm

od

podlo-

ge.

Treci stepen

smrzotina

e

congelatio

gangrenosa,

pri

kojern

clolazi

do

nekroze

tkiva.

Najie5ie

su to

;rrsti na ruci i l i nozi, ui i , t ' rh nosa, j. krajnj i delovi

tela,

koji su

najviSe

zloieni

a imaju

najslabiju

cirku-

lac i ju

krv i .

N'lehanizam

okalnog

oSteienja

zazvanog

hlad-

noconr

e

hipoksiiko

oiteienje

tkla.

Hipokslfa

nastu-

pa 1i

u p-roietku

ladenja

li

pri zagrevanju

ohladenog

tkiva.

U

prvoln

sluiaju

hladnoca

izaziva

ntenzivnu

r.arzokonstrikci ju,

ok

tkiva

koja

jo5

nisu ohladena

inrajtt

povecarnu

otrebtt

za kiseonikom,

pa

dolazi

do

raskorak:r

zrnedu

cirkulacije

potreba'

Hipoksija

oitccuje

tkiva

koja oslobadaju

histamin

il i

nekroti-

zuju. eesto dolirzi do aglutinacije rvnih elemenata

s tror.uboziraujem

sudova,

Sto

povecava

nekrotidki

ui inak

hladnoce.

U drr,rgom

lutaju

hipoksija

nastu-

pil

u toku

ponovttog

zagrevanja

kiva,

i to

tako 5to

se

pri

naglon

zagreval-l ju

kiva

poveiavaju

potrebe

za kiseonikonr

pre

nego Sto

se

pri lagodi

cirkulacija

ti irrteriol irtna.

-i'kiva

naglo

padnu

u

hipoksiju

a za-

clocnela

ecirkulacija

u arrteriolama

ne moie

da

ih

spirse

cl

nekroze.

Cak

i kada

dode

do

dilatacrje

ar -

teriol ir,

polto

su

kapilari

oiteceni,

oni

propu5taju

obilne

kolidine

tednosti

u tkiva,

stvara

seakutni

edem

koji

komprimira

tkiva

i mehaniiki

spreiava

praviln

cirkulaciju.

U vezi

s t im

treba

staci da

ravnomern

hladenje

celog

ekstremiteta,

kao

i sporo

i postepen

ponovno

zagrevanje,

ne dovodi

do

ishernije

ne oite

cuje

tkiva.

Veoma

e

opasno

brzo

smrzavanje

kad

se

udruZe

hiadnoca

lokalni

mehanidki

prit isak (te

sna

obuca)

er

prit isak

ometa

cirkulaciju

i

pojaiav

hipoksiju.

Smrzotine

mogu

imati

i posebne

klinidk

oblike

zavisno

od

dodatnih

uslova

u

kojirna

su

na

stale.

Tako,

na primer,

pronrzline

(perniones)

nasta

kod genetski

predisponiranih

osoba

zbog

neadekva

ne reakcije

kapilara

koZe

na vlaian

i

hladan

vazdu

a

tzv.

rovo\.sko

stopalo

kod

dugotrajnog

stajanja

hladnojvodi .

MEHANIEKIAKTORIAOUZROCI

BOLESTI

Organizam

je

neprekidno

izloZer-r

leiovan

razlidit ih

mehanrikih

uticaja

na tkiva

koja

vr5e

nj

hovu

deformaciiu,

a

naroii to

dolaze

do

iz'raLaja

r

likom

kretanja.

Ovi

se uticajr

prevazilaz-e

ako

(t

sva tkiva,

pa iak

i

kosti,

imaju

odreden

stepen

e/

stitnosti,

ako

da

se

rakon

prestanka

delovanja

m

hanidke

sile

vracaju

u svoj

prvobitni

oblik.

Vraian

u prvobitno

stanje

noguce

e

samo

ako

pri l ikom

d

formacije nisu pokidane meclumolekulske cze;a

je

deformacija

tkiva

pri l ikonr

delovanja

mehanid

sile bi la

takvih

din-renzija

a

su

se -nolekuli

aznl

kl i

i izgubili

medusobne

veze,

nastaje

diskontir-ru

tkiva

-

mehaniika

traunta.

Zavisno

od

jai ine

dejst

i oblika

rnehaniike

sile,

rnehaniike

povrede

n-ro

imati

najrazlidit i je

l ini ike

oblike;

poiev

od

obiin

rana,

potresa,

preko

nagnjeienja

i prelorlra

sve d

potpunog

uni5tenja

tkiva.

NajteZe

su

istovreme

mehanidke

povrede

vi5e organa

u viSe

oblika

(ra

+ nagnjeienja

+ prelonri

+ potres

n-rozga),

ogoto

ako su kombinovane sa opekotinall la' pa stogaci

i poseban

medicinski

entitet,

poli trotttrrtt-

Svi o

oblici

predmet

su proutavanja

mnogih

grana

r-ne

cine,

patologije,

irurike

traumatologije,

sudske

-

dicine

drugih,

pa

e

stoga

patolo5ka

iziologijat

ko

centrisana

arno

na prouiavanje

ednog

aspekta

ov

promena:

kako

orgarnizam

kao

celinir

reaguje

mehanidkr

raumu

jednog

svog

dela

l i opi tu

t ra

ruu ce log

rgan iz rn l .

2


10/29

OSNOV

KLI

N CKE

PATO

F ZI O

LOG

JE

Sr-akir

a

i uajurarnj;r

mehatl i ika

povreda,

ma -

karr

naurerno

izazvattttt

rnedicinske

ntervencije),

predstar' l j i r

paslrost

ir orqanizam

rizaztva

njegovtt

reakciju

kao

celine.' lb

sepre

svega

gleda

u

aktivira-

rrju

op-ifca

irrtlrctnro

daptrc|le

koji ima

za ctlj

odri'a-

r . 'an je i ta ln ih i t rnkc i ja t zat i t l i s tva lan je

us lova

za

reparaciju

p.rovrede.

\ ledutinr'

ako

e

povreda

velika,

posoto\,o

ako

1e

povezalla

sir

gubitkorn

krvi,

dolazi

do

razvoja

veoma

eSke

osledice

povrede,

raumat'

.skog

iokrl.

U

posebno

teikim

slt i tajevima,

kao

po -

sledica

ri l l lnle

doiirzi

do

istovremenog

otkazivanja

funkcije

viSe

orqanskih

sisterna

oje

ima

veoma

lo-

iu

pro{nozt-t

uosi

poseban

nazir ' ,

sindrom

multiple

c l is f nkc i je

organa

NIODS).

Opiti

sindrom

adaPtacije

Kiro

to ce

kasnije

bit i

detal jno

objaSnjeno,

me -

hanicka

trirLtlr l ir

e

najieici

oblik

l lzidkog

stresa

koji

pokrece

op t i

s inclronr

daptac i je '

Neposredno

na

kon

povrede

orqirnizattr

e

zateien,

nepripremljen,

pa

dolazi

clo

kratkotrajne

prolazne

nsufici jencrje

kar-

dinvaskulirrnog

sistetni.r

kore

nadbubreZne

Llezde

(hipotenzila hipoglikemija).

Ubrzo,

nen'ni

irnpulsi

iz oltecenog

tkiva

(bol)

kao

i infbrmacije

o

fizidkoj

ugro2enost i

r iml jene

preko

ula

Prenose

e

do h i -

pottr Iamusa

t imr- r I i iu t i

entre

simpat ikusa

neuro

endokritteceli ie ime sepokrece

odbrambena

adap-

tacionir

eirkcijii

organizt-uir

oznata

kao opiti

sindrom

irdaptacije

gene

ol

odaptttt icttt

1'ndronte

GAS)'

U

prvoj

fa:i

tog

sindron

a

(iaza

rlarma)

dolazi

do mak-

sim;rlne

stintulaci je

simpatickog

ner\/nog

sistema

Itr ienja

enclogenih

ateholamin

a

iz srLi

nadbubrega.

fo se

kod

povreciene

sobe

nakon

svake

ole teZe

po-

vrecle

na

r testt i i

tahikardrj

om,

hipertenzijom,

ble-

di lom

i

muininom

(zbog

vazokonstr ikci je

u koZi

i

splal-rni ikoj

blasti),

nojenjem,

povecanim

onusom

miSica,

stralrom

i uznetnirenietn.

U t lrugoj

.fozikoia

se

nadovezuj

e

(faza

adaptacile)

dolazi

clo uienja

kor-

tizola,

Sto

se spolj

ava

h perglikemij

otr-t'

povec

a .tj n.r

koncentraci je

masnih

i

aminokisel ina,

r leutrof i l i -

jo rn ,

imfoci topen

jom

i smar l jen j

r - r l

apal l

nsk i

h

reakc i ja ,5 to

sve

stvara

us love

za reparac i ju

o i tece-

nog

tkiva.

Ukoliko

organizatu

pre2ivi

povredtt,

atrc

zarasta ju

a nasta je

. faza

ozdrot ' l ienio

anabol i tka

faza) ,Sto

nadi

da su

promene

u okvir t l

op i teg

s i r l -

droma

adaptacije

uslovile

da

e

orgar-rizatl l

arvladatr

povredu.

Traumatski

ok

Ako

je

povreda

suviSe

elika i bolnir,

rko

;e

po-

vezana

sa

velikim

gubitkom

krvi

i ako

clode

do obim-

ne

nekroze

tkiva,

dolazi

do

rnsufici ienciie

arcl iova-

skularnog sistemasap tdon -slso r tg -rlr togp r 'skr

koji

je

glavni

preduslov

da

se

posle

povrecle

lzvi jc

teZak

poremeia j ,

rauntatskr

Sok.

Kao

i to cc

kasn i je

bit i

detal jno

izneto,

Sokno

starl je

n-ro2e

astati

kad

god

postoji

nesklad

zmedu

kapaciteta

rvnil-r

sttdova

i volumena

krvi

u cirkulacij i

koji dor-ede

do

dugo-

trajnog

padasistolnog

rvnog

prit iska.

Prema

lacitrtt

na

koji dolazi

do

ovog

neskiada

azlikujtr

se

hi1.ro'urr-

lemijski

5ok,

kardiogeni

iok,

toksiinfektivni

iok,

neurogeni

Sok

anaf i lakt i ik i

iok , c i je

ce

et i t rp- ra t1r -

geneze

bit i

razmotrene

u

odgovirraiucetl

poglal ' l ju.

Ovde

treba

samo

posebllo

objarsnit i

t iopatogenezu

traumatskog

Soka,

er

on,

r't

st l 'ari,

predstavlja

neSa-

vinu

etiopatogeneze

ipovolernijskog,

leurt 'ger.rog

toksiinfbktivnog

Soka.

Treba

naglasit i

da

tri je

nrt '-

guce

uopdtit i

koj i od

navedena

ri mehal-r izma

gr a

glavnu

ulogu

u

razvojtt

trarutnatskog

oka

jer

se

to

razlikuje

od

povrede

do

Povrede.

Po5to

e

najveci

broj

pol 'reda

Lrovezil l l

sa z-t lat-

nim gr.rbitkom

rvi, hipovolenijo

kod

ovih

povreda

H i PER G

E

f F

NZ ]JA

A R D I J A

Kura

\J

i t a c D i l l t r ega

RAZGRADNJA

ELANCEV]NA

cLUKozA

AturrNoKisFLtNE

zcR/ ' l l i '

A BIL , \NC

povredu:

pit i

sindrom

adaptacije

cletal ini ieicleti

Poglarl ie

9)

T3

T4

PoJACANJE

ENERCETSKOG

METABOLIZN4A

2 1 0

Sl ika

11. i . {eakc i ja

rgantzma

na


11/29

F ZI CKIET O

LOSKIFAKTOR

Krvarenje

r___

Hipovolemi ja

TRAUMA

Endotoksini

kiva

Neurogeni

mpuls i

i b a

OSteeen;emiofirOa

lscrpl jenje

azo-

i endotela

rvn

__

motornoq

entra

Vazodilatacija

PAD KRVNOG

PRITISKA

>i i l i a I 1 .3 . )a togc t tez r t

ra t t t na ts l i t t g

oka

pfc( l \ t .u

i . r

, i . i ' , ; r i

t t l i t . t t t i zenrk t t j i

l r - r roe l rl t l

azvo-

i . r

r . r r r . r

.1\()q

i )k . i .

) ( ) \ thcnroragi j

ka h ipotcnz i ja

r t i i s ta jc

tr t l r akc pol lcclc

a l i se

l t la lb rzo poprrv i

zahr' .r

ui

Lr

i t ,r

r k.r cl ,

r ' : ,rz.okot-tst

' ikci i i a

kasnijc

i

prcras l . ro t le l i

c lc rn ih

tccr tos t i .Sv i

or, ' i

t tehar l iz- t r l i

n isu, ncr lu t i In ,

i l rvol jn i

ako

c

r-oluruen

irkul i$ude

krr-i veonr.r

sntanjen

r.rsled-ci ikcig naglog gubitka

k lv i , pa tad

ipak nirst i r je

rqan

pad krvr - rog

r i t iska

i r irzvoi oknog

stanja.

L)ruqi tnehatrizirtt. t

cl j i

moie

nirkon povreclc

clovesti

do pada

krvnog prit iska

je

rre rrogur inrchanizat. t . t

er

nadraZaj

eceptora

a bo l

ru

Stecenonr

kivu udru2etr

sir

nadraZajem

ore mo-

zgr.rzazr' ;rni

trahonr Salje

ecln-ra'el iki broj

nervnil. t

in rpu ls i i

o j ip r is t i2u u

l ' r ipota lanus.Ovi

impuls i r la

vegetatir. ' r-re

entrc- u

poietkr"r

deluju nadraZajno,

izazivaj

-rc'

1'ro

irst tonusa

si

"npatikusa adekvatne

Iionrpenzatt)rne

ronrene,

ali

zbog prevelike

adine

oni iz s tan ja

razdra2enja

re laze

u fazu

inhibic i je.

Pri tonre dolazi do ,, iscrpl jenjir"'azontotornogcen-

tr ir,do

qeneralizovane

trzodil irtaci je a t ime

i do ne-

sklada

znredu

volumena

krvi i volurrena

vaskular-

nog koriter,

5to rezult ira

padom

krvnog prit iska.

-l ' reci

mel-rar-r izar-n

oii doprinosi

razvoju tratt-

rnatskog oka

je

ettdoge

ro ir ioksikociin

raspadniur

prodr.rktin-ra

itecenos

tkiva

il i

bakteri jskih

toksina

iz

inf ic i ranog tk iva. U

prvo j

faz i Sokaoslobodeni

toksini

deh.rju ako

5to

oiteienjem

miokarda sma-

njuju sistolni

minutni

volurnen

a oiteienjem

endo-

te

i r lovoc le o endotc 'lne

is i t r r rkc i ic

o . ja

c or l icc l . r

u s tnan jen ju

otrusi t

r tcr i t t la t t 'a

t r " rc l r tc i ic

r t t ' r t i ' . t

skularne

te inost i

sa s lec ls tvenor t t

ip t lv t t lc t t ) i j r l l t l

Svir

r i ni lvedena

leira n z

n

r,

k:r cl oeert

, i 'ask

t a

n i i h ipovo lenr ilsk i

lovode lo

pada klvnog pr i t iska

i

da l jeg

azvoja oknoq

stan j t r .

Enciotoksini akocie

irr-raju el iki uticaj

na celi jski

n'rctaboliz. i inr,

irz.r 'oj

ac idoze

hipoksi jecirne

ubrzava ju

nastal tak

lcvcr ' -

zibi lne

faze oka

kod povrecler-r ih.

Sindrom

mul t ip led is funkc i je

rgana

Kod veoma

eSkihpor,reda

politrar-ure

Lrrort lc-

ne u organizmu

od sanrogpodetka

nrogu da

dobi ju

veoma nepovoljan

tok,

kada ttdntah nakot.t rauttte

dolazi

do

istovremenog otkarzivirtt ja

unkcije

viSe

organskih

sistema

oje Irosiposeban

raziv, indron't

n-rultipledisfu

n kcrle

orga

na

(

\'lODS). O

nrehan zn.r

-r

ovako

nepovoljnog

az'"'oja a

veornrl oSotl progno-

zom (smrtnost od 30 do 10096 luca jeva)o5 nema

jeclinstve'nog

bjainjenja.

zgleda

da

najbitni ju ulogu

inra oslobadanje

elike kolicine citoki lut

z oitedenih

tkiva

koji aktivi5u

neutrofi lne granulocite

l lrono-

citno

makrofagnecelge,

a ove

zatim pokreiu genera

lizovanu

i

nesrazrnernu

apaljer-rsku

eakciju u svit.t t

tk iv i rna. Respiratorni

prasak granuloci ta

kao

i re

perfuziona

povreda tkiva oslobirclaju

elike koli i ine

kiseoti iki l t

rodikalo koii oStecr.r iu

apilare svih tkiva

2t l


12/29

OSNOV

KLIN CKE

PATO ZIO

LOGJE

te prestaje

unkcija

espiratornog

istema,

etre,

bu-

brega,

ematopoeznog,

munskog

istema

na kraju

kardiovaskularnog

centralnog

ervnogsistema.

Opite

mehaniike

ovrede

Za rirzl iku od do sada opisanih procesa koji

prate lokalno

o5tecenje

organizna,

postoje

retko i

sluiajevi

kada

je

organizam

kao celina

izloLen dej-

stvu

rne-hilnidke

ile.

To se deiava

pri l ikom

eksplo-

zija koje

izazivajvci

vazdu5ni

udarni talas

prenose

svojr-r nergijLl

nrr sva

tkiva

zbog tega nastaju

raskidi

prvenstveno

onih organa

koji

se nalaze u

direktnom

kontaktu sa

vazduhom.

Ovakav

tip povreda

naziva

se

vazdr-r5rri

last sindrom

a

podrazumeva

raskide

pluca

preko disajnih

puteva,

mozga preko

u5nih ka-

nala i digesti ' , 'ne

evi

preko

jednjaka.

Povredivanje

celog

organizma

de5ava

e kod

zatrpavanja

zemljom,

snegom, gradevinama)

kada

dolazi do

nagnjeienja

velikih delova

mi5icne

mase.U

tim sludajevima

na -

staieklini ika

slika

koja se naziva

krai sindrom

aka-

rakteri$e

e

brzi

razvoj

Soknogstanja

akutna bubre-

2na

insufici jencija.

Smatra

se da

oSteienjebubrega

u

ovinr starnjima

zazivaju

aspadni

produkti

zgnje-

ienih

miSica,

hemoglobin

t mioglobin

nastali

hemo-

l izorn

i rabdorniol izom.

Oni se

zlutuju

preko bubre-

sa

i dovode

do oStecenja

ubulskog

epitela.

DEJSTVO

ROM

NA

ATMOSFERSKOG

PRITISKA

A

LJUDSKI RGANIZAM

\ / irzduini onrotai

oko

Zemlj ine

kugle, atmosfe-

ra, proteZe

se do

nekoliko

desetina

kilometara, on

nemir

asne

granice

er

su molekule

gasova

prisutne

i nir znatno

veiinr

visinama.

/azduh

prati Zemlju

jer

je

vezangravit irci jom,

kao svaka

druga

materi ja rna

svc'rjueZinu.

Vazduini

omotat

vri i prit isak

koji se

rrazir.a

nt ntos.l-erski

r i t isttk

(AP).

Njegova

vrednost

zi ir. isiod visine stuba 'u.azduha,i logidno je da AP

ima

nirjvecuvrednost

tanto gde

e

stub

vazduha

naj-

deblj i , j .

na nivou

mora. LI

planinskim

oblastima

e

visinir

vazduSnog

stuba.

pfen'ta ome

i njegova eZi-

nir,

nranjir e ie

na veiim

nadmorskim

visinama

AP

bit i manji.

AP

je,

zbog promena

temperature

vazdu-

ha, sadrZaja

.odene

pare, kretanja

pojedinih slojeva

vazduhir

(t j .

zbog

vetrova) drugih

i ini laca promen-

l j iva vrednost.

On se,

kao i ostal i

osnovni

meteoro-

loSki

pokazatelj i ,

z satau

satmenja iini

deo svako-

2t2

dnevnog meteoroloikog

izveStaja prognoze.

AP se

u SI

edinicamaizraLava

u paskalima

kiiopaskalima

(Pa,

kPa), a u upotrebi

je joS

bar

(i

mil ibar, mbar),

i

stara

edinica

mmHg. Prosedna

rednost

AP na ni-

vou mora

je

101 kPa, Sto odgovara

760

mm Hg. U

tehnici

se korist i

jo5 jedinica

veoma sli tne

velit ine,

atmosfera

atm),

atm

=

I kg/cmr.

Svakodnevne,

elativne

male prourene atnros-

ferskog pritiska

koje se deSavaju

unutar manjeg geo-

grafskog

podrutja

ne dovode do

jasno

zraZenih

pa -

tofizioloSkih

promena,koje bi

sigurno naruii le

zdra-

vl je pojedinaca.

Promene

AP dovode do oitecenja

zdravlja kada su

one dovolino

velike, kada nastupe

dovoljnom

brzinom

i/i l i ir laju

dovoljno dugo

vre-

mensko rajanje.

Promene

AP koj e mogu da

izazovu

patofizioloSke

posledice su

poviiert ja i l i i srrrt ' rrt. i t 'r t . j t t

atmosferskog rit iska. Kod obe grupe porerrecaji i

kl judnu ulogu

imaju prornene

parci jalnih

prrit isaka

(PP)

gasova,

pre svegakiseonika

(O:).

Paralelno sir

promenom aktueinog

vazduSnog rit iska menja

se

PP pojedinih gasova

u

vazduhu. Atmosferski

vazcluh

sadrZi

78o/o zota,2loio

., i oko

1%cine ostal i gastx' i ,

argon,

kripton,

neon, ksenon,

adon i ugljen-dioksicl.

Po zakouu

o parci jalnorn

prit isku gasova,

virki

gas

u smei i gasova

r5 i pr i t isak

ko j i

je

ProporLionr-

lan udelu njegovoj

zastupljenosti

(061

, smeii,

tt ovott-t

sluiaju

u vazduhu.

'fo

znirci,

da bez obzira

tra vred

nost aktuelnog atmosferskogprit iska, na N. otpacla

7870,

poito on dini

78%

I'azduha, a lt . t C).

2l ')6,

er

vazduh

sadrZi

219'0

,.

PP

voclenepare Lr i tnrosfcr-

skom

vazduhu

zavisi od

relativtrevla2nosti

koia se

menja, ali u

pluinir l alveoiama

e

vazduh uvt'k zasi-

ien

vodenom

parom, i imer

PP

-17

rnrHg.

Dejstvosmanjenog

tmosferskog

rit iska

na judskiorganizam

Smanjenje

P moZe

da nastane

rrzo l i sporo,

te se posledice azltkuju, one mogtt da budu akuttte

i hroniine.

Postoji

veliko bogatstvo

,r nanilestacij .r

ma koje

prouzrokuje

smanjen

AP .

Akutno sma

njenj e at

m

osfe

sko

g p

r is

k

a

Poremeiaj

se spoljava

kao sktrttt t t

' i -sit-ska o

lest

(i l i

planinska bolest).

N{o2e da nastane

naglin-r

penjanjem

na najrazli i i t i je

nii i ir"re

visine od neko-

Iiko

kilometara,

kao 5to su penjanje

aviot.tour

be z

regulacije

prit iska u

kabini, let balonc.'ru,

utrrvarUc


13/29

F ZICKI

ET

O

LOSKIFAKTOR

vozom,

naglirn penjanjern

na velike

visine planina-

renjem,

pri clekompresij i

"r

abini

aviona na veiim

visinarma

na drugi

naiin. Glavna

patofiziolo5ka

posledica

pri boravku

u uslovima

niskog AP

je

hi-

poksil tr ojtr trastaje

bog pada

PP kiseonika.

Posle-

cl ice

sinrptolt.t i

u

raznovrsni umuogome

zaviseod

brz ine

nast i rnka

vrednost i h ipoksi je,

al i i od ind i -

vidual ne osetl j

vost c'rsobe.

ndividualna

osetl j ivost

zar.isiod prethodnog

zdravstvenog

stanja, uzrasta,

pola, utreniranosti,

eventualnog

fizi ikog napreza-

nja mr-rogih

rugih i ini laca,

al i

e

razumlj ivo da

po -

sleclice

"rajpre ogadaju

centralni 'nervni

sistem,

ka o

strukturu

najosetl j ivrju

na hipoksiju.

Klasrian

je

opis

posledrca ostepenog

enjanja

na

-1,2

ru

visine u toku

15 asova

pri putovanju

vo-

zonr Lr

Arrdima u

Bolivi j i . Kod

neaklimatizovanih

putnika se

na 2,5 km

javlja

nelagodnost glavobolja,

nrr 3 klr.r

perzistira glavobolja

javl ja

se

nazaintere-

sovanost,

scrpljenost,

mi5icna slabost,

mudnina

i

povracanje.

N{o2e dir

se

javi

i eulbri ja. Simptomi

brzo

progrediraju

porastonr

nadrnorske

visine.

Pr i

naglom

penjanju na

oi

vecevisine osetl j ivi je

osobe,

narotito ako

vrSe

izi iki

napor,

nogu izgubit i svest

\rec

na

5

km. Kod

zdravih

na

5,5

km mogu

nastati

grc'ei, i

na 7 km kod

neaklimatizovanih

nastaje oma.

Kako

e

sarturacija

emoglobina sa Or

na 7000

m

ok o

50%, u

toku planinarenja

trenirane

osobe u

visinu

mogu postici bez dodatne opreme za disanje. znad

te

visine veiina, bar

povremeno,

rtora da udi5e Or.

Za kratko

vreme

r-noZe e zdri.ati

i bez udisanja di-

stog O.

iz boce.

Poznato

e

da

je

prrri osvajad

Mont

Everesta,

dmond

Hi lar i

(Hi l lary)

st igav5i

na

vrh

(8

8.18

n) skinuo

masku za

kiseonik i tako se

oto-

qraf isao.

P

(

nr l ) r r

Na

o3

veiim

visinamtt

10

kn-r)

e pomaie ni

udisanjeistog

Or.

Mora

se

disatrO' pod

pri t iskom

Pri daljem

penjanju 'u'isinu

bogpada

PP

O,

osobe

suu smrtnoj

opasnost i l

U

poietku ere

etenja alonom esti su

bil i u to

vreme

neobja5njivi rnrtni

shodi celeposade

bog

boravka a vecimvisinamana kojima

)e

nagla mrt

nastupila

boghipoksije.

ri

akutnoj

hipoksij i

ai.an

detalj

e

da

gubitak

sr,esti

astajeznenada, ez

pret-

hodnihalarmantnih

irnptoma.

e postoje

naci oji

upozoravaju

a pretecu pasnost

veiikim

putnid-

kim avionima

oji ete

na visinarna d oko

l0 krl u

prostoru

za putnike vlada

pritisak koji odgovara

pritisku

na visini oko

2

500

rn. U slutaju

k'i 'ara a

sistemu

drZavanja

ritiskau

putniikon-r rostoru

sledstvenoj

aglojdekompresij i,

eophodno

e

od-

mah podet i

audisanjem ,

iz sis tema oj i seakt i -

vira automatski

koji se

nalazi znad glavesr,ako

putnika.

o

10 0

90

80

70

60

t t t

{0

30

2A

1 0

0

; l i l l i

i ,

l,

u l i npn j

..--.:.:

, l

P

) ,

I

i

\ r l u r a . i j r

r

{

)

U

:

r)

J { }00

6 t }0 { r

( ) { } t , { r

l2 l ) l }0 l5(}(} l }

[ r

Slika

1.9 .

\ tmost 'esk i

pr i t is r rk , r i t i sakO,

i

satura ic i ja

Hb sa

).

nr r i i z l i t i t i rn

nadmorskim is inama

0 3000

6000 9000 12000 15000

11

Sl i ka

11.10 .

a turac i ja

r te r i j ske

rv i sa O . i z ra i . enauo/o

pri

udisanju

i istog O,

na razl i i i t i rr-rv is inama

(r 'rr) .

Kri t idni

pad saturaci jehernoglobina

avl ja

se na vis ini

iznad

12 km, zbog toga udisanje i istog O,

z: i zaclovo-

l j

avajucu

saturaci ju hemoglobina

ni je dovol jno

(ob jasn

er r je

ide t i u t cks tu) .

Na nadmorsk im v is inar r : r

vec im od 12 knr i i -

vo t

je

moguc samo pod us lov ima

regu l i sanos t i p r i -

t iskau

kabini l i u speci jalnim kafander inra.

a

r.isinama d

oko 20 km zbog

niskogatmosfersko

pr i t iska elesne

einost ipot inju da

kl juiaju,Sto

e,

naravno, espoiivo a

Zivoton'rI

I

, l ) t I

90 0

l i l )( l

f { t { l

6 { l ( l

s0 0

i 0 { l

J l l ( l

2 { r ( l

I

{ } { l

2r3


14/29

OSN

OV

KLI

N CKE

PATO

F ZI

O

LO

G .J

Hroniino

smanienie

atmosferskog

pritiska

Pri

dr.tZenr

l i

stalutl tn

boravkti

na

visinanta

z-

nird

-l

knr

clol i lzi

do

clel imicne

li

potpune

aklintati-

:trt ' i . ie

U

ttlnl

procestt

prrvo

nastaje

kompenzatorna

i r ipervent i lac i ia '

o ia

nlo2e

cla

ra je

nekol iko

dirna'

i to

clonekle

opri ivl ia

hipoksitu'

Kasniiesezbog uie-

nja

e ltropocllt trt

povecrrr-a

roj

eritrocita'

F{emato-

kr i t

koc i

akl imat iz-ovatre

sobe

moZe

da

poraste

sa

0. - l -0 .5

do

0'6

a

vo l t ture t r

rv i

za oko

20-30%'

Na-

veclene

proll lel le

povec

al-aju

ransport

ni

kapacitet

krvi

zir

O.

c'ak

do

50o0.

Opisane

Profi lene

nastaJtl

sporo,

p-lun

bim

;rkl imatizacije

nastaje

ek

za neko-

l ik. ' ,

nreseci.

Ptlvecirnje

apilarne

tnreZe

u

tkivirna

(irneiogeueza),

el i iska

aklimatizacija

i porast

difu-

, innug

kapaciteta

za

O.

r'rplucimar

esu

dodatni

tne-

I tan zr t r pr i l . lut 'd. t r t i i . t .

Na

Zerulj i

postoje

geografska

podrutja

u

koji-

mr

stattovtt ici

ive

ra

velikirr

uadmorskiur

visitratna'

' f ibetirnci

2ive

uir

-l

km,

ir postoie

oblasti

u

Peruu

u

kojitna

nrclari

racle

u

rudnicitna

na

5,8

km

naclmor-

ske

vis inel

Zboe

akl imat izaci je

domoroci

h ipoks i ju

toleri iu

;ol le

cak

i

od

najbolje

aklimatizovanih

l judi

sa

niz i ja.

Pozuat i l

e

da

nosat i

tere ta

( "5erpas i " )

u

akcijama

osvajanja

najvi5i l-r

rhova

sveta

u

Tibetu

mogu

dir

uose

teret

i

clo

50

kg,

dok

to

nisu

u

stanju

planirtari

koli

dolaze

z

drugih,

niZih

krajeva

sveta'

:I ' , ,

ie

.b.rg toga Stokod domorodaca aklimatizacija

potinie

vec

pri

roclenju.

Stas

m

je

niZi'

grudni

ko5

Siri'

i to

int

po\recavtl

enti lacioni

kapacitet

pluca'

Domo-

roci

iuralu

zniltno

vecu

zdrZlj ivost

za

izitki

rad'

Do -

kirzano

e

da,

ako

e

utrnak

za

neki

rad

na

nivou

mora

100%,

ada

ce

na

5

km

visine

za

neaklimatizovane

osobe

ui inak

b i t i

50so,

a

one

koj i

su

se

ak l imat izo-

'n'arl i

2

uleseca

bice

680,'0,

za

domoroce

87o/o'

Hroniina

planinska

bolest

Mongeova

(Monqe)

bolest)

.f

r ' l ja

se

kod

osetl j ivih

i i l i

hronitnih bolesnika

koji

bor; ive

du2e

znad

3

000

m'

Zbog

hipoksije

do -

lazi

clo

ekstret.t-rnoq

or(tst(1

e

mtttokrita

i sledstvenog

11()\ 'eL'ania

iskoznost i

k r r

i ' s to

zajedno

sa

povei 'a-

njem

uk'.,pnog

volumena

krvi

moZe

da

optereti

cirku-

laci ju

cla

prouzrokuje

slabost

srca'

Zamor'

nedosta-

tak

apetita,

'rtoglavica,

glavobolja,

oteZano

disanje'

povracanle

veoma

izraZeno

crvenilo

oii ju

i l ica

su

osttovt-t i

imPtomi.

a I

L t t

Dejstvo

oveianog

atmosferskog

ritiska

na

judskiorganizam

eovek

moZe

da

se

nade

u uslovit-r la

ovecanog

orit iska

na

veiim

dubinama

ispod

;rovri ine

vt'cie'

nrvenstveno

mclra.

Prakti i t . t t ' r

neslnetirno

clis' t tr je

torut

ak bez probiemale mogttc LlzPollroc cevi cltt-

Zine

oko

0,,5

m

(disalice) l i

sanlo

sirsvit.t t

l izr 'r

sprod

povr5iue

vode.

Kratkotraini

btlravak

od

oktl

I

tr l i t lr ' t

ta

uz

prethodnu

hiperventi laci ju

i

t ' t i t t t lert lo

' i i t lsta

vl jeno

disanje

e

moguc

i na

dubinama

od

oko

l0-15

,-r i ,

Sto

su

u

toplim

urorinla

t-ra

Dalekot-n

stt lktr

sto-

t inak

godina

praktikovali

lovci

na

biscre

U

sptltr le-

nutim

ltslovima

ne

ocekuju

\e

zn' l t l l t

' rktrtnc

pirto

fiziolo5ke

osledice

er

e

pol'ecanje

rit iska

rr 'r l t"

/ i l i

je

boravai

vremetlski

prekratak,

e

se

za

iratko

vre

me

i ne

inogll

nastati

preduslovi

za

tt ' ike

poslccl icc'

Kesonska

bolest

Dtti i

borat' t tk

uslovinla

znatl lo

rot'e

r

rl trq

1rt. i-

t iska

v

obzir

dolazi

kod

radnrka

u

ke

sclnitr la'

pt ' t l-

vodnim

napravama,

i ja

je

urlr 'rtrainiost

potl

p1r1' ' '

can im

pri t iskom,

kod

koj ih

povecani

pr i t isak

ma

za

crlj

a

drZi

ravnote/u

velikor-n

p-rril

skr'l

vode'

koji

se

nalazi

sa

spolja5nje

trane

kesona

Pclretl

sl.rotnc-

nutog,

izlol 'enost

Povecanoll l

prit isku

jar' l ja

se

'r o-

ni la5tl 'u,

u

morskim

dr' ibinirnl ir,

oj ' r

zir l-rtevir

ptl-

trebu ronilatke opreme'Zbog te2rne

stuba

vode'

pri-

tisak

koji

vlada

na

nivou

mora

(1

:rtn)

na

sr':rkih

10

-r r

dubine

se

povecava

za

1 aturost-eru

Zato

rtltlillc

tlrora

da

ucliSe

omprimovatl

vazdr' th

z

ici icr-re

oce

po d

pri t iskom

(, ,SCUBA

div ing"

engl ' 'sc/ / '

o r r t t i t reJ

underwater

breathing

aPporotus)'

ako

se

porastolr

prit iska

rastvorl j i t 'ost

gasova

ovetat

o,

u.tokr'r

uZeg

torurruku

u

morskim

dubinaua

(nekoiiko

desetinir

minuta

na

nekolikcl

desetina

uletara

dubirle)

r'r

clc-

snim

tetnclstima,

kasnije

u

tki l ' ima

ce

se

rastvorit i

znatna

ko l i t ina

a:o fn

(N2).

Dok le

god

se

pl i t isak

r te

smanjuje, 1. oniiac ne met-t ja ubinu, gasovi z udah-

trutog

vazduha

clstaju

rastvorenoll]

stal l lu'

Prl

tol l l

se

O,

troSi.

Ali

ako

ronilac

posle

duZeg

boravka

u

dubinama

naglo

izroiri

ntr

povriit.tu

ili

se

uacle

u

r.uer-

n j im

dubinama,

zbog

srnanjen ia

r l t iska

s ledstve-

nog

smanjenja

rastvorl j ivt lst i

gasova,

u

nlego\rol l l

organizmu

ce

se

oslobodit i

do

tada

rarstvoren

N'

u

obllku

gasnih

mehtu' i tn.

Nlehr"rr lci

e

se

stopit i '

i

r' t

krvnim

sudovima

ce

dovesti

do

gasne

rrboli le'

Otud

ie

ovako

nastalom

porernecaju

sit. l t l t . t i t . t . t

croeniltol i-


15/29

F ZI CKIEf I OLOSKIFAKTOR

:t r r t t .

Zbctsmehanickog

pr i t rska naie metabol i jsk i

inertnog

N.

lavrce

se

vrtoglavica, kolaps, besvesno

stanje,

bolovi i krvarenja

iz srednjeg uva i parana-

zalrr i l-r upli ir t t t ,

tr respiratornom sistemu

dispneja,

kaial i , ruptLrra rlveola

pneumotoraks,zbog osloba-

clania

qasova

u 2eluctr u crevima ce oslobodeni ga-

sovi dovesti

cio nesnosrrog secaja

nadutosti kolika

i rupture

orqana.Pod

koZom ce se

avi t i

emfizem,u

zglobniur

pr.rkotinirmanirstace

aki

bolovi,

a zbog

cleistva

a nri i ice i nervne

zavr5etkenastaju bolovi,

[ ] r i

czc

] . r ivrcntcrte

. r 'a l ize .

Postepenim zranianjem,strogo

sedrZeciplana

izran jan ja o j i je unapred

ut ' ' ' rden, organizmu

o-

nil i ica ce se

polirko osloboditr

N, i

el iminisati

izdah-

nutim

vazduhom. Postepeno

pribl iZavanjepovr5ini

vode t j . polagirno

izranjanje predstavlja

edno

od

osnor.nih

pravila r-r or"ri larikoj

iscipl ini. U kesoni-

rna,po kojinra

e

bolest

dobila naziv kesoilska olest,

racinici se

pre izlaska prevode u

posebnekomore u

kojima vlacla r i t isak

koji

je

sve

Documents

11. Fizički Etiološki Faktori