FAKTORI USPENOSTI PREDUZETNITVA UMALIM I SREDNJIM PREDUZEIMA

3.1. Analiza inovativnosti malih i srednjih preduzea isposobnosti poslovne implementacije reenjaNa pitanje da li su mala preduzea inovativnija od velikih ili obrnuto, ne moe se dati jednoznaan odgovor. Fundamentalne i radikalne invencije i inovacije procesa obino nastaju u velikim firmama, dok male firme mogu da ostvare prednost u inovacijama blizu trita i u inicijalnoj difuziji inovacija. U tom smislu, umesto da se trai veliina preduzea, koja bi bila optimalna za inovativnost, trebalo bi prihvatiti stanovite da male i velike firme imaju razliite, i esto komplementarne uloge, to se u literaturi naziva dinamikom komplementarnou. Koncept dinamike komplementarnosti podravaju podaci, koji ukazuju da velike firme dominiraju inovativnim aktivnostima u zrelim granama, dok su male firme nosioci inovacija u granama u nastanku, kao, na primer, u biotehnologiji ili e-poslovanju Deakins Ipak, bez obzira na sve veu stopu tehnoloke promene i s tim povezanog skraenja ivotnog ciklusa proizvoda, male firme mogu da postignu odrivu inovativnu prednost samo na trinim niama.I mala i velika preduzea imaju jedinstvene prednosti, koje treba da iskoriste, kao i ogranienja, koja treba da otklone, da bi unapredila inovativnost, s ciljem da ulaganje u inovacije i rezultati inovativne aktivnosti budu na drutveno poeljnom nivou.Male firme imaju komparativne prednosti u inoviranju na odreenom stepenu tehnoloke zrelosti proizvoda i grane. Istovremeno, postoje ogranienja, koja nepovoljno utiu na inovativnost malih preduzea. U tabeli 11 prikazane su prednosti i ogranienja inovativnosti malih preduzea.

Male firme imaju jedinstvene prednosti u inoviranju, koje su rezultat odsustva birokratije, ravne upravljake strukture, efikasnih, uglavnom, neformalnih sistema komunikacije, fleksibilnosti, prilagodljivosti i blizine tritu. Zajedniki imenitelj inovativnih prednosti malih preduzea je brzina. Brzina, tj. vreme koje je potrebno daroba doe do trita je postao kljuni faktor uspeha, zbog sve kraeg ivotnog ciklusa proizvoda i pojave imitatora. Period od otkria do komercijalizacije inovacije je, pre dve decenije, bio od 7 do 11 godina, a danas iznosi 4 do 5 godina, jer se, ak u 60% patenti ranih inovacija, za etiri godine pojave imitatori, iji su trokovi nii za 35% od trokova inovacije. Poto je vreme do trita sve vanije, a brzina postaje jedino konkurentsko oruje, male firme treba da iskoriste svoje inovativne prednosti u cilju unapreenja inovativnosti.Ogranienja inovativnosti malih firmi sastoje se u manjku tehniki kvalifi kovanih radnika, slabom korienju eksternih informacija i znanja, nabavci novca i nemo gunost diversifikacije rizika, nesposobnosti preduzetnika da upravljaju rastom i visokim trokovima potovanja propisa. Male firme imaju nesrazmerno manje resursa za istraivanje i razvoj, u odnosu na velika preduzea. Meutim, raspoloivost resursa nije garancija efikasnog i efektivnog I&R, jer ulaganje u I&R ne znai da e uloeni novac doneti oekivane rezultate. Jedno istraivanje otkriva da, iako velike firme ulau dva puta vie u I&R od malih firmi, male firme postiu veu efikasnost I&R, mereno odnosom izdataka za I&R prema prodaji. Male firme su efektivnije i efikasnije u transferu tehnologije, tj. prenoenju tehnologije od laboratorije do trita, i svoje patente bolje koriste od velikih rivala. Ipak, najvei problem inovativnosti malih firmi su ogranieni resursi.Nedostatak resursa za finansiranje inovacija bitno ograniava inovativnost malih preduzea. Finansiranje inovacija je, po pravilu, vrlo skupo i karakterie ga visok stepen rizika i neizvesnosti. Resursi se moraju uloiti pre priliva prihoda od prodaje proizvoda ili usluga, koji e se iz ovih resursa generirati, a trokovi i oekivani prihodi se ne mogu precizno anticipirati. Ulaganje u projekte visokog rizika bitno zavisi od mogunosti transfera, tj. diversifikacije rizika. Rizik se obino transferie kroz osiguranje. Ali, poto je procena rizika ulaganja u inovacije nepouzdana, rizik se ne moe osigurati. Velike firme mogu da diversifikuju rizik i ostvare stabilan gotovinski tok, jer imaju vie razliitih projekata. Nasuprot tome, male firme imaju samo jedan istraivaki projekat, koji zahteva velika sredstva. Dok se ne ostvari priliv novca od prodaje rezultata istraivakog projekta, neophodno je obezbediti novana sredstva. Potreban novac velike firme mogu da obezbede reinvestiranjem zadranih profita ili prelivanjem prihoda ostvarenih iz drugih projekata. Mala preduzea nemaju dovoljno internih resursa, pa stoga moraju da obezbede kapital iz eksternih izvora. Poto male firme imaju otean pristup tritu kapitala, inovacije finansiraju iz duga ili rizinog kapitala. Finansiranje inovacija iz duga, tj. kredita, ukoliko se obezbedi, nepovoljno je zbog visokog rizika, i dugog perioda povraaja sredstava uloenih u inovaciju. Za razliku od duga, rizini kapital je posveen i strpljiv kapital, ali mnogi preduzetnici nerado nabavljaju novac iz ovog izvora, jer ne ele da vlasnitvo nad inovacijom dele sa drugim investitorima.Za dalji podsticaj i unapreenje inovativnosti malih i srednjih preduzea neophodno je ukloniti ogranienja, a sauvati i unaprediti prednosti, to se moe postii eksternim povezivanjem i saradnjom. Eksternim povezivanjem i saradnjom mogue je reiti probleme ogranienja resursa, internog znanja ili kompetentnosti. Povezivanje i saradnja moe se uspostaviti u sledeim oblicima:__povezivanje se dobavljaima i podugovaraima,__povezivanje i saradnja sa kupcima,.__povezivanje i saradnja sa konkurentima,__kontakti sa univerzitetima, institutima i drugim obrazovnim ustanovama,__kontakti sa agencijama za podrku malim preduzeima,__eksterno povezivanje i poverenje.3.1.1. Vrste i izvori inovacijaInovacije u preduzeima mogu se podeliti na: organizacione inovacije, inovacije procesa, inovacije proizvoda/usluga i poslovne inovacije. Organizacione inovacije su rezultat aktivnosti malih grupa, tzv. pokreta kaizen. To je sistem na osnovu koga zaposleni formiraju male grupe po sektorima i razgovaraju o metodama za unapreenje poslovanja. Kaizen se zalae za poboljanje kvaliteta uz istovremeno smanjenje proizvodnih trokova i krae rokove isporuke. Aktivnosti ovih grupa e na kraju obuhvatiti sve problematine oblasti koje je trebalo poboljati. To je trenutak kada zapoinju inovacije procesa angaovanjem tehnologa procesa i njihovim identifi kovanjem oblasti koje u procesu rada treba unaprediti. Kada aktivnosti inovacija procesa dostignu odreene granice, dalje inovacije zahtevaju promene sadanjih proizvoda i usluga. etiri prikazane faze inovacija odvijaju se istovremeno i imaju veliki uticaj na proces rada.Inovacija obino proistie iz neke od sledeih situacija:1. neoekivani dogaaj, uspeh ili neuspeh,2. nepodudarnost pretpostavljenog i stvarnog,3. procesi ili zadaci koji zahtevaju poboljanja,4. promene strukture trita ili privredne grane,5. demografske promene,6. promene znaenja ili gledanja na stvari,7. novosteeno znanje.3.1.2. Implementacija inovacijaMala preduzea obino su u tolikoj meri specijalizovana da su osetljivija na promene na tritu i tehnike inovacije od velikih firmi. Dodatni razlog njihove osetljivosti moe da bude i to to se mala preduzea na jednom mestu koncentriu i vrsto povezuju. Mala preduzea po prirodi imaju tu prednost to su spremna na promene. Ukoliko se ta spremnost izgubi, gubi se i njihova konkurentna prednost u odnosu na velike korporacije. Velika preduzea mogu se opirati promenama s obzirom na steeni kredibilitet i veliku marketinku mo. Meutim, male firme moraju da budu spremne da iskoriste promene na tritu ili u tehnologiji i da s njima dre korak. Stoga upravlja nje malim preduzeima mora da se zasniva nainovacijama.Za mala preduzea izuzetno je vano da njihovi rukovodioci veruju u inovacije kao glavni izvor vitalnosti preduzea. Opstanak firme zavisi od podesnosti njene strategije za promene, dok podesnost strategije zavisi od sposobnosti rukovodilaca preduzea. Posle prikupljanja i korienja inovacija, rukovodioci malih preduzea treba stalno lino da se obraaju zaposlenima, sve dok inovacija ne postane sastavni deo organizacije preduzea. Iako u manjim organizacijama strateka sposobnost glavnog rukovodioca dolazi na prvo mesto, zaposleni bi trebalo takoe da budu motivisani i da uivaju u kreativnim idejama i akcijama. Ova motivisanost potie od organizacione inovacije. Rukovodstvo bi trebalo da se potrudi da zaposleni budu u stalnom kontaktu radi uzajamnog intelektualnog podsticaja, da ponudi obrazovanje I obuku u cilju strunog usavravanja, kao i da zadri stav koji omoguava nepristrasan i liberalan pogled na svet.U pogledu reakcije na inovacije zaposleni se dele u pet grupa: __inovatori,__kreatori miljenja,__prva veinska grupa,__druga veinska grupa i__tvrdo jezgro.Rukovodstvo, obino predsednik u maloj firmi, predstavlja inicijatora kampanje za uvoenje inovacija. Rukovodioci treba odluno da rade na tome da dobiju podrku zaposlenih i da istovremeno ostvaruju ciljeve inovacija. Ne postoji nijedna inovacija koja ne nailazi na otpor. Ljudi se obino naviknu na rutinu i opiru inovacijama koje ukljuuju neizvesnost i nesigurnost. Otpor prema inovacijama progresivno raste od prve do pete grupe i stoga rukovodstvo treba da pone sa planovima inovacija tamo gde je otpor najslabiji. Glavni izvor opiranja inovacijama jeste nedostatak informacija, nesposobnost da se prekine sa ustaljenom praksom, apatija, neodlunost, nedostatak poverenja, kao i zabrinutost i frustracija zbog odloenog uspeha. Da bi otklonili ovaj otpor rukovodioci mogu da prue zaposlenima potrebne informacije i pomognu im da shvate nunost predloenih promena. Rukovodioci treba da uzmu uee u akciji ili formiranju grupa i na taj nain izraze podrku i motiviu zaposlene. Zaposlene treba da savetuju ljudi u koje imaju poverenje, a poeljne su i informacije od strane treih lica ili autoritativnih izvora, primeri uspenih inovacija i sl. Kao inicijatori i promoteri, rukovodioci treba prvo da trae od kreatora miljenja da prihvate akciju, da ih blagovremeno o svemu informiu, kao i da ponude grupne nagrade za ostvarenje ciljeva. Korisni e biti i dodatni stimulansi, kao to su priznanja, unapreenja i posebne nagrade. Inovativno nastrojene grupe ljudi u okviru kompanija su same po sebi motivisane, tako da pozitivno reaguju na informacije koje stiu od rukovodstva. One predstavljaju dodatni izvor kreativnih ideja za rukovodioce malih preduzea. Kada kreatori miljenja uspeno obave svoj deo posla u vezi sa uvoenjem inovacija, ostali zaposleni e biti kooperativniji. Oni koji imaju relativno progresivna shvatanja, sainjavaju prvu veinsku grupu koja e raditi na inovacijama. Njihov uspeh podstai e ostale da se pridrue drugoj veinskoj grupi. Svaka organizacija ima tvrdo jezgro koje se opire inovacijama. Najvii rukovodioci treba da koriste sva mogua sredstva za ubeivanje, ukljuujui pruanje informacija, obrazovanje i predstavljanje akcionih planova. Oni takoe treba da budu strpljivi i da saekaju dok konzervativci ne budu spremni za delovanje.Program inovacija sprovodi se samo onda kada je u njega uspeno ukljueno svih pet grupa. Proces ukljuivanja cele kompanije naziva se ciklusom inovacija. Kada se inovacije uvode u relativno brzim ciklusima, organizacije se mogu nazvati inovativnim.

3.1.3. Upravljanje zasnovano na inovacijamaOsnovu upravljanja malim preduzeima predstavlja upravljanje zasnovano na inovacijama, jer samo upravljanje koje stimulie inovacije omoguava opstanak I rast. S obzirom na to da trine i tehnoloke inovacije esto proistiu iz spoljanjih izvora, u okviru firme treba konstantno razvijati ljudske resurse i sisteme, a informacione mree radikalno poboljavati. Ove aktivnosti treba zasnivati na inovativnim poslovnim konceptima i inovativnom oblikovanju, tj. planiranju proizvoda i usluga. Osnovni princip predstavlja simbioza ili odnosi zasnovani na uzajamnoj podrci. Simbioza u vidu konkurentske koegzistencije, pretpostavlja prihvatljivu, potenu konkurenciju. Ovaj princip neizbeno zahteva konkurentsku prednost u kreativnosti, fleksibilnosti i aurnosti.

3.2. Institucionalna podrka razvoju preduzetnitva,kod nas i u svetu3.2.1. Institucionalna podrka u SrbijiNajvii nivo hijerarhijske lestvice integralnog modela za podrku razvoja malih I srednjih preduzea i preduzetnitva (MSPP) u Srbiji ini: Ministarstvo za privredu I privatizaciju, Republika agencija za razvoj MSPP i regionalne agencije (slika 12). Ministarstvo za privredu i privatizaciju je odgovorno za defi nisanje i realizaciju strategije razvoja sektora MSPP. U skladu s tim, Ministarstvo intenzivira svoje aktivnosti preko svoja dva sektora: Sektora za razvoj malih i srednjih preduzea i Sektora za privatno preduzetnitvo. Ministarstvo za privredu i privatizaciju je glavni nosilac aktivnosti stvaranja novog, stimulativnog poslovnog okruenja za sektor MSPP u Republici Srbiji i ima najveu odgovornost za razvoj ovog sektora.U skladu s tim definisana je Strategija razvoja MSPP Republike Srbije od 2003. do 2008. godine, kojom e se dalje institucionalnim kanalima i konkretnim merama ostvariti definisano. Najvaniji elementi Strategije su:__prioritetni razvoj sektora koji bi znatno podstakli ekonomski razvoj, zaposlenost i devizni priliv;__jaanje institucionalne podrke i uvaavanje interesa sektora MSP na svim nivoima;__ savlaivanje pravnih prepreka u poslovanju preduzea i preduzetnika I stvaranje novog pravnog okruenja za razvoj MSP sektora;__reforma javnih slubi, uklanjanje administrativnih i birokratskih prepreka;__olakavanje pristupa MSP sektora izvorima finansiranja;__uvoenje sistema kvaliteta, inovacija i razvoja menadmenta;__jaanje veza izmeu obrazovnih i naunih institucija i MSP sektora;__poveanje izvoza MSP sektora;__podsticanje prodaje na domaem tritu povezivanjem sa velikim preduzeima;smanjenje obima "sive ekonomije";__razvijanje statistikog sistema praenja MSP sektora;__promocija aktivnosti za pomo razvoja sektora MSP;__praenje realizacije strategije;__obezbeivanje stranih donacija.Republika agencija za razvoj malih i srednjih preduzea i preduzetnitva, osnovana 2001. g. Zakonom o agenciji za razvoj malih i srednjih preduzea (Sl. glasnik RS broj 65/2001), odgovorna je, izmeu ostalog, za sprovoenje strategije razvoja MSPP, informisanje Vlade Republike Srbije u vezi sa pitanjima od znaaja za Sektor MSPP, promociju Sektora MSPP, podrku regionalnim agencijama I centrima i koordinaciju njihovih aktivnosti.Agencija je osnovana sa osnovnim ciljem da podri, pomogne, savetuje, zastupa i zatiti razvoj i interese malih i srednjih preduzea i preduzetnitva (MSPP), identifi kuje probleme MSPP, inicira reenja kojima e se poboljavati uslovi za otkrivanje novih i ubrzati razvoj postojeih MSPP, unapredi konkurentnost na domaem i inostranom tritu i doprinese sveukupnom oivljavanju ekonomskih tokova u zemlji, to na dui rok treba da doprinese uravnoteenju privredne strukture, ubrzanju privrednog razvoja i oivljavanju ekonomskih tokova u zemlji.Osnovna podruja delatnosti Agencije su: __analiza poloaja MSP i kreiranje strategije i politike razvoja / mera ekonomske politike za podsticanje MSP;__uee u pripremanju republikih propisa i uspostavljanje institucionalne (trine) infrastrukture za podrku osnivanju i razvoju MSP;__kreiranje jedinstvenog programa finansijske podrke razvoju MSP i koordinisanje aktivnosti na obezbeenju i korienju sredstava za finansiranje programa MSP;__pomo MSP u nastupu na inostranim tritima i promocija stranih ulaganja;__pruanje pomoi MSP u osvajanju novih tehnologija podrka njihovoj inovativnoj delatnosti;__uspostavljanje informacionog sistema od znaaja za MSP i odravanje baze podataka o MSP za teritoriju Republike Srbije;__pripremanje i realizacija programa edukacije instruktora za obuku preduzetnika i menadera u MSP;__uspostavljanje i koordinacija rada regionalnih agencija.U Srbiji su osnovane sledee regionalne agencije, centri i kancelarije za razvoj malih i srednjih preduzea i preduzetnitva:- Regionalni centar za razvoj MSP i preduzetnitva Beograd d.o.o.- Regionalna agencija za razvoj MSP umadija d.o.o. Kragujevac kancelarija Jagodina- Regionalni centar za razvoj MSP d.o.o. Kruevac- Regionalni centar za razvoj MSP kancelarija Kraljevo- Regionalni centar za razvoj MSP kancelarija aak- Regionalna Agencija za razvoj MSP d.o.o. Ni- Regionalna Agencija za razvoj MSP kancelarija Prokuplje- Regionalna Agencija za razvoj MSP kancelarija Pirot- Regionalni centar za razvoj MSP i preduzetnitva Banat d.o.o. Zrenjanin- Regionalni centar za razvoj MSP i preduzetnitva Banat kancelarija Vrac- Regionalni centar za razvoj MSP i preduzetnitva Banat kancelarija Kikinda- Regionalni centar za razvoj MSP i preduzetnitva Banat kancelarija Panevo- Regionalni centar za razvoj MSP i preduzetnitva Timok d.o.o. Zajear- Regionalni centar za razvoj MSP i preduzetnitva Timok kancelarija Bor- Regionalni centar za razvoj MSP i preduzetnitva Timok kancelarija Knjaevac- Regionalni centar za razvoj MSP i preduzetnitva Timok kancelarija Negotin- Regionalna agencija za razvoj malih i srednjih preduzea ALMA MONS Novi Sad- Agencija za privredni razvoj Sandaka SEDA- Regionalna agencija za razvoj malih i srednjih preduzea d.o.o. Subotica- Regionalni centar za razvoj MSP i preduzetnitva Zlatibor d.o.o. Uice- Regionalna agencija za razvoj malih i srednjih preduzea Sombor- Regionalna agencija za razvoj malih i srednjih preduzea abac- GTN (Global Trade & Technology Network) Globalna trgovaka i tehnoloka mrea.Vlada Republike Srbije, u saradnji sa stranim donatorima, podrava osnivanje mree regionalnih agencija i centara za razvoj MSPP irom Republike Srbije. Regionalne agencije, centri i kancelarije pruaju sektoru MSPP veliki broj informativnih i savetodavnih usluga, kao i programa obuke direktno ili posredno preko kvalifikovanih poslovnih konsultanta.

3.2.2. Institucionalna podrka u svetuKako se razvoj MSP sektora vezuje za drugu polovinu XX veka, u tom period su se formirale prve institucije za podrku razvoju malih i srednjih preduzea i preduzetnitva u zemljama koje su jo tada uoile znaaj MSP u privredi. U SAD je 1953. godine formirano Udruenje malog biznisa Sjedinjenih Amerikih Drava (The United States Small Business Administration - SBA), osnovano kako bi se pomogao, zatitio i unapredio mali biznis.Japanska agencija za mala i srednja preduzea (METI) osnovana je 1948. Godine u Tokiju i direktno je ispred Centralne vlade zaduena za implementaciju dravne politike i strategiju razvoja ovog sektora, kao i za raspodelu finansijskih sredstava koja su za njega odreena. Pored ove institucije, kao i u SAD, postoje mnoge druge institucije za podrku MSP, kao to su: Centar za konsultovanje malog biznisa, Sekcija za sa ve tovanje malog biznisa, razni sistemi direktnog i indirektnog finansiranja, Fond za kreditne garancije, Institucije za osiguranje kredita, Korporacija za finansiranje malog biznisa JFS i dr. Ove dve zemlje danas ne samo da poseduju razvijen MSP sektor sa velikim ueem u privrednim tokovima ve spadaju u red najrazvijenijih privreda sveta.Kao primer institucionalne podrke malim i srednjim preduzeima u svetu posluie Republika Koreja i prikaz njihovog Udruenja malog i srednjeg biznisa, osnovanog 1996. godine. Pozitivna praksa ovog udruenja ogleda se u statistikim podacima privrede Republike Koreje i doprinosu malih i srednjih preduzea tome (tabela 12). Koreja je postigla znaajan ekonomski razvoj u poslednjih 20 godina i njeno iskustvo pokazuje koliko okruenje i stvaranje klime u kojoj se na svaki nain prua pomo malim i srednjim preduzeima, moe da da odline rezultate. Pored Agencije od 1980. u Republici Koreji postoji est organizacija pod pokroviteljstvom Ministarstva trgovine i industrije, koje se bave promocijom malih I srednjih preduzea i to: Korejska federacija malog biznisa (KFSB), Banka za malu i srednju industriju (CNB), Korejski fond za kreditne garancije (KCGF) i Korporacija za promociju malih i srednjih preduzea (SMIPC). Pod MSP se definiu preduzea preteno do 300 zaposlenih, dok je u odreenim delatnostima taj kriterijum nii (200 i 100 radnika).Od 1998. znatno se povealo uee zaposlenih u MSP sektoru. Rezultat toga je promena privredne strukture i prilagoavanje trinim zahtevima bez negativnih po sledica u pogledu zaposlenosti. Naime u periodu od 1999. do 2004. Broj zaposlenih u velikim preduzeima smanjio se za 1.2 miliona, ali se za to vreme u MSP poveao za 1.54 miliona i u 2004. zapoljavala su 10.4 miliona radnika, to znai da su MSP ne samo apsorbovala smanjenje velikih preduzea ve i poveala zaposlenost.Politike, koje su usmerene prema MSP, dele su u 8 oblasti: 1. Revitalizovanje osnivanja (Strart-up) preduzea i poveanje preduzetnitva razni programi kojima se utie na to vei broj osnivanja preduzea. To su biznis inkubatori, edukacioni kursevi o osnivanju preduzea, preduzetniki klubovi na univerzitetima, univerzitetski programi za preduzetnike, pojedno stavljivanje procedure osnivanja, osnivanje strat-up venture fondova.2. Pruanje efikasnih finansijskih usluga kreditne garancije od strane Garantnog fonda Koreje, Garantnog fonda za tehnologiju i lokalnih kancelarija Garantnog fonda, Fond za finansiranje MSP po niskim kamatnim stopama, program osiguranja naplate potraivanja, formiranje investicionih fondova direktnih (venture) ulaganja.3. Jaanje sposobnosti ljudskih resursa program poboljanja radnih uslova u MSP, preferencijalni tretman za zaposlene u MSP, studentske prakse u MSP, trening centar4. Jaanje marketing sposobnosti MSP stimulisanje kupovine MSP proizvoda (npr. u javnim ustanovama), stimulisanje izvoza obuavanjem u prekookeanskim kompanijama u vlasnitvu Korejaca, program obuke za izvoz, podrka u sticanju meunarodnih sertifakata za izvoz.5. Izgradnja sposobnosti tehnolokih inovacija MSP podrka inovativnim preduzeima, uee do 75% u razvoju novih proizvoda, kupovina proizvoda novih tehnologija od strane javnih kompanija kod MSP koje finansira agencija, transfer tehnologija vlasnitvo univerziteta, instituta ili kompanija...6. Podsticanje rizinog (venture) biznisa, promocija venture biznisa kroz finansijske olakice, povezivanje sa prekookeanskim kompanijama, razvojne centre i dr.7. Pruanje usluga za mikropreduzea pomo u opremanju i osavremenjivanju prodajnog prostora, marketinkom nastupu, osnivanju i dr.8. Sistem uputstva za MSP pruanje on-line informacija i saveta.3.3. Poslovni inkubatori i njihov znaaj za razvojPreduzetnitvaPoslovni inkubator je opteprihvaen termin za ciljno koncipiranu i oblikovanuorganizaciono-funkcionalnu sredinu privredni subjekt, koji treba da: a) vripri premu i proveru razliitih preduzetnikih inicijativa, b) obezbeuje odreeneresurse za razvijanje poslovanja preduzetnika koji su u njegovom sastavu (stanaribiznis in kubatora) i c) stvara uslove i osamostaljuje stanare za uspean razvoj ikontinuitet poslovanja nakon odreenog perioda brige i pomoi koju prua.Evropska komisija defi nie poslovni inkubator kao mesto gde su novoosnovanefi rme skoncentrisane na ogranienom prostoru. Njegov cilj je da povea anse zarast ovih fi rmi, kao i da povea broj fi rmi koje opstaju tako to e im obezbediti jedanmodul ob jekat, sa uobiajenim pomagalima (faks, raunari itd.), kao i uslugemenaderske podrke i podrke druge vrste. Glavni akcenat je na lokalnom razvoju ikreiranju radnih mesta. Orijentacija na tehnologiju je esto od marginalnog znaaja.[31] Nacionalna agencija za biznis inkubaciju Sjedinjenih Amerikih Drava (NBIA)defi nie biznis inkubator kao alat za podsticanje privrednog razvoja osmiljen saciljem da ubrza rast i uspeh preduzetnikih fi rmi kroz itav niz resursa usluga poslovnepodrke. Glavni cilj biznis inkubatora je da proizvede uspene fi rme koje enapustiti program biznis inkubacije kao fi nansijski sposobne i samostalne.Pre nego se koncentriemo na specijalizovane oblike podrke potrebno je naglasakstaviti na termin inkubacija biznisa proces interaktivnog razvoja kojiima za cilj podsticanje ljudi da zaponu sopstveni biznis i podravanje osnovanihpreduzea u razvoju inovativnih proizvoda. [110] Inkubacija, takoe, znai razvojpodravajueg, stimulativnog i podsticajnog okruenja za preduzetnitvo. Onapodrazumeva niz ra z liitih procesa koji pomau da se smanji stopa neuspehapreduzea u ranim fazama postojanja i da se ubrza rast preduzea koja imaju potencijalda postanu znaajni kre atori zaposlenosti i bogatstva. Poslovni inkubatorje jedan od oblika podrke koji je zasluno po svojim karakteristikama najrasprostranjeniji,pa se on moe smatrati si nonimom za sve takorei lokalne centre zaposlovnu pomo (LBAC). Najoptije bi se moglo rei da je biznis inkubator organizacionioblik privredne aktivnosti koji novoosnovanim preduzeima pruapodrku irokog spektra, pre svega stvarajui podsticajno okruenje.Zapoinjanje sopstvenog biznisa je kompleksan i zahtevan proces. Na osnovuisku stava, najkritinija faza biznisa je poetak poslovanja, odnosno prve dve ilitri godine nakon osnivanja. Poto je isplanirao, opisao i identifi kovao oblasti poslovanja,pre du zetnik mora da realizuje svoju poslovnu ideju. To e nametnutimnoge izazove u po gle du njegovih vetina i kvaliteta. Poetak rada zahteva visoknivo motivacije i is trajnosti. Veliki broj novoosnovanih preduzea morae da sesuoi s bankrotstvom u prve dve godine rada, uprkos trinom potencijalu i kompetentnosti.Veina pre du zetnika ima zadovoljavajui nivo vetina i iskustava nasvom strunom polju. Me utim, mali broj poetnika ima sve neophodno znanje,vetine iz oblasti mena dmenta, marketinga i slino, kao i druge neophodne fi zikei fi nansijske resurse. Ini cijalna faza je teka i komplikovana jer ukljuuje analize poslovnihideja, kvaliteta pro izvoda, trinog potencijala, kvalifi kacija preduzetnika,kao i pristup fi nansijskim i drugim resursima. Biznis inkubator je, stoga, primarnoorijentisan ka poetnim ko racima poslovanja preduzetnika. Inkubator je, takoe,vrlo koristan za mala i srednja preduzea u ranoj fazi njihovog razvoja.Ovi centri pokuavaju da obezbede novim malim i srednjim preduzeimanedostajue resurse potrebne za poveanje njihovih ansi za uspeh. U zavisnostiod resursa koje nude vri se njihova kategorizacija. Postoje tri osnovna oblika centaraza poslovnu pomo. To su:1. centri za podrku biznisu (BSC),2. inkubatori i3. tehnoparkovi.Opte govorei, centri za podrku biznisu naglaavaju blage resurse kao to jeobuka, dok tehnoparkovi naglaavaju fi zike resurse kao to je prostor. Najboljiinkubatori biznisa pokuavaju da obezbede sve resurse za opstanak i rast malog bi znisa.Dok se tehnoparkovi esto fokusiraju na prostor, a centri za podrku biznisana konsalting, inkubatori, kao najsavreniji oblik podrke, odreuju uska grla i pokuava ju da ih prevaziu. U zavisnosti od okruenja, uska grla mogu da budu prostor,obuka, pristup kapitalu ili tritima, infrastruktura, kao to su kompjuterske mreei mnogo drugog.Postoje razliiti tipovi institucija koje pruaju usluge poslovne inkubacije.Funk ci onalno razlikovanje inkubator centara mogue je s obzirom na stepenmenadment podrke i nivo tehnolokog razvoja (slika 14.). Svaki od ovih subjekatapodrazumeva delom drugaiji pristup procesu biznis inkubacije.Klasini (vienamenski) biznis inkubatori imaju funkciju rasadnika novoosnovanihposlovnih jedinica, tzv. start-up projekata. Oni novoosnovanimpreduzeima obez beuju prostorije, infrastrukturu, kao i razne usluge koje moguunaprediti njihovu sposobnost da zaponu i vode svoje operacije u toku ranogperioda razvoja.Biznis i inovacioni centar (BIC) imaju za cilj generisanje novih inovativnih preduzeakoja su angaovana na delatnostima visoke dodatne vrednosti, ali koja nisuobavezno tehnoloka. Za razliku od inovacionih centara, tehnoloki centri se fukusiraju na tehnoloku podrku. BIC pruaju sveobuhvatnu podrku, koja estouk lju uje poslovne jedinice i pratee kapacitete i usluge. Oni imaju stroge kriterijumepri jema i izlaska, a pokuava se postii konstantan protok stanara.Inovacioni centri pruaju malim preduzeima savete i podrku u razvoju novihproizvoda i procesa, tj. u razvoju prototipova i unapreenja proizvodnje. Oni nisuus mereni na visoke tehnologije ve na podsticanje razvoja novih preduzea. Njihoveus luge su pre savetodavne nego usmerene na transfer tehnologije. Za razlikuod teh no lokih centara oni svojim klijentima ne obezbeuju prostor.Upravljani radni prostor obezbeuje prostorije za mala preduzea i preduzetnikekoji se bave osnovnom proizvodnjom i zanatskim aktivnostima. Za razlikuod biznis inovativnih centara stanari upravljanog radnog prostora ne morajubiti inovativni. Ovo je jedan od minimalnijih oblika podrke koji pored prostoramoe ukljuivati sekretarsku i kancelarijsku podrku i eventualne ad-hoc savete.Centri za preduzea ili kako se jo nazivaju inkubatori bez zidova ne obezbeujuprostor ve se bave konsaltingom za mala preduzea i preduzetnike.Industrijski park je veliki prostor koji obezbeuje zemljite i objekte za postavljanjefabrika, u kojima se mogu otvoriti specifi ni oblici za inkubaciju.Biznis parkovi obezbeuju smetaj preduzeima u visokokvalitetnom ambijentukoji na mnogo naina lii na nauni park osim to ne postoje ogranienja popitanju ulaska i izlaska.Tehnoloki centri smetaju svoje stanare u poslovne jedinice (ne u park) i prevashodnicilj je proizvodnja proizvoda visoke tehnologije a ne IR istih.Nauni parkovi obezbeuju kreativan ambijent za stimulisanje i promocijukomer cijalizacije istraivanja, kao i preduzea zasnovanih na tehnologiji.Ovo je jedna od tipologija inkubatora biznisa iz koje se mogu videti razliiti modaliteti. Izbor modaliteta i njihova primena u privredi zavisi od trenutnog stanjai cilja. Naravno da e u sluaju privrede Srbije, kada postoji jo uvek relativno nerazvijenMSPP sektor i kada je cilj da se pospei otvaranje i irenje MSP, primarnibiti kla sini biznis inkubatori, pa e i akcent biti na njima, njihovom funkcionisanjui znaaju za razvoj preduzetnitva.Osnovna misija biznis inkubatora je proizvodnja uspenih preduzea, kojae, za 2-3 godine izai iz okrilja biznis inkubatora, fi nansijski stabilna i sposobnaza samostalan opstanak na tritu.Koncept poslovnih inkubatora u razvijenim zemljama datira jo od kraja 60.i poetka 70. godina. [40] Na grafi konu razvoja biznis inkubatora u svetu moese hronoloki pratiti njihov razvoj, takoe uoiti na kom stupnju razvoja se sadanalaze zemlje u tranziciji, poput Srbije.Da poslovni inkubatori imaju veliki znaaj za razvoj preduzetnitva a samimtim i za razvoj celokupne privrede, sada ve razvijene zemlje uoile su to jo udrugoj po lo vini prolog veka. Njihovo osnivanje se intenziviralo 80. godina, pa jetako brojno stanje biznis inkubatora u 19 zemalja EU u 2001. godini bilo:3.3.1. Znaaj poslovnih inkubatoraDobre strane biznis inkubatora su: [110]__moe biti sredstvo za dugoroni privredni razvoj zajednice u kojoj se nalazi,tako to doprinosi diversifi kaciji privrede i uveava prihode od poreza;__moe promeniti stavove prema linoj inicijativi, inovativnosti, preuzimanjurizika i preduzetnitvu;__pomae preduzetnicima da zaponu sopstveni biznis i omoguuje im prednostu odnosu na preduzea koja nisu u procesu inkubacije;__kreira prilike za zapoljavanje;__ znatno poveava verovatnou za opstanak novih malih i srednjihpreduzea;__prua priliku stanarima da razmenjuju informacije i razgovaraju o zaje dnikimkomercijalnim interesima;__pomae da se zadre pojedinci koji bi inae napustili odreenu oblast zbognedostatka prilika za zapoljavanje;__pomae da se obnove i ponovo koriste postojei objekti;__pomae poboljanju imida zajednice kao centra za inovacije i preduzet nitvo;__podstie razvoj i transfer novih tehnologija;__promovie grupisanje MSP, to im pomae da prevaziu svoje najvee slabosti izolaciju i bespomonost i podie njihov konkurentski potencijalputem uspostavljanja veza meu preduzeima i stvaranja ekonomije obimai podruja;__pomae kreiranju radnih mesta i stvaranju prihoda pored onih za direktnozaposlene u preduzeima u okviru inkubatora. Zahvaljujui pomoi biznisin kubatora, preduzea su u mogunosti da zaposle veu radnu snagu, kao ida poveaju sopstvene prihode;__sam inkubator predstavlja dinamian model odrivog i efi kasnog biznisa.Najvaniji doprinos biznis inkubatora, prema kome se i ocenjuje njegova efi kasnost,jeste broj uspenih preduzea koja steknu zrelost i nastave sa biznisom izvanprostorija inkubatora. To dalje utie na kreiranje pozitivne slike o preduzetnitvui stva ranje nove preduzentnike kulture koja pojedince usmerava na prihvatanjeod govornosti za sopstveni materijalni status. Time ga motivie i na prihvatanjenovih formi radnog angaovanja, pa i na samozapoljavanje, nasuprot decenijamauko renjenoj navici da se oekuje kompletna drutvena briga i inicijativa zaobezbeivanje radnih mesta.Analize Nacionalne agencije za biznis inkubatore Sjedinjenih AmerikihDrava pokazuje da je uspenost preduzea u inkubatoru viestruko vea nego izvannjega (slika 16.). To se odnosi na start-up biznise i period od prvih nekolikogodina kada je preduzee ranjivo, na tzv. deje bolesti preduzetnitva.Biznis inkubatori imaju neposredan uticaj na lokalnu i iru drutvenu zajednicu.On se ogleda, pre svega, u poveanju zaposlenosti, prestrukturiranju, rastuproizvodnje i po veanju drutvenog proizvoda. Korienjem input-output metodaza merenje uku pnog prihoda i uticaja na zaposlenost, istraivanja su pokazalada biznis inkubatori poveavaju zaposlenost i prihod u veem broju i iznosu odbroja neposredno za po slenih i plaenih u okviru samog inkubatora. Na primer,istraivanja sprovedena u jednom regionu pokazala su da se zaposlenost i prihoduveavaju u proseku sa ko efi cijentom 1,35 1,43, u odnosu na neposredne efektekoje stvaraju preduzea u okviru samog inkubatora. To znai da, osim direktnihefekata, indirektna zaposlenost i prihod rastu po stopi od 35% do 43%.Biznis inkubatori povezuju se i s rastom dravnog i lokalnih prihoda. Uzimajuiu obzir da se poveavaju dravni i lokalni prihodi od poreza po istoj stopi, kao ilini prihodi, mogu da se izvre procene poveanja prihoda od poreza prouzrokovanihpostojanjem biznis inkubatora.Dokazano je da su drutveni trokovi kreiranja novih radnih mesta, podrkomnovo osnovanim preduzeima preko biznis inkubatora, mnogo nii od onih koji supotrebni za sprovoenje raznih drugih programa za kreiranje novih radnih mesta.Istraivanja, koja su sprovedena u okviru Evropske unije, [113] pokazala su da900 postojeih bi znis-inkubatora pomae u otvaranju 40.000 novih produktivnihradnih mesta svake godine u preduzeima koja su mnogo stabilnija od onih kojasu nastala izvan biznis inkubatora.Glavni dobitak zajednice od biznis inkubatora su zdrava preduzea. Preduzeakoja izrastaju iz biznis inkubatora esto su na vodeoj liniji u razvijanju novih, inovativnihtehnologija, koje progresivno utiu na okruenje, pre svega kvalitetomsvojih pro iz voda i usluga.Iz tih razloga u poslednje 3-4 godine i u naoj zemlji je sve prisutnija svestda bi biznis inkubatori mogli da daju znaajan doprinos razvoju preduzetnitvamalih i srednjih preduzea. Korienjem ve razraenih modela i njihovimprilagoavanjem po stojeim uslovima u naoj zemlji, prua nam se mogunost dauhvatimo korak sa ostalim zemljama u tranziciji.to se tie nedostataka biznis inkubatora neki preduzetnici zameraju to inkubatorpomae samo malom broju preduzea. Inkubator ne pokriva u potpunostioperativne trokove, i zbog toga preduzea moraju da trae dodatna sredstva, npr.putem spe ci jalnih programa.3.4. Organizacija i funkcionisanje biznis inkubatoraBiznis inkubatori su dravne, privatne ili organizacije meovitog vlasnitva kojeposluju na principu odrivosti. Princip odrivosti podrazumeva funkcionisanjeinku batora kao biznisa koji e prihodima, koji nisu primarni cilj postojanja inkubatora,pokrivati sve operativne trokove i na toj osnovi dugotrajno, samostalnofunkcionisati.Svetska praksa pokazuje da je najzastupljeniji oblik organizovanja biznisinkubatora u obliku akcionarskog drutva. Drava je, u veini sluajeva, jediniakcionar, naroito u godinama kada su inkubatori bili u razvoju. Akcionarskodrutvo, kao oblik vlasnitva kapitala, prua mogunost zajednikog ulaganjadrave u neke kompanije pa se po slednjih godina pojavljuju privatni i meovitioblici vlasnitva. Mada se ovaj oblik privatnog vlasnitva inkubatora susree umanjem broju sluajeva, zastupljenija su partnerstva javnog i privatnog sektora,privlaenjem velikih kompanija kao uesnika. Dru gi akcionari obino su agencijeza ekonomski razvoj i univerziteti. U veini ze ma lja u razvoju biznis inkubatori everovatno biti u vlasnitvu drave. Pored akci onarskog drutva moe se izabratii drugi oblik organizovanja, drutvo sa ogra ni e nom odgovornou npr., ali svakiizabrani oblik treba da obezbedi pravno-orga niza cione uslove efi kasnog funkcionisanjainkubatora. To podrazumeva ogranienu ili ne ogranienu odgovornostakcionara, mogunost ukljuivanja neprofi tnih organizacija, posedovanje statusakoji zahtevaju bankarski fondovi, posedovanje pravnih uslova za poslovanje u vezis nekretninama, itd.Planiranje biznis inkubatora podrazumeva i poznavanje celokupnog procesakroz koji us pe an biznis inkubator sazreva. Opti stav je da biznis inkubator, uprocesu sa zre vanja, prolazi kroz 3 stadijuma: [40]1. start-up stadijum, koji karakteriu: izrada studije izvodljivosti, identifi -kacija fi zi kog prostora i obezbeenje fi nansijske konstrukcije za poetakrada, ureenje ob jekata (poslovnog prostora) i poetni stadijum razvoja;2. stadijum razvoja biznisa, kada menader ili menaderski tim biznis inkubatoraradi sa potencijalnim i postojeim lanovima na pravljenju i primenijasnih poje dinanih biznis planova;3. zrelost biznis inkubatora je dostignuta kada je vea tranja potencijalnihlanova inkubatora za obezbeenjem prostora i pruanjem sofi sticiraneposlovne podrke, nego to to on moe da omogui. To je, ujedno, i vremekada su pojedini stanari dovoljno ojaali da mogu da napuste inkubator inastave samostalno da posluju u trinim uslovima, oslobaajui prostor zaprijem novih lanova.Proces osnivanja inkubatora moe se podeliti na sledee faze:__izrada studije izvodljivosti;__izrada biznis plana inkubatora sa programom za pokretane poslovanja i fi -nansiranja inkubatora dok ne postane samostalan;__odabir menadera sposobnih da razviju inkubator po principu biznisa, kaoi da pomognu preduzeima u procesu inkubacije;__pronalaenje odgovarajuih prostorija u kojima e biti mogue rentabilnovoenje biznisa;__obezbeenje paketa usluga koje e biti korisne za preduzea zakupce;__ izgradnja mree proizvoaa drugih vrsta usluga, fi nansijera, obrazovnihustanova i preduzea.Proces pripreme osnivanja i funkcionisanja biznis inkubatora je proces kojizahteva struna znanja i naporno angaovanje. Inkubator treba da se razvije na osnovama, poduprtim irokim znanjima, pravnim osnovana, praktinim iskustvimai mno gim drugim, to e doprineti njegovoj uspenosti. Istraivanja pokazuju dase brojni partneri (uesnici) pojavljuju u uspostavljanju inkubatora u EU. To su:EU i/ili druga meunarodna agencija; drava i dravna agencija, kompanije, bankei druge orga ni zacije iz privatnog sektora; univerziteti i druge istraivako-razvojneorganizacije i zajednice i organizacije na dobrovoljnoj osnovi. U skladu s tim,a zavisno od tih spe cifi nih ciljeva, ovi subjekti mogu biti osnivai ili inicijatoriosnivanja biznis inku batora.Osnivanje biznis inkubatora zahteva paljivo planiranje i pripremu, ukljuujuii stu diju izvodljivosti. Ova studija je bitna za uspeh biznis inkubatora iz sledeihrazloga:__zahteva konsenzus i motivisanost lidera i organizacija,__generie kreativne naine da se prevaziu tekoe,__dovodi do kompletiranja biznis plana,__titi projekat od kritinih greaka u izboru prostora, upravljake strukture ipra v ljenju programa podrke,__podie obrazovni nivo zajednice i svest o znaaju biznis inkubatora,__ predstavlja dokument o ranoj istoriji i aktivnosti projekta, obezbeujuipoetne po datke za budue lanove uprave i za osoblje,__pomae u razvijanju kontakata sa postojeim uspenim biznis inkubatorimau dru gim zajednicama.3.4.1. Finansiranje biznis inkubatoraAnaliza postojee mree biznis inkubatora je pokazala da postoji velika raznolikostu njihovoj strukturi, mehanizmima podrke, izvorima i nainu fi nansiranja.Izvori fi nansiranja mogu biti manje ili vie povoljni. To mogu biti sredstva izraznih vladinih ili nevladinih fondova, ali i direktna privatna ili korporativna ulaganja.Cena uspostavljanja biznis inkubatora u velikoj meri zavisi od toga da li seobjekat gradi za tu svrhu ili se koristi postojei objekat. U zemljama u tranziciji,ije se privrede nalaze u procesu restrukturiranja, postoje mnogi neiskorieniproizvodni kapaciteti koji se mogu upotrebiti u ovu svrhu. Takoe, operativnitrokovi funkcionisanja inkubatora moraju biti pokriveni odreenim izvorima, avisina trokova zavisi od vrste usluga ko je se pruaju stanarima. Iako inkubatoritreba da funkcioniu samostalno, na principu odrivosti, mnogi, to e se kasnijeiz tabele videti, ne uspevaju da pokriju operativne trokove sopstvenim prihodima,naroito u poetnim godinama funkcionisanja. Ana lize pokazuju da bi inkubatortrebalo da nakon 5 godina funkcionisanja dostigne taku rentabiliteta.Tabelom se prikazuju kategorije izvora fi nansijskih resursa koji se koriste priuspostavljanju i funkcionisanju biznis inkubatora u EU prema vrsti fi nansijskepo drke, kao i procentualno uee pojedinih kategorija.Uzlazni trend u oblasti biznis inkubacije predstavlja uee u akcijama novoosnovanih preduzea u zamenu za upravljaki konsalting, korienje poslovnogpro stora, odravanje likvidnosti i drugu poslovnu podrku. Uobiajeni iznos, kojibiznis inkubator oekuje, jeste 20% uea u akcijama preduzea.3.4.2. Funkcionisanje biznis inkubatoraPrilikom osnivanja inkubatora od posebnog znaaja su:__selekcija buduih lanova stanara i__izbor upravljakih struktura samog inkubatora.Izbor buduih lanova inkubatora zavisi, pre svega, od preduzetnike ideje, okojoj se najbolje moe suditi na osnovu poslovnog, tj. biznis plana, na osnovu kogase moe sa gledati realnost ideje i njena primenljivost u praksi.Nakon odabranih poslovnih ideja koje e se razvijati u inkubatoru, zapoinjenjihov period inkubacije u narednih nekoliko godina. Biznis inkubatori povezujurazne vrste biznisa pod istim krovom ili na irem zajednikom prostoru. Oniobino omoguavaju svojim lanovima povoljnu cenu zakupa poslovnog prostora,objedinjeno korienje usluga u raznim vidovima i, u mnogim sluajevima, formalanili neformalan pristup fi nansijskim izvorima.Funkcionisanje biznis inkubator centra moe da se opie u smislu razmatranjapotrebnih inputa, procesa i performansi (slika 17). Nuni inputi su resursi (fi nansijski,fi ziki, intelektualni), zahtevi i ciljevi stejkholdera, te razvojni programi.Proces inkubacije biznisa sastoji se od tri faze: [54] preinkubacione, inkubacionei faze nakon inkubacije. U okviru ovih faza mogu se diferencirati razliiti subprocesii aktivnosti u okviru njih. Performanse biznis inkubatora i njegovih stanaratreba da se kontinuirano prate i blagovremeno preduzimaju mere za otklanjanjeodstupanja od ciljnih nivoa performansi.Preinkubacija je faza prijema ili ulaska preduzetnika sa prihvatljivom poslovnomidejom, ali bez registrovanog preduzea. Ovo je faza gde se polazna preduzetnikaideja, uz podrku u svim relevantnim resursima, transformie u konkretan biznis.Faza inkubacije je period u kome preduzetnik uspostavlja sopstveni biznis uz kontinuiranupodrku inkubator centra. Cilj te faze je razvijanje poslovanja stanarainkubator centra. Postinkubacija je faza u kojoj se stvaraju preduslovi za izlazakpreduzea stanara iz inkubator centra i otpoinjanje jedne nove etape njihovogsamostalnog razvoja bez dalje podrke (strune, fi nansijske, infrastrukturne i dr.)inkubator centra.Stanarima se moe pruiti itav spektar usluga u zavisnosti od mogunosti i ciljeva.U veini zemalja one obuhvataju razliite kombinacije sledeih usluga: [110]__fi zika infrastruktura obuhvata kancelarije ili radni prostor koji se mogupriutiti. Posedovanje registrovanog prostora prvi je i osnovni korak u zapoinjanjubiznisa;__sekretarske usluge se pruaju novoosnovanim preduzeima, zajedno sapotanskim uslugama, bibliotekom i sl.;__telekomunikacione i tehnoloke usluge pristup telefonu, faksu, elektronskojpoti i internetu;__usluge poslovnog planiranja, podrke, resursa i savetodavne usluge je danod glavnih zadataka biznis inkubatora je pomo pri izradi biznis planova isaveti po pitanju raunovodstva i adekvatnog zavoenja dokumenata;__reklamne i marketinke usluge obezbeivanje spiskova potencijalnih servisa,preduzea, investitora i distributera;__usluge fi nansijskog savetovanja po pitanju fi nansiranja i investicija, kao injihovih svakodnevnih fi nansijskih transakcija;__usluge obuke obezbeuju uvid u principe trine privrede, kao i nadogradnjuprofesionalnih i tehnikih vetina;__know-how usluge u sluaju potrebe stanara za pravnim procesima vezanimza korienje licenci i know-how;60__usluge povezivanja naroito bitne u virtuelnom inkubatoru. One slue zauspostavljanje veza i odnosa sa drugim organizacijama koje mogu promovisatiinterese svojih preduzea klijenata;__industrijska infrastruktura ukljuuje puteve, vodu, struju, telekomu ni kacije,objekte i industrijsku mehanizaciju. Ova vrsta usluga je najea u tehnoparkovima;__postinkubacione usluge tj. usluge nakon perioda inkubacije;__usluge obezbeenja od fi zike ili industrijske pijunae.Najrasprostranjeniji vid pomoi, koju inkubatori pruaju svojim lanovima,predstavlja obezbeenje poslovnog prostora sa odgovarajuom infrastrukturom,koji se, zahva ljujui raznim vidovima subvencija, daje na korienje po cenamaniim od trinih. Ostale usluge koje inkubator prua, takoe, nisu besplatne, alisu cene nie od onih ko je se naplauju na tritu. Svi ti uzajamni odnosi defi niuse ugovorom.Osim to inkubator prua svoje usluge po cenama niim od trinih (ponekad ipotpuno besplatno, ukoliko su na drugi nain obezbeena odgovarajua sredstva),postoje mnogobrojne druge prednosti boravka u okrilju inkubatora.Sam inkubator obino ima malo zaposlenih, iji broj zavisi od konkretne vrste ibroja usluga koje inkubator prua svojim lanovima, tzv. stanarima. Prosean brojza poslenih u biznis inkubatorima u okviru EU iznosi 5,6 i to sa strukturom 41% sumenaderi, 25% sekretari i 34% ostali.Najvaniji segment pomoi, koju biznis inkubatori pruaju, jeste pristuppoetnom kapitalu koji je potreban za pokretanje i razvoj novog preduzea. Kadase preduzee nae u inkubatoru put do potencijalnih investitora je direktniji, sobzirom na to da slobodni kapital, traei mogunost za profi tabilno investiranje,na taj nain lake prepoznaje nove preduzetnike inicijative. Samo pripadanje biznisinkubatoru je po voljan znak za potencijalne investitore, jer se smatra da sulanovi biznis inkubatora ve proli odreeni test podobnosti biznis ideje prilikomulaska u inkubator. Sa povoljnom cenom zakupa, zajednikim uslunim servisom,obezbeenjem profe si onalne poslovne podrke i obuke po benefi ciranim cenama,investitori stiu oseaj si gurnosti za uloeni kapital i oseaj znatno manjeg rizikanego to bi to bio sluaj u isto trinom poslovnom okruenju. Statistiki izvetajidaju potvrdu takvom stavu, time to pokazuju da biznis inkubatori poveavajustepen uspenosti preduzea sa 20% na ak 87%.Kako uukanost meu inkubatorima ne bi potrajala due nego to je potrebnoi tako otupela preduzetniku dovitljivost, uslovi ulaska i izlaska iz inkubatora,uk lju ujui i vreme boravka, trebalo bi da budu unapred defi nisani. Period inkubacije,do osamostaljivanja, trebalo bi da traje od tri do pet godina.3.5. Finansijska podrka razvoju preduzetnitva i malih isrednjih preduzeaPoseban znaaj za razvoj MSP sektora i preduzetnitva, kao i za ostvarenjestratekih ciljeva, predstavlja pristup kapitalu. Sa obezbeivanjem efi kasnih i povoljnihmeha nizama fi nansiranja MSP sektora, probleme imaju sve zemlje u tranziciji.To se deava, pre svega, zbog nedostataka privatnih investicionih sredstava,neadekvatnog regulativnog i bankarskog sektora koji je na poetnom stepenu razvojai sticanja iskustva u pogledu odobravanja pozajmica i donacija MSP sektoru,zatim neo d govarajuih poslovnih informacija i raunovodstvenih standarda kojibi olakali do noenje investicionih odluka.U Srbiji, kao i u drugim zemljama u tranziciji, strategija breg zapoljvanja ipri vrednog rasta i razvoja oslanja se na ubrzan rast i ekspanziju MSP sektora.Obez beenje potrebnog poetnog kapitala, u to povoljnijem obliku, predstavljajednu od osnovnih pretpostavki za ostvarivanje strategije breg razvoja MSPsektora. Procene strunjaka su da je za zapoljavanje oko milion radnika u MSPsektoru potrebno od 5 do 10 milijardi EUR. Njihovim zapoljavanjem znatno bi sepoboljalo trenutno stanje.3.5.1. Finansijska podrka razvoju MSP u SrbijiPrema tradicionalnom pristupu, fi nansijska podrka drave MSP sektoru, zasnivalase na direktnom obezbeivanju kreditnog potencijala koji se plasira krozprivatne banke ili kroz banke dravnog, odnosno drutvenog sektora. estokorieni instrumenti u tradicionalnom pristupu su subvencionisane kamatnestope i garancijske eme. Svi ovi instrumenti jo uvek su prisutni, u manjem iliveem obimu, u velikom broju zemalja, a est je sluaj da drava svim ovim instrumentimaupravlja centralizovano, preko jedne razvojne banke u javnom sektoru3.Zajedniki nedostatak ovakvog pristupa je da ne postiu dugorono odriverezultate, jer ne doprinose reavanju osnovnih problema koji poskupljuju kreditei smanjuju interes za odobravanje bankarskih kredita ovom sektoru, a to su visokirizici i transakcioni trokovi (realni ili fi ktivni) vezani za komercijalno kreditiranjemalih preduzea. Direktne subvencije drave u ovoj oblasti se negativnoodraavaju na razvoj odrivih, privatnih fi nansijskih institucija namenjenih MSP.Trino orijentisan koncept unapreivanja pristupa MSP kapitalu usmeren jena smanjivanje rizika i trokova transakcija, izgradnju kapaciteta fi nansijskih institucijada opsluuju manje klijente, kao i na poveanje konkurencije na fi nansijskimtritima. Cilj ovakvog pristupa je da se uvea broj odrivih fi nansijskihinstitucija koje se opredeljuju za kreditiranje malih i srednjih preduzea. Elementiove strategije ukljuuju:__sputanje barijera za ulazak na fi nansijsko trite, tj. preispitivanje cenzusaza banke i druge fi nansijske institucije, koji su usmereni na male klijente;__ smanjenje rizika kreditiranja malih i srednjih preduzea donoenjemkvalitetnih zakona koji osiguravaju efi kasnu naplatu potraivanja i korienjerazliitih vrsta sredstva obezbeenja;__stvaranje zakonodavne i regulatorne osnove i promovisanje razvoja inovativnihfi nansijskih institucija i instrumenata, ukljuujui fondove rizinogkapitala (venture capital founds), poslovne anele (business angels) i lizing;__stimulisanje primene tehnolokih inovacija u proceduri odobravanja kreditaMSP i praenje njihove otplate;__obuavanje fi nansijskih institucija za uvoenje novih metodologija procenekreditne sposobnosti prilagoene ovom sektoru, poput korienja tehnikakreditnog skora;__poboljanje informisanosti o kreditnoj sposobnosti potencijalnih dunika,npr., promovisanjem osnivanja kreditnih biroa i__organizovanje pomoi malim i novim preduzeima, radi njihove pripremeza poslovanje sa bankama i izradu biznis planova i fi nansijskih projekcija.Kao i u drugim zemljama, preduzetnici kod nas uvek istiu nedostatak kreditai nepovoljne uslove kreditiranja kao najvei problem koji koi razvoj malih i srednjihpreduzea. Meutim, za razliku od razvijenih zemalja, u naoj zemlji postojedodatni oteavajui uslovi koji utiu na malu raspoloivost i nepovoljne uslovefi nansiranja koji optereuju MSP sektor.Duniko fi nansiranje, putem kredita, jo uvek je jedini nain fi nansiranjarazvoja MSP sektora, jer u Srbiji jo nisu prisutni investicioni fondovi, fondovirizinog ka pitala i poslovni aneli, koji bi ulagali kapital u pojedina mala i srednjapreduzea. Pored ostalog problem je i nedovrena zakonska regulativa u ovojoblasti.U situaciji nedovoljno razvijene konkurencije na bankarskom tritu i relativnoniskog nivoa tednje, najvei broj banaka ne pokazuje znaajno interesovanje zafi nansiranje malih preduzea, pogotovu onih koja se nalaze u poetnoj fazi razvoja.Raspoloiva sredstva uglavnom dolaze kroz donacije i strane kreditne linije unedovoljnom obimu, dok su krediti iz sopstvenih sredstava domaih banaka retki,po pravilu kratkoroni i pod nepovoljnim uslovima.Poseban problem prilikom odobravanja kredita za MSP predstavljaju sredstvaobezbeenja. Zbog velikog rizika i dugotrajne procedure naplate potraivanja,banke esto trae sredstva obezbeenja u trostrukoj visini iznosa kredita. Sa drugestrane, preduzetnici raspolau skromnim sredstvima obezbeenja, cene nekretninau manjim mestima su veoma niske, a nesreeno stanje u zemljinim knjigamana najveem delu teritorije Srbije, ograniava korienje hipoteke i na legalnoizgraenim objektima.Pozitivne pomake predstavlja donoenje zakona, tokom 2003. godine, kojimse stvara mogunost korienja fi nansijskog lizinga i zaloge na pokretnoj imovini,kao i pri pre ma zakona o hipoteci i poetak rada na sreivanju zemljinih knjiga.Sa obezbeivanjem potrebnih fi nansijskih sredstava najvee probleme imajupredu zetnici koji otpoinju privatni biznis. Najveu i skoro jedinu fi nansijskupodrku pre duzetnicima koji otpoinju svoje poslovanje, pruaju Republiki fondza razvoj i Na cionalna sluba zapoljavanja.Nakon sprovedenih demokrtatskih promena u zemlji sve vee interesovanje zaplasiranje svojih kreditnih linija pokazuju razliite meunarodne fi nansijske institucije,poput Evropske investicione banke, to je ohrabrujue za preduzetnikepoetnike, kao i razvoj MSP sektora. Glavne stalne izvore kreditnih linija ine:__ Obrtni fond EAR-a od inicijalnih 15 miliona EUR, sa dosadanjim revolvingomod preko 9 miliona EUR, dobijen kao grant od EU preko EAR-a, kojiadministrira Narodna banka Srbije (ukljuene su i druge domae banke, Zepter,Eksim, aanska, Novosadska i Komercijalna banka);__APEKS globalni kredit Evropske investicione banke od 20 miliona EUR i jo40 miliona EUR druge trane u pripremi, koji takoe administrira Narodnaban ka Srbije;__Evropski fond za Srbiju koji iznosi preko 24 miliona EUR i koji administriraKfW (ukljuene su Zepter banka, Eksim, Komercijalna i Kulska banka);__ Italijanska vlada je odobrila kreditnu liniju u iznosu od preko 33 milionaEUR.Osnovni institucionalni oblici fi nansijske pomoi drave kod nas su sledei:Fond za razvoj Republike Srbije i Fond za razvoj AP Vojvodine koji odobravajukredite, s jedne strane i Garancijski fond koji prua garancije za deo odobrenihkredita od strane poslovnih banaka u sluajevima kad se radi o dobrim projektimaza koje nije mogue obezbediti dovoljan iznos sredstva obezbeenja.U okviru Fonda za razvoj Srbije u 2005. godini, programom podrke za poetakposla (start-up), obezbeena je mikrokreditna linija za nezaposlena lica. Ukupanfond iznosi 940 miliona dinara (neto vie od 11 miliona EUR). Uslovi odobravanjasu veoma povoljni, pa je tranja za ovim sredstvima znatno premaila ponudu.Odobreno je oko 600 kredita, odnosno udovoljeno je manje od 10% zahteva (biloih je vie od 7000). Osim programa fonda pomo u samozapoljvanju pruala su iveoma skromna sredstva Nacionalne slube zapoljavanja.ProCredit (Microfi nance) banka i tedionica Opportunity international, obeosnovane stranim kapitalom, predstavljaju prve institucije u privatnom sektoruspecijalizovane za odobravanje kredita MSP sektoru.Vraajui se ponovo na grube procene o koliini novca, koja je potrebna za postizanjeoptimalne zaposlenosti u privredi, moe se videti da su fi nansijska sredstva ipod sticaji suvie skromni za radikalnije izmene u strukturi privrede i performansa64ma u njoj. Osnovni pravac treba da bude dalji rad na poboljanju i izgradnji regulativeza bri razvoj fi nansijskog trita. U vezi s regulatornim barijerama, potrebnoje preis pitati mogunost sniavanja cenzusa za osnivanje fi nansijskih institucija uoblasti fi nansiranja MSP. Posebno treba razmotriti mogunost izmene regulativeradi isko rienja interesa koji postoji za oblasti mikrofi nansiranja i angaovanjalokalnih sa mouprava i donatora za pokretanje lokalnih fi nansijskih ema pomoipredu zet ni tvu. Neophodno je pravno urediti uslove za osnivanje i rad investicionihfondova, fondova rizinog kapitala i delovanja poslovnih anela i razmotritimogunost uea dr av nog kapitala u osnivanju prvih ovakvih institucija.U srednjem roku trebalo bi teiti da se razliiti instrumenti fi nansijske podrkeob jedine u okviru budue namenske razvojne fi nansijske institucije, kroz koju bise re alizovali svi fi nansijski podsticaji koje daje drava. Treba stalno voditi raunada se ne ugui interes za razvojne, trino zasnovane, privatne inicijative u oblastifi nan siranja MSP. Realizacija konkretnih instrumenata, kojima bi upravljalanamenska raz vojna fi nansijska institucija, sve vie bi trebalo da se izvodi prekoprivatnih poslovnih banaka i pod uslovima bliskim trinim. Optimalni modelfi nansijske pomoi u srednjem roku treba bazirati na kombinaciji klasinih direktnihinstrumenata drave sa trino orijentisanim merama. Finansijska podrka osnivanjui ulasku novih fi rmi (start up), treba da bude podrana direktnim instrumentimadrave osnivanjem i radom Fonda poetnog kapitala (Start up Fund), dokse fi nansijska podrka rastu i razvoju MSP treba zasnivati na trino orijentisanimmerama razvojem fi nansijskog trita (pored bankarskog sektora, i drugih fi nansijskihinstitucija, kao to su privatni investicioni fondovi, mree riziko kapitala, eme kreditnih garancija i dr.).U cilju unapreenja fi nansiranja i fi nansijskih mera podsticanja razvoja MSPPu narednom periodu potrebno je: [69]__Obezbediti uslove i uspostaviti mehanizme za fi nansijsku podrku preduzetnika poetnika. Treba osnovati Fond poetnog kapitala (Startup Fund), uije osnivanje bi bili ukljueni Ministarstvo fi nansija, Ministarstvo privrede iMi nistarstvo rada, zapoljavanja i socijalne politike. Potrebno je obezbeditipra vni okvir za uspostavljanje i rad mikrofi nansijskih kreditnih organizacija.__Osnovati Fond poetnog kapitala za delatnosti malih konsalting fi rmi zaprograme energetske efi kasnosti i novih i obnovljivih izvora energije.__Ubrzati rad na stvaranju uslova i uklanjanju barijera za bri razvoj fi nansijskihtrita, ukljuujui i uvoenje novih fi nansijskih instrumenata, jaanjakon ku rencije na bankarskom tritu i osnivanje specifi nih institucija namenjenihfi nansiranju MSPP, kao to su privatni investicioni fondovi.__Nastaviti napore na reavanju problema sredstava obezbeenja i smanjenjari zika fi nansiranja MSPP, donoenjem zakonske regulative za osnivanje ifunk cionisanje lokalnih i uzajamnih ema kreditnih garancija i u, skladus tim, da ljom transformacijom i razvojem Garancijskog fonda. Takoe,neop-hodno je unaprediti stanje u zemljinim knjigama i katastru.__Da se Ministarstvo privrede i druga resorna ministarstva angauju na obezbeivanjudugoronih i povoljnih kreditnih aranmana za kreditiranjeMSPP preko meunarodnih fi nansijskih institucija, kao i kroz bilateralnearanmane.__Direktnu dravnu intervenciju ograniiti na najizraenije potrebe, vodeipri tome rauna da se ne ugui interes za razvoj trino zasnovane privatneini cijative u oblasti fi nansiranja MSPP.__U srednjem roku objediniti upravljanje razliitim instrumentima fi nansijskepodrke drave u okviru budue Razvojne banke Srbije. Priprema programatrebalo bi da bude nadlenost resornih ministarstava i agencija, a urealizaciju konkretnih programa treba ukljuiti privatne poslovne banke.__vre povezati i koordinisati fi nansijsku i nefi nansijsku pomo MSPP, a deonefi nansijske podrke usmeriti na pripremu preduzetnika na poslovanje saban kama i drugim fi nansijskim organizacijama.__ Ministarstvo privrede i Republiku agenciju za razvoj MSPP aktivnijeuklju iti u praenje situacije u ovoj oblasti kroz redovne kontakte sa preduzetnicimai fi nansijskim institucijama kako bi mogli jasno da locirajuprobleme i pred loe adekvatna reenja.3.5.2. Svetska praksaOECD prua i propagira sledee vrste fi nansijske podrke: [64]__grantove,__benefi cirane kamatne stope (Interest rate subsidy),__zajmove,__garancije,__direktna ulaganja (equity capital) i__poreske olakice.S obizirom na to da i dalje, prema miljenju fi nansijskih ekspertata OECD-a,postoji fi nansijski gep na tritu fi nansiranja tzv. rizinog kapitala malih preduzea,vlade ze malja u tranziciji trebalo bi da se aktivnije ukljue i zauzmu mesto posrednikaizmeu fi nansijskih institucija i MSP sektora, kao i da amortizuju nekompatibilnostiizmeu ponude uslova fi nansijskih institucija i potreba i mogunosti malihi srednjih pre du zea.Finansijsku podrku ne znae samo bespovratna sredstva, olakice i sl. Naravnoda je u nekim segmentima ta stavka veoma bitna, ali da bi se zaokruio sistemfi nansijske podrke neophodno je kreirati okruenje koje e omoguiti izborizmeu vie mo gu nosti za fi nansiranje biznisa.Privrednicima, postojeim i potencijalnim, potrebne su informacije pa su vlademno gih zemalja, tj. institucije koje se bave podrkom MSP, kreirale on-line in formativne centre.to se tie fi nansijskih sredstava, kojima bi se fi nansiralo osnivanje ili rastbiznisa, neophodno je na nacionalnom nivou kreirati pre svega pravne, a zatimpolitike i eko nomske okvire, koji e omoguiti to iri spektar naina fi nansiranjai osnivanja fi nansijskih institucija koje se bave plasmanom kapitala.Eurada, Evropska asocijacija agencija za razvoj, izvrila je kategorizaciju tzv.fi nansijskih igraa, tj. onih koji se bave fi nansiranjem malih i srednjih preduzea.To su tri glavne kategorije: [17]I) Igrai rizinog kapitala /venture capital players/, koji ukljuuju:__poslovne anele, njihove mree i sindikate,__fi rme rizinog kapitala i direktna ulaganja investitora /venture capitaland private equity fi rms/,__regionalne fondove rizinog kapitala i dr.II) Zajmovi i dugovanja:__banke i druge fi nansijske institucije,__dobavljai i dr.III) Ostali izvori:__grantovi vlade,__faktoring,__lizing i dr.Prema drugom kriterijumu, fazi razvoja biznisa, izvori fi nansiranja kategoriuse na sledei nain: [17]I) Imovina preduzetnika, njegove rodbine i prijateljaII) Start-up:__fondovi semenskog kapitala /seed capital funds/,__zajmovi na poverenje (bez kamate i garancija), __univerzitetski fondovi i fondovi istraivakih centara,__mikrokrediti,__(polu) javni "start-up" i inovacioni fondovi,__"repayable" kratkoroni krediti.III) Prva fi nansijska runda:__poslovni aneli,__fondovi semenskog kapitala,__bankarski zajmovi i krediti,__garantne eme,__polu (javni) investicioni fondovi,__lokalni javni rizini kapital,__korporativni rizini (venture) kapital.IV) Druga fi nansijska runda:__privatni rizini kapital,__bankarski krediti,__varanti,__mezanine.V) Ostale fi nansijske runde:__inicijalna javna ponuda IPO,__izdavanje obveznica,__konvertibilne obveznice,__lizing,__faktoring.Bez ulaenja u detaljnije analize navedenih izvora fi nansiranja uoava se da narazvijenom fi nansijskom tritu MSP imaju mogunost izbora izvora fi nansiranjai prilagoavanja izvora fazi biznisa u kojoj se nalaze. Na slici 18 moe se videti optimalanizbor izvora fi nansiranja u zavisnosti od faze razvoja biznisa. Svaki izbor,u odreenoj fazi, ima svoje benefi te, pa se tako u situaciji razvijenog fi nansijskogtrita stiu dodatni uslovi za uspeni opstanak poslovanja. Pored toga, na slici jeprikazano da garancije i druge olakice, usmerene od strane vladinih institucija,sniavaju rizik i fi nansijske potrebe osnivaa.Postoje razlozi zbog kojih duniko fi nansiranje malog biznisa karakteriu loijiuslovi, tj. vie kamatne stope, krai periodi otplate i sl. To je pre svega zbog manjeverovatnoe opstanka malog preduzea u odnosu na veliko preduzee, vea je tzv.stopa smrtnosti malih preduzea. Zato vlade treba da obrate posebnu panju prikreiranju politike usmerenih na MSP sektor i uzmu u obzir sledee take:__Finansijske institucije procenjuju mala i srednja preduzea kao sutinskirizi nije kategorije.__Finansijske institucije odreuju viu kamatnu stopu u odnosu na velika preduzeada bi kompenzovale vie trokove prikupljanja informacija i zbogma njeg uea eksternog fi nansiranja u MSP i veeg rizika od propadanja.__esto dolazi do neujednaenosti informacija, tako, na primer, esto iskusnipreduzetnici i menaderi MSP-a imaju bolje informacije o oekivanomprofi tu i aktivnostima u odnosu na bankare i druge fi nansijske uesnike,dok u drugoj situaciji, pri osnivanju novog biznisa, autsajder moe boljeproceniti rizik za poinjanja biznisa od neiskusnog insajdera.3.6. Obrazovanje preduzetnika i menadera malih i srednjihPreduzeaNacionalni standardi sadraja obrazovanja preduzetnika (National ContentStandards for Entrepreneurship Education) preporueni su standardi konzorcijumaza edukaciju preduzetnika koji sadre oblasti znanja i vetina, potrebnihpreduzetnicima. Ovo je je dan od mnogih pristupa edukaciji preduzetnika koji sezbog svoje sveobuhvatnosti ko risti kao primer znanja potrebnih preduzetnicima.Smatra se da e podrka zdravoj preduzetnikoj kulturi maksimizirati individualnii kolektivni ekonomski i socijalni uspeh na lokalnom, nacionalnom iglobalnom nivou. Ovo je bila osnova razvoja nacionalnih standarda obrazovanjapreduzetnika kako bi pripremili omladinu da uspeju u preduzetnikoj ekonomiji.Obrazovanje preduzetnika je proces koji traje ceo ivot, poev od osnovnog obrazovanja, pa dalje kroz sve nivoe obrazovanja. Ovaj program je okvir za profesoreza kreiranje odgovarajuih ciljeva i obrazovnih aktivnosti. Prolazei kroz ovaj programstudenti stiu znanja koja e omoguiti da se preduzetnike anse realizujuosni va njem i voenjem sopstvenog biznisa.Ovaj program kreiran je na tome da obrazovanje preduzetnika, tzv. Lifelongproces, ima najmanje pet odvojenih faza razvoja (slika 19). [114]Postoji 15 glavnih standarda, podeljenih u 3 segmenta:1. preduzetnike vetine jedinstvene crte, ponaanje i procesi koji diferencirajupreduzetnika od radnika ili menadera;2. pripremne vetine poslovno, ili preduzetniko znanje i vetine, koje supreduslov i neophodnost uspenog preduzetnitva;3. poslovne funkcije poslovne aktivnosti koje se obavljaju u toku biznisa.Navedena znanja i vetine stiu se pre svega formalnim, ali i neformalnim obrazovanjem.Formalno obrazovanje obuhvata obrazovne institucije od osnovnogdo uni verzitetskog obrazovanja, dok se neformalno znanje moe stei razliitimkonsultan t skim i trening aktivnostima.