SAMOREGULISANO UČENJE

04/17/23 ThepowerpointTemplates.com 1

SAMOREGULISANO UČENJE• Samoregulacija se može definisati kao namerno

planiranje i praćenje kognitivnih i afektivnih procesa uključenih u uspešno izvršavanje akademskih zadataka

• Kognitivne i metakognitivne strategije obezbeđuju građu za konstruisanje znanja u procesu učenja, a motivacija obezbeđuje energiju za angažovanje u učenju.

Faze procesa regulacije - planiranje• Postavljanje željenih ciljeva ili specifičnih zadataka,

aktiviranje prethodnog znanja o gradivu i metakognitivnog znanja – kognitivna oblast.

• Aktiviranje motivacionih uverenja (samoefikasnost, ciljevi, vrednost koja se daje zadatku, lično interesovanje, verovanja o prirodi znanja i učenja) i emocija – motivaciono/afektivna oblast.

• Planiranje vremena i napora za izvršavanje zadataka – bihejvioralna oblast.

• Aktiviranje opažanja koja se odnose na zadatke i nastavni kontekst – kontekstualna oblast.

Planiranje

• Ilustracije značaja uverenja– Ko će bolje planirati – onaj učenik koji smatra da je ono

što se uči vredno i korisno ili onaj koji mu ne vidi smisao?

– Na koji način će se razlikovati planiranje učenja dva učenika, od kojih jedan veruje da se znanje stiče odjednom, “iz prve”, dok drugi smatra da je reč o dugom procesu?

– Na koji način će se razlikovati planiranje učenja dva učenika, od kojih jedan veruje da je inteligencija nepromenljiva, dok drugi smatra da se može povećati?

Faze procesa regulacije – praćenje

• Svest da nam nešto nije jasno, da prebrzo čitamo, postavljanje pitanja samom sebi – kognitivna oblast

• Osećanje (ne)kompetentnosti, vrednovanje zadatka – motivaciono/afektivna oblast

• Ulaganje više vremena ili napora, traženje pomoći – bihejvioralna oblast

• Razmatranje načina evaluacije, pratiti ponašanje nastavnika – kontekstualna oblast

Faze procesa regulacije – kontrola

• Na osnovu rezultata ostvarenih u prethodnoj fazi, donošenje odluke o promeni i izbor novih kogn. i metakogn. strategija, motivacionih i strategija emocionalne kontrole, kao i strategija koje se odnose na regulaciju vremena i napora i konteksta

• Važno je učiti učenike da stalno nadgledaju svoje kognitivne procese i menjaju pristup ako se prvi učini neefikasnim!

Faze procesa regulacije – evaluacija

• Procena izvršenja zadatka, u poređenju sa prethodno postavljenim kriterijumom (koji je postavio sâm učenik ili nastavnik); atribucije uzroka uspeha ili neuspeha; afektivne reakcije na rezultate, kao posledicu atribucija; odluke o budućim aktivnostima; kao i opšte procene zadatka i okruženja

Implikacije za nastavu• Učenje nije događaj, već trajni proces, koji zahteva

planiranje, praćenje i modifikovanje – primerom pokazati učenicima

• Dati uvremenjenu i specifičnu povratnu informaciju!

• Podržavati samoinicirana istraživanja samih učenika, pružiti mogućnost izbora

• Putem periodičnih procena, ukazati na nesklad između trenutnog i željenog nivoa ostvarenih ishoda učenja

• ...

TEORIJA DŽEROMA BRUNERA

04/17/23 ThepowerpointTemplates.com 9

Bruner o razvoju

• Oslanja se na teoriju Pijažea i Vigotskog• Kao i svaki konstruktivista veruje da ljudi kreiraju subjektivne

konstrukcije realnosti.• Razvoj ide od spolja ka unutra, ali i od unutra ka spolja.

• Da bismo koristili informacije iz sredine, mi ih prerađujemo/kodiramo – 3 načina reprezentovanja stvarnosti:– Akcioni (do 2. godine)– Ikonički (do 5-6. godine)– Simbolički (omogućava apstrakciju)

Bruner o nastavi• Za svaki nastavni predmet neophodno je tačno definisati

vaspitno-obrazovne ciljeve:– Bliski i konkretni ciljevi (šta učenik treba da savlada učeći predmet)

– Dugoročni ciljevi (kakvo je mesto učenja određenog predmeta u celokupnom obrazovanju i vaspitanju učenika)

• Bez precizno definisanih ciljeva nastave nemoguće je izvršiti evaluaciju

• Prilikom postavljanja ciljeva potrebno je voditi računa o tome:– Da struktura izlaganja predmeta odgovara strukturi pojmova,

principa i odnosa discipline znanja na koju se odnosi nastavni predmet

– Da se način obrade gradiva prilagodi uzrastu i sposobnostima učenika (tj. da se uzmu u obzir načini reprezentovanja stvarnosti)

...o nastavi

• Dakle, prema Bruneru, na svakom uzrastu može da se savlada svako gradivo, pod uslovom da je prezentovano na način koji odgovara načinu mišljenja učenika – spiralni kurikulum

• Da bi nastava bila “ekonomična” i podsticajna za kognitivni razvoj, treba postaviti zadatak na nivou reprezentovanja karakteritičnom za uzrast deteta, a da je težina zadatka malo ispred dečjeg razvoja

• Učenje obuhvata gotovo istovremeno tri procesa: sticanje znanja, transformaciju znanja i evaluaciju znanja.

Učenje otkrivanjem

• Tradicionalni školski sistem ubija prirodnu radoznalost učenika jer pruža gotova znanja

• Učenje je značajno kao preces, a ne samo proizvod

• ”Ne možete naučiti ljude svemu što će im trebati. Najbolje što možete da uradite je da omogućite da nauče gde mogu naći ono što im treba kada im to zatreba.” (Seymour Papert)

Osnovne postavke – šta učenik radi

• Oslanja se na i nadograđuje ranije iskustvo• U interakciji je s okolinom i koristi raznovrsne izvore

saznanja (internet, knjige, druge ljude...)• Sam ili u grupi otkriva činjenice i veze među njima• Konstruiše znanje kroz narativ• Uči se da vodi kritičku, ali konstruktivnu diskusiju u grupi

Osnovne postavke – šta nastavnik radi

• Nastavnik daje izazovne zadatke u skladu sa interesovanjem učenika – neizvesnost, ali ne prevelika!

• Nastavnik postavlja dobra pitanja (umesto da samo daje dobre odgovore)

• Nastavnik daje mnoštvo primera i traži od učenika da “izvuku” opšti pincip

• Nastavnik vodi učenika u pravcu uviđanja toga koje alternative ga približavaju rešenju, a koje ga udaljavaju.

• Nastavnik sluša diskutante i sa što manje intervencija održava konstruktivnost diskusije, pružajući učenicima mogućnost da iznose i elaborišu svoje stavove

• Fleksibilan je, pažljivo sluša i uspešno upravlja odeljenjem

Prednosti učenja otkrivanjem

• Podstiče radoznalost, kreativnost i sposobnost rešavanja problema

• Podrazumeva aktivno angažovanje učenika• Razvija veštine celoživotnog učenja• Povećava motivaciju učenika• Nadograđuju se ranija znanja i iskustva učenika• Personalizuje iskustvo učenja (potencijalno

transformativno učenje)• Razvija osećaj odgovornosti i nezavisnosti

Mane učenja otkrivanjem

• Pretrpanost informacijama• Može dovesti do frustracije• Zahteva brojne resurse, često nedostupne

nastavnicima u učionicama• Nedostatak nastavničke kontrole• Zahteva mnogo vremena

• Domaći zadatak – popišite nekoliko razlika između tradicionalnog i konstruktivističkog pristupa obrazovanju, pa i načinu planiranja, realizacije časova i ocenjivanja