KINEZIOLOGIJAKINESIOLOGY

Dr Nedeljko RodićDr Zoran Đokić

1

PREDAVANJE 3LECTURE 3

2

ANTROPOLOŠKI FAKTORIANTHROPOLOGICAL FACTORS

ANTROPOLOŠKI STATUS = SKUP ANTROPOLOŠKIH FAKTORA (OBELEŽJA)

TEMATSKE CELINE:

n Zdravstvena obeležja.

n Sociološka obeležja.

n Konativna obeležja (osobine) – crte ličnosti.

n Morfološka obeležja (osobine).

n Motorička obeležja (sposobnosti).

n Funkcionalna obeležja (sposobnosti).

n Kognitivna obeležja (sposobnosti).

3

LJUDI SE RAZLIKUJU PO ANTROPOLOŠKIM OBELEŽJIMA I ZATO U KINEZIOLOGIJI TREBA

POŠTOVATI SLEDEĆE PRINCIPE:

1. Individualizacija i primerenost opterećenja.

2. Precizno planiranje i programiranje kinezioloških procesa.

3. Homogenizacija kinezioloških grupa.

4

ZDRAVSTVENA OBELEŽJA

n Skup pokazatelja zdravstvenog stanja

n Za kineziologiju su posebno važni oni pokazatelji koji seodnose na sisteme organizma koji neposredno učestvuju ukretanju (mišići, sistem krvotoka....).

n Takođe, posebno su važne informacije o zdravstvenom stanjui bolestima koje su kontraindikovane za bavljenje kineziološ-kim aktivnostima.

5

SOCIOLOŠKA OBELEŽJA

OBJEKTIVNI SOCIOLOŠKI STATUS POJEDINCA U KINEZIOLOŠKOJ GRUPI.

q Objektivno vrednovanje vrednosti i sposobnosti pojedincaunutar grupe u odnosu na funkciju.

q Ovaj aspekt definišu npr. odgovori na pitanja: ko najbolje igra, skim najbolje sarađuješ u igri, ko je najkorisniji igrač itd.

6

SOCIOLOŠKA OBELEŽJA

SUBJEKTIVNI SOCIOLOŠKI STATUS POJEDINCA U KINEZIOLOŠKOJGRUPI.

q Subjektivno vrednovanje osobina pojedinca unutar kineziološkegrupe.

q Ovaj aspekt definišu npr. odgovori na pitanja: ko ti je najdraži uekipi, ko najlepše igra, s kim se najradije družiš itd.

7

KONATIVNE OSOBINE

n Osobine ličnosti - crte ličnosti.

n U velikoj meri genetski uslovljene.

n Značajno određuju uspešnost u kineziološkim aktivnostima,posebno sposobnost motivacije i psihološku stabilnost.

n Kineziološkim aktivnostima moguće je pozitivno uticati nakonativni status.

n Neki od izolovanih faktora: neurotizam, psihotizam, aksioznost,opsesivnost ...

8

MORFOLOŠKA OBELEŽJA

• Osobine koje određuju telesnu građu čoveka.

• Izuzetno su važne za uspešnost u kineziološkim aktivnostima.

• Različite kineziološke aktivnosti zahtevaju specifičnu telesnugrađu (košarka - visinu, bacanje kugle - mišičnu masu,gimnastika - niži rast itd.).

9

MORFOLOŠKA OBELEŽJA

POSTOJE 4 GLAVNE MORFOLOŠKE DIMENZIJE:

Longitudinalna dimenzionalnost.

Transverzalna dimenzionalnost.

Voluminoznost.

Masno tkivo.

10

LONGITUDINALNA DIMENZIONALNOST

§ Označava rast kostiju u dužinu.

§ Najčešće mere: telesna visina, dužina ruke, dužina noge ...

§ Nasledno je determinisana.

§ Kineziološkim aktivnostima nije moguće uticati na ovudimenziju.

11

TRANSVERZALNA DIMENZIONALNOST

§ Označava rast kostiju u širinu.

§ Najčešće mere: širina (dijametar) kolena, širina (dijametar)lakta ...

§ Nasledno je determinisana.

§ Kineziološkim aktivnostima moguće je samo u manjoj meriuticati na ovu dimenziju.

12

VOLUMINOZNOST

§ Označava telesne obime.

§ Telesni obimi zavise od mišićne mase, količine masnog tkiva itransverzalne dimenzionalnosti skeleta.

§ Najčešće mere: telesna težina, obim nadlaktice, obim struka,obim potkolenice ...

§ Delimično je genetski predisponirana.

§ Kineziološkim aktivnostima moguće je u velikoj meri uticatina ovu dimenziju.

13

MASNO TKIVO

§ Označava količinu potkožnog masnog tkiva.

§ Najčešće mere: kožni nabor trbuha, kožni nabor leđa, kožninabor nadlaktice ....

§ Delimično je genetski predisponirana.

§ Kineziološkim aktivnostima moguće je u velikoj meri uticatina ovu dimenziju.

14

MOTORIČKE SPOSOBNOSTI

• Sposobnost svsishodnog izvođenja motoričke aktivnosti u od-nosu na fizikalne parametre (prostor, vreme, sila).

• Motoričke sposobnosti su dakle merljive.

• Na motoričke sposobnosti utiču svi fiziološki i anatomski fakto-ri: genetski potencijal, nivo motoričke informisanosti (znanja),morfološka obeležja, energetski potencijal, kognitivne sposob-nosti, konativne osobine ...

• S obzirom na njihovu složenost, najteži zadatak koji se postav-lja pred kineziologe je kako efikasno razvijati ove sposobnosti.

15

MOTORIČKE SPOSOBNOSTI

SPOSOBNOSTI KOJE ZAVISE OD MEHANIZMA ZA REGULACIJUINTENZITA NADRAŽAJA.

to su tzv. NEURO-MUSKULARNE sposobnosti:

• brzina pojedinačnog pokreta,• eksplozivna i maksimalna snaga,• gipkost (fleksibilnost).

• Nadražaj traje kratko, a cilj je generisati maksimalnu silu, brzinuili amplitudu u što kraćoj jedinici vremena.

• Ove sposobnosti pretežno zavise od anatomskih i fiziološkihosobina nervnog i mišićnog sistema.

16

SPOSOBNOSTI KOJE ZAVISE OD MEHANIZMA ZA REGULACIJUTRAJANJA NADRAŽAJA I ENERGETSKE REGULACIJE.

to su tzv. NEURO-ENERGETSKE sposobnosti:

n repetitivna snaga,

n statička snaga,

n agilnost,

n brzina frekvencije pokreta.

n Nadražaj se ponavlja duže vreme ili u ritmu.

n Ove sposobnosti u velikoj mjeri zavise od energetskih potencijalai nekih konativno-kognitivnih osobina.

MOTORIČKE SPOSOBNOSTI

17

MOTORIČKE SPOSOBNOSTI

SPOSOBNOSTI KOJE ZAVISE OD MEHANIZAMA ZA REGULACIJUNADRAŽAJA, SINERGIJSKU REGULACIJU I REGULACIJU TONUSA.

to su tzv. INFORMACIONE sposobnosti:

n koordinacija,

n preciznost,

n ravnoteža.

n Nadražaj se stalno reguliše i koriguje.

n Ove sposobnosti u velikoj meri zavisi od nervnog sistema inekih kognitivnih sposobnosti.

18

SNAGA

• MAKSIMALNA SNAGA.

• EKSPLOZIVNA SNAGA.

• REPETITIVNA SNAGA.

• STATIČKA SNAGA.

19

MAKSIMALNA SNAGA

• Sposobnost apsolutne eksitacije maksimalnog broja motornihjedinica u cilju stvaranja maksimalne sile za savladavanje spo-ljašnjeg otpora (npr. podizanje tega).

• U velikoj je meri genetski uslovljena.

• Razvija se maksimalnim opterećenjima.

20

EKSPLOZIVNA SNAGA

• Sposobnost apsolutne eksitacije maksimalnog broja motornihjedinica u jedinici vremena u cilju jednokratnog maksimalnogubrzanja vlastitog tela ili spoljašnjeg objekta.

• U velikoj je meri genetski uslovljena.

• Razvija se submaksimalnim opterećenjima.

21

REPETITIVNA SNAGA

• Sposobnost ponavljanja eksitacije određenog broja motornihjedinica kroz duže vreme

• Slabo genetski uslovljena

• Razvija se srednjim i velikim opterećenjima uz veliki brojponavljanja

22

STATIČKA SNAGA

• Sposobnost održavanja visokog nivoa podraživanja motornihjedinica za određeno vreme tokom savladavanja spoljašnje silepri čemu se mišić ne skraćuje.

• Slabo je genetski uslovljena.

• Razvija se statičkim izdržajima.

23

GIPKOST (FLEKSIBILNOST)

• Sposobnost izvođenja pokreta maksimalnom amplitudom.

• Postoji dinamička, statička i pasivna gipkost (fleksibilnost).

• Delimično genetski uslovljena.

• Zavisi od anatomsko-fizioloških osobian mišićnog tkiva i veza.

• Na gipkost (fleksibilnost) je moguće uticati u većoj meri putemkinezioloških operatora.

24

PRECIZNOST

• PRECIZNOST CILJANJEM (sposobnost pogađanja nekog objektavođenim pojektilom).

• PRECIZNOST GAĐANJEM (sposobnost pogađanja nekog objektaizbačenim projektilom).

• U velikoj meri je genetski uslovljena.• Razvija se dugotrajnim vežbanjem i velikim brojem ponavljanja.• Uslovljene su kontrolom eksitacije i pravovremenosti aktiviranja

motornih jedinica.

25

RAVNOTEŽA• RAVNOTEŽA OTVORENIM OČIMA (sposobnost održavanja

ravnotežnog položaja korišćenjem kinestetičkih i vidnihinformacija).

• RAVNOTEŽA ZATVORENIM OČIMA (sposobnost održavanjaravnotežnog položaja korišćenjem isključivo kinestetičkihinformacija).

• U velikoj meri je genetski uslovljena.• Razvija se vežbama održavanja ravnoteže u statičkim i

dinamičkim položajima (kretanjima).• Uslovljene su kontrolom eksitacije i pravovremenosti aktivi-

ranja motornih jedinica.

26

BRZINA JEDNOSTAVNOG POKRETA

• Sposobnost maksimalnog savladavanja puta u jedinici vre-mena.

• Genetski visoko uslovljena.

• Uslovljena prvenstveno neuro-muskularnim karakteristikama.

• Razvija se isključivo vežbama u kojima dominira maksimalnabrzina pokreta.

27

BRZINA FREKVENCIJE POKRETA

• Sposobnost maksimalnog višekratnog savladavanja puta u jedi-nici vremena.

• Uslovljena prvenstveno pravovremenošću i ritmičnošću eksita-cije agonističkih i antagonističkih mišićnih grupa.

• U većoj meri genetski uslovljena.

• Razvija se vežbama u kojima dominira maksimalno brzo ponav-ljanje jednostavnih pokreta (npr. taping rukom ili nogom).

28

AGILNOST

• Sposobnost brze promene smera kretanja u ograničenom pro-storu.

• Zavisi značajno od brzine, brzine frekvencije pokreta i eksplo-zivne snage.

• U većoj meri genetski uslovljena.

• Razvija se maksimalno intenzivnim kretanjem i promenomsmera kretanja u ograničenom prostoru.

29

KOORDINACIJA

• Sposobnost racionalnog izvođenja motoričkog zadatka (pro-storno, vremenski i energetski).

• Deli se na koordinaciju celog tela, ruku i nogu.

• U velikoj mjeri genetski uslovljena, a značajno zavisi i od količi-ne prethodno usvojenih motoričkih programa.

• Razvija se učenjem što većeg broja i što različitijih i složenijihmotoričkih zadataka, sa što češćim izmenama načina i uslovaizvođenja zadataka.

30

FUNKCIONALNE SPOSOBNOSTI

• Sposobnosti odgovorne za transport i iskorišćavanje energije uljudskom organizmu (“izdržljivost”, “kondicija”).

Dele se na:

• AEROBNE FUNKCIONALNE SPOSOBNOSTI,

• ANAEROBNE FUNKCIONALNE SPOSOBNOSTI.

31

AEROBNE FUNKCIONALNE SPOSOBNOSTI

• Sposobnost organizma da dopremi i potroši maksimalnu količi-nu kiseonika za dugotrajan mišićni rad.

• Delimično genetski uslovljena.

• Zavisi od fizioloških karakteristika organizma (biohemijska spo-sobnost iskorišćenja kiseonika u ćelijama, respiratorni kapaci-teti, ...).

• Moguće je u većoj meri uticati na razvoj ove sposobnosti putemkineziološke aktivnosti.

• Razvija se dugotrajnim cikličkim aktivnostima malog i umere-nog intenziteta.

32

ANAEROBNA FUNKCIONALNA SPOSOBNOST

• Sposobnost organizma da maksimalno iskoristi neanaerobneizvore energije za kratkotrajni mišićni rad, dakle bez prisustvakiseonika.

• Delimično genetski uslovljena.• Zavisi od količine neaerobnih spojeva u organizmu i biohemijske

sposobnost iskorištenja ovih spojeva.• Anaerobna sposobnost javlja se kada je mišićni rad takvog

intenziteta da nije moguće osigurati dovoljno energije iz aerob-nih procesa (uslovi tzv. “kiseoničkog duga”).

• Moguće je uticati na razvoj ove sposobnosti putem kinezio-loških aktivnosti velikog intenziteta putem intervalnog metodarada.

33

KOGNITIVNE SPOSOBNOSTI

• Intelektualne (mentalne) sposobnosti - sposobnosti snalaženja unovonastalim situacijama.

• Odnose se na sposobnost prikupljanja, obrade, memorisanja iinterpretacije informacija.

• Neki od izolovanih kognitivnih faktora: brzina percepcije, vi-zualizacija, spacijalizacija, verbalno razumevanje, logičko procesi-ranje, kratkoročno memorisanje, numeričko rezonovanje, ...

34

KOGNITIVNE SPOSOBNOSTI

• Znatno genetski uslovljene.

• Kineziološkim aktivnostima moguće je samo u manjoj meriuticati na neke vidove kognitivnih sposobnosti.

• Za uspešnost u kineziološkim aktivnostima, naročito usportskim igrama posebno je važna tzv. motoričkainteligencija - sposobnost procene prostorno-vremenskihodnosa i simultane obrade kinestetičkih informacija.

35

PITANJA ?

36

HVALA NA PAŽNJI !

37

ANTROPOLOŠKI STATUS = SKUP ANTROPOLOŠKIH FAKTORA (OBELEŽJA)

TEMATSKE CELINE:

n Zdravstvena obeležja.

n Sociološka obeležja.

n Konativna obeležja (osobine) – crte ličnosti.

n Morfološka obeležja (osobine).

n Motorička obeležja (sposobnosti).

n Funkcionalna obeležja (sposobnosti).

n Kognitivna obeležja (sposobnosti).

38

PREDAVANJE 3LECTURE 3

39

ANTROPOLOŠKI FAKTORIANTHROPOLOGICAL FACTORS